Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Ајде не браним. РУЖИЧИЋ: Уже дјело совершено јест. ЈОВАН: Уж’ буђем ист’ достат пењази. РУЖИЧИЋ: Јешче једино. Да не уразумјејет никтоже, јако под лиховоју взајл јесм. ЈОВАН: Буђе, буђе.