Матавуљ, Симо - УСКОК
Он се једва прогура и једва нађе Мргуда и Рака. Онда зађе кроз тишму, здравећи се на дохват с познаницима. Тако се задуго врзао као у њеком заносу, као мјесечар, докле јој се најпослије не примаче.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Кажу неки водичи: У овом граду свет се обнавља као вода У рушевном кладенцу, без чекрка и ведра, Али на дохват шаке кад праву препозна жеђ: Љубави, јеси ли жедна? Усркни овај слог: Рим.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде! Већ напит, с букаром на усни која дршће, Падох по земљи, блед, на дохват маку, С речју: двојниче, не чекај, иди на раскршће! ОПЕТ ПОД НЕБОМ Остадох да радим своје јело, пиће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но гледајући кроз то прозорче, и поред нишанске мушице, причвршћене у центру сфере, он виде, ту пред собом, на дохват руке, место нареченог пратиоца Земљиног, алабастерко раме принцезино и, кроз исечак њене хаљине, горњи део њених
Обе свеске Птолемајова дела стоје стално на мојем столу, на дохват руке. Кадгод сам га прелиставао и читао, дивио сам се колико су стари Александријци далеко стигли на пољу астрономије,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Какав ли је чар, и какву мутну, дубоку снагу онда имала! Данас, она је на дохват свакоме, јефтина ствар, прва жељица и почетна амбицијица сваке интелектуалне каћиперке, сваког умјетничког помодарца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
му, ако не у развоју, а оно у историји наше поезије припада; његов случај је сасвим особен и редак: био је на сами дохват праве поезије, а што му је дело остало као кула у ваздуху, људска је и уметничка драма болна и заборављена.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А то што се натезао с том смешном маком од које нико од њих није патио, приближавало им је господара на дохват руке, јер, ето, ни он није савршен, значи човек као и сваки други, могли су у мислима својим сада с њим да другују,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
става прве књиге Еуклидове.“ Он престаде да говори, осећао је да се приближио, на дохват руке, решењу свога великога проблема, а грло му се осушило од узбуђења при тој помисли. Он мораде поново сести.
Не сумњам да сте у овој вароши цркава поверовали да је над овим звонарама, скоро на дохват руке, разапето небо, а да над овим започиње рај.