Употреба речи дошла у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја сам осетила како ми крв јури у лице, била сам збуњена, па сам тако и одговарала: „Ја сам дошла, знате...“ После сам застала. „Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“.

Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати... него тихо, једва шапћући, рекох: „Госпођо, ја сам дошла да служим“. Она ме је опет пажљиво мерила.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Та ништа,” — одговори сиромах старац, уплашен, — „да ниси дошла, волио бих, ал' већ кад си овде, помози ми натоварити ово бреме на леђа да идем брже кући, јер ме чекају.

јој говорити споља, завирујући кроз ограду: „Сестрице, по свој прилици ти се мислиш опрасити; зато сам ти ја на помоћ дошла. Ја ти од све|га срца добро желим, како теби тако и твојим прасићем.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

то њему сна и спокоја не да Лети ветар пун сена, мој вранац не може да спава Чувај се вранче да те она не погледа Дошла је, с белим шеширом, кроз грање, У зори где се пуши, пун магле, црни стог Пљускали је таласи класја, у мрачном небу

Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре. Вију барјак ветруштине суре, барјак изнад крајскомандантуре.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

маја на конак дођемо. Турци из Београда опазе, где је војска (крагујевачка и рудничка) на Топчидер дошла, па изађу и коњик и пешак, а наши пређу преко Топчидера.

— (Већ је он чуо и знао да сам ја очô у Русију). Пита ме каква је надежда. Кажем да је прилична. — Његова сестра дошла и млого гостију има, одем скоро.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Таман беше изнела хлеб да метне у пећ, а сва се запурила од посла и ватре те дошла још руменија док ето ти Раке оздо, гунђа нешто једнако.

Наравно, с дућанима дошла је у села и сва помодна роба, па с њом и белило. Еле, као што рекох, нема дана кад се не уврати која снаша код Ставре

— Мора ловац најпосле награбусити — вели тетка Синђа, стара Херцеговка, која такође беше дошла код Анђе да иште мало траве од изеди. — Мој покојни свекар, бог да га прости, био је ловац, какав Радош!

Тешко сад потричарима!... Радојка је већ давно стигла с овцама кући. Ни сама не зна куд је прошла и како је дошла. Код куће је затекла сву чељад заплашену. Она жива премрла од страха!... Ко зна шта је чека док се Живан врати.

« — О, бог ми га обрадовао!... Нисам ја, дете, уморна! Та нисам ни осетила кад сам дошла... Ех, баш ти не ваља посао — што ми одмах не каза! Видиш ти њега!... Дај ми ту торбицу! Подне је ето превалило!...

« Душанка не памти да је икад видела мајку веселију него тад — кад се вратила с њиве иза лаза... Дошла је кући певајући пеку веселу песмицу. ВУЈИНА ПРОСИДБА Јаки бог беше дао некад Петњици доста лепих ствари...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте. Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.

Осети мирис босиока за гредама. Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију. Кад она уђе, он се осврте. — А... дошла си? — рече готово мирно. Она не одговори ништа. — Ама, чујеш ли, теби се јављају просци. Она опет ћути.

Јелица им приђе руци. — Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? — Дошла — рече Јелица и обори главу. — Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... — Ја сам дошла...

— Откуд ти? — Дошла — рече Јелица и обори главу. — Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... — Ја сам дошла... — Је ли те бог послао да ми будеш разговор? И кад то рече, старац заплака.

И кад то рече, старац заплака. А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. — Ја сам дошла... Ја немам куд!... Хоћете ли ме примити? — Још питаш?... Ходи!... Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...

И он осећаше грозну мржњу... Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... Али ноћ већ паде, а Лазара нема.

Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1. УСТАНАК Дошла је коса до бруса. Кипело, кипело, па прекипело.

8. НАТУШТЕНО НЕБО Сахранише Алексу. Света је било доста на погребу. Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак... Њеној души годила је тишина и сузе. Она је свесрдно плакала за својим старим другом.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И за навек кад се растасмо, и тако Стежућ своје срце рукама обема, Отишла си плачна, замрзла и нема, Кô што беше дошла, тужно и полако. РЕЗИГНАЦИЈА Не прокуни никад то присуство јада, У вечери глухе, крај мртвог огњишта.

Кад су је протерали, несрећа је довела у овај град где је дошла идући стотину дана за нечијим дромедарима. На песку целим путем куд је прошла, остале су свуда њене ситне стопе

Увек је дошла гора смена, Увек туђ жбир на стражи! Глупост је тврђа од свих Вердена, А Верден слабији од лажи... Место хероја,

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тебе све нешто задиркују. Све би хтеле да ти за њих све ринташ и радиш. Као да си ти дошла из неке голе куће! Он се начини тако неспретно љубазан и нежан, да се Аноци поче коса дизати на глави.

А на њој слаба промјена. Само што је мало порасла и што је бљеђа дошла у лицу, те јој црне очи чисто још црње и још се силније цакле. А она не зна шта да ради.

Ево шта сам још напабирчио за мршаво писмо, као што су обично сва моја писма. Кад је дошла из Готе, ја сам се био толико придигао, да сам тај дан ручао с њима заједно; дотле сам јео у својој соби, јер ме

Она је дошла увече. Чуо сам како јој Попеску и Туманов, весели, отворише врата и како се цела кућа напуни весеља. Туманов дотрча

Туманов дотрча мени у собу (не знам шта је и њему наспело) и с некаком поузданошћу да ће ме обрадовати вели: Хајдете, дошла Ана! Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо.

Туманов чита новине и сваки час пита: Какъ это по русски?”, она дошла и села до мене код пећи. — Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво.

— Кларо, свирај штогод! И гђици Ведел као да беше ова прилика добро дошла. Она одмах скочи и отпоче свирати. Ја нисам слушао, мислио сам на наш разговор, онда одох у нашу земљу, онда уђох у

Одем у собу на доручак. Уозбиљим се и чинио сам се као да ништа и није било међу нама. Она кô да је и сама дошла на исте мисли. Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се. Смејала је се. Насула ми је каву.

Морао бих викати да би и полиција дошла. Ја устах од стола и стах крај прозора. И други поустајаше. Сви ћуташе. Баба изиђе плашљиво из собе носећи у руци

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Бештија једна — мисли у себи госпоја Перса, — мора она свуд свој нос да забоде! Ништа друго него је дошла само зато да види шта вечерамо. А баш је и потрефила!

да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се сетила прексиноћњег сна и дошла амо пред кућу. Дошавши, поклони се госту, и овај њој. — Моја супруга... г.

Ержа је баш као што ваља потрефила. Дошла је баш кад су се разговарали с гостом, и док су тражили и хватали мачка, она је имала времена да лепо посматра госта,

Кад је дошла гужвара, онда је настало опште хваљење. И сам поп Спира, који је увек наглашавао да прави родитељ не треба своје дете

Но, лепо ћемо изгледати. А мени кажу: код поп-Спирини’ гости; а ја мислим: ваљда дошла Лалика из Перјамоша с децом, а оно гле... О, молим, молим по сто пута...

— О, с драге воље, с драге воље! Само ако, то јест, господин Пера пристане — вели гђа Сида, а у тај пар дошла јој гђа Перса сва зелена. — О, колико ласкаво за мене — вели г. Пера — располажите, молим, са мном како вам је воља.

»Е, а откад то?!« питала се у себи Јула. Сутрадан кад је дошла и залевала, није чула тамбуру да је прати. Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, и напослетку, а зашто

»О, о!« чуди се Јула. Прексутра кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају. Песма је потекла из неког расположења које даје

Ни Јула ни Шаца нису неколико дана долазили у башту. Прва је Јула попустила и дошла. Од тог дана је опет почела долазити сваког дана, па пре подне је плевила, а после подне заливала башту.

— рече полако Јула, па се издиже на прсте да боље види. — Еј, старости, старости! — чу се глас тетка-Макрин, која је дошла у башту да обиђе буре и наточи сирћета. Какво непријатно изненађење! — Дакле, није то био он!

А ја баш мало пре у себи мислим: о, неће л’ бог ког донети!... Како сам сама, баш би ми таман к’о поручена дошла; кад ал’ оно, гледај, ето вас. О, сам вас је бог дон’о.

— случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула. Скаменила сам се кад сам чула, и једва сам дошла к себи. Ја вам сад не умем ни десети тâл од онога што ми је све она казала да исприповедам (а немам ни каде, слатка)...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу. И, од тада, чисто се променила. Дошла лепша, чистија и вреднија. Од јутра до мрака трчала је, просила, доносила.

Тајом превлада друга. Варошанка је била. Била слушкиња, па се пропила и почела да проси. Нова је била, тек од скора дошла на гробље. Ма да је била већ стара, усахла, ипак је била некако мека и са још добрим прсима и лицем.

То је она хтела. Зато је побегла из села где је служила и дошла у Кале да тражи „расковник“. — — — — — — — — — — — — — — — — — — — А мори! — питају је жене.

да си и ја купим кућу, земљу, стоку... да сам и ја као ви... А дотле, нећу... Ја и сад не бих дошла, него хлебац ми нестаде... Не бих дошла. Не смем жељарник да оставим... Ко зна шта је тамо сад?

да сам и ја као ви... А дотле, нећу... Ја и сад не бих дошла, него хлебац ми нестаде... Не бих дошла. Не смем жељарник да оставим... Ко зна шта је тамо сад?

И тако ишла за њим стешњавајући га у какав кут док не би дошла до њ, узела за руке, одвела у његово собче, тамо водом освежавала, умивала, полагала у постељу увијала и остајала да

Али сад, кад се почела црква и по други пут да зида, диже, нико није смео да дира у њу. А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама оће, да и' одведем. — Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо

Дигну се и оду. Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да. Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла.

Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће. Већ му је љубав на врх језика дошла. Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу. — Ал’, молим, станите само мало.

Морате да ме пецнете. Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла. Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не чује.

Знате, једна на другу измишља, па и ова не остаје дужна; но још никоја није дошла до тога да се због тога пред судом тужи. — Сад на треће.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Све је било сношљивије па се чинило као да и сам воз лакше клиза по шинама. Онда је дошла и велика станица, раскрсница возова, и ту је и она жена с болесним дететом устала, поздравила се са свим а редом па и

Ево ову пандурску крнтију треба поставити негде пред канцеларију и само зато је она дошла на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако

Африка

“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.

Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

У страшној галами бубњева, под јаким јутарњим сунцем, изгледа као да је дошла из самог пакла. Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух.

Мислио сам да је можда и воли. Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан?

То је игра коју сам ја гледао већ у Боакеу а која је преко америчких црнаца дошла и у Европу. Гумбе се игра врло ишчашеним и дезартикулисаним рукама и ногама, растављених колена и истуреног тела

Црњански, Милош - Сеобе 2

У тим колима која су дошла из Вијене, седео је човек кога је Двор био изабрао да у Темишвару заведе, међу Расцијанима, реда.

Са владиком Василијем креће цела Чрна Гора. У Тријесту чека да пође сиротиња што је дошла преко мора, са албанских страна. Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла.

Зуби му беху жути. Она окрете главу. Кајала се што је уопште и дошла још једном, да поседи, ту, на чатрњи. Што није села у кола без збогом, и без обзира на послугу. А Трифун је ћутао.

Седео је са гостима, до поноћи, у разговору, а кад би хтео да зове жену, ударао би штапом о патос и жена би му дошла.

Кад је капетан наишао, и кад је виде у осветљењу, које је из трпезарије падало у башту, она се насмеја, тихо. Дошла је, каже, да се надише мало свежег ваздуха и да гледа звезде на небу.

Као да је дошла, и, на његову постељу, легла. Привиђало му се то дугуљасто, сетно, лице, које је имала и њена ћерка. Игра лепоте, која

Заспао је тек кад се било разданило. Госпожа Хумл устајала је тек пред подне. Дошла је код њега да руча. Исакович јој је причао, немецки, којешта, о којечему, тек да јој покаже да тај језик разуме, и

Чрногорцима је, затим, речено да је дошла комисија, да види она два самртника, за које кажу да их у лазарету има. Кад је Исакович ушао, настаде опет тишина.

Да неко може наићи! Да су је, кад је дошла код њега, свакако видели. Да ће то Божич сазнати! Чему то? Она је плакала.

Несаница је мучи! Хода као луда по кући. Где је био, тако дуго? Што се није јављао? Нико је није видео, кад је дошла! Чега се боји? Божича? Она се Божича не боји! Зашто је такав према њој? Опет се понаша као коњушари.

Зар не види да га воли лудо? Шта гледа? Шта тражи у њеним очима? На шта мисли? Исакович јој тада пребаци што је дошла.

Узвикну само, љутито, да је срамота, што је дошла, у трактир, да је којешта то, што о матери својој брбља, а да је моли да, што пре, оде.

Теодосије - ЖИТИЈА

и када је дошла множина званих и незваних, тако да је манастир постао тесан, свети украси цркву свету сваким благолепијем и гроб

И тако Бог молитвама светога заштити град неповређен. А војска која је дошла, ужасом обузета, бојећи се светога, науми бежати, а начелне војводе, не хотећи оставити цара свога на поругу грађанима

И тако сетан цео дан тугујући иђаше. Када је дошла ноћ и када је легао да се одмори, гора мислена и света, гора Божија, гора зелена, гора натопљена Духом, гора небу

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Каквог су порекла Старовласи? Неке породице су ту од старине, али је већина становништва дошла из негдашњег новопазарског санџака, из Црне Горе и Херцеговине.

Ова је енергија дошла до изражаја чим се за то указала повољна прилика. Босанско-херцеговачки Срби су дали велики број даровитих људи који

Она је дошла у потпуну супротност према народној већини, која је остала хришћанска, као и према центарлној турској управи коју је

путевима и железничкој мрежи који од Загреба воде у словеначке крајеве, а нарочито према Јадранском мору, ова је варош дошла у везу са приморским српско-хрватским становништвом и са Дубровником.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале: шта против деце неваљале? Школа им је дошла до гуше, тамо им деца уче да пуше! И кино их све више квари јер приказује љубавне ствари.

У стањује за ситницу да те спљешти ко нитницу! Сећање ме често косне: дошла је из братске Босне! Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(једва се савлађује): Ниси ти био на грађевини, нити си помислио да сам ја слаб, већ те моја жена послала овамо. Дошла ти је малочас хитно и саопштила ти да сам ја извршио провалу и да је ваша заједничка тајна откривена.

) Како, зар ти сам код куће? СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица. (На њеним вратима.) Вукице, 'оди, 'оди, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија! АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли?

СПАСОЈЕ: Остави, молим те, лудорије, него кад си већ дошла, учини ми једну услугу, за коју ћу ти рећи хвала. Мени је, видиш, врло потребно да Вукицу одстраним од куће бар на

На то ће извесно пристати. (Одлази левим вратима.) Вукице, Вукице, душо, 'оди овамо, дошла је тетка Агнија. (Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више.

АГНИЈА (љубећи се с њом): Послом, душо, и то врло важним послом. Дошла сам да пођемо заједно. ВУКИЦА: Да пођемо? А куд? АГНИЈА: Да ми помогнеш, душо, да ти изаберем свадбени дар.

XXИИИ ВУКИЦА, АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА (оцу): Јесам ли се много задржала? СПАСОЈЕ: Не, не, тачно си на време дошла. Рекао сам вам, господо, ми настављамо редован живот. И почећемо га са једним весељем.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Можда би била на очевој страни, не тврдим, али она би морала да примети. Дошла би затим да ме позове на вечеру, јер зна колико волим млади грашак, а онда бих већ испричао да она књига није бачена

А вечер је падала као слатка киша. Нисам чуо Рашиду кад је дошла, али не мислите да сам глув. Она хода као мачка и у томе је цела ствар.

Понекад сам волео да прелиставам те књиге. Било је лудачких забележака у њима. „Соња, данас сам те чекао! Зашто ниси дошла?

Једино што је сигурно: Соња ни други пут није дошла, а лаф је опет написао: „Чекам. Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни дошла, али то није

Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни дошла, али то није представљало неку нарочиту трагедију за њега.

Ако је она, верујући поруци мог претходног писма дошла на скелу, зашто не би оставила и новац на неком скровитом месту. Маркоти је, недавно, тамо у Босни оболела мати.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

За све је приправљено јело и пиће. Седну и једу. Сва породица се сад око њих врзе; дошла је и госпођа Сара да испрати свога Чамчу. Девојке служе, мати наређује.

Фрајла Лујза није се због каснарице затезала, но чекала је да пре ње дође на бал Шамика, па макар после каснарица и не дошла. Ступе у кућу, поздраве се. Све је у приправности, све спремно.

Матилда зарумени, а Лујза побледи, почне се нијати и падне у несвест. Поливају је водом. Отац мирно удали се. Кад је дошла к себи, опет чита писмо, и она и Матилда, опет, десет пута, не могу да се начуде неодважности Шамике.

Није, то је њен брат. Брат кад види да нема кључа у брави, оде у собу и скочи кроз пенџер. У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе. Кад види брата, назове добро јутро. Брат је и не гледа, већ брзо даље иде.

Брат виче за помоћ, сви се скупе, поливају је, под нос јој дају ароматичне ствари; дигну је, метну је у кревет. Дошла је к себи, али из кревета више не може. Јуца једнако болује у кревету.

Добра партија. Лујза је тамо далеко са својим мужем много година провела; но сад скоро умре стари Полачек, и дошла је у Ш., да се с братом дели. Ту је с њом и муж, господар Венцл Свирак. Лепо, мирно су наследство поделили. У вароши У.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Већ скоро две недеље дана, откад је дошла порука од маркиза Асканија Гвадањи, заповедника града Осека, да опреми триста бираних војника за полазак у рат на

Пре две недеље, плачући, била је дошла за њим и на обалу Дунава да са њим проведе и последњу ноћ, пред полазак. Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је

Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да

Ту је било последње преноћиште људи, пре укрцавања у чамце, из којих више није било изласка до Варадина. Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем. У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири.

Са двоје кола пуних хаљина, она је дошла у кућу скоро неопажена, од целог оног Земуна што се у плавим антеријама, црним шубарама и чизмама, швапским официрским

Глад и жеђ и ход, непрекидни ход, кроз Баварску, непријатељску, опљачкану, празну, све до Чешке. Јесен беше раније дошла него иначе и време је било кишовито. Исакович спаваше под колима, дотучен болешћу, бригама и мукама.

После тога је дошла та његова самоћа. Возећи се кући, по ноћи, Аранђел Исакович остарио је, при крају тог лета, кад му се испунила

Ананија је зебао и знојио се, остављен тако сам себи, у ноћи, на врху брежуљка, код гроба те жене, која му беше дошла тако изненада у кућу. Он је кућу Аранђелову сматрао и својом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁴⁵ За трудницу је чак опасно и да једе храну која је дошла у додир са змијом (коју је змија угризла) јер ће дете имати ране на телу (змијоједине).

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

камена када се одбија од површине воде; њен први излазак на Терасу у пратњи мајке, и оно лето када је први пут дошла у башту »Јадрана«...

Било нас је четворо, а сви смо мање-више били заљубљени у Андреу, која је дошла да види шта је остало од нас. Њен Француз се звао Марсел.

Најпре трчање укруг око дворане, затим превртање преко главе, а онда Бел Ами више није имао где да скрије главу —дошла је на ред вежба на карикама и колона се вртоглаво смањивала пред њим док су се карике опасно примицале.

ускоро завршити, а дете преко пута ње као да је већ наслутило тајну да је ухода у овом уклетом Замку и да овамо није дошла ради јела, као остали поштен народ, већ ради неког недозвољеног посла.

— Зашто си дошла? — прошапутао је нагнут над њено уво, док је виљушком и кашиком вешто пребацивао парчад раскомаданог фазана са

је да престане мислити на бол, да се успава и опусти, да готово заборави где се налази и због чега је, уопште, дошла у Замак...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Откуд ти тако? КУМАЧА (пољуби је у руку): Ето и ја наканила се да видим шта ради Јулка. МАТИ: Баш си добро дошла, довече је Јулкин прстен. КУМАЧА: Је л истина? А ја сам чула нешто. МАТИ: Од кога си чула?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Павле Соларић прича како је једну такву књигу, када му је дошла до руку, бацио у пећ »као анатемисану«. И у таквом стању ствари појамно је што су латиницом штампане књиге

Педесетих година XВИИИ века та верска гоњења била су дошла до свога врхунца, и тада су војничком силом цели српски крајеви нагоњени у унију.

Прва просветна помоћ Србима дошла је из Русије. Митрополити су из Русије стали набављати и црквене и школске књиге и доводили учитеље који су стварали

4) ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТОВИ Штампарска вештина дошла је Србима врло рано, још крајем ху века, и то из Италије, из Млетака.

Одмах после њих дошла су још три руска учитеља: Тимотеј Левандовски, Јован Ластовицки и Петар Михајловски и два протестантска учитеља за

ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ Историја Ђорђа Бранковића остала је у рукопису, историја Василија Петровића није дошла у српске крајеве, и прва историја целога српског народа која се читала у српској средини и која је утицала на Србе

Србима је још најповољнији био царев антикатолицизам и његова политика верске равноправности која је дошла после сто година верских гоњења и католичког прозелитизма.

са државном независношћу све је то нестало. Када је 1815. Србија дошла ако не до пуне слободе а оно бар до аутономије, духовни живот се у њој био готово сасвим угасио.

Када је 1865. Матица српска дошла у руке младих, пала је и последња брана новом правопису. Од краја шездесетих година нов правопис је општи правопис

Копитар је са похвалом дочекао ову граматику. 1815. у једном бечком листу писао је он: »Добро дошла, прва српска граматико ћирилским писменима! И двапут нам добро дошла што си верно по говору простога народа написана!

1815. у једном бечком листу писао је он: »Добро дошла, прва српска граматико ћирилским писменима! И двапут нам добро дошла што си верно по говору простога народа написана!« Али му је Копитар учинио и извесне примедбе.

Одмах после 3имњих вечери, још исте године, дошла је овећа историјска »прича о ослобођењу шест округа« Јурмуса и Фатима или турска сила сама себе једе (1879), педагошка

Милићевић, Вук - Беспуће

А за њима измијешана поворка људи, жена и дјеце, која води разговор, која је дошла више из обичаја или радозналости него да жали, нимало тужна, осим неколико баба које мислећи на своју смрт оплакују

раскрстио са животом, кад осјећаше да ће то можда унијети у његов живот више несреће него благодати која би га, да је дошла прије неколико година, вратила раду, младости и животу; кад већ налажаше у проријеђеним косама сиједе власи,

Чинило јој се да одлази одовуд сасвим друкчија у души него што је дошла, да се је измијенило нешто у њој, да јој је Уна у чији ток је она тако често утапала очи и мисли, однијела нешто из

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Ех, да ми је сад она моја поднаредничка »јегерска« персона, не би’ те ни молио; не би ти ни дошла на ред. деде, Кајо, твога »јегера« у образ.

а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу. Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој?

Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње. Дошла је предвече, у немачким хаљинама. По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а затим су испод руке у љубазном

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Сунце јарко, јаче сјати нагни, Па им лице, па им ноне смагни. Сунце јарко зашло већ одавна, Очо данак, дошла нојца тавна, Моме платно давно покупиле, Па с' одавде мене изгубиле, Све ми мило нојца расплашила, Што не могла, у

17. И кад је дошла недељица света, Полутину већ измерио дан, Ја с њоме онда на поље ишета, Свој лисни гај ди шири сунцобран, Ди

Њи ту је мало, злотвора мложина, На сваког дошла по која стотина, Још у њи бије топ са сваке стране, А они сабљом и пушком се бране; Ад' опет нигде назад не

тише, Тице нашле своја гнезда, Сумрак веће, па све више, Већ подегде трепти звезда, Веће дође нојца тавна — Њена дошла већ одавна.

кô што анђô сузи, Тад њојзи у срцу врло јесте тешко, Са клупе скочи њему у наруче, И мал' што није опет ван се дошла.

“... Ао Ајка, ал' те срећа вара!... Сунце зашло за гору већ давно, Дошла нојца, свуд напољу тавно. Славуј песму удесио дивно, А слуша га то друштво љубивно.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХУСО: Хасанага? СУЉО: Исти Хасанага! Поцрвенио, запенио, па му од беса и она гласина дошла некако пискава. Ево овако се устобочио, луд, кад ти кажем, па просто вришти: „Женско!

Нема жене која је овамо дошла а да није опевана папрено! А и ти. Ко зна шта би и теби испевали. ХАСАНАГА: Мени? Воло би баш да видим ко би

Шта он мени каже! Жудња! Па ја од жудње побенавио? Бре! Па да сам јој слуга толике године, дошла би, да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно барем због

Жудња! Па ја од жудње побенавио? Бре! Па да сам јој слуга толике године, дошла би, да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно барем због оног детета, да се барем због њега, и

” А сад тражи да му дођем у планину, међу војнике! Од страха нисам смела, ефендијо! Да сам му дошла, реко би да сам похотљива, и не би ми призно да сам дошла због њега, него да, куја, осетим војнички зној!

Од страха нисам смела, ефендијо! Да сам му дошла, реко би да сам похотљива, и не би ми призно да сам дошла због њега, него да, куја, осетим војнички зној! Ко да га чујем шта каже!

(Бег излази, праћен Хасанагом. Јусуф разгледа ножеве, Хасанага се убрзо враћа.) ХАСАНАГА: Јес видо? Дошла маца на вратанца! Ја ти рекох да бег не сме на мене. Јес видо како се упреподобио? ЈУСУФ: Ипак треба да припазиш.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери. А твоја мати као и пре. Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад.

Стајала је као укопана, наслоњена на мотику, и ништа није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући у суве, жедне рупице, текла у другу, суседну њиву...

— Вода дошла, а ти? — трже је мужевљев глас. Учас беше дотрчао Јован, радостан што је једва довео воду. Али кад спази како она није

Од ране зоре до мркла мрака она је била увек у послу. Колико би пута у пола ноћи дошла код нас, бежећи од пијана стрица, преспавала би ту, док се он истрезни, и увек пре сванућа враћала би се натраг, кући.

И зато што је знала, она је јутрос, кад је дошла к нама, била понела нову, белу корпу и лепо косирче, и сва је дрхтала од радости, среће.

По четири пута ишла би и враћала се за једну ствар... И сад, ево где је дошла, стоји више мене, чека да је ја позовем да беремо заједно и помиримо се. Стоји она и чека.

Оно што мирише на сух босиљак и што сада тако слатко пада. Пада и греје, греје срце. Ево: Јесен дошла. Магла пада. Слана се већ с вечера хвата. Сутра је св. Арханђел Михаило, коме се не кува пшеница, јер је још жив.

Па чак, до наше границе преобучена у мушко одело, и пешке, преко планина, дошла! Ту је нашао Томча, који се баш тада врзао око границе као кријумчар, и превео је код њеног ујака, који је још пре био

Одједном се окрете Аритону. — Да ли зна да сам болан? — Како да не! Зна! — једва дочека Аритон. — Ето баш данас дошла код мене, да купи нешто. Чини ми се сô. И говорили смо о теби. Чула да си болан, па пита да ли ти се што једе.

осветљава целу собу треперећи, прскајући, као да ће сваког часа угасити се и пасти на мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним

Али би морала да седи за софром и чека док мајка јој и синчић не вечерају, па после мајка јој — као свагда кад би тако дошла код ње да преноћи, увек осећајући се пред њом као крива за ту њену тешкоћу, јад, не смејући с њом да се разговара —

да дира, намешта друкчије, морало је да остане онако, како је она затекла, како је било и пре намештено, док није она дошла. — Ништа немој да ми дираш! А што не знаш, питај. Сама ништа не смеш — била му је то прва реч њој.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо! доцне ми дође, ал' ми није скупо, није ми скупо чекат на тебе, само те жалим што ти срце зебе.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Она два коњика још су пре од царева сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к

Она му рече: — Нема! Он опет рече: — Мора бит, кажи гдје је. Она му онда рече: — Дошла су три момка да траже рада. Он јој рече: — Хајде их доведи овамо.

Кад она тамо, али дечко, баш као упркос, опет под краву, па почне сати да она види. Ова сад кад дошла кући, почне човјеку: — Чујеш, човјече, ево ја ти и пошљедњи пут велим, ако нећеш краве клати, ја мам одлазим од тебе,

Кад она двојица дошла из лова, питају за ручак, а Таригора им све исприповиједа како му је било са старцем. Сјутрадан рече Кривигреда да ће

своју жену и хоћаше је одмах погубити, али јој царевић измоли живот, а цар је онда осуди да иде у планину откуда је и дошла, ту на извору нека нађе опет дванаест тикава па нека се храни мрвама, а њену кћер даде своме сину, који се тако врати

Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат позове господара од

Пошто је она малко посједела и одморила се, запита је хаџија шта јој треба, а она му одговори: — Ја сам дошла да те нешто замолим, али да ми обећаш да нећеш никоме ништа казивати о нашем разговору.

Ја сам дошла да те замолим да ми те ствари оставиш само док препис буде, јер има много мирашчија, па да не униђу у дијел, и што

Хаџиница кад је кући дошла, дотрчи хаџија па је запита: — Јеси ли избавила дукате? Она му одговори: — Ево дукати, али дјеца одоше!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

7. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПОСАВА: Стрина, плаче вам дете. МАГА: Ето сад ћу. (Лепосава одлази.) МАГА: Што сам дошла? Бога ти, секо, како се кува, ето, воће у пари?

) МАГА: Па не може се помоћи? СОФИЈА: Не може. МАГА: О, тешко мени, толики ето шећер! Ако чује Никола, убиће ме. А дошла би била раније, него сам се, ето, забунила била с пређом. СОФИЈА: Да си мени казала, па би ти могла средити.

МАКСИМ: Бог ти добро дао, Маго. Шта радиш, Маго? МАГА: Фала богу, браца, здрава сам. дошла сам, ето, да питам нешто сека Соку. МАКСИМ: А шта ћеш је питати. Ако оћеш да те поквари, то уме.

ЉУБА: Велимиру није ћеф. ПИЈАДА: Зао ми је. Могла би отичи у Топћидер, ЉУБА: Нећеш се кајати што си дошла. Скини виклер, пак ћу ти казати. (Пијада скине, па га метне на кревет.

ЉУБА: Е мајка, чекај само док видиш, допашће ти се. СТАНИЈА: Да ми се допадне? Камо срећа, да нисам ни дошла. 7. МИЛАН, ПРЕЂАШЊЕ ЉУБА (трчи му укоб, пак га увати за руку): Бáба је казао да оће. МИЛАН: Мени је познато.

јер сваки трчи к господину Петрићу — разумете ли? Имате ли и ви штогод? ФЕМА: Ах, господине милостиви, ја сам дошла као сирота вас молити. АДВОКАТ: То је ништа. Молити сад није срамота — разумете ли?

Тако треба, нек зна с ким говори. ПОЗОРИЈЕ ШЕСТО ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ; доцније, АНИЦА ФЕМА: Ево сам дошла, господине. АДВОКАТ: Добро, драга моја, добро, ја сам све уредио. ФЕМА: Могу ли се чему надати, господине?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Три стотине врага из тебе се витлају, кад помолиш тај твој језични језик. — Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу? Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала!

Је ли ти изишло време, а? Хијено женска! Ни два дана нема од кад си дошла, па већ си ми се попела на главу. Убио Бог и онога који те је довео на мој врат!

ПЕРСИДА: Гледајте, милостиви господине, сама се обукла. ТРИФИЋ: А гди си ти била? ПЕРСИДА: Док сам ја дошла, већ је била обучена.

Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе. СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако?

ТРИФИЋ (увати је за руку): Но, но, шта је то? СТЕВАН: Милостиви господине, ождркељала се као свиња, па дошла да је пустим унутра, каже да је милостива госпођа. СУЛТАНА: Скотино, сад ћу ти зубе избити! Зар ме не познајеш?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

преко којих се преливају ноге као да су принцес-крофне, никада, никада, никада — а видите, то време је ипак стигло — дошла маца на вратанца, а цица у колица, сада сте ви те које гледају друге девојчице како претрчавају раскрсницу код Лондона

— Гле, мала Ана! — рече — Откуд ви овде? — Дошла сам да позајмим једну књигу из психологије…— одговорих. — А ви? Био је сравњен са земљом: — Мислим да ти дугујем

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Ћоса је спреман помоћи сваком, па даје просо капом и шаком, храни милион уста. А кад је дошла средина љета, погледа Ћоса, ал каква штета: читава њива пуста!

Некидан је овдје био вашар, то је била грдна смијурија, дошла мечка и пеливан славни, име му је Ариф Тамбурија. Ту потроших, дајем ти на знање, два динара, читаво имање.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

За десет дана ћете опет бити снажни. — Данас сам први пут устао и нарочито су ми се ноге осушиле. Да мама није дошла са пијавицама и пустила ми крв, шта би било са мном! Стари рибар је ишао по соби као дадиља.

— Ако ја сада изиђем више села у маслине и ако вас причекам пола сата, да л̓ ћете доћи? — Зашто бих дошла? — Мислим да бих имао нешто да вам кажем, ако дођете макар само за тренутак. — Боље је да кажете онда сада.

Девојка се насмеши. — Кад би требало да најпре поверујем у то, сигурно је да не бих дошла. — Разуме се, зато и кажем да је бесмислено... — Ево Сагрере. Сагрера, јеси ли ти? — Ја сам; чекај!

Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: — Не чудите се што сам дошла? — Не! — Дошла сам да вам ово испричам. Хтела сам баш вама, пошто... када сам чула да сте... — Немојте завршити.

Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: — Не чудите се што сам дошла? — Не! — Дошла сам да вам ово испричам. Хтела сам баш вама, пошто... када сам чула да сте... — Немојте завршити.

мора прећи и на њу. Волео сам са усхићењем ту девојку која је трпела у животу, која још трпи и која је дошла да то каже. Заборавио сам зашто сам је звао да дође. Да је то било ради мене а не ради ње.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

МИЋА: То само значи да је био савремен човек. САРКА: Савремен или несавремен, тек волео је. Знам, тако ја једанпут дошла код њега, па... али нека – бог нека га прости! ТРИФУН: Што – кажи! САРКА: Није лепо, мртав човек.

ДАНИЦА (обучена је, пошто је дошла споља): По собама. АДВОКАТ: По којим собама? ДАНИЦА: По свима, заузели су целу кућу. АДВОКАТ: Хм!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

То им је рекао његов посилни који је доцније такође погинуо. Али Коцељево су заузели Аустријанци. Доцније је дошла наша офанзива и Аустријанци су истерани. И две младе сестре решиле се да потраже гроб свога брата. Добиле су дозволу.

Предосећала сам да се ближи час и сва сам се претворила у ишчекивање. Окренула сам се. Не знам како сам дошла до војника. Угледала сам два мртвачка бела сандука један изнад другог. Извукли су горњи и застали. Као да се плашили.

Она, не излази изван оквира једне батерије, и, на крају, одилази истим путем којим је и дошла. Али код пешака и на овом пољу делатности влада оно опште схватање.

ако хоће да дође. — А... не би било рђаво. — Његове се усне развукоше у осмех. — Али када није дошла досад... сумњам — и преко лица пређе му сенка нерасположења. — Да покушам, а надам се... — Хајд, види.

— Јашем и размишљам нешто — вели Александар, када остадосмо сами. — Знаш... сигурно су га известили да је она женска дошла код нас. Он неће да нам отворено замери, али треба на нос да нам изиђе. Али, баш ме брига...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати у

Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...

Разговор се води само о школском раду. Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан.

Сад јој је и мајка дошла некако проста, убога, и ако је још исто онако мила, као што беше у детињству. Сад је и она сама сасвим друга: до јуче

« Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца: — Извините... што нисам ја к вама дошла... мрзи ме пред вашом децом... Хвала вам много, што сте радили с мојом децом...

Дође и Љубица. Изменила се. Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија. Уозбиљила се још више, али је некако постала, равнодушна према свему.

О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?... Гојко отрча на северну страну, па груну песницом у врата, затим се брзо врати на прозор и погледа унутра...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

95. С јадом сам ти на двор дошла, јад је мене! Да обидем бона тебе, боре доме! И да питам јадна тебе! много јадна!

Мајка Мару кроз три горе звала, Мара јој се кроз девет одзива. “Јеси л’, Маро, платно “Нисам, мајко, ни до воде дошла. Јово ми је воду замутио, Кун’ га, мајко, и ја ћу га клети.“ Мајка куне: “Вода га однела!

“ 179. Ај, дошла Дрина од брега до брега, Да л’ од кише ил’ од бела снега? Ни од кише, ни од бела снега, Но од суза млади девојака.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: За вјеки вјеков, до прве прилике! БЛАГОЈЕ: Дух си ми држала зачепљен у оној флаши! ГИНА: А онда дошла глумица, вила Равијојла, и флашу отчепила! БЛАГОЈЕ: Отчепила! И ослободила! ГИНА: Ослободитељка!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Глава ти је бледа и чиста, нико не зна како тужно беше, кад си ми дошла, бледа а страсна, вита као дете, и пречиста. У мраку само кад ми идеш, а очи ти се болно смеше, чини ми се иде ми

Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост. Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу? Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу.

само због једне лепе, младе жене, сестре тада чувеног музичара, која је, са своје две мале девојчице, исто тако, била дошла да летује код брата. Она је била жена једног чувеног, србијанског официра.

Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла и рекла сину: „Чедо моје, како би те нана о Св. Аранђелу оставила без колача?

Из Швајцарске извештавају, аустријски шпијуни. Мајор ми каже, сутрадан, да се спремим. Дошла су кола по мене, која ће ме одвести на положај.

Четврти дан, пред вече, дошла су кола по мене и однела ме у Брест, а ноћу сам дошао у Кампер, и не знам где сам. Кроз завесе видим речицу брзицу,

И тако рано, тако брзо, овде, пада мрак. Висока кола, на два точка, дошла су по мене. Пошао сам у Ст. Паул де Леон да видим цркве. У Ст.

После је дошла у Италију она коју сам узео за жену, па сам се са њом настанио у оном хотелу у Фиезоле, који, као балкон, посматра,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектира за младеж.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Но ви, ка' да већ отпочели. Имаш ли доста комишалаца? — Није, море, још ни половина дошла. Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити.

— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? — Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни

Море шта ти му нису казали!... А баш хтедосмо сви да прснемо у смеј, кад онај у новинама прича како је дошла ова хартија у капетанову писму.

У чланку проклиње час, кад му је први пут дошла у главу луда мисао: да буде министар. По целој вароши необична живост: трговци избацују из дућана трулеж; глумци и

Јадно дете! Сад би јој и деоба тетине љубави добро дошла. »Нека воли и њега... није вајде... кад већ тако она хоће«. Али само нека не остави њу, своје мало маче, јер ће умрети

— Е па шта ћу, дијете, треба да обиђем добре пријатељице, да изађем и ја малко међу свет. — Баш добро што си дошла! Глиша ми оде, а и онај враг се одскита, па већ ме мука увати саму.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Промишљај Ти, ако, ако; а ја већ знам шта ћу! (Оде.) XВИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (после мање паузе): Сад ми дошла... као да је сад време томе. СРЕТА: Па жена, видиш, неће без твог питања. ЈЕВРЕМ: Јест, него... (Замисли се расејано.

ПАВКА: Само да ја чујем то, и онако ми је та прошевина дошла довде! ЈЕВРЕМ: Па не треба то тако да узимаш к срцу, то је политика. ПАВКА: Ама, каква политика!

МАРИНА: Оно, и јесте посао, како да није! А због тога сам посла, ако хоћете, и дошла да разговарамо. ЈЕВРЕМ: Па ако, пријо, да разговарамо. Извол'те, седи!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.

Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла. Не можеш да познаш ону стару Гизелу.

у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. Тако говоре по селу непријатељи њезини.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

„Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила? Брже би дошла из седмогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата!

Тако знам: докле је дошла година, шта је до сада стигла да скупи, како је родила Војводина, и какво је стање у Жупи.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ти би дошла к мени без сузе у оку, Иако те боли раздиру и гуше, Скривајући јаде и тугу дубоку, У кутима тајним нежне твоје душе.

Ти би дошла к мени и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном и пољупцем чедним Збрисала би тајну

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ух, што мислим, куд сам запливао? Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва. Дивне жертве видим на гомиле пред олтаром цркве и племена; чујем лелек ђе горе пролама.

Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио. Но му дошла бјеше погибија: Турци бјеху сламу и сијено око б'јеле куле нанијели па зажегли са свакоје стране.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

После, у потаји, у поверењу, причало би се како је к њима једне ноћи била дошла чувена Савета, која није била обична, свакидашња, за новац женска.

И она, када остарела, никада овамо више није долазила. Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом

недеље преседела тамо у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од

антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и припијено стоји око половине, дошла сасвим лепа и свежа. Само, ваљда услед помисли на гробље и плакање, већ јој и сад око влажно а уста топлија.

полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујни, претече Софку на капији. — Нека, Софке, ја ћу!

обичају свом, причати јој шта је било тамо, на гробљу: која је какву питу умесила, и шта донела за раздавање; кад је дошла, доцкан или рано; како жалила и нарицала; кога највише од покојних спомињала: да ли мужа, оца, да ли сина, своје дете

После ручка та кође их је било. Дошла цела родбина, сви, ни један није изостао. И још када се чуло да је од њега послат гласник, долазили су на честитање у

И на изненађење свих — јер то није обичај, пошто је она већ тиме што је дошла горе, пољубила га у руку, показала да пристаје — он ипак поче: — Софке, знаш већ шта је. Знаш шта ће бити.

А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала. Већ је била стара. Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.

Зато је њих Софка са осмехом гледала одозго, како им лица, од пића и од раздраганости, дошла румена, врела, и то од оног тамног женског руменила; како им се очешљане косе све више развијају и у нереду, витицама,

у тој соби бити најмирнија, јер због те деце неће смети као по другим собама сваки час и ма ко улазити и излазити, и дошла овамо. Само је Магди казала да ће овде бити.

мори, ништа — пљесну се Магда, досетивши се да због глади можда Софка не може да заспи, јер се сети да она, од како је дошла с купања па ево чак ни до сада, ништа није јела. — Па хоћеш да ти донесем? Да идем и донесем штогод? — Нећу! Не!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ти си ми дошла са тих страна, На престо моје маште села У помпи нада и ђердана И плавог цвећа с бледа чела. И отад владаш ти, без

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ја, богме, бјех у највећем послу, као што знаш. Дошла па сјела, па отуд, одовуд, на куле, на виле, на медене колачиће, сваку завија у мед...

„Чудна ђавола!“ рече баба смијући се. „Није мени већ до тога, а богме...“ „Прекини бако шалу, но казуј што си дошла?“ запита Мијајло. „Богме, дијете, ево девети дан данас да се овуде навраћам.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође! Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату.

— Бога ми, ђецо, нема пара ко би ми га могао платити; а кад би дошла нужда, само бих га дао робљу за ручак. И ни за какве паре друге! 12 Питао Приморац Црногорца: — Знаш ли талијански?

И амин, сватови! (— Амин, амин! — одговоре сватови сви у глас). 2 Ево, нама кума дошла, ал’ не празна, него донела пуно свега: три пецива круха, можемо се сви исхранити и преко петка и суботе, макар и

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Ја се машим руком, а то нема главе; заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из моје главе, те једе; а ја полагано ајде, ајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у

Кад се чује у граду да је дошла галија из непознате земље, навале многи да је гледају, и један од оних људи који је био врло богат, позове господара

Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к

дође и проговори матери: „Ја сам она твоја змијица што си ме родила па сам од тебе у траву побегла; сад сам, мајко, дошла к теби да ми просиш у цара девојку те да ме жениш.

” па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи, „па сам” вели „дошла питати твога сина, не би ли ми могао он зањга што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази.

” А мајка му одговори: „Нема ту, синко, никога; та не може овамо ни тица долетети, а како би рајска душица дошла?” Сунце јој одговори: „Има, има, мајко, него нека изиђе слободно, не ћу јој ништа.

По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.

” Он јој захвали на марами и на конаку, па пође кући; кад тамо, а то већ дошла и друга два брата. Онда они изваде сваки своју мараму: њихове биле којекакве, а кад он своју извади, сви се зачуде, па

Како дођу у град одмах отиду к цару да просе у њега девојку. Кад они тамо, а два цара дошла да је просе и метнули јабуке на сто. Онда и они своју јабуку метну поред оних.

Била снаха и свекрва. Свекрва бијаше лукава и немилостива на сироте, а снаха добра као добар дан у години: кад би дошла каква сирота пред кућу, свекрва би је обравницом отерала, а снаха.

Отац јој није био код куће, већ маћија која кад је види, уплаши се да није пасторка дошла да јој се освети, и потрчи пред њу говорећи: „Видиш, ја сам те на ту срећу упутила.

маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла! | А где си ми тако била?” девојчица кад стане приповедати, а из уста све златна ружа.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

тридесетак година, али у лошем стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ, старији човек,

ГОСПАВА: Да ти не би да ти ја полажем рачун? ИКОНИЈА: Морам да питам, кад ниси дошла на време! Они зградилишта чекали, чекали, па на крају опсовали и отишли! Ред је да бар кажеш што си закаснила.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Почео сам сматрати еп ископе и мирске свештенике као праве мирскога народа пастире. Како би ми дошла на ум имена муж и жена, женидба и удаја, у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је Маји (онда је била дошла маја с Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ти ми ниси донела мираз па да имаш право да се испречиш пред мојим братом и кажеш: „Ја не дам!“ Ништа ми ниси донела, дошла си гола као леска, кошуљу ниси имала... Њој клону глава: сећање на облачење кошуље и прошло вече поново је заболе.

петак, иде војска, чета војника, коњаника, војска сече и непунолетне, децу, децу, синоћ се није поиграо с њима, буна, дошла је буна, ко ће Му децу исхранити и извести на пут, ноћас су се петлови само једанпут огласили, све се плаши царске

Онда је легла, опружила се, вода јој дошла до браде: тешко и гласно је дисала загледана у ниску пепељастих мехурића поређаних на површини воде уз ивицу корита.

Као да јој није био муж и чочек.“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре. Дошла је у госте и заноћила. Аћим је с братом и сестром лежао на слами поред огњишта, а њих две су чаркале ватру.

Никола извуче браду испод кожуха и намести уши да јој кроз под и дисање чује. Није дошла да спава. Из ковчега нешто узима. Сагла се, усправља се, излази, мало је застала код врата... Она зна где је он.

Са сузама. ћеш и вид исплакати.“ „Ако. Спашћу се.“ „А он ће опет девојком да се ожени. Која не би дошла у овакав газдалук? Баш је мушкарца много брига за жену. Лакше их мењају него кошуље.

„Дошла сам да ти помогнем“, промукао глас скршио се у речи. „Ако, газдарице, ако!“ насмејао се. Заболеле су је и речи и смех

Није то био женски плач и кукњава какве је до тог дана чуо. Тако је могла да цвили само нека зверчица што је тек дошла на свет.

Смрт је зато дошла да му га узме. Не дам те, лупи о зид, и једва напипа врата. — Доћи! Доћи! — јечи Симка. Ђорђе је престрашено гледа.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан.

Што се јесен примицала зими, све теже је устајао из кревета. Али коме то да каже? А онда је дошла она јесења, мразна ноћ у којој су га све кости болеле, а у сребрној, лелујавој струји месечине откидали се ораси са

пећини на дну мора, где се ни усред бела дана не види прст пред носом, нађе корњачу Камена леђа, и поклони јој се: — Дошла сам до тебе, мајко!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак

Прва је опомена, схватио је то тек у оној тамници, у Зворнику, дошла у лето пред бој на Мишару. У уверењу да је добро испитао ствар, Стојан Чупић, у јуну 1806, наговори Проту Матеју

Прича о дечаку дошла је много после приче о Добрачи, али је ипак Добрача тај који свакога дана обилази дечака. Као и некада, Чукур-чесма је

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Сунце јарко зашло већ одавна; От'ш'о данак, дошла нојца тавна. Моме платно давно покупиле, Па с' одавде мене изгубиле.

И за навек кад се растасмо, и тако Стежућ' своје срце рукама обема, Отишла си плачна, замрзла и нема, К'о што беше дошла, тужно и полако. Ј.

Ти би дошла к мени без сузе у оку, Иако те боли раздиру и гуше, Скривајући јаде и тугу дубоку У кутима тајним нежне твоје душе.

Ти би дошла к мени, и погледом једним Последње би збогом рекла старом другу, И милоштом красном, и пољупцем чедним, Збрисала би

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

виђењем, устрепета ка свештена птица поћерата смртнијем крицима нарушника мира воздушнога; на крај бјеше дошла паденија, но хранитељ крилах снијежнијех свештеним је магнетизмом спасе. „Сини - каже - огњем створитеља!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Аристархова хелиоцентрична наука, из које је изникла теорија епицикала, дошла је за време она четири века која деле Аристарха од Птолемаја, потпуно У заборав; ћерка Аристархове науке, кад је

Ту се нађе са својом вршњакињом која је таман била дошла. То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица.

објављивања својих „Принципија“ озбиљно оболео, но нисам могао тачно да дознам каква је то болест била и услед чега је дошла“. Хемфре се обазре по соби.

везу угља и оксижена, што сам Вам малочас показао. Морао сам се запитати како је она дошла у издисани ваздух и нашао сам да је дисање лагани процес сагоревања“. „Невероватно!“ Он се насмеши.

А при томе васпитачком послу дошла у Лапласу упомоћ многа генијална интуиција математичара Лагранжа“. „И Ви, дакле, мислите да је Лагранж био генијални

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И гледајући мило у Николу питала га сваки час: — А шта би радио да ти нисам дошла, је ли шта би радио? До јутрења провели смо у поповој у љупким и веселим шалама и разговору којим је она знала да

видећу је сутра на прозору, окопилила се и цео свет зна да је апотекарово; и он се сад жени другом; а кад је полиција дошла да тражи дете што је негде бачено она лично служи полицију кафом, смеје се и занима с полицијом.

и официрске патроле, па се извештаји послаше где треба, дивизија сместа доби ново наређење да се врати одакле је и дошла, после неколико дана узалудних, нечувено заморних маршева.

Социјалист за женске слабости. — Па, лепо, кад је то било? — Јуче, добри господине, синоћ. — А шта синоћ ниси дошла да се тужиш?

Тада је огњиште, тј. отаџбина, изгубило свој значај. Па је дошла философија и открила нове дужности поред оне према отаџбини, и прогласила човека грађанином света.

И за неколико дана гробље је на тај начин збрисано, а после је онда дошла болница, а за њом магацини. Ето тако је нестало гробља.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

присуствовао тим сијелима и слушао те разговоре, у дане кад није било сунца па дјеца из родбине и сусједства не би дошла на игру с плавим јабукама у ходнику.

И зато, увијек даље! А у моме случају, мислим да је веома самилосно дошла та вањска, случајна несрећа која ми је повриједила руку и скврчила прсте колико је било потребно па да ми препријечи

преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду и пољуљати у оцјећајy да је несрећа дошла баш у прави час, у час кад сам био допро до крајњих граница мојих могућности и када ни без тога не бих био крочио ни

У нешто касније вријеме, кад сам се већ био опредијелио за „пут умјетности“ , застрепио бих кад год би у разговорима дошла ријеч на спонтаност и непосредност као нужни предуслов умјетности: забринуо бих се над властитом будућношћу.

Дјевојка кудељноплаве косе, обилато насута по лицу сунчевим пјегицама, тек недавно дошла са села, помислим. Предочавао сам како са сваким ударцем миријаде микроба из тепиха закађују њене свијетле трепавице и

Ондје, отприлике у средини, мало више према лијево, на осмерокутној подлози од тесана камена, дошла би сјеница, као нека пагода, показат ћу ти нацрт код куће.

И — што је најважније! — да баш у тој другој реченици лежим ја, читав ја. Она прва дошла је извана: осјећао сам је као наметнуту споља, пришапнуту од неког не-ја; додуше много паметнијег и, надасве, много

* Јасније се сјећам једино кад су и опет (— о, по који то пут? — већ сам изгубио рачун! —) дошла по ме нечујна бијела колица и кад су ме угурали у лифт. Само, овог је пута моја препуштеност била већа.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ама је л’ то одистине? Је ли ти то мени доводиш снаху, Ђуро? — Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је’ вака девојка изабрала мога Ђуру.

— осече се на њега гошћа. — Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена. Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. — Ја нисам с раскида, ако она хоће.

довде си ми већ дошла — и он показа руком на гушу. — И венчани људи не трпе толико од жена, као ја од тебе... Брате, ти знаш с ким си се

Нећу тако... Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла... Нек се мучи!... И ја ћу се мучити !...

То беше капетан. — Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. — Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом... Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. — Закључај брзо врата споља !

— Јеси ли заиста ти Станка? — Јесам, господине. — Што си дошла? — Чуо си... Хоћу да ти предам Ђурицу. — Чудо то ?.. Ти живиш са њим. — Казаћу ти на само све... — Добро.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Деца се обрадују и отрче на брег где им је Петар казао. Петар сад дигне руку, махне на децу, а деца потрче, но кад су дошла већ близу њега, он онда прекрсти штаком, и деца се окамене. Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље.

Петар јој притрчи у помоћ. Кад је девојка дошла к себи, запита га: — Како си могао овамо доћи, и како те џинови нису растргли?

Али јој солдат опет не даде, него отиде сам, па каже: — Ево је дошла опет смрт, па пита шта ће сад радити. Бог рече: — Нека сад мори старе људе.

— Какав камен? пита је бог. А она рече: — Кад сам дошла најпрви пут, пошла сам да те питам шта ћу радити, а солдат ми није дао yићи, него ми рече да си ти њега овдје поставио

Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к

натерала, — па јој приповеди како је страдала, како је муж проклео и како иде по свету те га тражи — па сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази.

А мајка му одговори: — Нема ту, синко, никога; та не може овамо ни тица долетети, а како би рајска душица дошла? Сунце јој одговори: — Има, има, мајко, него нека изиђе слободно, нећу јој ништа.

По томе она дође к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.

Царевићка се хитро досјети, те ће му рећи: — А зар ти није дошла књига? Ја сам ти одмах писала да се повратиш, да се узмемо. Ја сам те само кушала.

Кад она тамо, али дечко, баш као успркос, опет под краву, па почне сати да она види. Ова сад, кад дошла кући, почне човјеку: — Чујеш, човјече, ево ја ти и пошљедњи пут велим, ако нећеш краве клати, ја ма̓м одлазим од

Кад она двојица дошла из лова, питају за ручак, а Таригора им све исприповиједа како му је било са старцем. Сјутрадан рече Кривигреда да ће

Поп јој рече: — Пошаљи ти њега довече к мени, па ћу га ја сјетовати. Кад ова то чује, отиде кући, па кад је дошла ноћ, оправи малога тамо.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

сјала, Где си заносно гледала снове што их нада плела, Где ничег не нађе сем бол и сећање да си пала, Тамо си понова дошла, јер си ту и мрети хтела.

Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само... Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо?

Јер једнога дана, из другога краја, Ноћ и ветар био, и дувао јако, Па цвеће и младост умрли полако... После јесен дошла на сарану маја.

Звала си ме себи. Ја се нисам мак'о; Радост сва у тузи пригрли ме страсно: “Ти си је љубио као огањ пак'о, А она је дошла кад је све већ касно.” И занех се потом.

Кад му видех лице, ја осетих сузе: Пружих њему руке, дубина га узе. Ја опет сањам. Дошла ми кћи, И дан велики: сунце је греје. Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје!

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се! Што брже изгубиш све што имамо, то боље.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У овом случају помоћ ми је дошла са потпуно неочекиване стране, а за то сам морао много да захвалим свом црвеном фесу.

Говорио сам јој и о Косовки девојци којаје по цену живота и слободе дошла на Косово поље да охрабри хероје који су умирали од рана; о Јевросими, мајци Краљевића Марка, националног хероја

Једног понедељника Џејн није дошла на посао. Питајући за узрок њеног недоласка сазнадох да се прошле суботе венчала. Иако сам се трудио да сакријем своје

На пример, Максвел је дошао у Кембриџ са Единбуршког универзитета, а Рут са Университи колеџа из Лондона. Оба су дошла на Кембриџ зато што су их њихови професори математике, као на пример славни Де Морган, први Рутов учитељ математике,

Али у међувремену сте се јако променили и ако тако наставите ”гуска” која је дошла у Кембриџ може постати “Лабуд” када оде из Кембриџа.

Међутим, провиђење ме је спасло. На Институт за физику дошла су два америчка студента жељна науке и знања као и ја. Један од њих, дипломирани студент Харварда, покојни Артур

Понекад сам се питао, зашто су ова двојица уопште дошла овамо код Хелмхолца кад им је било тако добро код куће. То исто питао се и Ејмс па се крајем године вратио Роуленду.

њему, уједињена Немачка не би опстала дуго времена да није било брзог развоја челичне и друге индустрије која је убрзо дошла за њом. Организовање Немачке као економске целине, обезбедило је и њену јединствену политичку организацију.

Али, на сву срећу, електрична вуча је дошла у прави час да спасе Колумбову авенију. У лето 1893. године имао сам ретку срећу да се често састајем са Вилијемом

Освојили су многе награде, али ниједна није била тако добро дошла као моје враћено здравље. Опоравио сам се и не знајући.

Када ово зрачење стигне до нас, без икаквог фигуративног изражавања можемо рећи да нам је звезда дошла у посету. И ја се нисам служио китњастим фразама када сам сунчево зрачење назвао миомирисним дахом небеског младожење,

Ћипико, Иво - Приповетке

—Одакле си? — упита је неко од њих. —Из далека, чак из Загоре. —Па си овде дошла? —Ето, од невоље. —Јеси ли удата? — упаде друга у реч. —Јесам, душо. Ово ми је син, и главом на њ показа.

Жена редом обилази све познате газде који требају радника; прошла је мимо цркву и дошла на крај вароши. Али нигде је не зауставише, чак се неки на њу окосише, веле јој: — Што ће нам радници пред Божић!

Оно се рано родило тамо откуда је она дошла, на висима Црне Горе, али до доље још није допрло, иако је већ ручано доба; пријече му надстојне високе брдине између

Тек у постељи прибранија је. Мисао је носи откуд је дошла — у град у коме увијек сутон влада. Све свакидашње навике у памети су јој, и радо би се к њима повратила, а жао јој

Залажу се; он журно, она полако, како се научила. — Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?... Ето, можеш се похвалити да си била у Америци... Једи и пиј! Немој послије да се тужиш на ме!

— говори јој он у очитој узбуђености коју залуд настоји да сакрије. —Што да се тужим? Од своје сам воље дошла, — одговори она, и силом се насмије. — Увијек је боље амо него код нас... Видиш, добива се прилично... Да бог поможе!

— А и не мари за ме: видиш да неће да збори... —Што ћу да зборим? К теби сам дошла... —Нијеси ти за ме! — понови он одлучније— А и што ћеш ми? —Што говориш? — зачуди се Лазо. —Чуо си...

—Што говориш? — зачуди се Лазо. —Чуо си... Ма нећу да ме нико куне. Наћи ћу јој посла... Биће јој боље но откуд је дошла... — Мени је добро било гдје сам била, — вели дјевојка замишљено.

Само да јој се повратити откуда је дошла. Цвијета је већ у годинама; давно су се стишали њени дјевојачки осјећаји. Не буни је ни Спасоје, који се у град из

хтјети у себи сатрти своју бесвјесну просту вољу, — па напокон она је на тај начин од непознате јој чељади и на свијет дошла! То је њено, а за туђу вољу, што јој се намеће откад за се зна, већ давно је замрзила.

С годинама Марко је све окоситији. Народило се дјеце, а с њом дошла и сиромаштина у кућу. Антица, забављена око њих, не може да му у раду помаже, али он се на то не осврће, но је једнако

Заустави се на улазу, па, полажући на тле своју кошарицу, рече, као да се хоће ради нечега да оправда: — Дошла сам доље да ми ово робе не покисне...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Али су оне свеједно значајне. За прву ћемо касније видети да је са њом слика иста као у извору из ког нам је дошла, а друга само појачава то што се у проширеном опису после небеских тела додају стварни (украсни) одевни детаљи круна и

Мишићева сазнања односе се на две књижевне моде: на естетизовану отменост парнасовскопариске провенијенције која је дошла до изражаја у антологији Богдана Поповића (антологији која је почетком века имала ништа мању и мање значајну улогу од

Још једна разлика је посебно важна. То је прелазак из типично усмене у писмену културу. Из прве културе са језиком је дошла и усмена књижевност, која је своју фолклорну поетику поставила као темељ нове српске књижевности.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Јест, молим те, још данас! Па дођи, теткаСавка, немој да не дођеш. Ја, бога ми, не могу; да могу, дошла бих ти. Немој ти на то да гледаш, него дођи кад год можеш.

што јој је намештао златан зуб, И то тако, она оде код зубног лекара, седне у ону гвоздену фотељу: „Молим лепо, ја сам дошла да ми промените зуб и да ми промените зета!” Хвала лепо!

” Хвала лепо! И ако она почне тако, може још доћи зубноме лекару и рећи: ја сам, знате, дошла да ми пломбирате зета. ДАРА: Боже, Чедо, шта говориш којешта! ЧЕДА: Ама, може, брате, све је она кадра!

ВАСА: Ти си била код управника вароши? ЖИВКА: Сад сам дошла отуд! ВАСА: Па шта ти каже? ЖИВКА: Не могу, вели, по закону; то није, вели, права увреда, то је само алузија.

АНКА: Да!... ЖИВКА: Откуд она! Ала је потрефила кад ће да ми дође! Прочитала је кучка, оно у новинама, па сад дошла да омирише. Не могу, не могу да је примим, нек иде бестрага!... ВАСА: Па ипак мораш, Живка, ред је!

ЖИВКА: Па видим и сама да морам, али, знаш, све ми се преврће у стомаку од муке. Сад ми дошла, бестрага јој глава... Нек уђе! АНКА (оде). ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где ћу да је примим у овом вашару?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И никада се више није вратила, ни у походе дошла родитељима; на шта иначе обавезује укорењени обичај (првич). Станковић после венчања кида све или готово све везе

И што се прво трансформише у равнодушност, затим у зебњу и узнемиреност кад год би јој мајка дошла, а она је то само у почетку понекад чинила.

Мајка се, дабоме, досећа зашто је ћерка дошла, па свој узнемирени поглед скрива пред њеном радозналошћу; то, опет, ћерка примећује, па тумачи као потврду своје

Аница с почетка забрану не разуме можда зато што је дошла са села. Затим, о Аници се у Покојниковој жени приповеда као о удовици, а то је значајно зато што се у ограничењима

Та је разлика и дошла у саму жижу његовога опажања. У опису Милоша Црњанског, крај свега осталог, тачно је ухваћена и појединост која

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Ето видиш!.. Устани, помакни се!.. Ако ти је дошла Аустрија, није ти се вратио султан: ако сам раја ја, раја си и ти, а поп сам и по свему старији од тебе — устани!..

Види да је овоме душа дошла у подгрлац, да ништа не види, но хоће да изазивље било и пушка да пукне. — Дајте, синови, по једну каву новим гостима!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика, Уздисаји сиротана — Ух, од куд си на то дошла, Мисли моја препитома!... Тад би била страшна бура, — Да ужасна бродолома! ТРАЖЕ СРЕЋУ (Од А.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: У лутрији? Ах! ВАСИЛИЈЕ: Да видиш шта сам снио. Као лежим ја на кревету, а ти си дошла, па ме питаш што ми је те сам тако невесео.

Краков, Станислав - КРИЛА

Нико се не насмеши. И у мраку се осећало како су сва лица укочена и залеђена. Мала чутура обишла је целим кругом, и дошла опет у оне прве руке. Видела се рука како се подиже све више, а глава затура све ниже. Чу се последње: — Глу—глу...

обратно се лекар Душку, који није ништа разумео. — Ни најмање. Ивон се тек тада сетила, да се извини лекару што је дошла само у лаком кимону, кроз који се прозирало њено голо тело, да обиђе овог тешког рањеника.

Дубоко у ноћ патрола се кренула из плитких ровова и вукући се лагано дошла до већ угашеног људског огњишта. Тело је било гомила угљена.

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.

Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

У страшној галами бубњева, под јаким јутарњим сунцем, изгледа као да је дошла из самог пакла. Смеје се, задиркује цео свет, нуди им своје сасушене груди и трбух.

Мислио сам да је можда и воли. Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан?

То је игра коју сам ја гледао већ у Боакеу а која је преко америчких црнаца дошла и у Европу. Гумбе се игра врло ишчашеним и дезартикулисаним рукама и ногама, растављених колена и истуреног тела

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А, вјере ми, махнита је! ДРУГИ ТУРЧИН: Луда је, честити пашо, те од нас тражи јединца свог. СУЛЕЈМАН (види Стану): Дошла си зар?... А шта ћеш ту? (У себи.) Син јој је јоште ноћас умакô Па ко је, врага, држи овде још? (Гласно.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч. Разуме се да је за првом чашом дошла друга, трећа, четврта и тако даље; па онда мезе, па онда вино.

Куда? Пруговачком дољачом на Липовац и Св. Стеван, да ухвати свезу са Хрватовићевом војском која је ономад дошла од Књажевца, па да заједнички ударе на Ахмед-Ејубову војску, која је размештана одмах преко наше границе око Горњега

Хана за у Књажевац. То је била Фазли-пашина дивизија. Она је дошла била под Зајечар те је у велико-изворској битци поткрепила Осман-пашину војску.

То је опет била она иста Фазли-пашина дивизија, што је ономад дошла из Зајечара. Истурили су је напред јер је била одморнија од књажевачке турске војске.

Ти се сећаш, да је при крају 1874 год., после узалудних покушаја Мариновићевога министарства да ради са скупштином, дошла министарска криза, y којој је министар унутрашњих дела Чумић ударио подвалу свом председнику министарства, те се криза

српске руке, да га је убила пушка коју је партајска злоба на њега натегла, да је заповест за овај гнусни злочин дошла одозго... одозго...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали. Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред

XXXИВ Смрти, смрти, црна смрти, Ти си дошла по њу, — је ли? Не пресеци, Бога ради, Везу нашу! — А смрт вели: „Ја разумем твоју стрепњу, — Пресекла сам везу

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Дакле, наљутио се Бог на земљу, повукао сву небеску полицију и рекао: нека се туку, не би ли им најзад дошла памет!... Уграбе ту прилику Срби, и кидну са Крфа.

Кажу да је пре балканског рата у њима била смештена турска војска, потом је дошла грчка. Сада су у њима официри и војници реконвалесценти српске војске.

— Господо! — поче говор „Фикус“. — Дижем ову „шашу“ у „шчаст“ по’пуковника и... и команде места, која је дошла да нас „пождрави“. Потпуковник одбија вино.

Хтедох да се претурим... Женска!... — Откуда она? — пита ветеринар. — Дошла женска да види. А прати је наш пуковник из позадине. — Тешку службу тај има! — вели у иронији капетан Радослав.

Задрхтао сам пред том могућношћу и с нестрпљењем сам очекивао кад ће се појавити. И дошла је. Очи су јој топло сијале. По раширеним танким ноздрвама рекао бих да је још љута на мене.

Ниси ваљда одбио? — Пристао сам... Најзад, у том моменту, ко не би пристао! И сутрадан дошла је. Било је, било све. Али... све се то одиграло као нека дужност. — Бесан човек... дужност! — љути се Лука.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јербо Сфрауцхен имадох ти, Па од тога и Копфwех! А и онај ту је био, Па знаш да смо ми фâцхеуx. „Ја бих дошла, али, Ліебе, Знаш ли за меин неуеѕ Клеід? Како ми је, да ви'ш, шнајдер Ферфушов'о цели Леіб!

Она к њему дошла, И каже: — Шармант, Окани се посла, Буди шпекулант; Тек онда ћеш бити Прави певидруг, Добро јести, пити И —

А кад дошла тамна ноћца И заспало Цвет-девојче, У сну јој се приказало Сабља-момче, сахрањено У мртвачком огрталу, Па је њојзи

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

раном, данима душу варала би маном, Да тобом задња заврши се гама, Стара се прича поновила снова: У стари гроб је дошла туга нова А мислио сам младалачком чашом Да певам химну, појен срећом нашом.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МАРИЦА: Ђока! АНЋА: Па шта? МАРИЦА: То што сам ти казала — Ђока! (Одјури весело у собу, из које је дошла Анђа.) АНЂА (гледа за њом и крсти се).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског језика. Од године 1726.

Класична српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима опстајала под

Стилска вештина, која није само језичка, нигде није дошла толико до изражаја као у поезији. И ниједан песник није је толико дуго и тако стрпљиво усавршавао као Јован Дучић

Скерлића навела да их назове "лирским реалистима". Највише су, међутим, дошла до изражаја стилска обележја импресионизма.

Језик је богат и култивисан. У позној збирци Тражим помиловање (1964) највише је дошла до изражаја главна њена особина: она је песник света какав јесте, и добар и зао (за који тражи помиловање), а не какав

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Је л’ то љубав, је ли шала, Те је твоја рука мала На рамену седог старца Задрхтала, затрептала? Ил’ си дошла, злурадице, Да ме варкаш, да ме једиш? Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба би већ одмах после јела опет отишла, управо вратила се тамо откуда је и дошла, у башту, двориште, да настави прекинути посао.

И то тек што су дошли. Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. И то је било увек сваког дана. Испочетка, баба би готово целог дана преседела.

Носила је у руци кантицу за зејтин. Тобож: кући нестало па дошла да узме. А знао је да није у истини, да код куће зејтина има, јер се увек на велико, у нарочитом суду кући шаље.

Младен, једнако унесен у посао, смејући се у себи баби, дочекао је кад је она чисто нечујно дошла и заобилазећи га на вратима почела да улази поздрављајући: — Добро вече! Зејтина нестало па...

Зејтина нестало па... — почела је, а он је, знајући све, погађајући шта хоће, прекинуо: — Ако, ако! Добро кад си дошла. Још мало да свршим, па бар заједно да идемо кући. Седи. Сад ћу ја. — Па баш добро — дочека она.

Очи, лице било је некако чудно, израз био је некако уморан, кошчат. Она никад није то могла да поднесе. Кад год би дошла, увек би задрхтала. Не од бола, не од љубави, већ од њега.

Младен бележећи упита га: — Шта је, ч̓а Марко? Он, још уплашеније, поче: — Ништа, синко. Него дошла... Младен застаде и диже главу. Ч̓а Марко још уплашеније настави: — Дошла, синко! И ено: седи.

Него дошла... Младен застаде и диже главу. Ч̓а Марко још уплашеније настави: — Дошла, синко! И ено: седи. Побегла и дошла, па само ћути и седи. — Која побегла? Која дошла?

Него дошла... Младен застаде и диже главу. Ч̓а Марко још уплашеније настави: — Дошла, синко! И ено: седи. Побегла и дошла, па само ћути и седи. — Која побегла? Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.

И ено: седи. Побегла и дошла, па само ћути и седи. — Која побегла? Која дошла? — поче Младен, а већ је знао која је то, да је то она, Јованка.

Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу. Само још то је требало! — Она, синко! Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците! То је.

Луда, као што је бог дао, па ето дунула и оставила свекра, мужа и дошла оцу. Само још то је требало! — Она, синко! Дошла и вели: »Жива натраг нећу, па бијте, сеците! То је. Жива ја тамо више нећу!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

колац, па се окрене западу и каже: »До коца дошла (болест), а колац не прешла!« (ЖСС, 309). На сличан начин тера се г. коцем и падавица (ЖСС, 291). Од г.

Д. р. је позната као сигуран апотропајон. Њу држе у кући да не би дошла куга (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 175). На д. р. може се препети и болест на тај начин што ће се болесник, на млади петак или

позната је и другим неким ие ‹= индоевропским› народима, а пореклом је свакако из скитског истока (откуда је дошла и биљка, в. Сцхрадер, Реаллеx., ѕ. в.).

Ћипико, Иво - Пауци

Баш да се свом духовнику не замјери, Илија бијаше, одмах пошто је Божица у кућу дошла, у вароши направио молбу, вјенчаницу, и потрошио за њу преко седам талијера, па зар је он крив што молбу нису уважили?

Ножем поче гладити неизрађену држалицу од сјекире, па није Машу опазио, већ када је нада њ дошла. Зачудио се, јер је неко вријеме што је не виђа.

Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде те је по овакоме времену к њима дошла. Уто мајка се диже да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.

И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима! ... —А што?

Доктор погледа по друштву и поче да говори: — Мисао — вели — дошла ми је у памет овога часа у овоме зеленоме одгојку.

— Дођи на село, отворићу ти дућан, па да тргујеш! — рече јој озбиљно. ... — Дошла бих гдје год хоћете, одговори она, али под једним условом. —Да чујем, кажи! ... —Повела бих собом оно двоје дјеце.

Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене. Паде му на памет: — Дакле, дошла је та жена што ће да загосподари газдиним имањем на селу!

Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор. Она би дошла и намјестила би се поред њега.

Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... Све криомице погледаше на њу. Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.

На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. — Ти си сама? — Дошла сам начупат' мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти.

Умилно муцајућ', пружи врећицу да купи кукурузова брашна. — Рекли су матер да ће платит' ... — Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа!

Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: — Дошла сам походити мртве... Младић ућута. У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нисам склон претеривању, забога, па зар нисам монах коме је забрањено свако одушевљење телесним обличјем. Дошла је и та ноћ. Јевђеније с којим сам се спријатељио, рекао ми је место и време, где и кад ће обавити скидање чини.

Манастир се налази на малом узвишењу, што је било довољно да овога пута не буде поплављен. Но вода је дошла до самих зидина, па је чак неко време била продрла и у манастирско двориште.

Макарије Та жена претерује. Дошла је код мене, усплахирена и испуњена немиром. Рекла ми је без околишања да јој се не свиђа што Доротеј излази из

У глуво доба ноћи, када никога од радозналаца није било да надгледа моју покору, дошла је к мени Анка. Због мене је све време чекала негде напољу и гледала када ће оне најупорније савладати сан да би

Ловина им је дошла на ноге. Нас смо тројица овде и једнога ће сигурно одабрати кад смо им већ при руци. Кога? Матију?

А они оклевају као да их не занима моје нестрпљење. Ништа није било онако како сам замишљао. Она није дошла ни на каквој белој кобили. Изашла је брзо на стену, осврнула се унаоколо као да се плаши нечега.

окренут леђима, завиривао по плићаку, сузила очи, ујела се за усну, окренула се и отрчала истом стазом којом је и дошла. И он се најзад одлучио да се окрене. Али, било је одвећ касно.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Но светла младост је прошла, И ти снуждена стојиш на њеном обронку травном, Јер старост већ је дошла. Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То је била одувек нарочита вештина свих свештеника - старе Месопотамије. Но, не тражећи, у ствари, истину, она им је дошла и непозната, па није без интереса видети како се то десило.

“ - „Шта кажете? А Ви сте ми некад говорили о астрологији са омаловажавањем! Но она је, јел’те, у последње време дошла опет у моду, и многи верују у њу.“ - „Мода! Законик жене!

Та лађа је била дошла у посету и трговачким послом у Сиракузу, и спремала се сада на повратак у Александрију. Накрцана робом, она је само

И Клеопатра је дошла. Официелно, да затражи од римског сената титулу пријатеља републике, а, неофициелно, да буде пријатељица Јулиуса

и пет метара, па би добрим делом пала у Дунав, али се не би од његове обале удаљила више од сто педесет метара. Дошла би, по прилици, донде где Дунавом плива она клада. Године 1930 пронађена је опет једна нова велика планета, Плуто.

XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА Даљ Дошла је јесен. На траву, џбуње и дрвеће мога врта пала је као нека сенка туге; и небо изгледа замишљено, а Дунав снужден.

Али се то у његовом држању, скромном преко сваке мере, није испољавало. Та његова симпатична особина карактера дошла је до пуног изражаја и приликом његовог предавања које је, сутра дан иза нашег састанка, одржао пред пуним амфитеатром

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле,

МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле, љоке! Неда Жарко млека, Треба за себека!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

НАЗА (уплашено Сарошу): Што је то, што овако доцкан, у невреме, весеље и свирка? Да ме је сам паша звао не бих му дошла, ама ти, ти си мој паша! Сад ће и дружина да дође, а ја потрчах да видим шта је. САРОШ (показује јој да седне): Седи.

МИРОН (узрујано): Да, да... Не мисли! не мисли! И не треба да мислиш, да не би због тога дошла себи главе, полудела... Улази Арсеније. АРСЕНИЈЕ (ужурбано хвата Мирона, да га води): Хајде, дедо!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Крај гробљанског бунара, дала је госпа Нола сахранити несрећног пијаницу ветеринара, а после је ту дошла и Пава ветеринарка.

Родих се у некој дебелој кожи, и она ми све кости поравнала, и дошла сам трупац. Лепом човеку се морају и кости видети, јȁ!

За Нолу и за њених шеснаест година, дошла су велика искуства и искушења. Ватрена жена просто је опијала њеног оца, и млада девојка је гледала у кући право

Веруј мени, која сам ти из теготиње дошла, није сиромах онај који нема, него онај који је имао па изгубио... А што кажеш за Швабу: да буде један мање, па Шваба

безмало неке пријатне малаксалости оних удовица које остају у жалости без икаквих животних брига; којима је са имањем дошла и врста слободе; које су здраве и јаке карактером и осећају да и саме нешто могу и вреде; које се можда опростиле

Бошко се придигао, поправио, за годину дана. Онда је дошла његова смрт, и нов „мираз” Талијанки, која је претила да ће доћи, и, или тражити дете или...

Љуба и Паула молили су да пређу у млин, а по потреби ће радити на салашу и у вароши у кући. На Паулино место је дошла друга Тотица, старија жена, чија је кћи служила чак у Пешти, и, како је Тотица тврдила, личила много на госпојицу

— Нисам хтела да ти говорим док си била болесна. Сва три писма су од матере моје. Видиш по датуму да су дошла једно за другим, а ти си лежала.

је, и мени је жао ње— Ти, Нано, купиш сав свет, па би, ја знам, скупила и њу, али она унапред поручује да овамо не би дошла нипошто... Пише, ако би ти пристала да ме пустиш, и ако би ме ко пратио, да то не будеш ти.

Пред матуру, коју је Срба полагао у суседном граду, десило се, међутим, нешто друго. Дошла је депеша, и госпа Нола је нагло отпутовала. „Однела је шешир с перјем .” — „То или је добро, или не ваља.

Али, ја велим, што год се људски ради, и подуже траје и повише кошта. Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја

теже било у животу да ти ја нисам била и мајка, а ко зна шта би било од мене, у овом крају, и поред Тодора, да ниси дошла ти. Ти си била срећа и за сиротог Тодора; сећаш ли се како те је волео и мазио?

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Читатељи, добро упамтите ово изреченије. Колико је њи било којима је дошла памет, али доцне, јер није нашла главу. Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково

« Читатељи, добро упамтите ово изреченије. Колико је њи било којима је дошла памет, али доцне, јер није нашла главу. Романа је горње размишленије тако опечалило и погрузило, он таково

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али сам ја настојао свим силама да своје ново сазнање и применим. Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја

Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не будеш несташна, јер ће да ти се надује трбух!

Тако сам је ја једанпут и применио и због те примене имао тешких неприлика у породици. Дошла нам је била у госте нека стрина, једна зрела девојка од четрдесет година, која се није удала јер „није смела да се

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Дувао је ветар, па ми се чинило као да се смрт злокобно цери, те пожурих да сам што даље од ове жалосне бараке. Дошла је и комисија, те по списку предадох децу. Одмах затим стиже и лађа.

Али када смо били у зениту својих жеља и надахнућа, дошла је стварност. И каква стварност! Дошао је рат, да нас са тих сунчаних висина свуче на дно пакла.

Сад радим план за напад. Добићете одмах. У долини се чује пушчана паљба. Предња пешачка одељења дошла су у додир. Плотуни пушака су све чешћи. Видимо како се наши пешаци журно укопавају.

Сада је дошла у питање бугарска офанзива код Островског језера. Јер ако наши успеју да овладају Кајмакчаланом, онда ми њима заилазимо

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Чак ни лепота није особити мој морал, јер је и она дошла после нужности тек и због ње. Претпоставимо чак да, због твог особитог држања, природа никако не стигне да те

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Прижмирише се гневне очи и дечак виде: нису то трњинице, већ купине црне као да су стигле са дна пакла. »Дошла купина да се свети, значи?

Очисти шумске изворе и потоке. Можда ће ти поштедети живот. А вода већ до браде дошла. Шта је могао до да обећа дечак да ће из очију изворске деце повадити све труње, послушати наредбе Мајке Вода, само

— Откуда ти овде, жено? — зграну се Сунчева мајка. — Ко те је пренео? Шта хоћеш? — Сама сам дошла! — рече мајка. — Тражим срећу свог сина! — Ти му је не можеш дати! — Сунчева мајка заврте тужно главом.

— рече строго Сунчева мајка. — Боље се врати одакле си и дошла. Претешка је цена коју би требало да платиш за срећу свога сина.

од свих, израста један цвет, а из њега излази девојка с цветом у оку, смеје се и полази к истоку путем којим је жена дошла. — Твоја је служба завршена! — Сунчева мајка таче женино раме. — Можеш ићи..

Пружи дечак руку преко стола: — Здраво, и добро дошла! — рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго? — упитно се унесе дечаку у лице. — Дуго, предуго.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Сутра, сунце већ изишло високо, високо — а ње из собе још нема. Мајка јој дошла у походе. Она се још не буди. Свекрва стоји пред вратима, буди је и тужно поје: О јансана а’нн ђелди Ојан, ојан, маз.

А она мртва и чиста. Мушка је рука не помиловала, ни уста целивала. Мртва и чиста... * Свекрва ти је дошла, стиди се, море! ** И отац ти дође, застиди се, море!

Дан и ноћ само њега гледала. Што на сина душа заискала, све мајка давала, а син — болан! Пораснаја син. Дошла снага, младост... Дошле башче, цвеће, месечина. — Замирисале девојке!... Син полетеја. Све што искаја, све имаја.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

То њему крадом дошла би вила У велу кô пена што је; И сва кô једна ружа је била, А с ње драгуљи сипљу боје, По њедру јој се златна влас

Та гомила света досадом ме кињи, И другови сами терет су ми сињи; — А та је сва мени стога дошла чама Што се моја драга сад зове ''мадама''. 29 И док сам ја дуго дангубио, сањô. По туђини лутô и све кера гањô.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

епска поезија бујала у народним дубинама много векова пре појаве властеле, да је у тим дубинама створена и да је отуда дошла и у властелинске дворове.

О душану и његовом сину Урошу има више песама. То је разумљиво кад се има на уму да је стара држава под Душаном дошла до највеће снаге, а под Урошем се распала. Додуше, представа о снази Душановог царства у песмама је врло магловита.

У песмама о Марку дошла су до израза и таква схватања народног певача која су данас застарела и назадна, али која су била сасвим природна пре

А ђевојку сада ћеш виђети и прстен јој дати по закону“. А када је тавна ноћца дошла, не доносе воштане свијеће, већ по мраку изводе ђевојку.

Кад ујутру јутро освануло и пред црквом звона ударише, сва господа дошла на јутрење. У цркви су службу савршили, изљегоше из бијеле цркве, у столове пред цркву сједнули, шећер ију, а ракију

Ал' беседи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, муком се замукла! Гди ће бити лагум под Моравом?“ Потом дошла та недеља прва, и господа отишла у цркву, и божју су службу остајали; кад господа изишла из цркве, тад беседи војвода

Узе Јела два кондира златна па отиде у пивнице доње. Кад госпођа пред пивницу дошла, ал' пивница пуна јаничара: папучама пију вино ладно а у здравље Јелице госпође, с покој душе Пријезде војводе.

повратише, оштро ходе, а оштро говоре: „О наш брате, Влашићу Радуле, неће снаха коња да одјаше док не види за кога је дошла“. Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу!

Ал̓ говори слуга Милутине: „Ој, бога ми, госпо Анђелија, Јово тебе чекати не може, јер је њему хитна књига дошла; већ понеси у брашну колаче, а кошуље у бијелу платну“.

Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од књига плашио: ово ј’ књига аге од

Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од књига плашио: ово ј’ књига аге од Рибника, ага мене на мејдан

Па одатле отиште дората и оћера пољем пред сватов’ма. Здраво дошла у Пролог планину, на бусију прву ударила, на бусију Куне Хасан-аге; говори јој Куна Хасан-ага: „А, бора ти, млада

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

камена У околини Сиска Баве се бацањем диска Та љубав претерана Можда им је остала од Кулина Бана А можда им је дошла нека стиска Па се баве бацањем диска У околини Ниша Баве се бацањем слаткиша Јавите нишком капитену Не мора се

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Шта радиш ту? — строго поче Јованче. — Дошла да вас видим — тихо рече Луња и погледа га тако добродушно својим великим тамним очима да Јованче, већ спреман да

Умјесто Луње у разговор се утаче накостријешени Стриц: — Дошла је она да нас шпијунира, знам ја њу. Лијепо се провукла назорице за неким од вас, за неком будалом која се није

— Је ли тако, Луњо? — упита Јованче. — За ким си дошла? — За Стрицем. Он се никад не обзире, само пружа кораке. Читава дружина прасну у смијех и саби се у чврст круг око

— Аха-ха-ха, дошла за будалом, велиш! — Ко ли је та будала, еј Стриче? — Ја сам будала! — одједном дрекну Стриц, муњевито прискочи

пожар све се ближе примицао домовини наших дјечака, несрећној Краљевини Југославији, неприпремљеној за одбрану. Дошла је зима, разиграна, блистава, хучна, с вјетровима, сњежним ковитлацем и фијукањем око свачијих прозора.

Луња шмрцну готова да заплаче, а онда нагло заглади косу и у очима јој сину повријеђен понос. — Ја сам дошла овамо само зато што ме је позвао Јованче, па ћу с њим и поћи на Лисину. Моји код куће не би ме ни пустили без њега.

— Иди за њима назорице, а ја ћу тркнути до радионице да јавим — рече старац. — Кад те зовнемо, да си брзо дошла. Пољар одјури до радионице у Гају и узбуни стражу. Четири наоружана партизана одмах кренуше у потјеру, с њима и Лијан.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ Једанпут бијаше под Цариград дошла туштена персијска војска и наоколо опколила загонећи се јуришем да га узму.

Чудише се што би то било, кад су је сви видели, јер је онде дошла. Не свероваше, него се зато свадише међу собом: удри де, чији ти, па ти! бише се и секоше тај дан до ноћи.

Нити би му пак сва браћа дошла на поклоњење, тражећи у гладну годину жита од њега. И шњиховим убиством, прознаше му извршене на њему снове...

плачући му и јецајући, преузе га сан, те мало заспа и смотре у сну ону жену што јој је дао био откуп мужевљи, где је дошла онде к њему и стоји пред њим, те га пита и вели му: — Што је то од тебе господине, што ли си ту затворен, и крошто те

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана. Била је то још лепа и једра жена, мало чудних манира. Често се заборави, па звижди сокаком.

тетка Таска кад јој рекоше како стоји с њиховом Зоном, којој је она још једнако редовно доносила, кад год би им дошла, бадема и рокчића, сматрајући је још за дете. — Лелеее! Што се напраји оди наш варош и оди девојчики у садашњи земан!

Зона у соби до њихове. А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога. Није дошла ни Аглајица да им исприча и рапортира све што се десило за последњу недељу дана, а није ту ни Зујица да им размеће

— Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана. — Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. — Несам си дошла за кафу, веће... — Васке, мори!

— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. — Несам си дошла за кафу, веће... — Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — никну Таска.

Дока се искашљује и спрема да отпочне, срче кафу, разгледа по соби, па најзад поче: — дошла сам си, ете, на један еглен... Заради неку послу... Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?!

Е веће нема! И чорбаџијско неје до века... — Е, доста де! — вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир. — Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш... Сас зор не бива!... — Е, зашто да неје Манча прилика?!...

кад се на сефте и на сефтеџију много полаже, бану у Манин дућан нико други него баш сама главом тетка Дока. дошла је да му каже све шта је и како је било, и пошто се све рђаво свршило, да га, наравно, и утеши.

Проклињао је и онај час кад је слудовао и признао тетка Доки јаде своје. И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио се да сам покуша још један, и то

Зла слутња се обистинила. Тетка Уранија јој је све испричала. Кад им је, вели, она разговетније наговестила зашто је дошла, они, Јорданови, су се учтиво извињавали: да им дете није још за женидбу, да није одслужило војску, да ће га можда

Одсекла га Зона, ошишала се, а на тршавој глави јој мушки шешир неки (па дошла иста позната мадмазељ д’Ангулем, што учи децу француски).

и предаде му киту белих хризантема — Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — зимске руже су цвеће!... Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била! Било цвеће — било и Зоне!...