Црњански, Милош - Сеобе 2
тренутку, виде поцепану, рашчерупану, жену, коју је виђао тако белу, лепу, глатку, увек лепо одевену, а у постељи, дотерану, љупку, па хтеде, без размишљања, да викне, да је зовне по имену, као да су изишли на једна врата, јуче, а срели се