Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Још један тренутак и — све је изгубљено! — Мамо! — Шта, брате? — Мамо!... Ја.. ти... Још мало па је — доцне! — Мамо, не знам зашто, али ето видиш, ја...
Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори. Чуо сам једанпут, кад дође доцне кући, где прогунђа: — Шта ће та свећа у ово доба? — Па да се видиш свући, Митре, — каже моја мати.
То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа.. Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
тамо је играла немачке игре које је научила у лêру, унтерхалтовала се, правила ероберунге, и вазда срећна и задовољна доцне остављала бал; а Јула је знала од швапских игара само некакву шотиш-полку и неки тајч, који јој је мама, кад је била
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Чекмеџијића. — Море, Љубо, устај! Знаш, да не кажу: „Гле младожења, па како доцне устаје!” Љуба се буди, тре очи. — Ала ми је тешко устати!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бела нестало већ давна, Све покрила она нојца тавна, Небеса су свуд звездица пуна, Ал' месеца јоште нема туна; Доцне данас он ће обасјати, Ја не могу на њ'га ту чекати, Срце младо јоште једном жели Са другови да се провесели.
Али ништа, шат још доцне није“, Те полако дворима се вије. И у дворе Гојко улегао, А лепо га Рајко дочекао, Понудио кâ што ваља госта,
Би сад назад, ал' је доцне, јао, Већ им ђаур пута пресекао, Та јад спреда, а јад је одзаде, А највећи: срца им нестаде.
— Она паде, ма ње мили, — Доцне момци прискочили —: Тамо испод стене голе, Украј мора глени доле, Тамо она страшна смеса Од костију, крви, меса,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо! доцне ми дође, ал' ми није скупо, није ми скупо чекат на тебе, само те жалим што ти срце зебе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и око ње и у души самој. Нити се што види ни осећа, само трчи напред... брже, брже... да не буде доцне... да ли се то развиђа, расвањује... или са њене душе нестаје мрака?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Лако ћеш ми мајци уговети: Доцне легни, а рано устани; Двор помети, и воде донеси, И очешљај своју русу косу.“ 83.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. Већ је пола једанаест увече. Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. Срета узе »збогом« и оде. Оде и Мића и оно неколико сељака.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кому је врућа постеља, студен му је ручак. — Више ваља подранак, него вазданак. — Ко доцне устаје, и обојака му нестаје. — Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот обећати, — Међу злима добар страда, Врлина се доцне штује; Ти га видиш како пада, — Ал’ он ипак побеђује. »Невен« 1881.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мати плаче бедна: „Тужна, јадна ћерко, ти с' остала једна К'о тиква за семе. Ах! доцне ће бити, Нећу, ћерко, зета очима видити.“ А ко ће ме, мајко, јадну запросити?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Читатељи, добро упамтите ово изреченије. Колико је њи било којима је дошла памет, али доцне, јер није нашла главу. Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково незадовољство о свом стању
« Читатељи, добро упамтите ово изреченије. Колико је њи било којима је дошла памет, али доцне, јер није нашла главу. Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково незадовољство о свом стању
тачно, на задовољавајући начин ДОСТОВЈЕРНО — поуздано, тачно ДОСТОПАМЈАТНИ — достојан сећања, значајан, важан ДОЦНЕ (покр.) — доцкан, касно ЕКВИПАЖ (нем. Еqуіпаге, из франц.) — кола с коњима ЕКВИПИРАТИ (нем. еqуіпіерен, из франц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Једва и за поскуре исто да се нађе, и то, доцне и позно! Такав честитлук и ганилук злочестим злочест се спори. Ко зло сеје, по беседи Павловој, зло и жње.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Доцне си се сетија, хаџијо! Беше му работа!“ рекоше тврдо уверене да што су виделе и чуле, да је то виђено и чувено!