Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Затим га обухвати испод мишице и лагано повуче. — О, јо, јо, јо... Полако! Доуцемент! — говорио је Влајко правећи гримасу на лицу... — Ах... никад краја овоме! Он припали угашену цигарету и настави.