Употреба речи достаје у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

На, пуши! Маринко запали лулу и сркну мало ракије. — Пиј! — Нека, достаје. — Та није! Пиј, човјече! — Не могу више. А кад ме питаш, казаћу ти! Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Јеси л’ ти грешан?” И Шамику су ту његови пријатељи потпомагали. Доиста, Шамика је прави мученик. Кад му времена достаје, оде Соколовићевима, чији син је већ ожењен, па онда Свираку и Полачеку.

Ћипико, Иво - Приповетке

Писала сам му да мени ништа не треба, да сам се ја научила трпјети, само нека њему и дјеци му достаје... Ах, ето, исто сјетио се своје мајке!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

То добро достаје сваки човек с отрупљивања, с пића и с погледа женска и с много спавања, а највише од беспослице. Штоно се пише у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности