Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али поши, како која недјеља, све горе. Мука, истина, гдјешто и попусти, али ноге затјечу све јаче, дохватило и горе снагу, и често је хвата несвјестица. Све више изнемаже, и једну ноћ лијепо да заковрне.
Шљеме бјеше све у пламену. Пуцају рогови и греде, већ је и таван дохватило; а у школи се свијетли као у по дана. Уједанпут загрмје попов глас: — Икона! Икона!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Није никаква рана, заправо! — поврну медик. — Зрно је прошло кроз месо и није ни дохватило кост! Нâко је исто лила крв и рана се мало запалила! Двије, највише три недјеље, па ће и устати.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ај... ај... ај!... Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.
Звоно стаде. Тако поновише још два пут. Сад дође ред на децу, свакидање госте високе звонаре. Свако је дохватило по једно уже, па с грозничавим нестрпљењем очекују команду Маркову.
Ћипико, Иво - Приповетке
— каже сваки пут кад оћути да је у дну риба загуцала. Међутим, сунце се примиче к њему све ближе и ближе; већ је дохватило преко половине увале, па се пред њим море сјаји и трепери, и свјетлост га подражује.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Изишао јој пред очи муж, покојни Тодор, несрећни човек који је главом платио што је богат. И дохватило је оно њено ваздашње неразумевање богатства, немар за богатство, и као неки страх од новца и имања.