Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Испитивао, пипкао и коначно се досјетио. Не би то био стари Спасе кад не би био такав. На Илиндан, пред вече, враћа се Спасоје с црквеног сабора и реферише
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кушмељ измисли како је то работа Милушана, како се његов син том досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници како је дао двадесет талијера соџбине.
Ћипико, Иво - Пауци
Младић, устежући се, прекиде говор. Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. —Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! —Зар нисам и ја из села?
Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: — Ча си тија рећ'?... Ча би ти дилија?... Бићеш прво стећ'!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
шуре присјетити, неће ли се њима ражалити; а кад виђе јутрос на невољи ђе му нема главна пријатеља, паде на ум, па се досјетио за његова хрта Карамана, кога воли него добра ђога, те привикну из бијела грла (остало је хрче у ахару).
“ Кад Илија сестру разумио, одмах ти се бјеше досјетио да је главом Мара Ђурковића, пак Анђуши сестри проговара: „Анђелија, моја секо драга, није оно момак јабанџија, већ је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А ја зато нећу ни доћи. Стриц само зину. Тој мудрости он се већ не би досјетио: не дођеш у школу, нема батина, проста ствар. — Па шта ћеш онда радити? Јованче весело узви обрвама.
— Шта да радимо? — забрину се Јованче. Одједном Николица поскочи и викну: — Аха, сад сам се досјетио! Он се четвероношке увуче у кућицу и пружи се по шуштавој простирци.
— А ти? Шта ти ту чекаш, а? Па као да се одједном досјетио, он злурадо зашкиљи: — Аха, сад ми паде на ум: батине, батинице, је ли!
Тако се нису морали бојати да ће бити откривени. Ко би се досјетио да прегледа све букве у околини. Везаше кују и један за другим попеше се на дрво.
Од ове би се јаме могла начинити Жујина тајна кућа. Мачку није требало ништа даље причати, одмах се досјетио о чему се ради и већ је излагао свој мајсторски план: .
— Онај ко је упао у Жујину кућу. Дугајлија само зачуђено хукну: — Уху, како се тога нијесам сјетио? Ето, досјетио сам се да је неко доље упао, а да је изишао —тога, видиш, нијесам.
— Само гдје ћемо сад све ово склонити? — У Прокин гај, у наш стари логор — предложи Јованче. — То си се добро досјетио — рече учитељица. — Тамо нас бомбардери неће тако лако пронаћи. Логор у Прокину гају поново оживје.
— Видиш, то си се добро досјетио! — скоро ускликну Јованче. — У-ух, гле каква је стрмина испод нас. Размичући танко јасеново шикарје пред отвором, они