Употреба речи дотле у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Затим узе један омут сена и махаше њиме по ваздуху дотле, док се није почело пушити. Онда приђе стреји и тури у суву кровину упола распаљено сено; после се привуче вратима,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ово је најбезбедније и безбрижније. Докле нам год ко може учинити зло ако хоће, дотле нисмо на најбољој нози. Ми ћемо видити у многим баснама да се је лисица у различним опстојателствам паметно и хитро

” Младић који се паметно влада до осамнаест година, после тога све ће бољи и паметнији бити. А који се дотле размази и поквари, чудо велико ако се икада побољша, разве ако је одвећ од природе добра срца.

Курјак би хтео да га други храни; његова курјачка памет дотле достиже да је добра ствар пун трбух, али му ланац није по ћуди.

Тело је дотле добро „по јелику” је достојно жилиште словесне и бесмертне душе, а како се начне од овога благороднога намјеренија и

к себи не привучеш, и не учиниш га да остави фрулу своју, и да тебе с удовољством и с услажденијем задуго слуша, дотле ти ником немој рећи да лепо појеш.

И дотле дође да смех и поруганије свим гускама буде. Наравоученије Из ове басне свак себи ласно може полезну науку извадити;

— како телесни: присталост и лепота, тако и душевни: остроумије, разум и наука — пријатне су вешти и похвалне, но дотле док с њима ко смирено мударствује.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Он живи сада са својим синовима и прочом породицом у Русији, у Хотину. Ако ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте видели.

Зато ти укратко кажем, да четири дахије докле годе нама у руке не дођу мртви или живи, никаква мира дотле нема, нити о миру говори! И збогом!” — Везир Бећир-паша уплаши се, и рече: „Бег-Ђорђе, отур! отур!

Ми се вратимо у конак, и док ми фруштуковасмо, дотле и шарана зготовише. У име Бога пођемо, седнемо на чамац, и кад се повеземо, рекнем ја: „Овако се навезао Колумб са

Док ми ручасмо, дотле посласмо Николу Карановчанина да нам пасош потпише и на пошти коње узме. Никола пасош потпише, али, вели, нема коња на

Док се то горе размрсивало, дотле везир са великом војском друмом прође, дође у село Ушће код Саве и падне око речице Вукодражи, која дели ваљевску и

Док је Карађорђе Карановац тукао и 29. јулија попалио и Турке истерао, дотле дође му известије да је Порта учинила нишкога Афиз-пашу везиром београдским и наложила му: да покупи војске колико му

Док је мој отац ̓одао по селима боговађским и по другим местима подгорским, селима око Медведника, дотле неки Јовица из Врбице са 40-50 момака пређе на Белом Броду Колубару и преко ваљевске оде у шабачку нахију.

”) Док се мој отац у Каленићу око Колубаре са Црним Ђорђем и Јанком Катићем играли клиса, дотле дочује у манастиру каонском Јован Врбица, поврати се натраг.

су се били возгордили са оном малом својом искром случајне среће, да ниједнога императора у Европи себи сравњали нису. Дотле су својим будаластим високоумијем били дошли, да се веће на комшилуку нису могли трпити, и да смо веће ми сви магнати

нашега цара који жали народ, нисмо му хотели говорити, и чекали смо не би ли се поправили, али не ктеше се поправити дотле докле јадни народ у пропаст не турише. А ко вам је давао изнајпре барут, олово, пушке?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола. Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође. Ђуко спреман чека код кола.

— Долази кашто. — Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га. А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо. А теби за твој труд биће напојница.

Видак узе и оде за други сто украју да пише. Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао. Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што

скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. — Та пушку ми дајте да убијем пса!

Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати

А практикантски свет из свију могућих смедеревских канцеларија тако се горопадно проаконтира, како већ дотле ниједан казначеј запамтио није.

свештена чинодејства, што ће посведочити Живадин из истог, на прилику, села и још многи други; напустио је ђаке и дотле развратио да се играју непристојно свештеним утварама потписанога на очи његове.

Дуго се Живан премишља, па најпосле науми да причека до сутра. Дотле ће ваљда што измислити. Сву ноћ Живан није заспао. Превртао се, мислио.

Све узалуд! Страхиња наумио, па га не можеш никако намолити ни одвратити. Она се исплака, што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда неће ни удавати кад јој није било суђено да за њега пође; опрости се с

Ту ти се пило, јело, певало. Ту се пило за покој душе свима воденичарима што су год дотле осванули мртви у зарошкој воденици. Ту ти се напијало у здравље попу, кмету, Страхињи и свему Зарожју.

Истина, постарали смо се да понамештамо своје људе по народу, али то је све још мало! Влада не може дотле бити осигурана док власт не узме у своје руке све професије у земљи...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

То се зове „водање опанака”. И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: — Доста! И толико понижавање, и опет се отрпи!... Како може да се трпи?...

Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети... Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.

Право има, алал му вера!...” Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг. Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним

А то је дете, болан, расло на ваше очи!... Знате га од повоја!... И он лопов! Кад је шта дотле украо? — Није ништа. — Па како то наједаред лопов? — Али нашла се кеса...

— рече Станко. Заврзан узе тикву и поли му... Ручак је свима слатко пао. Станко је био весео као никад дотле. Његова веселост развеселила је све. Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... Ноћ се спусти ведра, тиха.

Све је стојало гологлаво око седог попа. Станку се груди надимале... И попа га благосиља!... Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође. Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: — Бабо!...

Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... — И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!... А они... ваљда стрине?... — Гадови!...

5. СВАДБА Чудно време, заиста! Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... И то се чини опрема као да је најмирније доба!... И укућани се радују и веселе!...

Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају. Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу... Ја не бринем!... Победићемо! — И ја мислим!... — рече Зека. И седоше да се одморе... 9.

Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским. И дотле се лила крв, али се сад проли. Наста забуна међу Турцима. Они изгубише памет... Што пође на шанац, то паде од зрна...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Вај! што мучно Беше, када једном неста и та злоба Која нас држаше дотле неразлучно. Најзад, стисак руке безнадеждан, ледан!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату. Али како је она свирала! — Ја сам одмах видео и осетио колико израза, колико срца, душе,

Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме мрзело облачити се. Она је дошла увече.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе. — И-ју, господин-попо, баш сте ви враг! А ди су крофне?! — пита га зачуђена домаћица.

И сви тресу жалосно главом и хвале покојника. Износе многе врлине његове, од којих за многе нико живи дотле није знао, а највише зна да приповеда каква Вавика или Бетика, каква Швабица, која се ту нашла и била на услузи

— Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ. — Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе...

Са гужваром је завршен ручак, а отпочет је живљи разговор. Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино.

Зар не? — Та, оно, додуше, тако је... — Ах, ви, ви! — прети му прстом Меланија, и гађа га цветом који дотле држаше на грудима. — Знате ли ви да ниједан ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку! Чувајте се, господин’ Перо!

на завидној висини и око које су поваздан обилазиле, гледале, шклоцале зубима и тужно маукале комшијске мачке све дотле док не изгубе глас и очи им не избеле. Нико живи не иде више сокаком.

као недостижни идеал, којега је само издалека смео посматрати и мислио да је и самим тим већ срећан и пресрећан, — дотле се, као што се већ увелико приповедало, он, Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и »ероберунг«

увелико приповедало, он, Шаца, с њом чак и састајао у башти и курисао кроз тарабу, и »ероберунг« направио, па чак и дотле дотерао да се дрзнуо понадати да ће му женом постати!! Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци!

— Зови ми одма’ госпоју и госпојицу! — рече и тресну ногом љутито. Оне дођоше, а поп Спира их узе преда се. Нико дотле у кући није знао ни слутио шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — зато је све изненадила, као гром из

— Мамо, јел’те да је жалостивно написано!? — Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај боже! Није тáта твој бездушан к’о тај господар Јова.

Ти к’о мати ниси требала да допустиш да дотле дође. И сад ми не помаже сва моја памет и школовање. Шта му сад знам! А, баш кад се радо имају, а шта им ја друго знам

и док их онај пети иза врата, стари Пера из Старога села Кера, забавља својим стародревним хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

да си и ја купим кућу, земљу, стоку... да сам и ја као ви... А дотле, нећу... Ја и сад не бих дошла, него хлебац ми нестаде... Не бих дошла. Не смем жељарник да оставим...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Муштерија у дућану лупа, иште цигарете. Госпођа Перса изиђе. Долазе и друге муштерије; дотле се у соби без Персе разговарају. — Дакле, ако смем питати, шта има госпођа Перса? — пита чика-Гавра.

Пита за фрајлу. Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н. Моле га да чека до сутра, Милева ће се дотле вратити. Љуба послуша, но засад се препоручи и оде. — Он распитује по вароши за Милеву.

— Мени ће мило бити, ма одма’. Сад се помешају и други. Чика-Гавра је дотле Јоцу искушавао. Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак. После ручка иду сви у шетњу у башту.

Опростите! — О, молимо! Гледићка је изишла напоље и наредила да се фришко ниво донесе. Дотле се и Марта обукла. Гледићка дође к њој, па и сама хаљину облачи, јер је имала само кућевну одећу.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

те кривио себе што не може да се обузда, он је са оном бујном физичком одважношћу и са душом уздигнутом и мирном све дотле пролаз ио право и часно кроз живот.

је нико не посматра, све то вређало га је, и дирало ружно и непријатно, љутило и исмејавало до бола, који је за њега дотле био потпуно стран, нов и непознат.

Од овога тренутка све оне бедне лажи, којима. се од доласка овамо, хранио Христић, ишчезоше наједанпут као дим. Дотле, и ако су се понекад, као оно кад муња севне, јављали они мучни тренуци помрачења и гриже савести, он је чак оцећао

Перо је шкрипело и сваки час нервозно и љутито прецртавало оно дотле написано а лице му изгледало очајничко и све ружније.

бољи, јер се час подижем, час падам, непрестано падам и подижем се, али по некад падам ниже много ниже него икад дотле, и увек сам пун оних прљавих мисли. Волим ја вереницу Али како?

Он осети, исто тако, да је и оно што је дотле казао све слабо и јадно и некако очајно обично, па га обли руменило, и он се наљути на самога себе и одлучи да више не

интрига... И њен звонки смех затрепери ходником. А воз је већ био у перону. И Јуришић, са бесном новом и дотле непознатом узбуном у души, остави жену и пође за ствари.

наше цркве и оно моје празнично расположење претворило се у усхићење, у један занос, у једну безумну срећу какву никад дотле нисам осетила. Онда сам брзо прелетела очима преко целог писма, јер сам хтела одмах да сазнам његову садржину.

срамотимо, пљујемо, док се ми, ситни, јадни, злобни, амбициозни гушамо, газимо, гребемо па цичимо и пиштимо и умиремо, дотле он, горд и узвишен, као сам, као без нас, као против нас, као неком својом унутрашњом снагом, расте у висину, шири се

Африка

који носи европску одећу, састављену од најчуднијег комађа, но онај који усваја своје традиционалне плаштеве, чуване дотле само за празнике. „Дакар није Африка!

Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида.

Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи. Кад нам сасвим приђоше, они ту испред колибе додирну

За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача

Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако. Ипак верујем у своју путничку срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну веранду, пуну аперитива, књига и јастука.

Остало је још да представим и треће лице на које дотле нико не беше обратио пажњу а које је као какав кошмар имало да испуни цело моје бављење у Сикасоу.

Каже се у шали да на тим станицама воз толико стоји да, када се крене, он се једва извуче из трава што дотле никну око њега. Видео сам опет ону пучину што, као какву зеленилом окићену лађицу, њише острво Гореј на себи.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Двор је био почео губити поверење које је дотле имао у фелдмаршал‑лајтнанта баруна фон Енгелсхофена. Двор је хтео да укине статус тог народа, који је био, како се у

Царство је било решено да од Расцијана, који су дотле били само војници ћесара, начини сељаке, камералне наполичаре, господе краљевства хунгарскаго.

Чуће се и наша!“ Павле га међутим тужно погледа и рече му неким гласом којим није говорио дотле, оштрим, грубим, леденим: „Ама није ријеч, дете, о талирима. Него о срамоти коју овде трпимо.

Да децу врате у бабину кућу! Ако баш мора бити, даће им децу, кад пођу у Росију, али дотле, нека буду мало радост, баби, и деди! Честњејшег Јурата Исаковича је то, јако, дирнуло.

Пљусак весала би престао и вика веслача замукла. Кирасир је, све дотле, са Исаковичем играо фараона, и био је свом сужњу отео много новаца.

У тој кући, код тог човека, Исакович је могао, мирно, да размишља о свему, што се са њим, дотле, било десило. Па и о томе, што га, убудуће, свакако, чека.

А још више да путује са човеком кога дотле никад није био видео. Трандафил му се, међутим, смејао: „Та ја сам већ капарисао, молићу лепо!

Ако га ухвате, и мушкетају, у неком јарку, хтео је да га опраног нађу. Имао је, тог јутра, чудан осећај, да је дотле путовао по једном свету, а да га Трандафил, сад, премешта у неки други свет, у који није био пошао.

Живети, како се дотле живело, у генералату Темишвара, и Потисју, није се више могло. Није то било досадило само њима, Исаковичима, много се

Стотине и стотине су биле већ отишле и из других крајева, где је његов национ дотле живео. Горка искуства, која су били стекли, прешавши из Сервије у хришћанско царство, ништа више поправити не би било

Комплименти удовца не вреде. Она је била узела трикорн Павлов, на крило, а сад му узе и сабљу, коју је Павле дотле био стегао, чврсто, међу колена.

Овакву сународницу, међутим, није био срео дотле, никада. Био је забезекнут. Није знао шта да мисли. Је ли шашава, покварена, или ради оно што је, да раде старији,

Теодосије - ЖИТИЈА

лукавство не може побећи од суда Божјега и јарости, и одмазда Божја неће малаксати, гонећи оне који чине безакоње све дотле док их не стигне.

Подигавши се из Јерусалима, свети дође у град звани Акр, и ту остаде дотле док што часно и свето не нађе и не купи. И укрцавши се са својима и са стварима у лађу, повезе се у Азију, и Богом

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Последње иде дотле да могу пустити да пропадну велике тековине, кад то само од њих или највише од њих зависи; могу, дакле, онако тврдим

Неки метохијски Срби су се у свему арбанашкоме били дотле дотерали и извештили, да су могли бити примљени и преноћити у арбанашкој кући и да Арбанаси нису ни слутили да су

Њихов број је био све већи и они су се у великим размерама одали сточарско-пљачкашкој привреди, којој су се и дотле у мањој мери одавали. Главна зона арбанашке пљачкашке привреде била је западна област централног типа, блиска Арбанији.

Заузима готово средиште Бугарске. Док се мешавина са туранским Бугарима овде слабо запажа, дотле је примеса влашког живља врло осетна.

А такав случај није са Бугарима, који нису ништа изумели. Можда ће у будућности и они доћи дотле да са своје стране допринесу општем напретку.

имају Словенци да захвале што су се повратили, што су дошли себи и затим превладали у многим варошима које су дотле биле готово понемчене. Многобројни су узроци овом економском полету.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ала је тај храбар! — забезекну се Брашнов. — Чујеш ли, одјаха да улови Шарова! Док су они тако разговарали, дотле су Тошо и Миш пророк јурили кроз ноћ према њиви под планином.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

отвори уста Ћутање моје да ти вилице разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, Аљоша, човек се подаје женским ћудима; бива то и биће. Сви смо ми слаби, али не дотле да тим људима жртвујемо и своју судбину. То само малодушници чине, а ми то не смемо бити.

Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити ми нове. АНА: Молим! (Дотле је све скупила на служавник и оде.) ИИИ ПРЕЂАШЊИ, без АНЕ РИНА: Ето, је л' тако?

Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара. РИНА (вади из кесице и даје му): Ти си тако често у новчаним неприликама.

НОВАКОВИЋ: Сад на путу, срео сам се са господином Тадићем и он ми каже: видео га је, разговарао с њим. Нисам дотле ни сањао зашто ме зовеш. АНТА: И ја сам га видео! НОВАКОВИЋ: Баш видео? АНТА: Овако као што вас гледам.

Ја морам само до Министарства; хоћу очима да видим министарске потписе. Дођите још данас, смислићу већ ја дотле, или, боље рећи, ја већ имам известан план; не брините! Збогом! (Оде.) СПАСОЈЕ: Збогом! (Прати га до врата.

То неће бити тако брзо, али чим почне рад. МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење! МИЛЕ: Да, свакојако; само, знате, ја имам тако скромну плату код господина

То неће бити тако брзо, али чим почне рад. МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење! МИЛЕ: Да, свакојако; само, знате, ја имам тако скромну плату код господина адвоката, а живот је тако

То неће бити тако брзо, али чим почне рад. МИЛЕ: А дотле? СПАСОЈЕ: Дотле? Дотле стрпљење! МИЛЕ: Да, свакојако; само, знате, ја имам тако скромну плату код господина адвоката, а живот је тако скуп.

СПАСОЈЕ: И писаће? ЉУБОМИР: Успео сам да одложим за два дана; обећао сам им да ће дотле имати још сензационалније откриће. СПАСОЈЕ: Врло добро, врло добро; дан-два, толико нама и треба; дан-два.

СПАСОЈЕ: У томе случају твоја година не гине. Што се нас осталих тиче, ми ћемо дотле развити посао, блокираћемо се милионима и тада нико нам ништа неће моћи. НОВАКОВИЋ: Само...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Тек кад се Бароница попела на скелу, извадила је ноге којима је дотле млатарала по води и погледала нас. - Весна неће ништа рећи! - Знам - рекао сам. - Отац ће сазнати и без ње.

У девет њен отац се враћа са дежурства а она дотле мора да потрпа оне најмање у кревет. На снахе што се тога тиче не може да рачуна, јер оне имају доста својих пацовчића

Све ће бити „о кеј”! Нагласила је да јој је физика први час и како је неопходно да Меланија дотле прочита писмо. - Надам се да ће ми ова јаја дати инспирацију за ноћас рекао сам и насмејао се, али она није ништа

Више нисам желео то да будем. Зграбио сам рукопис свог романа који је Рашида дотле држала у крилу и бацио га у Тису. Листови су неко време пловили, па почели да тону.

- прешао сам јој дланом по образу, а она је загњурила лице у шаке. - Ако ме она не буде питала дотле? Ја знам све оне проклете Архимедове законе и сва та чуда, само да ме пита.

Црњански, Милош - Сеобе 1

И као да се трже не само он, већ и све друго живо, у мраку, што је дотле било и невидљиво и нечујно, зачу се тутњава копита и залајаше промукло пси, сасвим близу.

Док су га слуге са једне стране дизале у седло, на коња, који се вртео преплашен шаренилом, дотле су две слуге са друге стране притезале колане, да не откине узенгије, великим својим маљавим рукама, пењући се,

Док су шајкаши дрешили конопе и газећи до паса воду, вичући, отискивали чамце од обале, дотле су неки промрзли бедници, најмљени да вуку чамце цео дан, целу ноћ и још један дан, узводу, већ почели да потежу ужад

И док су старци, прозебли и мокри, стајали непомично, на блатњавом брегу, дотле су жене са децом, и пси, трчали дуж обронка стрме обале, јаучући и плачући, све дотле док се оба чамца не изгубише у

непомично, на блатњавом брегу, дотле су жене са децом, и пси, трчали дуж обронка стрме обале, јаучући и плачући, све дотле док се оба чамца не изгубише у густим врбацима, из којих је допирала после промукла песма.

Пола у несвести, опуштена, она је грчевито понављала: „Умрећу, умрећу.“ Дотле је његов брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од курјачине, са бројаницама од ћилибара у руци, као крупним,

Кад чу јурњаву коња и вику света, она, дотле не слутећи ништа, потрча на врата и виде кола како нестају у жбуњу, иза дудова, већ на другој страни утрине.

Сагнувши главу над својом ћерчицом, ћутао је у том страховитом прскању блата и одскакању од грана, пањева и џомби, све дотле док, замакнувши крај једног шумарка ретких багремова, слуга, стојећи са ногама упртим у кљун гвоздених украса на

Видеше дрвеће што им се дотле чинило празан мрак, и кровове у граду што су се дотле чинили као утонули у земљу. Сасвим близу, иза плотова последњих

Видеше дрвеће што им се дотле чинило празан мрак, и кровове у граду што су се дотле чинили као утонули у земљу. Сасвим близу, иза плотова последњих сокака, учини им се да шећу безбројне, шарене сенке.

Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и зидине

Сав шарен и надувен, дотле, под перјем, као ћуран, црвен у лицу и зелен у потиљку, Комесар је, вичући на гомилу својих официра, по собама, по

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Уочи Ђурђева дне расече девојка дотле сачувану слатку јабуку попола, и говори: ’Не сечем јабуку, већ срце (нпр. кога она воли)’, ту јабуку закопа под стреју

бројним поступцима и обичајима везаним за магију плодности учесници супруге и супрузи, а, осим њих, некада и свекрве, дотле су у поступцима везаним за магијску контрацепцију готово искључиви учесници саме супруге.

(„Урећи се море најлакше мало дијете, с тога му се не ваља чудити кад добро напредује.“) Када се дотле здраво, весело и живахно дете, наједном без икаквог разлога, сневесели и постане плачљиво, зловољно, злојешно и

бележи исто веровање, само са друкчијим објашњењем: „Пре године не ваља дати детету јаје у руке, јер кажу да су му дотле руке златне, па више не би хтело гледати у њих.“ На Груди се верује да ако се прекрши ова забрана, онда ће дете умрети.

), дотле истраживање показује да иако се може говорити да у народу збиља постоји једна лаичка, имплицитна класификација ступњева

Док тврдњу „Ко нема деце нема ни среће“ прихвата 77,5% испитаника, дотле тврдњу „Много деце, много среће“ прихвата „свега“ 63%.

променом положаја детета у савременој породици; док је у патријархалној породици мало дете било на маргини, оно дотле у новој, нуклеарној породици од рођења заузима повлашћено место у самом средишту породичног живота и представља

Матавуљ, Симо - УСКОК

Па прионуше сви својски, без ријечи. Тада се Јанку одгонетну једна загонетка. Дотле се чудио како силни пламен не запали сламни кров, али тада видје да је горе пробушен отвор, који се све наниже шири, и

из тога повиједања не бјеше јаснији однос владичин према народу, иако разабра да је несређеност у земљи гора него што дотле замишљаше, ипак осјећаше да је тај народ прожет здравијем, великим нагоном, који ће га довести до величине.

уз которске стране, мислио је на њих с болом у души, али тада, на кревету, први пут осјети свом силином губитак. Дотле је био с њима у преписци, а сад ће се то морати прекинути!

блага оца постаде оштар, неумитан судија, рече им да тога дана хоће умир без поговора, да се утврди суд и све што се дотле два пута покушавало!

Међутијем дотле му нико не помену штогод о вјери, а камоли да би му ко о њој поповао. И тога часа први пут му се истаче широка,

Доста је да идеш у цркву недјељом и празницима и уочи њих на вечерње! Још три војника, осим Крцуна, бјеху дотле отишла у племена.

— Да га не остављамо у планини, ако смо момци! Нека се и то прича! — Усред срца погоди га! — рече Лабуд, који дотле прегледа Крцуна. Јоле и Грубан прегледаше Јанка, и рече Јоле: — Јанко је рањен у ногу, а онесвијешћен је.

А ти, Јанко, баш ни бијеле!? — Баш нити му се говори, нити му је до чега! — додаде Стане Сердарева, која га дотле пажљиво посматраше. — Велики је и теби дерт на срцу, дијете!? — Боли ме глава, стрина! — рече Јанко...

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

наједном, свестан своје изузетности, Зајац-хвалисавац једног дана радосно поскочи И целом свету објави што не рече дотле никада: Међу зверима прво место мени припада!

Његова дечја песма прва је именовала свет на једној равни на којој се дотле код нас није певало нити говорило. Тако је, унеколико, одређен и свет наше дечје поезије, обележене су њене границе,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

традиција и штећење толиких интереса, из основа је потресао целу Аустрију, изазвао велико врење у духовима какво дотле никада није било. И то се осећало код свију народа у Аустрији, па и код угарских Срба.

народности у Угарској, и зато што му је у борби против католичке цркве и феудалних господара био потребан ослонац на дотле угњетаване некатоличке вероисповести и на грађански сталеж и сељаштво.

И док су због тога грађанство, па чак и један део мирског свештенства у њима уживали, дотле су их калуђери оглашавали за јеретичне, прогонили, спаљивали, и све до половине XИX века ометали и покушавали да

— Све док је српска књижевност имала верски и обредни карактер, док су писци излазили из духовних редова, дотле је црквени, рускословенски језик владао као књижевни језик.

Поповић и Јован Хаџић. Напредак је нарочито живљи од 1830, када је султановим хатишерифом регулисан дотле неодређени међународни положај Србије, и када је кнежевина добила пуно право да се слободно унутра уређује.

Далмација, која је дотле живела засебним културним и књижевним животом, окреће се главној маси народној, Загребу, Новом Саду и Београду,

Ради се на књижевним родовима који донде у српској књижевности нису били обделавани. Епској поезији, на којој дотле готово нико није радио, обраћа се нарочита пажња.

разна мишљења: док једни, као на пример Јагић, тврде да је то слаб и несигуран посао, пун невештина и недоследности, дотле други, као на пример А.

Исто таква је комедија карактера Покондирена тиква (1838), са истим манама и врлинама претходнога комада. Све дотле Јован Ст.

Иначе, спев има полета и замаха, визија је јака, идеја висока, језик филозофски како ни у једном спеву српском дотле. Религиозно осећање је врло оригинално и дубоко и ми ни до данас немамо ниједног тако високог религиозног спева.

Два песника првог реда, Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, дижу српску лирику на висину на каквој дотле није била, за њима се јавља знатан број песника другога и трећега реда, који такође проширују, усавршавају српску

Књижевни песници који су дотле радили према класичним узорима, почињу у своју поезију уносити елементе из народне поезије.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« И тако се један по један извлачио, као тарана из лонца, докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже.

У забавни део убрајао би излете у природу. Ту би деци показивао многе интересантне и дотле непознате ствари, као на пример: превој, косу, страну, падину, леву и десну обалу потока, стадо оваца, чобана што шара

кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете стоји као оно чардак ни на небу ни на земљи.

с месеца спало, као нешто до тада невиђено у селу, или као да је из менажерије утекло, па сад деца први пут видела, а дотле само из чувења знала. Затим их је преслишао неколицину.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише, — Е па дотле, а куда ћу више.

Сјајан Тале дотле њојзи био, Ал' крај Срба сјајност изгубио Кано месец кад гране сунашце — Утече јој на око срдашце: Тек спазила па

опет грану, Па око врата лати га белога, Па љуби, грли суђеника свога, Из ока још јој суза се отиште, Што јад јој дотле у срдашцу стиште.

Али дотле, Србину на јаде, И Крајине с Турчином нестаде; Па се онда своје Цвете сети И премисли у својој памети, И ту смисли

“ — „Јест' истина, а Бога ми, брато, Он узима Силићево злато.“ Дотле јадан јоште не верова, Ал' ми памет уби речца ова.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

разредом његовог унука, миљенца, теглити за уши, а уважену старину поспрдно назвати мудрим, боље речено, будалом! Дотле ли смо дошли? И још рећи да вук није зелен већ некакав ...хм! Е, то не може тек тако проћи.

— Ем је дошао с кишом — подругљиво додаде стриц Ниџо, који је све дотле ћутао над неким послом. — Нек је дошао, видиш да га сам бог шаље брани га дјед. — Што да га сад гонимо из куће.

— А зар ти мислиш, куме Рожљика, да је калајџија Мулић догурао дотле да живи од овакве гвоздене поганштине, је ли?! Е, да видиш да није! Ево ти је, гладнице сељачка, наједи се!

Више ме овај народ и не зове Сакан, сви ме вабе Џакан. Знаш онога Џакана, Циганина, трговао прије рата коњима? Ето, дотле сам ја дотјерао. Командант се одједном грохотом насмија и десном руком чврсто загрли разгоропађеног другара.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

(Одлази на други крај сцене) АХМЕД: Не знам шта да радим са Шемсом. Ил она, ил ниједна! Дотле је дошло! Не ваља мени што много идеалишем... СУЉО: Ма, то ти опет о Шемси? АХМЕД: О Шемси...

ХАСАНАГА: Него? Није свилени душек за бацање! Ја по гудурама, с куртом и демиртом, а они дотле филџан, кафицу, ратлук, па на серџаде под чемпрес! Па до подне гледај уз Требишњицу, а од подне низ Требишњицу!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Међутим, песма једнако брујаше. Стојан певаше тако и изразито и тужно као никад дотле. Његов јасан глас трепераше и гроташе, уз носећи се у обасјане, блештаве висине ове тихе и сјајне ноћи...

— Нећу. Не гледаш себе! Докле ћеш...? — Ако, ако... Док живим, дотле... Суђено је! ... — А глас му још више дрхти. Шта ће? Да га не би сасвим одбила, стрина узме и нешто окуси.

Па тај њен плач био је тако дубок, уздржаван, пун грцања... Чим уђе на гробље, синчића, кога је дотле за руку водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар и то учини, и тако се од сад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.

Докле би сиромах мали повезао говеда, забавио би се тако дуго да би ови дотле све појели, те би он, кукавац, сваки пут остао краткијех рукава.

То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће. Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па

Пође још ближе, али оне престадоше косе плести и царица, која је дотле као спавала, отвори очи. Виђе он сада да су га оне осјетиле, па брже боље руком у торбу те извади свиралу и стаде

Од педесете до седамдесете, мање тече, али тврђе чува што је дотле стекао; зато паски лаје на сваку опасност коју предвиди, а предвиђа много штошта.

али говедар каже једно те једно: — Док царев син — вели — не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину, дотле нема ништа од пријатељства!

— упаде непознати. — Ево како: саставиш длан с дланом и ставиш о'ђе у ове менђеле, а ја завијам, завијам све дотле докле ти речеш „доста“ и — готов пос'о.

А змија му одговори из рупе: — Можемо се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства међу нама бити не може.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Да нисам случајно чула причу о једном обичном српском бику, на часну реч, потпуно бих изгубила поверење у љубав. Дотле је дошло! Ви већ, наравно, предосећате — нећете се лако извући без ове љубавне романсе! У праву сте!

“ Трес. — Хало? — Драга Ана, толико сам усамљен … — Ма зар је дотле дошло? — Причај ми нешто, хоћеш ли? — У реду. Причаћу ти бајку о телефону... — Сачекај, само да доватим цигаре!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Напољу дотле кроз пејзаж дивни и санке клизе дједице Мраза, звјезданим прахом искри се стаза. А близу куће, под прозор сами,

Пијетао дотле кукуруз кљуца и богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшениц

“ бака се слади. Дремљива поноћ по шуми луња, а строга бака на прагу куња, држи у руци од брезе прут. А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут.

Удицу баци и викну: „Хоп!“ — Па за трен-за два — заспа ко топ. Крај млина, дотле, кроз густу траву, пријашко неки, орошен сав, тихо се шуља, подигну уво, па истом лане опрезно: „Ав!

“ „Од нашег млина до краја села где стоји врба пет, од старе шуме до врха брега дотле се стере свет. Ако би даље некуда макȏ, ничега нема — ја мислим тако.

„Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише. — А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.“ Пропе се пламен у таму крова, обави вилу веселим крилом.

Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.“ А ево дотле лопова Ждерка, ђаво му не да мира, по њиви шета попреко-уздуж, клипове зреле бира. „Алај ћу ноћас набити врећу!

Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије. Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а нама трба крчи.

У пољу дотле Жућа и Тоша стали, не чују са млина хук. „Шта ли је са њим? — трже се Жућа — Није га, ваљда, појео вук?!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Али дотле, док то не дође, једна земља не може допустити да је друге угњаве, једино што чека да дође време правога мира.

Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Зато, видиш, што је покојник на оном записнику казао још и ово: „А дотле, док се не отвори тестамент, целокупна моја имовина има се предати на старање и чување том И том адвокату, којега сам

МИЋА: То је тешко за вас. ДАНИЦА: Па то је само за који дан, док се кућа не преда наследницима. МИЋА: Дотле само? Зар ви не мислите и даље остати овде? ДАНИЦА: Свакојако не. МИЋА: Ни кад би вам наследник то понудио?

Зар то није боље за вас? ДАНИЦА: Боље је, али... МИЋА: И што је главно, ја не мислим тако брзо да се женим, а све дотле ви би остали у стану. ДАНИЦА (изненађена): Тако? А зашто само дотле?

ДАНИЦА (изненађена): Тако? А зашто само дотле? МИЋА: Јер, бојати се, моја би жена могла бити љубоморна. Па да, то би било сасвим оправдано? ДАНИЦА: Оправдано?

ГИНА: Па није ни лепо, да видиш. САРКА: Јер фамилија, док се гласно грди, свађа и оговара, дотле се може рећи да је то фамилијарна искреност и љубав, али кад почне да шапуће!

АДВОКАТ (изненађен): Како: кад се ја уселим у кућу! АГАТОН: Па доцније, има дотле времена. АДВОКАТ: Али, молим вас, објасните ми како то мислите: кад се ја уселим у кућу?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Прво бих њих пустио у борбу. Ако нема једно око, а има здраве ноге, натовари му муницију на леђа, па нека носи дотле док не погине. Ако има здраве очи, а нема једну ногу, стави га негде у заседу и подај му митраљез...

Али они су закрилили отаџбину својим грудима и омеђили је мртвим телима својих другова. И само дотле, до те живе међе могу доћи они у плавим униформама. — Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество!

Била је ту нека виша команда и ордонанси непрестано одлазе. Заустави се ту и један ескадрон коњице, који је дотле одолевао навали. Кажу да нове масе непријатеља непрестано пристижу. Командант дивизиона одјаха са командирима.

— Каже командант, док стоји торањ, дотле да останемо... Торањ се из темеља затресе од разорних хаубичких зрна што падоше око цркве.

Аустријанци припуцаше у ту гужву и тада командир викну: „Вади затвараче!“ Дотле памтим. Али како сам се сручио овде у село, то не могу рећи. Знам само да сам видео горе када један упре пушку у мене..

Једнога дана седимо у нашој кантини, кад упаде капетан Станојчић. — Еј, палаферијо!... Док ви овде љуштите санс, дотле пешаци довели женске из Београда... — Женске!... Где су?... Колико? — повикасмо углас. — Јес, богами.

— Ја баксуз!... А сећаш ли се код Шапца, када нам ти дође у батерију!... Дотле беше мирно. Али тога момента хтедосмо сви да изгинемо.

Али још истога дана појавила се једна нова, дотле непредвиђена неман. Били су то аероплани. Обично око десет часова почну летети, и као што орлушина шестари тражећи

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати. Сва се предала радости, коју не умеде ни прикрити, нити се труђаше за то.

Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници. Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији

Као кад неко добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: Што је ово овде крваво? Откуд?... Зашто то!... Од чега?...

«... Једаред му дође Веља, и таман они седају за ручак, а наиђе Влајко. Веља се намршти, и ако је дотле био веома расположен, одједном заћута и не проговори ни с Влајком ни с Љубицом ни речи.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лирика Итаке није била таква. Дотле, због тога, песник је уживао велики углед у друштву. Нови песник, међутим, оглашен је одмах за лепру, од стране

Имали смо и посету америчког циркуса Барнума. Мој отац је, годину дана пре тога, био отишао на село, у Иланчу. Дотле ме је чекао, пред позориштем, и кад снег пада.

Оне су се звале: Церњајски! Пошто ме је мати издржавала и никад дотле нисам зарађивао хлеб, ја сам се населио, на Ријеци, у пристаништу, изнад рибље пијаце, у скупом пансиону једне

Лампе их муче, неће да горе. Доводе их до шкргута зуба. Он ми нуди места на својој постељи. Горе се дотле игра бродова смирила. Наш пар је бацио мрежу и сад је и ми спуштамо.

Принцип нас је тако повезао боље него што смо били повезани, дотле, црквом, традицијама, крвљу. Језик којим је атентатор говорио био је јасан. Аустријском царству било је одзвонило.

Као награду, такви пацијенти, добиће, после слободан излазак, и дању, и ноћу, у варош. Ја сам дотле проучавао болесне, рањене, протезе, штаке, симуланте, и упознао позадину рата.

Ми смо дотле били навикли на шрапнеле, и гранате, засебно. У то време, Руси су били добили неку нову муницију, бризантних граната,

Ја видим себе како у тим гробљима појем Вјечнаја памјат својим земљацима. Ја сам те своје земљаке знао, дотле, само са школског распуста, у цвећу багрења и мирису јоргована.

За читалачку публику. Државотворно. Ракић, кога сам, за његов рад, на Косову, јако поштовао, био је дотерао дотле, да је за поезију сматрао и то кад каже: да ће и он дати живот за отаџбину, неозарен сјајем старих, феудалних,

Наслов: Објављење. То је најмлађа лирика Аустрије. Нема више сумње, они ће се ускоро спојити са Немачком. Дотле, они су засебан део Германа. И код њих су романи, драме, тзв. литература, трговина као свуд.

милована, блага глава, и неко љубљено, витко тело, са правим стасом и ванредним коленима, пролази без лепоте и моћи, дотле неко друго биће, узето олако, брзо испијено, прилази сад дрхтањем муња, телесном лепотом ружичастих камеја и снагом,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Много би пута плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се завадио с целим светом тако, да му је живот у људском друштву постао немогућ.

Цар је мрзео овога старца, али, због народа, није смео да показује своју мржњу. Он се дотле никог није бојао, а од овога старца, не зна ни сам зашто, беше га страх. Зато се сад почео бојати и народа.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Али, не дај боже да већ, по несрећи, и дотле дође! — рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити, шапћући својим бледим испијеним уснама топле молитве.

У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, малопомало, дође дотле да један другог нису могли гледати. Министар, да би своме противнику што више напакостио, нареди да се чак ни у

Настаде на све стране јако интересовање и замало те дође дотле да готово стадоше сви послови. и трговци и лиферанти и чиновници и пензионери и свештеници, све је то у неком

Човек онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и дотле, и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи. — Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком.

Док се дотле разлегаше кукњава и лелек, или се чујаше потмуло стењање, он сеђаше непомичан. Ћути само и мисли. Неки доле угрувани и

Сваки је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао, само зато што се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима... Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!... Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну. И тада се све утиша.

даћу ти динар за сваки метак... — Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово. Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије.

и настају бурне сцене, отрован живот, — пропаст куће... »Не, никада ја нећу себе дотле довести... Било је време, мишљаше он даље, ал' шта ћу кад се нисам њиме користио!

— И пеленају их, и кувају, перу, шију, преду, плету и т. д. — Те тако док сад ваше колеге предају у разредима дотле њихови мужеви седе код кућа, чувају децу и кувају ручак?

А дотле, ваљад’ ће дати Бог, те ће се и ова напаст опаметити и тргнути. А ја ћу се већ чувати што боље могу. А и шта ћеш му: мл

момак уведе оседлана коња у школско двориште, а из школе изиђе ревизор, носећи у руци велике кожне бисаге, које ми дотле не падоше у очи. Кад би све готово и ревизор узјаха, ја скидох капу и пођох да се поздравим са њим. — Где је та...

Но то би трајало само дотле, док је Јула уз њега, а чим се одмакне куд год, он стане зрело размишљати о том, па се најзад сам од себе застиди и

Ката је лепа, синко, а док је млада дотле је и лепа и дотле је можете усрећити и без новаца, а богме кад прође свој вакат онда траже новаца, па и то све иде

Ката је лепа, синко, а док је млада дотле је и лепа и дотле је можете усрећити и без новаца, а богме кад прође свој вакат онда траже новаца, па и то све иде силом.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

овај... .један крај... један крај наше отаџбине има и шуму и расадник и стругару и... окружну команду, на пример, дотле се у другом крају не примењује правилно закон о накнади штете причињене градом, на пример... СРЕТА: Тако је!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и

Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.

уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели. Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа

И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време. А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. Јесте.

А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. Јесте. Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином,

Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.

— Боље што ниси. Неће ни његово довека! — Ама и ја то велим! Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! — Доста му и оволико.

му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. Они се још једнако тамо препиру.

— А-ја! — рече скуп цео. — Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ Одједном, тролејбус је подскочио Високо, лудо — чак до крова! А као муња дотле је ишао. Наједном, тролејбус се укочио, Троле се извиле ко крива слова, — А онда је даље прошишао ...

Кад ближе приђеш свакој ствари, Кад је преврнеш, а тамо — око се исколачило! Видиш нешто што дотле ниси видео. У ствари Тога дана све се било изопачило.

Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда... дотле дошло?” „Где сам то, међ зверима или људима? Историјо, зар ти је уназад потекла река?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

вода за расплођавање; кад дође за то време, она напушта реке и језера у циљу расплођавања, а органи за ту функцију, дотле сасвим неразвијени, развијају се тек у мору где јегуља постаје полно зрела; 2˚ да развијање органа за репродукцију не

А Петерсен је пре тога 1894 г. био утврдио да су сребрнаста, жута и зелена јегуља, дотле сматране као засебни вариетети јегуље, у ствари једно исто.

Даља испитивања разних природњака утврдила су и дотле непознате разлике између јегуљиног мужјака и женке: мужјак има шиљасту главу, мањи је од женке, има веће отолите

Шмит је ту, једнога дана, ухватио јегуљину ларву, прву на коју се дотле наишло у Атлантском Океану. Да би се разумео судбоносни значај тога привидно ништавног догађаја, потребно је знати

Изобиље ларви у Месинском Заливу, где су дотле једино те ларве и запажене, учинило је да је такав закључак изгледао потпуно оправдан и био је уопште примљен од

Урођеници острва прихватили су љубазно бродоломце и спасли им дотле прикупљени научни материјал. Али сутрадан су научници запазили да су урођеници мртви пијани и одмах су видели како је

У јесен и зими тих ситних ларви сасвим нестаје, јер су се оне, рођене у пролеће, дотле већ успеле на висину до 50 метара над морском површином И одатле морским струјама биле разнесене у разним правцима.

Све дотле она је задржала свој првобитни облик и провидност стакла. И тада се она почне нагло мењати. Пре свега, она мења свој

То бива поступно, онако како је означено на слици бр. 3. Дотле она није имала крви; сад је добија, постаје црвенкаста, крв проструји по њој кроз фине капиларне канале и животињица

Она је дотле обавила само једну половину своје одисеје; друга ће половина доћи кад јегуља достигне доба пубертета. Брзо рашћење

у Атлантском Океану, северозападно од Азорских острва, почевши од којих је био загубљен траг одраслим јегуљама које су дотле биле праћене. То је тада потврђено и на један други начин.

још поменути шта бива са полно зрелим јегуљама које каквом сметњом буду спрече не да из језера или баре, у којима су дотле живеле, изађу са осталима кад дође време за свадбени пут.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Жена би остала да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно, покрива. Није лаж. Живи људи још то причају и куну се.

са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети.

он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима, те је она сама морала кашичицу у уста да му меће, дотле му мати била начинила цигару и припаљену утурила међ прсте.

И то куцање беше тако лако, | тихо, да Софки срце стаде од узбуђења при помисли да је то он. Мати, дотле већ прибрана на све, готово мирно се диже и оде да отвори.

Онда, као никада дотле, материн доста јак глас, као неко одупирање, свађа, плач. Сутра, у јутру, мати јој се појави на степеницама са руком

Он је сам то тако некада мислио да је лепота и младост најпреча, највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио,

И кад баш буде морао, због свега, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и

Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема. И, заиста, што већ ти свирачи не долазе? Јер ако се овако још чека, неће се моћи издржати, можда ће се пре

И по томе је Магда видела колико мора да је Софки тешко кад ето хоће да пије ракију, коју дотле није тражила. Магда се брзо врати и донесе.

их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега, извија и свира као никада дотле.

пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“ — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано. Сви почеше да пљескају, старци да се изваљују, да би је што боље видели.

докле ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Затече их под Злоступом, на лединици једној. Мјесец их дотле допратио, па кад ћаше да их зорици преда, савлада их сан и умор, те они поменувши Бога истинога, полијегаше по зеленој

Он је јурио међу њима, час на коњу, час у колима, пролазећи големе равнице и брда... Најзад стигоше к мору, које он дотле не бјеше гледао. Ту се отискоше у великим лађама. Једрили су дуго; таласи, као гладна звјерад, јуришаху на бродове.

Старице се јако снебише угледавши Павла гдје за руке држи двоје дјеце, које дотле нијесу видјеле, али се брзо прибраше и дигоше.

Домаћи мачак Шарко, који дотле лежаше под креветом, зачуђен, ваљда, што наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади, обрну се у ковитлац

“ „То бива понекад, али у овакоме послу, е!“ рече медик а заврти главом, незадовољно. „Кад сте већ дотле доћерали, треба да и распртите. Рекли сте чојку да је вјерена, па опет да није суђена вјеренику.

“ рече најмлађи од њих, црномањаст момак, ког се тек бјеше наусница хватила. Како дотле говораху гласно, онај момак настави истим гласом: „Стана је...

“ рече Спасоје, сестрић сердарев. „И ја!“ понови сваки. „Па елате!“ рече медик, који је дотле муче сједио. Сви устадоше и пођоше за медиком, у преграду.

“ Он се трже из својијех мисли, па као да надокнади што их је дотле баталио, стаде да замеће шалу. Оно двоје-троје момчади и одазва му се нешто, а остали сретоше му шалу са зијехањем.

А што! зашто? — Зашто баш у томе часу, не могоше поднијети поглед једно другога, а то им се није дотле догађало; зашто баш да црвене, Бог ти га зна, не би ти ни они сами умјели одговорити на то. Чудновато!

Како он изађе, Стана која дотле ни тренула на бјеше, сједе на своме одру, па слушаше. Јанко се устави за неколико са сердарем, па, прекрстивши руке и

Њу трнци прођоше. Затресе се и ублијеђе, па лагано диже очи, те њихови погледи казиваху им узајамно, да су дотле једно мислили а друго говорили.

Али ни Стана дотле не бјеше ока стисла. Она је лијепо видјела све што је дотле с оцем бивало, како је, пушећи рукама размахивао, као што

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

А змија му одговори из рупе: „Можемо се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства међу нама бити не може“. Е, лијо, сад си долијала! — У некаквој земљи огласи се лажљив врач.

У „аеру“ остану све дотле док их мине љутина, јер да остану на земљи, могли би починити много зла. Б) ОБИЧНА 1) ЉУДИ МАЂИОНИК Мађионик је

Тако жетва ћетена и конопље која је дотле била обилна, овога пута не донесе ни зрно плода. Тада „проклета“ Јерина прокле ово место: — О да бог да, Поникве,

Они су тако кажњени и тамо бачени да све дотле испаштају своје грехове, док зло на земљи сасвим не превагне и свуда не зацари.

2 Што сте изашле вас три? Родиле се три девојке; једна глува, друга слепа, трећа нема. Докле глува прочула, дотле слепа прогледала, дотле нема не проговорила. Устук, ницино, мања да си од макова зрна! 3 у ницине родило се дете.

Родиле се три девојке; једна глува, друга слепа, трећа нема. Докле глува прочула, дотле слепа прогледала, дотле нема не проговорила. Устук, ницино, мања да си од макова зрна! 3 у ницине родило се дете.

Кад стигну војводи, поклоне му се, и предаду му играча којег су довели. Игра се продужава све дотле док се не одведу сви играчи. РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК...

Пуштајте се, беле руке, не држите се! Ко се с киме у’ватио — да се љубимо! У том тренутку момак који је дотле држао сламке, док се ово певало, пушти их из своје руке — и сада се љуби свако с оним који се држи за други крај

Пође да тражи челе. Докле он врља онамо овамо, дотле онај код „кошница“, које стоје онако као и први пут и зује, седи и меси од блата колачиће, или чупка траву или друго

Кад се заврши ова игра с луткама, цареви, који дотле стојећи са исуканим сабљама певају, престану са песмом — и настаје разговор).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

али говедар каже једно те једно: „Док царев син (вели) не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину, дотле нема ништа од пријатељства!

Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле не однесе сунце. У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака да му чува сунце док он

” А синовац му одговори: „Сад ћемо, | стрико, док се мало охлади. Него дотле ми хајде да се плашимо, па који кога поплаши, онај први да почне јести.

али говедар каже једно те једно: „Док царев син” вели „не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину, дотле нема ништа од пријатељства!

Цар и то учини, и тако се од сад рањаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде, да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Стојећи пред њим, осветљена свећом из руке његове која дрхти, решена на све, диже главу и гледа га, као никад дотле, право, дуго и горко, горко). ЈОВЧА (устукне пренеражен): Ама, шта је? МАРИЈА (једва прошапће): Ништа.

МАРИЈА Не можеш да је видиш. Јер кад је видиш онда је све... ЈОВЧА (очајно): Како: »све«? Зар је већ »све«? Дотле дошло? (Баца свећу у њеном правцу, те се угаси и котрља низа степенице.) МАРИЈА (иронично): »Дошло«?

Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.) У соби појачана свирка, која и дотле непрекидно траје; сад и пригушена сватовска песма. ЈОВЧА (од беса угриза се за језик.) Ав!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ово је први повод и узрок да се у мени велика жеља зачне и роди да ми само дотле бог дарује живот док што српски на штампу издам и прекрасним кћерма и синовом рода мојега соопштим.

Али, ево невоље, нема се с чим дотле доћи. Откад је год Тријесте на свом месту, у боље време за ме није у њега могао доћи господин Варлаам, росијски

Запитам управитеља [х]оће ли ме повести и шта ће искати дотле. „Пењи се овамо, не питај”, рече ми, „ако даш највише за превоз и за храну, даћеш пет или шест пијастара.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња се поврати у ђачку трпезарију. — Ма ти кâ да не бегенишеш ово наше вино — рече онај ђачић који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.

Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака. Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке. Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.

Је ли Чандрљока Кокина? На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону. Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: — А да није баш томе крива ова Цонтрона. На то жеравак: цвррррр!...

Али се Бакоња не понесе, но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану.

Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен. — Даклен, овуда су ушли! — Како су могли изврнути гвожђа?

— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису...

Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!

Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше паламâ и свијећа много више но дотле на три олтара. Жвалоња је служио мису. Са страна, осим домаћих, клечало је још шест-седам фратара.

Изјутра би вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак. Дотле би Бакоња уредио и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и

прошло полак године откад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.

Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика. Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.

Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Онда опет деца. А кад умрем, сви кажу: „Толини унуци...“ — А коју ћеш кућу и њиву да му даш? — Дотле је мој. Мени је толико доста. Снагу ћуја да му дам, кад постане човек, кучића се не плаши, а Србија је велика.

Смејући се, селак из све снаге завитла петла укруг, и витлао га је све дотле док петао без главе, раширених крила, не паде у снег.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ко је још то видео? — Ви ћете видети! — засветле возић очицама. — Једном сам дотле дошао. Зашто не бих поново? — Зато што си ти собни воз! — подсмехнуше му се и кловн и лутка.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише Е, па дотле, а куда ћу више! Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО...

И само дотле, до тог камена, До тог бедема Ногом ћеш ступит', можда, поганом; Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове Како тишину земље

бау!“ И пустићеш мајку да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега бео. Б.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Никад дотле није ми та соба изгледала тако лепа као тада. Моја библиотека, како сам је у току година прикупио, разноврсна је,

Он ме је дотле увек снабдевао немачким делима које год бих зажелео. Но овога пута добих од њега извештај да се то Левенхајмово дело

Али се појави друга незгода: штампарија није више имала оне лепе беле хартије на којој је дело дотле штампала, а таква хартија није се, у оним временима, могла набавити, већ само жућкаста. „Шта да се ради?

ко хоће да самостално и са успехом ради на науци, мора имати потпуни преглед свега онога што је у уоченој грани науке дотле урађено и свега онога што се у њој без престанка, из дана у дан, ствара.

могао да научим и сазнам, кад бих и ја пошао онамо где је Талес своја знања прикупио, знања која су нама, Грцима, била дотле непозната; одлучих да пођем у Египат. „У оно доба владао је онде фараон Амазис.

Ту предадох вратару писмо које сам са собом носио. Затим морадох чекати док ме не пусте унутра. Дотле имадох времена да изблиза посмотрим ту капију и да се обазрем око себе.

Абдерићани не послушаше савет мудрога лекара, па осташе исти као и дотле. Не само да се испунило све што је Демокритос о њима говорио, већ превазиђоше сва његова претсказивања: још за живота

Аристархос се не усуди да у њу погледа, но кад у свом предавању стиже дотле да растумачи како је у доба дихотомије измерио на небу отстојање Месеца од Сунца, он клече, да би то показао, пред

Пред његовим очима засветлуцаше безбројне звезде, колико их, при својим посматрањима неба, никад дотле не виде. Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и

Тај циљ је био: показати се достојним благонаклоности принцезине. Јер све што је он дотле у науци урадио, изгледаше му безначајно.

Онда се не би више осећао бедан, сиромашан и недостојан. И Аристархос рашири крила свога генија и полете у дотле недостигнуте висине. дању се одмарао на својој постељи, а ноћу пролетао васиону.

употребљаваху издашно Аполонијеве епицикле и усавршаваху, додавањем нових епицикала, тај геометриски апарат све дотле док њиме не описаше све појединости планетског кретања савршеном тачношћу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Верујем да никад дотле нисам познао узвишеније осећање љубави, и слушајући га како у једном необузданом жару, преображен, усхићен, срећан

Никад кукавичлук, у мојим очима, није био пониженији и мекуштво одвратније, никад дотле моје презирање за сваки млитав живот, који не познаје борбе и искушење, није било потпуније.

и венци, заставе, каруце у цвећу, тријумфалне капије, неискразано одушевљење, једном речи, у коме је као никад дотле пливала опијена српска Атина.

Београд се побожно сећао мртвих, засипао их силним цвећем, захвалношћу и сузама, више и усрдније, можда, него икад дотле.

И док момак хитро сиђе с предњег седишта и услужно отвори врата дами, на чијем крилу лежаше красан букет, дотле већ бела рундава пудлица, с машницом о врату, искочи на калдрму, лака као лопта, па се запиљи и очекиваше да богата

својим егзотичностима, море и Маћедонија, са својим карпама и камењацима, све то било је за њега ново, туђе, друкчије, дотле невиђено. Шумадијске чарапе, дабогме. Јер то је његово, оригинално, искључиво његово, а он то годинама није видео.

А у току времена, затим, друштвено уређење развило се дотле да је појединац налазио своја права и на другом месту, изван онога где се родио и где су живели његови преци.

И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих

тај ледени ужас мртвила увери ме: да је изненада, необјашњиво и неповратно, настала смрт оне живе и моћне мисли што се дотле тако чудно пробијала до саме моје рањене душе, коју је увек дивно знала да утеши.

Лежећи на леђима, ја сам погледао у небо; гле, мирно ли је, нежно ли је: никад дотле нисам видео тако милостиво, тако благо, тако, веселих, тако добрих очију небо!

И наједном, нешто неизрециво свето, као да се нов, дубок, дотле скривен живот муњевито пробуди, ја осетих како све у мени процвета, проклија и закликта.

старости паде однекуд на његов живот, оцрта се на његовом уплашеном лицу — сав ужас оне кобне разлике година на коју дотле никад није мислио. Малаксао уместо срећан, он се уплаши уместо да се нада.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Онда би му избиле грашке зноја на челу, збацио би ногу коју је дотле држао преко ноге, а између њега и свега око њега залегла би нека нагла и велика даљина: то је био час кад се родила

На сјеновитој страни куће била је једна вјечито закључана соба у коју дотле нисам ногом ступио. У њој је прије много година умро један бакин брат, њен миљеник, још младичак. Од сушице.

да за дједа припреми каву и чашу воде с мастиком, мени опомена да хитро спремим на мјесто забрањену књигу коју сам дотле кришом листао у библиотеци. Из кухиње би се зачуло звецкање шољица и жличица на сребрном послужавнику.

А кад је догустило, младић је рекао себи, одједном разборито: имали су право; збиља, ниси требао пустити да ствар дотле дотјера. Помисао на неизбјежне непријатности раскида почела ми је тровати спокојство.

Уопће, више му нисам вјеровао ништа. Дозвољавао сам да може да нас забавља дотле док нас забавља, без претензија на какво вјеровање. — Не, то не мора да је на влас исто што и теорија „ослобођења”!

— Није то ствар фантазије или потреба за митосом: то је ствар вјеровања. Бог ће живјети све дотле док људи буду имали потребу вјеровања. И та је потреба у човјеку основна и неискорјењива...

Нас ће заорати нова бразда, на прољеће. А дотле — „живјети се мора”! Старац је мучао и гледао у земљу. Опет је почео лупкати капицом о капицу.

То препуштам другима. Ако је човјек спао на то да пише фантастичне романе, то још не значи да се деградирао дотле да јури за успјехом у најширим редовима. Али то опет не смијете схватити тако као да кокетирам с ларпурлартизмом.

иначе сачињава наш организам у дословном, вулгарном смислу те ријечи, некако су се еманципирали, као некаква подручја дотле држана под протекторатом или чак у чисто колонијалном режиму; осамосталила се, опунољетила и узела своју ствар у своје

И док ја признајем тачност његових тврђења, док ја дијелим његову мисао, дотле он не дијели моју тјескобу, не саосјећа моје патње.

Чак и онда кад се баците с прозора петог ката, зајамчено нећете умријети све дотле док вам срце не престане да ради. А зашто је срце престало радити, то је друго питање.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Шта да се ради?... Да ли да чекам суђење, па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!... Робија! окови!...

Али не мари: видећу га ма где...« — Помоз’ Бог, Станка! — Викну неко испред врљика, за које се дотле беше заклонио. Она подиже главу и оштро погледа Сретена, који јој беше пошао у сусрет, али видевши овакав поглед,

У себи је желео да се оно никако и не појави, да се одложи, ако је могуће, сасвим; а дотле, док не куцне час, најбоље је да се не мисли о томе.

Боље идите заједно. — На посао ћемо свакад заједно, а овако ћемо где ко хоће. Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. Вујо задржа Радована.

Тада је потпуно схватио свој положај, јер дотле му је све још изгледало обично: виђа се и разговара слободно са својим сељанима, виђају га и по другим местима, и сви

А Станка му задаваше највећу бригу. Док је била слободна, код оца, дотле му И састанци са њом изгледаху као најсрећнији тренуци у животу.

Ала ли ће да пеку, бре! ... Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим... А Станка, где ли ће она ? И она ће са мном...

мртав!... Сви разделише ову философску мисао, па чак и капетан, који дотле стајаше намрштена и озбиљна изгледа, после ове напомене значајно махну главом, као да би рекао: »Ја, море !

То ја знам, и знам зашто .... вјеруј ми. Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати. Подај и њему половину од добити, јер сад је зима на прагу....

Угасиле се оне бујне жудње и навике из девојаштва, увидела је и дотакла се свега, што јој се дотле чињаше необично и примамљиво. И сад јој се онај пређашњи живот чињаше сјајнији од сунца и лепши од свега на свету...

— Ја, вала, хоћу, само да чекамо до пролећа, јер се пре нећу враћати. Дотле ћемо све ’вако заједно... Ти да си моја одсад... нећу ни с ким другим, знаш... — Ево руке!

Дивна ли живота!... »...Али ко зна... дуго је још до пролећа. Дотле ћу се сит науживати, јер — куршум је пред очима свакога дана!...« Тако му пролажаху дани, дуги, досадни, тешки...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Док је Петар дошао до девојке и бацио јој се у наручје, дотле га је већ и смрт стигла и ухватила за врх од чизме. Девојка је сад вукла Петра к себи, а смрт опет к себи, и ниједна

Узећу ову лопату железну, замахнућу два-три пута њом, и трс ће бити мој. Док се стража пробуди, ја ћу дотле побјећи.“ Чим спопаде за гвоздену лопату, стража се диже, скочи, ухвати га и очас одведе пред цара.

Цар и то учини, и тако се одсад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.

Докле би сиромах мали повезао говеда, забавио би се тако дуго да би ови дотле све појели, те би он, кукавац, сваки пут остао краткијех рукава.

То траје све дотле докле не почне опет лећи друге тичиће. Ти си доста јаки, а бог ти помаже, јер га се бојиш и јер га штујеш и слушаш, па

Од педесете до седамдесете мање тече, али тврђе чува оно што је дотле стекао; зато паски лаје на сваку опасност коју предвиди, а предвиђа много штошта.

— Бе, ако си ти, и ја сам, — рече му лисица — него иди у село па нам донеси једно улишће меда, а ја ћу те дотле овдје чекати. Медвјед оде у село, украде једну кошницу меда и донесе ју лисици.

А змија му одговори из рупе. — Можемо се помирити, али док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, дотле правог пријатељства међу нама бити не може.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ударе у своја звона јеком многом, Онда ће песник дозвати тебе, мада си тамо горе, Да закука, да заплаче с тобом; а већ дотле... збогом!

у гроб, да се смири И срце моје, живећу у бањи Тишине мирно: по мојој лубањи Празнина ће се к'о вечност да шири. Дотле нек струји и нека ме сише Крв моја и жеђ за животом грубим, Кад ничег нема достојног да љубим: Ја сам те вол'о, ал' не

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

додао је немарно да ћу бити ”жутокљунац” дотле док мислим на то. Занимало га је много како изгледа шегртовање у Европи и, када је то сазнао, назвао га је горим од

И онда, на свој стари, пословички начин, заврши примедбом: ”стабло кукуруза расте само дотле док не избију клипови, а после тога сав сок прелази на њих.

Ово сам рекао иако ме то није питао јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана.

Ово сам рекао иако ме то није питао јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана.

сила са линијама сила које се протежу из ових центара у свима правцима до бесконачности, а докле ове линије допиру дотле се протеже и то тело.

Ћипико, Иво - Приповетке

Оба брата упрли очима у њ и желе да чују одговор, али он затеже, размишља — не зна на први мах што да им рече. Дотле пак Митар по погледима и кретањима браће досјећа се да се о њему води ријеч, па не губећи времена, стругне некамо.

А дотле би стока им над њима, испод жбунова, у присијенци пландовала. Тако дјетету пролажаху дани у непрекидној трзавици, да по

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

зора, а сватови су звезде што се дању губе, „растурају“, да би се иза сунчевог заласка поново појавиле, „окупиле“ („Дотле с’ Милић мртав належао“).

Али док се паралелизмима лако уочава и тумачи дејство, дотле се код ових потоњих нити уочава нити тумачи дејство које имају, мада је оно занимљивије и по значају далекосежније.

То иде дотле да се песнику даје да уређује теоријскокњижевни часопис, књижевни критичар понаша се као да је стручњак за психологију,

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Примићеш их од осигуравајућег друштва. ЧЕДА: Примићу, ал' кад умрете и ви и отац. ЖИВКА: Па можеш ваљда дотле почекати. ЧЕДА: Могу дотле и умрети. ЖИВКА: Не би баш била велика штета.

ЧЕДА: Примићу, ал' кад умрете и ви и отац. ЖИВКА: Па можеш ваљда дотле почекати. ЧЕДА: Могу дотле и умрети. ЖИВКА: Не би баш била велика штета. ЧЕДА: Па не би за вас, могли би још ви да наследите и моје осигурање.

ДАРА: Не може она ништа кад ја нећу. ЧЕДА: А ти си сигурна за себе, је ли? ДАРА: Све дотле док се не бих уверила да ме вараш. ЧЕДА: Ја? Откуд ти сад то? ДАРА: Мајка ми је казала да ће ме уверити.

НАТА: Само слушајте, госпа-Живка, то писмо много значи. Та дипломатска свиња не даје оставку све дотле док није сигуран да је дотични министар дао оставку. ЖИВКА: Шта кажете?!... Ју, прегризла језик дабогда!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али док у Старим данима приповедач Миле ретроспективно гледа и приповедање изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово име.

након ефенди-Митиног захтева да му зет исплати новце које му је као откуп за ћерку обећао Марко, што је изазвало, дотле притајену, жестоку Томчину нарав и коначно одлучило жалосну судбину Софкину онако како нам је она на почетку прве

И ништа више. А за то је најпогоднија, чак је и довољна, пишчева преписка. Доведе ли се ствар дотле, постаје јасно да је дошло до замене какву и у психолошком тумачењу налазимо кад се помоћу приватне личности пишчеве

И док ју је из иконостаса, рамова од слика и дрвореза чисто гушио мирис на црвоточину, буђу, тамјан и покапане свеће, дотле ју је опет иза ње онај простран под, патосан плочама и са влажном, трулом прашином, хладно обухватао и пунио језом.

тек овде употребило као покретач противречности која ће некад лепу колико и горду јунакињу спустити до самога дна. Дотле, наиме, покоран, по варошким мерилима узоран и Софки предан муж, Томча се истог часа преобраћа у њеног страшног

медицинском значењу - у које писац готово редовно доводи своју јунакињу пре но што јој се из дубине не почне да отвара дотле скривени унутарњи живот.

Док, рецимо, Стојан, тугујући за Цветом, пева својим меким, напола женским гласом, дотле се Цвета, опијена његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања

ликови лишавају вољене особе под притиском породичног ауторитета (најчешће очеВвог, па мајчиног или бабиног), дотле Софка сама са интернализованим очевим ауторитетом у себи још у раном узрасту ставља запреку на појављивање ма какве

са црквом, сахат-кулом, пазаром, брдима, виноградима, и док се са тог њиног горњег спрата све ово могло да види, дотле са улице, због оне њихне велике двокрилне капије, никад се није могла цела кућа видети”.

И док се у приповеци тај доњи, субјективни слој одмах уочава, дотле га је у роману нешто теже открити и описати. Међутим, то што је у Нечистој крви скривено постаје очигледно, а можемо

о одласку некуд, у Русију, над којом се у очајању, изнемогао, после толико месеци тумарања и патње био наднео, дотле му је, заспалом први пут опет код куће, у телу дрхтало, као нека звезда, последње зрно некадање младости”.

по Бахтину, обликује стихове у језику као једном и јединственом кôду, дакле уз начелно занемаривање мноштва поткодова, дотле се прозни писац, напротив, у сложеној наративној форми као што је роман превасходно служи поткодовима:

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Сточарство је у Гори уништено и настала дотле незнана печалба. Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу. У друкчију је печалбу пошао.

горштака више молбом но силом, и Уверавао дотрчале Турке да је овај шенуо памећу, те ће га одмах повести у лудницу, дотле је Сефер-буљугбаша као студени камен стојао.

Затим дохвати врч с ракијом и наже не одмичући га све дотле докле му пијаном не испаде из руку и не разби се о преклад крај огњишта.

— Здраво–живо сте, синко? Никад ништа топлије и својскије не чух дотле. Он ме по упиту нежно погледа, обазре се по соби, окрену главу к северу, очи му добише неки нарочити и поносни огањ.

кумовао, осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница све дотле докле он не умаче кроз густу тмину...

Њихова два села раздваја само невелика Јагњеничка Ријека, а Прележанин не бејаше дотле знао за његов повратак из Турске. Повратак!.. Зар је то могућно?

Док су други и тањега стања држали одаје и слуге, занимали се јавним арнаутским пословима, пљачкали и пресецали глобе, дотле је он у тишини обрађивао своје имање, не желећи да се чује нити да се истиче.

Смерно нам отвори вратнице, поможе да сјашемо, па штуче да позове господара, намигујући мојем пратиоцу да дотле подржи коње. Знао сам гласитога проту из брда, кога је волео изнад свега.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Полети у вис право, — Мајка се прекрсти, Не гледа више доле Већ горе у небо. Дотле су хумку дигли, Заболи крстачу, И нови станак чеду Цвећем покровили.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога крвотока. А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба. То трајање се руга претњи црног и отровног неког сока.

У срцу се пали светлост која обећава да ће све бити виђено и сагледано у сећању и будућности и у себи самом. Дотле треба сачувати своје очи које гледају са некога зида и чувати се ослепљења и заслепљења.

Краков, Станислав - КРИЛА

када се појавила крај постеље, носећи под тесном болничком кецељом мирис похотљивог меса, Мија је осетио своје тело, дотле костур, како живи.

Одједном је свега нестало у црном вихору. Није било ни сандука, ни рупе, ни поручника Луке, који је дотле имао кратке ноге и дебеле прсте. Говорило се да је имао ћемер пун злата око себе.

на варљивој топлоти јесењег сунца, ноћас не нађенога сна, и почиваху растурени, разбацани свуд као лешеви после борбе, дотле други осетише потребу кретања. Лутали су без циља међу овим сплетом од сивих камењара као растурени мрави.

Рус сад кркља и јечи. — Ипак Казимир има право. Зашто да слични сличне убијају? Прозор који је дотле био затворен као да се отворио. Неко га је прекорачио и ушао у собу. Очи се Душкове рашириле.

Петровић, Растко - АФРИКА

који носи европску одећу, састављену од најчуднијег комађа, но онај који усваја своје традиционалне плаштеве, чуване дотле само за празнике. „Дакар није Африка!

Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он, нити остали бојеви, не пуштају из вида.

Ја сам дотле са узбуђењем мерио колико је размак између свирача и нас све мањи. Кад нам сасвим приђоше, они ту испред колибе додирну

За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача

Питање је да ли ћу после од Сикасоа имати прилике за Бамако. Ипак верујем у своју путничку срећу која ме је дотле служила а сувише сам и грозничав и лењ да бих одмах напустио ову дивну веранду, пуну аперитива, књига и јастука.

Остало је још да представим и треће лице на које дотле нико не беше обратио пажњу а које је као какав кошмар имало да испуни цело моје бављење у Сикасоу.

Каже се у шали да на тим станицама воз толико стоји да, када се крене, он се једва извуче из трава што дотле никну око њега. Видео сам опет ону пучину што, као какву зеленилом окићену лађицу, њише острво Гореј на себи.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ма да оне колоне изгледају да су тако близу, њима треба још читав сат док це цпyцте, да се може побити из пушака. Дотле ће се повући наша четири батаљона што це боре под Тешицом; ево ја им сад одмах шаљем наредбу за повлачење.

Петровића) које је дотле имало своје предстраже истакнуте преко наше границе до Горњега и Доњега Крупца. Тако је главна Ахмед-Ејубова сила, с

Кренемо це. Код наших предстража станемо да један део наше војске растуримо у ланац, јер дотле је сва ишла у двојним редовима, и да се посаветујемо шта ћемо и како ћемо.

— Ово је ужасан положај, рече ми Кирилов. Ми овако дуже не можемо опстати; ми не можемо дочекати потпору, јер ћемо дотле сви изгинути; ово треба или јуришати или одступати.

»Видовдан« опет, који је дотле ваљао на нас дрвље и камење, називајући нас »комунцима,« »Адамовцима,« »безгаћницима« и сваким чудом, наједанпут сад

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Како?... Одавде право! Он се насмеја. — Кад су нам још поставили циљ?... Идемо дотле док не изгинемо. Откуда ми знамо шта се крије иза ових бедема! Дакле, тако!...

За часак су се нашли пред варошким кућама. Али ордонансу није речено где је циљ. Сматрао је да треба јурити дотле док му се не нареди да заустави.

У међувремену бомбе на њихове објавнице. И док позадина лупа главу решавајући тактичке задатке, дотле се сва та њихова писања своде овде, у првој линији, на две реченице, и једно: „Разумем!

Па сад изволте. Ако ја почнем први, па ми он одговори, тада бијем дотле док они преостали Бугари не попадају у „снефест“. Сад су ме упознали Добро, онај мерзер не сме жив да се појави...

Римско царство. И онда, пре две хиљаде година, људи су се исто овако тукли као ми данас... — И тући ће се све дотле док светом не овлада једна идеја — додаје Војин и показује палцем негде преко свога рамена. — Не! — каже кратко Лука.

Ви можете и да ми се смејете. Али од првога дана када сам видео Арлету, у мени је навирало једно осећање које је мени дотле било непознато, а које је спутавало моје мисли. Цео мој душевни живот био је испуњен само једном мишљу: Арлета, Арлета.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Кад свештени огањ нашу утробу подиђе, Серце дотле беспристрасно двојно жели биће; Сва природа измјени се, онемиле људи, Душа сама — но не дуго!

Но нек' знаду, ако саде већма нег' пре љубе, Да ја умем и јошт већма наоштрити зубе, И да неће труда бити дотле мојеј груди Док се која жртвовати за пл'јен не усуди.

здравља; Али она за то онда слабо мари Кад с мозак заврти, врућа крв зажари, Но игра и скаче к’о мува без главе Дотле док нестане сваке за лек траве, Док ју не нападне несвест и хектика, Да, балу за атар, буде смртна слика; Мало

Шевићу, из Каменице, 20. децембра („на појутарје Св. Николе”) 1901. год. овако: ,,ја за Хомјакова нисам знао све дотле док нисам дошао у Пожун.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји кроз мене И стотине струна у

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Изволт'те прекосутра, друго вино ћу отворити. ЖИКА: Е сад, хајде тамо код господин-Виће. ВИЋА (који је дотле разгледао акта): Је л' ви знате зашто сте овде? МИЛАДИН, СПАСА (у један глас): Не знамо, господин-Вићо!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

српске писмености, канцеларијске документе, дворске и ратничке приче и манастирске историје, али и наративне жанрове дотле непознате српској књижевности - дневник, пренос моштију, поуке синовима.

српској публици једну нову литературу, која отвара поглед на свет витештва и куртоазије, другачији од оног који јој се дотле нудио.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

И само дотле, до тог камена, До тог бедема — Ногом ћеш ступит, можда, поганом. Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове Како тишину

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увек, ма какво се јело готовило, слала би старом на понуду. Код саме Јованке такође одлазила. И као никада дотле, разговорна, чак и задиркивајући Јованку и мужа јој, који је, по обичају, онако слабуњав, цео дан седео код куће.

Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача. Приђе јој и наже се. Никад дотле није се осетила толика љутња у гласу му. Чисто се тресао над њом: — Шта плачеш?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

у зид и каже: »докле ова п. буде сирова, дотле и онај човек био здрав; докле ова п. трајала, дотле и онај био жив« (СЕЗ, 16, 265).

у зид и каже: »докле ова п. буде сирова, дотле и онај човек био здрав; докле ова п. трајала, дотле и онај био жив« (СЕЗ, 16, 265). (БЕЛИ) КРИН Лилие (ліліум цандідум).

Ј. стоје у вези са празником Светога Петра (29. јуна). Оне се дотле не смеју јести, а тога дана имају се прво »дати из руке« (мртвачка жртва), на онда тек јести.

У Босни и Херцеговини чак се прича да мушких глава није ни било све дотле док није постала трава одољен, јер би без њега свако мушко дете умрло за двадесет и четири часа (ЗНЖОЈС, 6, 129).

̓« Верујући у моћ ових речи, »тако пјева и понавља све дотле док кору с прута не сврне« (СЕЗ, 65, 1952, 161). Јечам. У Оребићима, на прагу младожењине куће, посипају невесту ј.

Ћипико, Иво - Пауци

—Ча ти је? Ваља да ти направим постељу. У соби шушну слама и шкрипну постеља. Мајка се дигла и одијеваше се. Дотле је Марко упалио свијећу. Врата се отворише. —Иво, синко! Зар си сам дошао?

—Прилично похађају, —рече, констатујући факат. Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. — Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Пипац Кирча жестоко мрзи Јелену. У тој мржњи иде дотле да говори како је сама крива што је још увек девица. Каже: не подстиче довољно свога мужа. Ледена госпа − тако је зове.

Срочи писмо према овоме што сам ти рекао. Кажи краљу да ће моћи на мене да рачуна најдаље за седам-осам недеља. Дотле ћу се опоравити. Напиши да сада располажем са тридесет стрелаца пешака, двадесет копљаника пешака и шездесет коњаника.

који му је давно, још у детињству, забио очњаке у врат и сркнуо мало крви отровавши му је при том својом пљувачком, дотле је сиротиња терала своје, измишљајући будаласте ствари: да је Брзан просто неуништив, да га не бије ни мач, ни стрела,

Све је то било у реду. Дотле је све ишло како ваља. А онда ми је пала на памет једна будалаштина која је смањила учинак мога лова.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А она, у раку зору, Певаше, кô никад дотле, радећи по своме двору. И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто! Ал' та веселост беше овај пут сумњива

И онда, захвална Богу, Трже се, и обви руке око његових ногу И очи подиже к небу. А дотле олуја стаде, И један светао зрачак кроз тавне слојеве паде И поља обасја собом.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

ВЕКОВЕ ПРЕДГОВОР За време летњег одмора 1925 године, проведеног на семериншким планинама, учинио сам први, дотле непредузети покушај да развитак астрономије, њене велике људе и њихова открића претставим у виду личних доживљаја,

Тако ћемо се, драга моја пријатељице, видети тек идућег лета, а да дотле не бих заборавио шта сам овде све видео и доживео, ја водим збијеним речима мој дневник.

Док се осталих шест планета кретало као што захтева Њутнов закон и његове конзеквенције, дотле је ова, најновија, врдала лево и десно.

је имао - разуме се, у науци - када сам, као први, ушао са небеском механиком у руци у једну научну покрајину где она дотле није засветлела. XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА Даљ Дошла је јесен.

Када се лично упознате са којом славном личности коју сте дотле познавали само из њених дела, Ви сте обично разочарани. Дела Вас задивљавају, а личност Вам изгледа ситна.

Пет великих бечких предузећа која су се дотле бавила неармираним бетоном почела су да у великом стилу примењују ту нову тековину технике.

Док Њутнов закон говори како Сунце својом привлачном снагом присиљава планете да се око њега крећу, дотле овај други закон одређује како се топлотна снага Сунца шири по васиони.

“ Заиста, сви покушаји који су дотле чињени да се из дебљине наслага, наноса река или из дубине њихове ерозије, из количине соли, садржане у морима, одреде

Још као младић извршио је вратоломна пењања балоном у ваздушне висине, два пута је, већ дотле, прокрстарио Гренланд, а два пута био рањен, у светском рату, на западном фронту.

Док су све дотадање експедиције, које су улазиле у унутрашњост Гренланда, вршене само у време лета, дотле је Вегенерова експедиција ставила себи у задатак да онде проведе целу годину и да презими на три разне станице: једној

којој та кора почива, имају за последицу да та кора не лежи у равнотежи на тој подлози, него се постепено помера све дотле док не стигне у свој положај равнотеже.

На њеном врху плавило се Ваше мило писмо; њега сам прво прочитао. Важи! Идућег лета наћи ћемо се негде у Алпима. А дотле ћемо путовати кроз васиону и векове.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сви смо земља. И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све тужно, дотле је све у другом весело, светло, пуно живота. Соба иста, али раскошно намештена.

КАТА (која је дотле нички лежала, скочи, Младену): Не, човече, јединче нам је! МЛАДЕН (одгурну је, хоће ногом у главу да је лупи): Петом

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

На капслама за метке је спавало дете све дотле док једнога дана не показа вештину да кроји и шије девојчицама за лутке. Пушкари га онда истераше.

Али, ја велим, што год се људски ради, и подуже траје и повише кошта. Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у

Без икакве потребе. Као да то од ње тражи, не знам, неко божанство, неко страшило... Има у њој манија... А дотле, мој отац пева на авлији да се све ори, цепа дрва, фарба кокошињац, храни крмка, купа псето, игра карата с комшиском

То паланци увек импонује, у основи. Она заузима нов став. Очекује и дотле респектује. А, међутим, гледа свако ко може, да се препоручи за евентуалне сарадње и комбинације.

Што нико дотле у паланци, Павле стаде спремати пртљаг за одлазак у Париз, на тамошњи правни факултет. Варошица се просто окужила

— поче Бранко одједаред скоро да јауче. — Били сте професор, испраћали сте нас, и друге. Куда? докле? зашто само дотле? ... Еј, како се јасно сећам сцене тамо у вратима гимназије...

Куда? докле? зашто само дотле? — Данас вам је опет тешко, Каленићу. Ја ћу да одем, а ви узмите и читајте нешто, читајте старе Грке, молим вас, Грке.

крило, које човек ретко уочава, слично је доиста оштрим млазевима воде, којима ударац ветра даје мах да лете, а лете дотле док трају ударац и бол. — Допада ми се како си то казао... Зашто си престао писати? Пиши шта било. Дневник, бар.

Павле је постао Јеврејин Брок у Лондону, а ја сам муж Марти Мињарди у Риму. Лепо. Али зашто само то, и само дотле? Као што је све у паланци коначно пресуђивао и печатио господин Јоксим, тако је било и с кроником о Бранку Каленићу и

Свануо једнога јутра један ретко непријатан, никада дотле запамћен дан, за учитеља Лесковца. Мији је на одмору позлило, повраћао је, и осетила се ракија.

” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла. Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Опростите, господична, тамо толико држе на брак колико ми на аљине, то јест у месецу се само дотле у браку живи док је мужу или жени по вољи, а како им се не свиди, они се раставе, и на овај случај муж мора узети

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ове су неприлике чак имале утицаја и на сам правац рада његовог. Дотле портретиста Рембрантових боја и манира и композитор замашних инвенција, прешао је одједном на пленер пун сунца и

реченице и, на крају крајева, на основу нових података, тако измолују покојника и тако преврну биографију, која је дотле била написана, да бивша биографија личи просто на преврнут капут, са грудним џепом који је с леве стране груди прешао

Тако, на пример, моја је мајка дотле спавала по целу ноћ, што сам ја сматрао за нехигијенски и почео сам је будити по пет и шест пута ноћу.

Уједанпут, и сасвим изненада, појави се с бока нашем развијеном фронту домаћи пас, који је дотле спавао негде у кујни.

Док су они мислили да ја угушен сузама спавам, дотле ја нисам могао мирно заспати све док се не осветим за то што сам искључен са вечере на којој има и колача.

те је у оној другој соби, где се вечерало, прекинут сваки даљи разговор о удаји једне моје сестре од тетке који је дотле вођен. Дискусију су отворили моји родитељи на тај начин што је отац понова изјавио: „Тај ће на вешалима свршити!

И ствар је све дотле лепо ишла док једнога дана учитељ не исписа на табли број 100. То нас доведе у ужасну забуну, јер ту полигамију нисмо

Али док су ми Адам и Ева били симпатични, дотле су ми њихова деца правила ужасне малере. Због познате фирме „Каин & Авељ“ извукао сам три пута батине.

Јовица Орангутан поче такође да стиче неке чудне покрете, које дотле није имао. Сваки час би се чешао руком по леђима, жмиркао би очима и кезио би се на другове, па чак поче, нарочито при

— одговара Спира као из топа. И док се професор зграњавао пред појавом што је Спира заборавио своје место рођења, дотле смо се дивили Спири што је тако лепо знао овај биномни образац, јер ми нисмо ни толико знали.

места пође а зец, рецимо, на сто метара за њом потегне у истом правцу, онда док зец учини половину пута од сто метара, дотле је корњача измакла две-три стопе и тиме продужила првашње растојање; док зец савлада половину новога растојања, дотле

дотле је корњача измакла две-три стопе и тиме продужила првашње растојање; док зец савлада половину новога растојања, дотле је корњача учинила два или три корака, те опет поставила ново растојање. И то тако иде у бесконачност.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А овако... Морали смо да застанемо. Ипак, добили смо мало ваздуха, бар за неколико дана. Дотле су се наше трупе журно повлачиле, и када смо добили нешто простора, онда кретосмо и ми.

Али коњ наједном застане и дрхти. Они чекају да се примири... Дотле други разгрћу снег и копају смрзнуту земљу, те насипају крш. Пешаци пристижу и задиркују: — Треба ли да помогнемо?...

Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала. И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало. Тело се све више изнурава,

Посматрали смо занемели. У нашој свести појави се визија бојишта, мртвих, рањених. И једна мисао, која је дотле подсвесно тињала, под утицајем овога пуцња излете са наших усана као крик: зар опет!...

И радићемо још и даље... Ако нам је, најзад, тако суђено... Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Као олујина, тако Сунце, дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре: Кидах застор, затварах окна, трзах нагло, пун беса; Са треском окно одруби

Као олујина, тако Сунце дивље навали кроз просторе; Дотле дисах мир; залетех се страшно на прозоре Кидах застор, затварах окна, трзах нагло пун беса; Са треском окно одруби

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Само док Месец из млађака у пун не пређе имам времена. Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим? Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци.

Тада ће моћи да на миру и без страха од пророчанства наслика Царичин светли лик. Дотле, нека се одмара и скупља снагу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад то зачу српски цар Стјепане, удари се руком по кољену: „Јао мене до бога милога! дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића!

Па повика Порча од Авале: „Слуге моје, извед'те ми ђога!“ Докле Порча седло опремио, дотле слуге изведоше ђога: довати се ђогу на рамена, право оде низ поле Врачара докле дође тихој води Сави, па се Порча

А рећи ћу слуги Хусејину нек опреми два коња витеза“. Док Хусејин два коња опреми, дотле паде тридест Сарајлија. Була гледа роба драгокупа, опрема га на бијелој кули, пак је њему била бесједила: „Чујеш мене,

Како дође Милић барјактаре, он се спусти на меку постељу; док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, дотле с’ Милић мртав належао.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Само се кроз дрвеће нејасно бјеласала некаква безоблична гомила, незнана њихову оку, никада дотле виђена. — Рат! — потиштено се јави пољар. Рат!

— Гле, зар је непријатељ већ дотле продро! — препаде се Мачак и скочи на ноге. — Па то је пред самим нашим селом. — Богами, тако је! — диже се и Јованче.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Душа светла у смрадљиву месту затворена је то била. ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ... Докле на тиху времену плаваш, дотле лађу чувај да је где о што не скрхаш.

А ако ли знаш зло место где се хоће насадити, брзина ли је на кладу нанети, дотле уговори и састави помоћнике себи у своме стрепљењу!

Бојим се, грешник, да дотле не узмлаћен буду, док ми се и јама не изрије. Мој избавитељу, ослободи ме од сваке моје кривице.

старости, у добитку штете, у бољарству љута сиромаштва, у здрављу дуге болести, смрти и суда за грехове паклена! Дотле се сећај свега тога докле ти се у невреме смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене

Прође они народ јеврејски по суху, не поквасише ни окаљаше ни стопа ножних. Докле они проврвише одонуд на ову страну, дотле и фараонова сва сила сулудо за Израиљи гонећи утрташе и они сви оним путем кроз море.

ЈУДИНО ГРОБЉЕ Продајник му Јуда дотле све мерка и гледа у то се уздајући еда се Исус какогод одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке

И догод Жидови у свади не исекоше се међу собом унутра, дотле града не могоше узети. Дванаист година што у шанцови лежаше под њим тобоже за инат, а за љуту невољу кроз божију

Еда ли и мешини надухатој што чини квар? Није. И човек докле у ватру из уста духа, дотле се и разгорава, а кад престане оно нејма ништа, све оно духање узалуд отишло.

Виде кроз свој пенџер младу белу жену у туђој башћи јер пере своје ноге. И срдце му задрхта за њом. Дотле није од своје жеље одстао се догод је није к себи добавио и био је шњоме. Пророк божији и то упослова!

А докле је кочиш трезан, дотле и колима лепо и право пути, ако ли за много се не може истрезнити, то кола помало ваља да се сатру кад о себи зобни

Тако да знаш, јер тога рад синови Израиљеви не могу стајати супроћ душмана им својих, нити их могу више надбијати дотле, док год од вас ви сами не издате од себе напред они мој издатак обречен, цело све потпуно без екзиклука кога.

Те докле ето блажени Петар без усумњивања му ходећи му морем преко таласа на Христа мотраше, дотле и море га на себи круто држаше. Будавши он прави човек, телесан и тежак, ама надиђе му тегобу сила Христова слова!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

нападају сина у једним новинама, и кад због тога Мане постаде пргав, па сваки час долажаше у сукоб с мајком, коју је дотле увек најнежније ословљавао. — Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!...

Сваки час сукоб с мајком, према којој је дотле увек послушан и особито пажљив био. А Јевда ћути, трпи, и плаче кришом.

Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!... Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и

што се, рече ми, потепаше заради њума. Ја гу, рече, испрати’ до железничку станицу!“ — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?! — Какво време заступи, бата-Таско, бог да чува! Е, неје тако баш било и пређашно време, неје!... — Ба!

Налазио је да није време још. Осећао је да још није прилика за њу док не постане официр. А дотле се трудио да јој бар падне у очи; зато је и продужио бестрага свој лаковани каиш од тесака, па му сад треска о калдрму

Од Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавно носе са Зоном.

И чим је Дока отишла, стари Замфир плане, силно плане господарским гневом на своју мезимицу Зону, као никад дотле у животу.

А дотле проводе време како ко зна. Неки играју жандара, неки домина, неки „шеш-беш“, али сви чекају кад ће се томбола отпочети,

И Замфир показа Зони ону липу пред капијом у авлији. Само дотле, рече јој, сме ићи; ни на авлијска врата не сме више сама, без неког од старијих, изићи!

и њој тако предану душу човека који јој сада опет у машти изиђе пред њене умне очи и мио, дивнији и милији него икада дотле... Што су решиле, то су учиниле.

по многим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала јер је увидела да је пропала као никад дотле.