Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник. Онда устанем те отворим и други прозор да дим изиђе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад ноћ вечерас падне, тамна, простреће се као меки душек, за кирасира, а за тркалиште тих хусара. Док се само дохватим коња, тркаћу се са њима све до Бачке. Све у круг, да излуде по барама.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Најприје сам, то већ погађате, опрезно и лагано покушао да се успентрам уз нека брвна и дохватим се сланине, али све је било узалуд. Моје орахове ципеле клизиле су низ дрво као по леду.
Још су пажљиво измјерили да ли могу да дохватим сланину. Мањкало је само још два прста канапа, јер сам већ брком могао готово да додирнем сланину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ — Како ти не фали, кад си болесна? — „Јок ја“ — каже, па се испрси. — Добро... а што ти се ово надуло? — дохватим је за груди. — Ух! — потпоручник Александар удари се по потиљку, а капа му налете на очи. — Разумеш ли?...
А мислим опет, не могу је ни оставити саму са буретом. Ако наиђу пешаци, све би јој попили. Дохватим ашов и почнем копати. Таман бејах готов, када се зачу топот коњских копита и неко се заустави пред кућом.
И занесени тим разговором, они прођоше, те ме и не видеше... Кад мало после, чујем: „У-ху!“ — притрчим, па је дохватим око појаса и бацим „Ескилу“ на леђа. Онда појашем ја иза ње, и ударим мамуз.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Ја целог лета не бих излазила из воде! Молим вас, хоћете ли да ми обришете леђа, не могу да дохватим! Стално бих пливала! До неба бих, чини ми се, пливала, кад би се могло!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја се сагох да оно дохватим и како се, мачијом хитрином, она пожури да то учини пре мене, ја поклецнух и падох обгрливши је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ево је саобраћајница. Магла се била сасвим дигла и свеж поветарац пиркао је. Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице. Имао сам сада утисак као да шетам неком широком улицом.
Некуда десно гађала је једна батерија и јаруге су хучале. На једној страни угледао сам великога гуштера и сагох се да дохватим камен. — Не дирајте га! — вели командир. — Они су нам једини другови. У мојој земуници има један, кога ја храним.
Претварала се као да ме не види и гледала негде на супротну страну. Задрхтао сам. Дошло ми да је дохватим, па да је мучим, и на силу приморам да ми отвори врата. И онда да јој све изговорим, све: како ми је одвратна, гадна.
У немоћном очају окретао сам се да видим нема ли каквог излаза. Тргао ме њен врисак. Једва сам имао времена да је дохватим за руке. — Пустите ме... пустите ме! — говорила је кроз стиснуте зубе. — Ах, сви сте противу мене. Ругоба сам, ругоба.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто се помоли кроз пенџер, да зграбљу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Не, желим да се бријем! — одговорио сам ја гордо и сео у столицу, ждерући се у себи што не могу ногама бар да дохватим под, но ми висе у ваздуху. Тим речима: „Желим да се бријем!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Угледах баш и њихову батерију. Дохватим слушалицу и затражим одобрење од команданта дивизиона за паљбу, како бих заштитио наше пешаке.
А шта ћу ја да радим са мојим воловима?“ Баш тада јавише пешаци да се Бугари спремају за јуриш. Дохватим слушалицу да позовем батерију... Нема везе... Са мном је био поднаредник Жика.