Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Стани, стани, ти момче зелено! Млоге си ми дочекô поштено, Доста си ми другова згубио, Но и тебе Ала је убио.“ Ово рече, те пушку спопаде, Под пазуо рану ми зададе,
Вељко отле био подалеко, Зато пашу шале не дочекô, Већ шешаном удрио Турчину, Просуо му низ плећи мождину. Али, брате, то да видиш саде, Када Турком поглавица паде,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару... Ал’ да је син јој зору дочекô, Зацело би га мртва застала, И онда не би била превара!... (Стана са Ћеримом долази.) СТАНА: Ти ниси бог!