Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим. Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо... Само уздахну па саже главу... Ноћ је била тиха.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ви'ш, молим те! Али Арсен то више не чује. Он се удави под њеним вратом, па је дохватио за руку и привлачи врљикама и себи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У један мах, дохватио је штап као да хоће да одалами старца, али га је само спустио на патос између себе и Енгелсхофена, ваљда да би оделио
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сад ћу да их распалим тољагом! Чича Брко високо подиже тољагу, тако високо да би сигурно дохватио до звијезда само да му није сметао камени свод пећине. — Предајте се лопови!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чим би се дохватио са њима неке узвишице, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући, у долину, а чим би стигао са њима у долину,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— То не постоји у Београду! Мене госпојца неће зезати. Служио сам војску на Бањици, а Чубуре-Бубуре нисам видео! Дохватио је и другу боцу и искапио је на душак, погледавши, док је пио, крајичком ока своје друштво. Они заурлаше од смеха.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару дугу, И помогâ од самрти другу. Од то доба проше две године, И погибе Змају Милутине.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. — Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а?
Ту се тако дохватио и здрпио са жандармеријском патролом да им је чак и пушке отео и бацио у бунар. Све по четворица сељака, личких
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Запитах га, зашто је легао насред пута. Али он забио руке у џепове, сагао главу, клати се и ћути. Дохватио сам га за рамена и он једва проговори: — Нисам могао више...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На том месту се Одисеј, враћајући се на Итаку, дохватио обале. Испод урвина ту, плави се и модри, Јонско маре. А при повратку одатле, гробови се опет ређају крај другог пута.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Они су опкољени. Само би могли прелетети преко ове живе карике, која се све више стеже око њих. Па и да полете, дохватио би их куршум. Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења. Ко је избацио пушку, напуни је опет, па пођосмо даље.
Тако је седео над књигом и читао цело пола дана. После вечере опет је дохватио књигу и почеше да му лете кроз главу Лонгобарди, Гибелини, Хохенштауфовци, Капет и Сфорци, папе и крсташки ратови, и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Докле свако за по грозд ухвати, принијеше бритве гроздовима; кад виђеше чудо невиђено: сваки себе за нос дохватио, догнâ бритву до својега носа! Докле трећи саврх зида викни: „Чуј, народе, не потопите се!
Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио. А он гађа пушком, не престаје; попијева танко, гласовито, припијева Баја и Новака, припијева Драшка и Вукоту и два
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тек тада тргну се, па затворивши лагано стакла, нестаде га с прозора. У ћелији бјеше мрачно. Старац се сагнуо, дохватио главњу са огњишта па пропирио те запалио воштаницу. Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух.
Јело бјеше већ на трпези, под бријестом. Заложише у брзо. Адолф толико што је окусио. Јанко није ни дохватио, но се шалио и смијао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нада те се не нашло јунака! Ни за камен се залуду не дохватио! Од неба му росјело, те му добро и лијепо родило! Сабља ти шијекла, а пушка палила! (при напијању). Сабљо од Косова!
Десет крат би те продао, и од капаре пити дао, а ти не би знао. До подне мрзи на себе, по подне на цео свет. Дохватио би с неба таране. Жедна би те преко воде превео. Завадио би два ока у глави. Завезана врећа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Ђорђе је осећао да се љуља на танкој грани, али се, ипак, грчевито држао за ту грану коју је у мраку случајно дохватио. „Дај ми га, Толе“, унео му се у лице. „Ту ти је пред кућом. Опет ће он бити више твој него мој.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам био одушевљен до манитости. Јурио сам час тамо час овамо, ни сам не знајући шта чиним, па сам својеручно дохватио њене ствари тешке као олово, натоварио на леђа и носио од кола до кола. Кум буквално није знао где му је глава.
просто на пример, пристали — наставио је он живо и сећајући се оне потребне одлучности, па се сагао и збуњено дохватио пуну шаку снега. — Би ли ви, кажем... је л’ те, тако налазим да треба... без великог, излишног увода.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А онда је дошло оно најузбудљивије: из угла је дохватио трсковачу с дршком од јелењег рога (знао сам! у њој је скривен штилет, блистав и танак као гуја — фаза факир).
Доктор је приступио ближе к мени, свеједнако насмијан и расположен, са здравим лијепим зубима. Дохватио ме је за пулс — овлашно, из реда и навике — и ведро ме упитао: — Но, како је? Сад је боље, зар не?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима. Дохватио је прстима за крај рупца, али никако не може да га извуче, јер не зна шта да чини с рукама. — Чек’, чек’... ево сад...
»Сад овога тренутка беху два човека жива, беху оваки исти као што сам и ја, и гле...« Пантовчеву главу дохватио пламен, згорео сву косу и по кући се просу задах...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
нам још прашина на хартији К'о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији, Пир поруге дохватио све синове. Остала нам још прашина на хартији.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
пео на стрм и клизав кров млина у Буковалу у потрагу за звездом, рекла ми је: “Доста си се пео у последње две године и дохватио неколико звезда с неба. Једна од тих је сада у Берлину и нема те сласти у Идвору која ће те одвући од ње.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дигоше се. Цвета иде прва, а за њом Марко с напрћеном торбом на леђима. Он сада, када се дохватио краја, једнако мисли на свој мирни комшилук и бесвесно иде за мајком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тек су малопре успели да ухвате везу са командантом. Сад бар имам с ким да разговарам. Дохватио сам слушалицу и слушам разне разговоре. Сазнао сам тако да се иза наших леђа, на врху, налази седми пук...
Разговара наш командант са неким. — Дохватио сам слушалицу. „Потребно је апсолутно да одмах кренете на јуриш.“ „Немогућно је.
Тргао сам се. Около не беше никога сем мртвих Бугара. Иза мене спавао је поднаредник. Дохватио сам га за ноге, и викнуо на њега зашто ме није пробудио. Али и он је био исто тако преморен као и ја.
— Колико је далеко?... Грр-у-у! Дохватио сам се бесвесно за сто и мало подскочио. Срце ми је снажно ударало. Али наједном сам се застидео.
Драган је отишао до војника. У заклону сам остао ја сам. Мрак је и ништа се није видело. Пипајући дохватио сам кревет и сео. Изван земунице чуо сам ударе поткованих цокула наших војника, који су некуда одлазили.
Сад опет наш рововац. Бугарски шрапнел писну над нашим главама. Друга, трећи. Гр-у! Гру! — разлеже се прасак бомби. Дохватио сам телефонску слушалицу. Да ли је време? Али ми руке дрхте. — Где су? — питам очајно.
Лука се на мене наљутио што сам му мало засекао каиш за бријање. Дохватио га је љутито, савио и бацио далеко у шипраг. Тада је позвао свога посилнога Исајла.
Узео сам капу... Погледао сам је да бих је поздравио, али она ме није ни гледала. Пришао сам полако вратима и дохватио за браву. Закључано!... Опустио сам немоћно руку. Онда сам је погледао љутито.
Уздахнуо сам и дохватио се за главу. Шта ме снађе!... Прешао сам на супротну страну и наслонио се на зид. Био сам у мучном стању.
подржим у таквом расположењу и, једва савлађујући себе, наставио сам: — И ви сте у праву — онда сам је као случајно дохватио за руку. — Други пут нећемо се издвајати. Бићемо увек са њима.
— Други пут нећемо се издвајати. Бићемо увек са њима. — Она је застала, Хтела је нешто рећи, али ја сам је дохватио под руку. — Хајдемо! — Али да оно двоје не бисмо затекли у незгодном положају, викао сам гласно: — Полет!... Томо!
Погледа ме оним истим мутним очима и тихо проговори. — Зашто ме мучите? Дохватио сам је за руку. Била је мекана и топла. — Лулу! — гледао сам је вероватно узбуђено. Она ми такође стеже руку.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
А кад навуче нешто, не скида по месец дана. Ето и сад, дохватио ми нове новцате гаће. ЖИКА: Што му не скинеш, па нек иде го! МИЛИСАВ: Не могу, немам то срце!
Ћипико, Иво - Пауци
Марин ће одвратити вијенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом. Док се дохватио планине чини му се да је већ у приморју, да разговара са Марином.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Је ли оца тешио? је ли пред Павлом крио пораз? Поздравио се доста уморно, и одмах питао: — Како вам изгледам? — па дохватио огледало које је једнако држао крај себе.
А било је у ствари то да је синоћ направила маћехи већ другу сцену тога дана, а отац, љут, дохватио ју је, и, што никада, али никада, ћушнуо је.
видећемо...” Опет једнога дана, закон живота, побогу као онај орах, дохватио обе куће. Миркова жена, већ у годинама, и са двоје одрасле деце, напустила мужа; а Пантелији отказаше помоћ, а човек
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Разуме се да сам те ноћи сањао чудновате снове. Сањао сам као да сам министар, па дохватио нашега окружног начелника, углавио му главу међу колена и бријем га.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неки дохватио месо рукама. Други протестују на тај поступак, али чекају згодну прилику да и они то исто ураде. Марински официри гледа
— Шта, да не би хтео да ми вратиш? — Па... како наредите. — Хајд, маглу, док те нисам дохватио. Исајло задовољно трља руке и сав срећан облеће око поручника. Или после обуке изиђемо на обалу и посматрамо рибаре.
— Узбуђује се, кад слуша овакве приче. Коста настави: — Смрче ми се пред очима. Дохватио сам је и спустио на кревет. Али она се наједном трже, скочи и показа ми на чизме.
— Стој! — викнух једноме војнику, који је јахао и водио још једног оседланог коња. Он се тренутно збуни и успори. Дохватио сам слободног коња за узду. То је водников коњ! Ја завукох ногу у узенгију.
Људи без размишљања појурише низ литицу, вукући за собом коње, а за њима се суљало камење и стење. Дохватио сам из руку сеиза коња, који није могао силазити са два, и сунух низ падину. Омакох се... Пустио сам дизгине.
Стиже ме командир. — Бугари су заузели друм! — Али ето Бугара пред нама!... у очајању пустио сам дизгине и дохватио се за главу. Све је изгубљено. Нека погинем... Коњ ме у лудом трку носи. Већ смо на челу избезумљенога дивизиона.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Већ је и на крај земље стигао, и ивице неба се дохватио, кад девојка крикну: — Као пас ћу за тобом ићи, опрости ми, опрости... Младић се трже, застаде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад се дохватио коња и сабље, са девојке је полетела глава. Мртва глава је проклела Марка да му се за гроб не зна, као што га у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Напослетку је дохватио пушку, ухватио се поља и лутао тако до мрака, и тада се тек вратио кући; а да тога дана ништа није уловио, чак ни