Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад везир у Београду дочује да је то масло муселима Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по Асан-агу
Кад Хаџи-Рувим дочује, да су кнезови у Ваљеву поапшени, а он не хтедне бегати преко Саве, а лако је могао, него дође у Београд, јави се код
Искупљајући се војска, дочује то Црни Ђорђе, врати се, чини ми се, из Вуконе и из Кожуара натраг, и дође у Таково. Отац мој на Уб, а Ђорђе у Шарбане
”) Док се мој отац у Каленићу око Колубаре са Црним Ђорђем и Јанком Катићем играли клиса, дотле дочује у манастиру каонском Јован Врбица, поврати се натраг.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Плаче, тужи се матери. Госпођа Перса Першуновићева не седи далеко, па све дочује шта се ради између фрајла-Јулке и Чекмеџијића. Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад шћер ово дочује, узме очину сабљу те сама себе лијеву руку осијече, а десну у огњу изгори. У јутру слуге приправљају свадбу, а један
да ме хоће узети за жену, родила бих му сина и шћер на један пут са златнијема звијездама на челу“. Ово некако дочује царев син, па они час отиде и ову ђевојку вјенча, па шњоме дома.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од
буди Бог с нама! — Није то, попо; него ако може онако, знаш, да нико не зна... Па ако се дочује, ти кажи да сам те наморао. — Сад да ме убијеш, синко, па ти то не смем учинити ни ја, ни ма који други свештеник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па ни он га није могао за свашта узети: заната није ни знао, па га намјести да продаје хљебове. А неко ти дочује за тајне собе његове матере, те разгласај по граду, док глас дође и до његовијех ушију.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ је беснило Што те о мéни, можда, сналази?... Везир нас чека, море, Сулејман! Па тешко теби, ако дочује Да си нам пута тренут једини У овој гори силом пречио! Дете ми пуштај!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И кад он то зачу, таки бахну под собом коња, и одскочи скоро од њега да когод то не дочује и не застиди се од људи. Зашто голем је био на гласу господин.
Зберите сви скупа своју мисао! А најпосле, ако тко дочује ако ли не слуша, мања му хар о томе! Јер ја свој посао послујем, своју подужицу исплаћам; копам и орем и чисто жито