Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— А мени вјетар наноси дах планинског сијена. Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац. — Напријед, јунаци — командова чича. — И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац... — И мој џак укорак!
— Везаћемо га на дуг канап, па нек се шета по читавој кући, само да не може дохватити сланину — досјети се жена. Заиста, чим паде друго вече, мени везаше око врата подугачак канап и причврстише га за једну врећу у ћошку.
— Види, па ти би могао да будеш наш војвода! — досјети се нешто миш домаћин. — Сасвим си бијел, пророк си, а још имаш за пријатеља једног мачка.
Како би било да те малчице грицнем, само мало за увенце?! — Боље би било да ја грицнем онај канап око твога врата! — досјети се Миш пророк. — Онда ћеш добити и слободу и сланину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед онда викну стрица Ниџу. — Никола, одидер види шта је ово. Нема бритве, нема ништа. Стриц се одмах досјети јаду. — Покрао Раде! — Који Раде? — Твој Раде, Раде школарац!
— Богами ти је та на мјесту — сложи се иконописац. — Види врага, свему ли се овај Веселица досјети. Заиста, те исте вечери, на појилу, стриц Ниџо, опсједнут свечаном тишином и сјетним бљеском вечерње воде, заусти да
Застао је, чекао и — тишина. — Нису ме, ваљда, још примијетили — досјети се он, па закорачи даље, али опет кроз тишину.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ови зло смислили, али и Марко, као да му је сам бог открио мисли његовијех ортака, досјети се нечему, па ти најпре, пробе ради, кад му четврти пут спустише уже, привеже један велики камен, и даде им знак да
Покаја се готово, али се досјети те заповједи једном оклопнику: Иди па убиј тога и тога човјека, и донеси ми везену мараму.
Она је сад већ у царевим рукама. Он се досјети шта је било. Док је он спавао, маћеха ју је украла па по сину послала цару.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ови ђетић зачуди се овој њиховој љубави, досјети се да су га узели на мјесто брата, те се и он стане показивати као да је њезин муж и царев зет.
” Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се
је, па пребирајући њезине косе гледај наћи ћеш једну длаку црљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па | најпослије огледало, онда ће се она
Она се досјети па сустопице трком за њим. А он обазревши се кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену како му је речено, а
Кад ђак то види, досјети се и своме јаду, али утећи из пећине није могао никако. Пошто се поп испече, зове дивљан ђака да с њим једе, а ђак
Онда она провири кроз брвна и кад опази у кошари само главу и реп од ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости отиде па
него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете мушко мртво и лаком главом не даде. Досјети се сиромашица жена, али сврх свијех јада не казује мужу да не буде више трлабуке.
У вечер слуга царева сина но- | сећи вечеру ђевојци, не нађе струк босиока, него по камари страшну крв; досјети се своме злу и бојећи се, да га царев син не смакне, побјеже из града онога.
Кад царев син види, вас умре од чуда, досјети се да је ово коса његове драге, пак ухвати бабу и упита, откуда јој ова златна коса. Баба се препане и каже све.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати раније, него да ја звоним! — Бо... лија ме трбу! — досјети се Бакоња. — А, трбу те болија! — рече блаже Балеган. — А мој синко, зашта идеш онолико?
Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси... У томе изађе Боне с адвокатом. Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче привијати око њега: — Оче мој, ја сам брат вра-Барин.
Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ови ђетић зачуди се овој њиховој љубави, досјети се да су га узели намјесто брата, те се и он стане показивати као да је њезин муж и царев зет.
Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се
Царевићка се хитро досјети, те ће му рећи: — А зар ти није дошла књига? Ја сам ти одмах писала да се повратиш, да се узмемо.
Кад цар виђе да је то све истина, препаде се, те скупи велики собет, шта ће, како ли ће чинити. Али се царска кћер досјети да ће то бити везировић, те се брже-боље украде, обуче мушке хаљине, узјаха хата и оде право везировићу у табор.
Ови зло смислили, али и Марко, као да му је сам бог открио мисли његовијех ортака, досјети се нечему, па ти најприје, пробе ради, кад, му четврти пут спустише уже, привеже један велики камен, и даде им знак да
је, па пребирајући њезине косе, гледај наћи ћеш једну длаку дрљену као крв, истргни је и бјежи натраг, па ако се она досјети и за тобом почне трчати, баци јој најприђе везену мараму, па фацулет, па најпослије огледало; онда ће се она забавити,
Она се досјети, па сустопице трком за њим. А он, обазревши се, кад види да ће га стићи, баци на пут мараму везену, како му је речено,
Онда она провири кроз брвна, и кад опази у кошари само главу и реп ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости отиде па
Ћипико, Иво - Приповетке
Он се занио у читање, па не осјећа на себи њихових погледа; наоко задовољан је; досјети се да то што је написао није службени запи сник бирократскога облика, већ врућа молба потекла из сродне душе, као
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети. Растеже педаљ, па поче мјерити штап: „'Оће Јабо надбости — неће; 'оће — неће; 'оће — неће; 'оће!
Ћипико, Иво - Пауци
Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви! ..... Али да, — досјети се, — немате ни ви готових пара. Газда се љути, вели: — Увијек си ми за напаст .. . а жао ми те!
Не нагли! Кад погодиш, а гледај погодити за мало, ја ћу ти дати новце, само треба да радиш паметно, да се нико не досјети. Петар оклијева и нешто прогунђа кроз зубе. —Што си забринут? Што је? —А што ћу ја вама? —Ништа! ...
А бог ти и душа! А кад Раде, примивши новац, оде, као досјети се, па повика за њим и каза му: — Узораћеш ми, болан, оно неколико бразда оранице испод куће: лако је то теби!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Не деси се доброга јунака да увати грдна злосретника, но му сокак пољем учинише, а нико се јаду не досјети порашта је коња повратио. А кад виђе војвода Милоше, грохотом се јунак насмијао: „Фала богу, фала истиноме!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
се и пипао кроза шуму, Стриц је неко вријеме марљиво кукао, а кад се пуцкетање сувих грана сасвим удаљи, он се нешто досјети, па стаде иза свега гласа да тули опонашајући вучје завијање: — Аууу! Ав-ав-аууу!
— запријети Стриц. Николица забринуто погледа уз дрво и замишљено чупну носић, па се истом нешто досјети и гракну: — И моја ће се Жуја оштенити, па кад ли штенад заокупе твоју дјечурлију!
— Па да је свежемо под букву — бубну Стриц. — Ехеј, а кад је они нађу, па погледају горе и виде нас! — досјети се Ђоко Потрк. — А ми нећемо да сиђемо, па им је опет џабе! — заинати се Стриц. — Они могу посјећи букву!
Одједном се у близин зачу неко необично цвиљење. Сви се тргоше. — Шта је оно? — промуца Ђоко. — Па то је Жуја! — досјети се Николица. — Зове мене. — Умири је, враг с њом! — прошишта Стриц. Николица се спусти на најдоњу грану и провири.
У повратку кући, кад већ стигоше скоро до самог излаза из гаја, Николица се одједном нешто досјети: — А шта ће бити, ако се неко омакне у јаму па бубне одозго на Жују? — Не бој се ништа — утјеши га Јованче.
— Па онда ће једино знати куја, она га је видјела — досјети се Стриц. — Ни она га није у мраку познала! — скочи Николица у одбрану својој Жуји.
— Лану, Лану! — оте се Стрицу. — Ћут, заробљеник! — викну кнез. — Сви ћемо у варош да тражимо Лану натраг — досјети се дјед Алекса. — Идемо већ сутра! — дочекаше још неки. — Поведите онда и њиховог вођу, онога што је утекао!
— Трас! Још није доспио ни да схвати шта се то догађа, кад поново двапут грмну: Трас! Трас! — Пуцају! — досјети се Стриц пун страве. — Брже, брже, драге ноге моје! — Бзин! Бзин!
— Или сад иду овамо да виде кога су уловили! — досјети се Стриц па хитро спузну у ону дољу за својим шеширом, пограби га и настави да трчи једном уском обраслом јаругом
Стриц је шутке грабио напријед, док одједном као да се нешто досјети, па презриво пљуцну: — Их, Маричине јабуке! Дала ми је само једну шугаву кисељачу, одмах сам је бацио преко куће.
Мачак проблиједи и замуца: — Ево их, чујеш ли! Дјечаци трком упадоше у Прокин гај. Тек ту се Јованче нешто досјети и рече: — Пази будала, пуцају па ће узбунити читаво село. Зачас ће се народ разбјежати.
— Пази, па Леденица је у ствари овај исти пећински поток низ који смо ми данас ишли — досјети се Јованче. — А пећински поток исти је онај који тече кроз Прокин гај и тамо понире — додаде Лазар Мачак.