Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Добро, но зашто ми то толико импонира? Одакле у мени та амбиција на досљедност? То не докучујем. Макар и не био начисту да ли оно што мислим доиста мислим, опет постављам на себе захтјев да у мом
Збиља чудно. Јер та ми досљедност никад у животу није устребала, никад нисам осјетио ни најмање недаће од тога што је немам.
Живу човјеку није потребна нека сувислост, нека досљедност, па да би био реалан и за живот способан. То је потребно лицима из умјетничких дјела, а и њима само донекле; свакако
Али што ми је непојмљиво и туђе, то је та досљедност, та истрајност у једном вјеровању, та статичност заносâ. Просто не могу замислити како бих могао не вјеровати сваким