Употреба речи дошли у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ После сам застала. „Ви сте дошли“, рече она, „да вам уделим“. Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати...

Ја сам то приметио, али мој побратим, занет својим мислима, то није видео. „Е, џанум, добро кад сте дошли!“ рече калуђер кад се мало прибрао. „То ће бити леп пар људи, џанум!... Да је покојни Марко жив, ала би се радовао!

— Има ли ко да чека? — Неки људи, господине, дошли из Ратковића. — А јесу ли што за децу понели? — Не верујем, господине... Сиротиња је!... — Нек чека!...

— Јесу ли ту сведоци? — питаше председник суда свога вратара. — Ако су дошли, нека улазе. Сведоци уђоше. Сваки је од њих говорио шта је који знао.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Довде је за шалу. Нити смо с нашом вољом дошли у ови живот, нити пак ваља да желимо из њега изићи док нас не позове Онај који нас је овде поставио.

свак од њих хотео да је он сам на блаженом правом путу, а други на проклетом и кривом — реч по реч (каоноти што бива), дошли би од речи на инат, а од ината на кавгу, анатему и проклињање.

и добродјетељни показали док су по својеј жељи и намјеренију чест или имјеније или достојинство подучили, а потом дошли су у немарност, раслабили су се, иштетили и сасвим другојачи постали.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ПОГЛЕД КРОЗ ТРИ ПРОЗОРА И рат, и смрт, све ћу заборавити! Али никад нећу заборавити дан кад су дошли ослободиоци! Ослободиоци су нам донели слободу! А сва три бурета слане рибе су однели!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

да су учинили завет, да се онде стане и населе, где чују вола да без одмора највише пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе,

Кнезове држао је као своје синове; кад су год дошли к њему, по обичном поклонењу постоје мало турског обичаја ради, пак им заповеди те сви поседају, и кафу им даде, и,

тако дугог стајања наједанпут окрете се везир, пусти дим из уста, пак рече: „Е кнезови, зашто не говорите што сте дошли?” „Ја темена учиним — причао ми је о томе мој отац — и почнем да говорим: ,Паша ефендум...

и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина вратио, пак су онда кућама сви дошли.

Мајор каже: „Хајдете сада”. — Ја му кажем: „А куда ћемо проћи?” — Он каже: „Куда сте и дошли”. — На то му одговорим, да ја не смем на чуну покрај Београда, „но дајте ви мени кола да идем преко, и на Бољевце да

Кад смо Грабовцу дошли, хтедоше да запале хан тј. турску кућу; но бијаше близу један чардак пун кукуруза, те ја једва одбраним да не запале

А ту били већ дошли и они храбри ̓ајдуци: Дамјан и Григорије браћа Недићи из Осјечне, Ђорђе из Остружња и из Кутишице Дамјан.

Онога кнеза Максима, који је провео из Београда Кучук-Алију, кад смо после с војскама на Београд дошли, изведу нам преко Топчидера у логор, и Катић Јанко ножем га свега исече.

У априлу месецу дође глас да су зворнички паша Видајић и Мула Ножина покупили војску и дошли у Лешницу и хоће Шапцу и Мус-аги у индат.

и претити да и̓ исеку, што су Мус-агу пустили да оде и Србе послушали, „а ми — веле — ове смо потукли а сутра би дошли у Шабац, да и оне потучемо”. Еле се врате натраг.

Војска пева и врло весела; ал̓ кад пређе господар Црни Ђорђе па уз параду сву војску: „Добро дошли, браћо!” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!

” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!” чуше, — верујте, децо, да ту није војник остао, који запевао није, а многи је старац

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Не треба се чудити, велико је весеље! Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору. Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића,

После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога. По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.

И то му се тако уврте у главу да му се чинило неће моћи преживети ако би је поп Вујица однео. Једном беху дошли попу неки гости из чаршије; било је међу њима и неке господе из среске куће.

Па и кмет Пурко нешто оклева. Откад су људи дошли, а он још не излази из куће. У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. — Ама где си, добар човече?

Зарожани му све испричаше што се ноћас догодило код њих и рашта су дошли. Срећко се насмеја, па им рече: — Ето бабе Мирјане, па је упитајте! — Деде, Пурко, почни ти! — вели чича Мирко.

Сви се упутише у Зарожје. Зарожани им изиђоше подалеко на сусрет. — Добро нам дошли. — Срећно веселе. — Та ми смо своји! — Како си, Ћебо? — Добро дошао, куме!... Диже се весела граја међ њима.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И сва тројица кренуше се оборених глава судници... Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине. Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива.

! — рече Маринко и чисто зину од страха. То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. 5. СИМА КАТИЋ Хајдуци се смејаху потери...

Крушка беше у одаји с Лазаром. Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. — А... дошли сте!... Ја мало сједох овдје с Лазом. Маринко намигну на њ... Турчин разумеде и насмеја се. — А...

Питање беше оштро, поглед још оштрији... Они ушепртљише — Па, ето... дођосмо... — Видим, али зашто? Јесте ли дошли мене да хватате? — Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова...

дођосмо... — Видим, али зашто? Јесте ли дошли мене да хватате? — Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... Попине речи разбудише Алексу.

с Јовом... и другим лудима... А ја идем Станку. — А где је он? — Они су сви на Подинама... Ту је и харамбаша. Дошли су пре неколико дана. Идем да кажем: више се не може трпети...

Њему заигра срце. Брзо приђе. — Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! — Добро ми дошли! — рече Станко. — Боље нашли! Па је стадоше љубити. — Отуд ви? — Ово је по договору.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше његову кућу и пале му постељу на којој му можда жена лежи. Па ипак је он ишчекиваше.

Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви. Љубе попа у руку и честитају. А он се чисто подмладио. Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене

После су и он и Попеску дошли мени и радовали се целом „сраженију”. Дон Карлос је остао с лајтнантом. После једно пет минута њих двојица одоше опет

Ја сам први пут тога вечера изишао у јесењем капуту. Ваздух је био благ. Шума је почела да пупи. Дошли смо до језера и сели на клупу. Жабе су крекетале. Један лабуд је пловио средином и остављао за собом бразду.

Научио је неколико речи и реченица. После је испитивао — она је се радовала као мало дете. Кад смо дошли кући, било је време вечери. После вечере ја одем у своју собу. Осећао сам некакав пријатан умор.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад обојица дебели као

Да се није откинуло клатно, па поубијало јадну дечицу? — Није, — виче Аркадија сав задуван, — него нешто још горе! Дошли су Његова Екселенција Господин Владика... Ено ушли су сам у олтар, па почели да чинодејствују, да служе сами јутрење.

— Тако! Е, ви’те, молим вас! Та шта говорите! — чуди се као поп Спира. — Па то сте ви онда сами дошли? — Сам самцит. — Па то сте ваљда у биртији одсели? — Наравно. — Ех, »наравно«! Какво »наравно«!? А, таман посла!

Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају. Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, бога ми, свакојако.

Пере, тако да је овоме сада с десне стране била Јула, а с леве Меланија. — Е, баш, баш сте добро учинили што сте дошли — вели гђа Сида; — а ја сам баш мислила да пошљем по вас да дођете; или да нас чекате код вас.

Пера — располажите, молим, са мном како вам је воља. — Е, е — вели задовољно поп Спира — ал’ баш добро кад сте дошли. Сидо, ’ајде брже дај друге чисте чаше, и друго, хладније вино.

— Добро дошли! — Боље вас наш’о — рече поп Ћира, скидајући се с кола. Ја сам се мало подуже задрж’о на путу. Хе, ал’ шта му знаш;

— О, ништа, ништа! — вели гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви! — Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали. — Молим, молим — устручава се гђа Габриела — к’о што сам рекла, ја могу и мало после!

— Та сед’те још мало — зауставља је гђа Сока испраћајући је до авлијских врата. — Та тек што сте дошли! Та не задржавате ви мене ни најмање! — Морам, слатка, исувише сам се задржала. дакле, збогом!

— Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част! — Боље вас нашли!

— Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин. — Каква срећа, каква част! — Боље вас нашли!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева. — О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.

Лепог стаса, бела, па румена, лепе, уписане, састављене обрве, очи жарке, Љуба не сме у њих да гледа. — Добро дошли! — Драго нам је! — Изволите сести. Како сте? Ето и господара Пере. Мален, дебео, округао човек око педесет.

— Изволите сести. Како сте? Ето и господара Пере. Мален, дебео, округао човек око педесет. — Добро нам дошли! — Опростите што сам тако слободан... — Драго нам је. Па како код вас, пошто рана? — Скаче. — Тако и овде.

— Драго ми је, господо, добро дошли! Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако

— Драго ми је, господо, добро дошли! Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра.

Љуба и чика-Гавра оду у бирцауз и дају презати, пасу већ после по сата далеко од госпође Персе. Када су кући дошли, почну наново размишљати. Љуба мисли како ће та ствар испасти.

— А гле мога зета, како је у послу! — Баш сте ме тако упрљана затекли! Добро дошли! Изволите унутра! — Посао не шкоди; беспослица је зло. Мени је баш мило што сам вас тако у послу нашао. Уђу у собу.

— Ја мислим да сте ви у нашој кући увек радо примљени. — Сад видим. — Мислим да се нећете кајати што сте к нама дошли. — Тако би’ и сам желео. Сад мало заћуте. Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне.

— Па ви не бисте волели те вароши и земље видети? — Аја! Тамо је све тиркиш. — Та и наши дедови су оданде дошли! — И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет. — А, молим вас, какви су ти Бечлије? — А, то је сасвим отр шос!

— И то је масивер керл. Је л’те, мутер, неће више доћи? — Па нека дођу. Како су дошли, тако ће и отићи! — Ја идем на лустрајз, ако они дођу.

Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо. — То смо ми онда рђаво дошли. — Боже сачувај! Изволите само сести. Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И ако уверени да не вреди одазивати се, јер нема ни времена да се све изведе по упуту о мобилизацији, они су опет дошли да чују шта други мисле: има ли каквог год смисла пријавити се и отићи тамо на о на одређена места.

После су дошли на ред митраљези и четири прва коња пређоше мирно. Петога, неког немирног алата, опрезно поведе сам поднаредник, вођа

„Трећи је месец од кад сте дошли овамо а он ни писмо једно једино не написа, а камо ли да је дошао да види оца и мајку, него све од другог чујемо о

Африка

Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.

Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није била утврђена.

Кад уђем у његов осветљени простор он мс тужно и уљудно поздравља. Прилази ми: — Добар вече! Добар вече, када сте дошли? — Не, ја сам одавде, живим овде, ја сам Либанац и тргујем. Живим повучено.

— Не, ја сам одавде, живим овде, ја сам Либанац и тргујем. Живим повучено. Чуо сам да сте дошли са Фонтеном и чуди ме како ме није потражио. Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Украдили ми новци. МИШИЋ: Ко, ко? ЈАЊА: Пустаљије! МИШИЋ: Ја вас не разумем. ЈАЊА: Ево, дошли обешењаке чивути да мења новци. Имао сум две-три дукате, као сиромах човек. Како-тако, променио сум.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.“ „У сваком случају“, говорио је Гарсули, „у Вијени је решено да се Расцијани населе на територију Хунгарије и под

Да су њега, Енгелсхофена, питали, он би био саветовао да им се оставе обичаји при сахрани. Они су дошли у царевину да ратују, а не да буду наполичари комитатима и спахијама. Не треба дирати у војника.

На то мало, каменито, двориште дошли су дакле Енгелсхофен и Гарсули, где их је већ чекала групица Гарсулијевих писара, која је била послата у Темишвар, пре

Желели су да остану заједно, као што су дошли, у збег Трифуна Исаковича, у Хртковцима. Несрећа их је у Темишвару, тог пролећа, стигла, неочекивано.

Затим би, сами себи, полугласно, командовали: „Кехрт еуцх“, и враћали се, истим путем, откуд су и дошли. Сунце је над њима црвенело и сијало се, као бомба.

Кад би му брат, и снаха, католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта Ђурађ, ноћу, ради!

њим се указа мисао да би било боље да из Турске нису ни излазили, а да је, сасвим сигурно, зло, што су у Аустрију дошли.

Наказе су, као тај Гарсули. Тако су коњи честњејшег Павла Исаковича дошли чак у затвор, да га посете и да га утеше. Пројурили су поред њега као грмљавина, а враћали се као неки црни облаци.

Ту су, ето, то јутро, браћа Исаковичи, Петар и Ђурђе, дошли, а били су и своје жене довели. Официр форпоста понудио им је да чекају у стражари, али је радо пристао да се

Говорили су да ће они да се врате, ако тако мора бити, откуда су и дошли, у Сервију, то јест у Турску, а да неће под спахије, у паорију.

Кад би се неко у том свету женио, или разболео, његови рођаци дошли би да то јаве Трифуну, или Павлу Исаковичу. А грех је био тежак не отићи у тај свет, на сахрану.

Међутим, Волков га опет прекиде. Вели, он је из Беча отпремио у Росију, у последње време, неколико официра, који су дошли у Беч из Темишвара. Неки су се у Бечу чак и предомислили и остали.

Теодосије - ЖИТИЈА

И када га примише с великом љубављу заједно с благороднима његовим који су дошли с њим, и када безмерна радост и весеље и велико пировање беху учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и

Сад опет, када смо дошли, од наших руку сакристе нашега господара, и једнако се понашате својевољно. Шта вам сад паде на памет: да нам се

Преподобни и благородни који су с њим дошли, одморивши се, одмах принесоше манастиру свете сасуде, златне и сребрне, и завесе скупоцене, а доведоше и коње

свога служитеља, и пошто ћеш прославити оца мојега — и ја ћу се с њим због њега у теби прославити и сви који су дошли данас твоју милост на нама видевши тебе ће прославити, и нас ће познати да смо и ми твоје верне слуге, који се уздамо

А свети, ослободивши се оних који бејаху дошли, уђе у цркву и ову за собом затворивши паде на земљу и припаде к Богу прса бијући нештедно, изливајући вреле сузе и

велико угошћење са братијом и са многим ништима, и пошто су ништи обасути даровима, епископ и они који су с њим дошли, обдарени, отидоше кући.

И када су дошли благонарочити дани светога празника и митрополит хоћаше служити свету службу, и с њим Николај епископ јериски, и

А светога и богоноснога оца Саву са истим сузама сви љубазно грлећи целиваху, и оне свете мужеве који су са њим дошли из Свете Горе, и говораху да им не могу вратити благодат што су такво пребогато благо донели у њихову земљу.

А свети са преподобнима који су с њим дошли из Свете Горе остаде у цркви Свете Богородице, у којој су биле положене свете мошти преподобног оца његова, чекајући

Да и ови који су са мном дошли са истока познају да смо и ми на западу верне твоје слуге и истинити служитељи Тројице, да се и у нас поје име твоје

А благородни који су с њим дошли, чувши ово, а видевши са великом радошћу оно што се догађа посредништвом светога, удивљени клицаху: — Велики си,

Видевши опет ово самодржац и благородни који су с њим дошли, чудо што чудеса превасходи, плачем плач подизаху. Бојећи се светога у олтару, без метежа, ћутећи, кропљаху земљу

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Кад се изврше антрополошка мерења на неком броју људи у ком било крају без обзира на њихово порекло (тј. одакле су дошли), показују се за Јужне Словене антрополошке разлике које могу бити само погрешне.

Ипак, по личним проматрањима до којих смо дошли мало пре рата, можемо веровати да мржња против Срба није ухватила дубока корена код бугарских сељака.

Ма одакле долазили, ови се досељеници нису груписали према области одакле су дошли, осим у неким деловима западне Србије.

Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.“ Овим смо дошли до разматрања једне друге особине Шумадинаца: ведрине и веселости, које су се испољавале у току целог XИX века и до

Кад је ваљевска војска чула Карађорђеве речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!“, „верујте децо (каже прота Матеја) да ту није војник остао који запевао није, а многи

Чак и тада нису уступали пред ударима судбине. Иако оборени они нису побеђени. Кад су дошли на Крф хиљадама умиру од изнемоглости, али после четири месеца се опорављају и припремају дан ослобођења.

Има и потомака сењских ускока, које су аустријске власти населиле нарочито око Оточца и Бриња, али су и они у Сењ дошли из Босне и Херцеговине. Ово су прави и чисти Динарци и поглавито Динарци ерског варијетета.

Пажљивом посматрачу падају у очи и други утицаји цивилизације који су дошли из аустријских покрајина. Желећи да све уреди и организује војничка је управа уносила много сићушног и формалистичког,

године. Други, многобројнији, долазили су из Рашке, из Херцеговине и из Црне Горе. Многи су херцеговачки родови дошли овамо преко Далмације.

Они који су даље од Митровице дошли су поглавито из Босне: то су „мухаџири“. Мухамедански Динарци насељавају поглавито вароши, ређе села. Има их око 750.

Такође су једино они међу Јужним Словенима искористили везе с морем и дошли у додир са прекоморским народима и са разним цивилизацијама.

и 1815. године. Сви су нови досељеници, који су у јадранске области дошли од краја XВ До краја XВИИИ века, припадали патријархалном становништву, већином ерског варијетета, и говорили огромном

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим, доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан? АЉОША (збуњено): Ја мислим ви дођете, па кад нисте дошли...

ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан? АЉОША (збуњено): Ја мислим ви дођете, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Говорите, дакле, шта је; зашто сте ме чекали? АЉОША: Господин инжењер!

(Остави књигу на сто.) ПАВЛЕ: Не кажем да сте у најсрећнији час дошли, али то не мења ништа; за свога младог пријатеља ја имам увек времена и расположења. (Марији.) Идите! МАРИЈА (оде).

Затекли сте ме у једном тренутку узбућења... Уосталом, можда је то баш добро што сте дошли, ја... мени је потребан у овом тренутку пријатељ; ја имам потребе у овоме тренутку да с ким проговорим.

АНТА: Вашега првог мужа. РИНА: Ово је ужасно, ово је мучење на које ме стављате! Зашто, зашто сте дошли да ме мучите; ко вас је послао?

Варате се! За вас би једини излаз из ситуације био кад би се вратили тамо одакле сте и дошли и помирили се с тим да сте мртви.

Пошто сам одложио венчање, то сам обуставио и све куповине... Има за то увек времена. Али сте ви и иначе увек добро дошли, Вукица ће вам се радовати. РИНА: Е, онда хајдемо к њој мало. (Хтела би да пође.) СПАСОЈЕ: Само за часак.

СПАСОЈЕ: Има га, и ви да сте којом срећом дошли право мени, ствар би већ одмах, првога тренутка била решена. ПАВЛЕ: Радознао сам какав?

СПАСОЈЕ (сав блажен): Добар дан, господине Ђурићу! Баш у добар час сте дошли, у добар час! Изволите, молим вас, седите! ЂУРИЋ (седајући): Дакле, радознао сам, јесте ли постигли што?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Господин нема шта да каже, у реду! - олабавио је стисак својих прстију и тако смо ћутећи дошли до куће. Станари су нас пратили очима све док нисмо закључали врата за собом, а онда је отац рекао да сада могу да

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Шта има новог? — Ништа, дошли смо да се о оном јучерашњем поразговарамо. — Е добро, дакле како мислите са том Краковом? — Нека Чамча каже.

Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све даље.

Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао. Подуже је трајало, док су до првог села дошли. Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. — Чамчо, какво је ово село?

Могао је продати и трећа, но ови не дају; хоће нешто и кући да однесу, да не рекну да су празни дошли. Двоја кола исплатише све платно, трећа кола профит. од профита тог добиће нешто и Чамча.

Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. — Добро дошли, господин фишкал! Драго ми је, изволите унутра. Ово је мој син.

— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку. Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку. То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом послу Полачеку без тебе.

Кад је господар Софра бунду на леђа хтео бацити, фрајла Лујза му помаже. — Збогом, збогом! Кад су кући дошли, после вечере опет се разговарају. — Но, како вам се допада тај бал? — Добро.

Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу. Пресвуку се. Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави. Дође Катица.

Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке. Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет. Дођу сведоци. — Пишите тестаменат. Предајем богу душу.

— Добро дошли! Шамика је донео леп букет, па јој на прси задева. Јуца гледа доле на букет. Ох, какав је то поглед! Лепа још уста

Црњански, Милош - Сеобе 1

Двориште поплочано било је пуно слуга, који су спремали коње и велика, свечана кола. Трговаца и занатлија који су дошли да пријаве крађе, и читавих породица, из доњег предграђа, које су биле дотрчале да се жале.

За Вука Исаковича, цео онај крај откуда су дошли, у ком је оставио породицу, био је постао отужан. Са заповешћу да учи људе копању опсадних јаркова, примао је и

Имао је своје мишљење о тој војсци, у коју су били нагрнули, а којој су они, сви, што су дошли из онога блата, били шеста брига, заједно са њиховим молбама, калуђерима, саборима и јадиковкама и „слатким

Они беху дошли из Сербије за патријархом, тек пре седам година. Оца Аранђеловог, Лазара Исаковича, добро су знали, терајући му стада

Све припада оном ко се нађе у близини, а не оном ко се скита као Циганин. Онај који је издржао помор стоке, кад су дошли, без вике и дреке, издржаће и будућност и неће отићи, а ко је видео њега, Аранђела Исаковича да је, и иначе, оком

је био још на три дана хода, а за њим онај свет који је лелекао кад су пошли, и који ће сад опет лелекати, кад су дошли. Врисак и јаук чињаше му се да чује већ, а и запевање и појање за мртвима.

О војсци више није хтео ни да чује. Неки његови официри отворено су говорили да ће поћи у Тураку, откуда су им оцеви дошли, а многи војници, чувши то, говорили су да ће тамо поћи са целом својом породицом и стадом својих оваца.

Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. Чуо је да су неки који су тамо из белог света дошли, постали богати и моћни. Да су одмах добили по један чин више. Да се тамо живи и ратује господски.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

мајке да спреми послужење куму, односно чување некрштеног детета за умир, мислим да су ови практични разлози дошли касније и да су они само рационализације које скривају онај прави разлог који се налази у паганском слоју народног

авај! Вештице, виле и ветрови! Дошли сте да Милану (или већ како му је име) поједете срде и главу; али је код њега Дона бајалица, која вас шаље у гору лист

У сваком случају, злоочници су људи који су већ својим рођењем или још у раном детињству дошли у близак додир са хтонским светом и тако попримили неке демонске особине.

У овом обичају на најбољи и најлакши начин дошли су до изражаја народна слога, солидарност и спремност на узајамну помоћ.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Богзна шта им је све напричао о нама. Можда да једемо малу децу? Зашто су дошли кад су успели тамо, у белом свету? Да продају стару кућу која се руши, да уговоре изложбу или да летују.

заврћете боце гаса, прецртавате једну по једну ствар на листи сопствене заборавности; јесте ли закључали отирач »Добро дошли драги гости« ланцем, јесте ли понели своје таблете без којих више не можете, коме сте оставили кључ од кутије за

У продужетку ће бити летња кухиња...« Морала сам да глумим како ме све то одушевљава богзна како! И то што су дошли ненајављени, и што морам да трчим оној идиоткињи са два разреда гимназије по лед за пиће, и што дворим оног моржа од

– Ма немој! – А до тада: »О, баш је лепо што сте дошли! Кажем жени: нема их већ недељу дана, па смо се забринули! Седите, раскомотите се... Сад ће ручак!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Бјеху дошли: из доњега краја кнез Илија Ивановић и барјактар Јоко Шпадијер; из Бајица сердар Ђико Мартиновић; са Кчева војвода

— Добро дошли, моји соколови! — рече владика, љубећи их. — Обрадовали сте ме, занаго, као икад! А, заиста, жао ми је што се намучисте

Не односи се то лично на вас, него је то ствар начелна и вриједиће и за оне који би након вас дошли у ту службу. Покојни Долћи имао је сто педесет дуката на годину.

Ви сте млађи човјек, а дошли сте у горим приликама, зато ћу тражити за вас стотину дуката. По вечери обични посјед у мађупници био је живљи и

На то се Бајице машише пушака. — Стојте, несрећници — викну владика. — Јесте ли дошли пред цркву и преда ме да ми покажете како сте кадри газити заклетву и дати зâтку клетвама?

— Јесте ли дошли пред цркву и преда ме да ми покажете како сте кадри газити заклетву и дати зâтку клетвама? Јесте ли дошли да дате примјер свој Црној Гори како поштујете свога владику и законик, на који сте заклети?

Сједајући крај огњишта, Крцун јој пружи мјешчић. — Дед наздрави, банице! — Е, па да сте ми здрави и с добријем дошли! Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!... Аха! Чисто црмничко! Ово је ватра за старе кости!...

Јоке му стави длан на чело. Он се насмија, весело их погледа и запита: — Јесу ли дошли? — Ко? — рече Јоке. — Па Лудмила, Вацлав, ујак и мали Јанко?... Па сватови наши! Затијем настави чешки.

Кнезу се ражали. Подуже стајаше, па сједе и он. — Чуј ме, Крстињо! Жао ми је, вјере ми, што смо до овога дошли, сад кад смо ближе гробу но дому, а до сада није Црногорац љепше држао жену, но ја тебе!

Зато прото рече: — Мило ми је видјети вас, али би ми милије било да сте сутра дошли! Сутра ћемо окитити врхове, па да нас почастите пићем! Јанко се осмијехну и рече: — Биће! Биће!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Бог вам добро дао! ПРОВОДАЏИЈА: Јесте ли ради, то јест, гостима, хе, хе, хе. МАТИ: Добро сте нам дошли. Заповедајте сести. (Младожењи.) Молим изволте. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. (Седну.

ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли. Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно,

ДЕВОЈКА: О, врага, извукла ми се машлија. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви мене немате радо? ДЕВОЈКА: Ја не знам одкуд сте дошли на то? Да вас немам радо, не би за вас ни полазила. МЛАДОЖЕЊА: Па зашто сте тако ладни?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Неки од њих су применили занимљиве поступке и дошли до необичних и свежих резултата. Потом су та остварења пренесена деци, опет посредством и заслугом старијих.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити. НАЂ: доста зло кад смо до тога дошли, да крв проливамо. СМРДИЋ: А шта знамо. Је ли истина да нам долази маџарска војска? НАЂ: Тако се говори.

2. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА: Неки те Немци траже. ЖУТИЛОВ: Шта ћеју? НАНЧИКА: Дошли да моле за Петра Гринентала. ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Дали сто форинти сребра. ЖУТИЛОВ: Не може да буде.

СМРДИЋ: У војводини стоји лепо што је народно. 4. ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Ево и господина Шербулића. Добро дошли! ШЕРБУЛИЋ: Ја верујем да је вама добро. Наместили сте се лепо у одбору, па пуните кесу, а други нека чачкају зубе.

6. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Добро кад сте дошли, господине Гавриловићу, вама је добро познато кад је наш одбор устројен...

СМРДИЋ: Ја нисам мислио, да су Сервијанци такви људи. Ама чашу вина да ми је ко пружио. ШЕРБУЛИЋ: Ко је то видио? Дошли страни људи, бегунци код њи да се склоне, а они ишту по четири-пет цванцика приде на банку од пет форинти, уместо да

СМРДИЋ: Јест, сад сам му Шваба! А шта је долазио да нас диже! 2. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: А кад сте ви дошли? ГАВРИЛОВИЋ: Кад и сви; него сам се задржавао у Гроцкој.

Пак јошт има мени да пребацује! ШЕРБУЛИЋ: Ја би се стидио таково што учинити. СМРДИЋ: Тешко нама кад смо до тога дошли! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем тешко нама. СМРДИЋ: Родољубица, која је тако силно за народношћу дисала; ах, срце ми се цепа!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

продирање заустављено, и када је аустријска војска после неколико неуспеха у Старој Србији стала узмицати, за Србе су дошли тешки тренуци.

За Србе су дошли дани искушења и страдања, и један запис из 1690. црта то стање: »Ох! ох! и уви мне! Лути страх и беда тогда беше!

Прешавши у Аустрију, Срби су дошли у једну искључиву католичку државу, где се исповедало начело: цујуѕ регіо, ілліуѕ релігіо, чија влада, његова вера.

у Аустрији на крају XВИИИ века су задобили верску равноправност и грађанска права, и после неколико буна и исељавања дошли су до сношљивијега живота.

Место њих на челу народа стоје и прву реч воде грађани, трговци и занатлије, који су дошли са Балкана са извесним знањима, организацијама и капиталом, и који су брзо пустили корена у нерадној војничкој и

Као раније у Европи, тако су и код Срба око 1860. машта и осећање дошли место разума, традиција место рефорама, култ прошлости место култа будућности.

и песимист није се могао допасти фантастичним и оптимистичним нараштајима романтичарским који су после њега дошли.

После очеве смрти дошли су за њену породицу рђави дани. Она одлази у Србију, где живи код пријатеља. 1878. умрла је у Београду заборављена и у

Други су после њега дошли и до краја ишли у његовим идејама, из те заједнице у прошлости и заједнице језика извлачили закључке душевне заједнице

изгубио је пензију, која му је враћена тек 1845. После неких тридесет година напорног рада и тешког живота дошли су му мирнији, лакши и сигурнији дани.

Он је дао пример, и за њим су дошли ученици који су посао настављали. Одмах за њим Вук Врчевић је стао описивати живот српскога народа у Херцеговини, а

Милићевић се као приповедач јавио одмах за Милованом Ђ. Глишићем, у исто доба када и Лаза К. Лазаревић, одмах за њим дошли су нови писци као Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ, — и поред таквих писаца он се није могао одржаТи као уметнички

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ја довати мача пламенита, Па дружини на сусрет поита; Ја млидија, дошли су за мноме, Да се јаду подсмевају моме; И би ти се покрвили туда, Да ме с' они не мануше луда.

кули старине Новака, Та старога србињског јунака, Ту су били веће други стигли, Па на ноге садака се дигли: „Добро дошли!“... а и: „Нашли боље!“... Та цело се заорило поље. Састаше се браћа, изгрлише, Изгрлише па се изљубише.

одговори: „Беше ноћас око пола ноћи, Ал' ће нама двоје, троје доћи, Онај главе, тај сломљене руке, Свак мишљаше дошли су са муке; Како доше, свак викну јунака: „Ето зором и амо Турака, Све су српске чете поломили И све кланце амо

“ Већ је стигô на обалицу Разастрео кабаницу: „Јоште нису дошли мраци Још су овде дана зраци.“ Вади од појаса Врулу мека гласа.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Дотле ли смо дошли? И још рећи да вук није зелен већ некакав ...хм! Е, то не може тек тако проћи. Сјутрадан, пушући попут гуска, дјед је

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Под орахом седим и везем, а ногом љуљам колевку... Низводу цвеће... пун поток облака... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Нисмо дошли да просјачимо, па да чекамо да нам се смилује! Да знаш, осећам се врло смешно! А још смо и покисли...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Је ли, памтим ли добро? Ви бесте са села, скори досељеници. Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.

казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...

наговештавала му, како му је већ отац изабрао другу, ову исту Марику, која је била из горње чаршије, одакле су и они дошли, а уз то је још у мираз доносила неколико винограда. И, заиста, Марику су му и узели.

главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.

После два дана дошли су без тога човека други неки, и у соби с браћом јој дуго у ноћ пили. Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше.

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха

Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: — Добро дошли децо! Еда је бог дао да сте нашли воду? А старији синови одмах прихвате: — Хвала богу, нашли смо.

Уљегоше унутра, ал' у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте дошли? Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља. Потоме их упита: — Јесте ли гладни?

Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља. Потоме их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо.

Они одмах пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо

Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранити, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.

Тако и учинише. Дан по дан, изиђе година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се погодимо. Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља.

Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Дошли смо да нам платиш ову прошлу годину, а за нову да се погодимо.

Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Дошли смо да нам платиш ову прошлу годину, а за нову да се погодимо. Краљ их упита шта ишту за нову годину.

Грбо и његова браћа идоше и дођоше до крштеног краља. Краљ их упита шта хоће: Грбо одговори: — Дошли смо да тражимо рада. Краљ им онда да по стотину оваца да чувају.

Мати им одговори: — Бог ми вас помого, децо моја! Добро ми дошли. Јесте ли ми се добро прошли? Змај један одговори: — Јесмо, слатка мајко!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Али ти рече да си ми верна. СОФИЈА: И то би била лепа верност. МАКСИМ: Софија, тек што нису дошли из полиције да ме вуку. СОФИЈА: Ако си украо, ниси добро учинио.

ПОЗОРИЈЕ 2. (ШАЉИВАЦ И ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Добар дан, господин доктор. ДОКТОР: Добро кад сте дошли, да чујете каква слава може постићи Србина. ШАЉИВАЦ: Како?

Ја не би моје дете тамо никако шиљао. ПОЗОРИЈЕ 4. (МАНОЈЛО, ПРЕЂАШНИ) МАНОЈЛО: Господин доктор, њи десеторица дошли су и ради су купити књиге које сте издали. ДОКТОР: Сви десеторица?

Али начини нови пут, уклони кажипут, пак онда, ко не зађе, реци му: аферим! — Знате, кад су филозофи дошли кушати учене људе у Атини, ко је избавио професоре од срама, него ђаци? — Филозофи, страшнн зверови!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

после ручка хрче као тенк у рикверцу, ко би пристао да у свом рођеном граду нема станчугу, а имају је сви они што су дошли прекјуче, ко би пристао да му шеф буде неко ко је замолио свог млађег брата да му причува овце (Систем: „...

И шта? Цап — за два минута прикључише му апарат и изгубише се у виду ластиног репа, баш као што су и дошли. Човек се уштину да би се уверио да не сања. Не, није сањао!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: Добри људи мени су у свако доба добро дошли. АЛЕКСА: Слуга нижајши. ЈЕЛИЦА (показује на столицу): Ако смем молити. АЛЕКСА: Љубим десницу! (Седне.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Необично је љубазно од вас што сте дошли, — каже му девојка. — Мигуеле вас много воли. — Нарочито, ничији савети нису тако од користи као савети искреног

— Сигурно, сигурно... Али ја сам увек... Ево оца! Причекасмо неколико тренутака док нам стари не приђе. — О, добро дошли, господине. Како вам се допало на Острву? — Изврсно. — Откуда ти овуда, оче?

Не иди још!“ — Нећу још легати, — рече Пипо гледајући у страну. — Захваљујем вам много што сте дошли. Мале ће сада! — Треба ипак да легнете чим одемо. Девојчице ћемо потражити успут. Довиђења, Пипо! — Баш журите!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ту је и збор богова, дошли да се напију крви на људској хекатомби, над-вук је срећан и крилати црви праћакају се чило у житкој земљи.

још излет на Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над Манасијом Чардаци куле гнезда на власт су дошли људи лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт је била косовски

подозрења гледате Словене радосни до суза они простиру сламу по пољима моравским и певају свепреболни па добро нам дошли рекло је рашко племе узмите нашег хлеба и опште соли.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Опрости, пријатељ-Агатоне, али ја мислим, нисмо дошли овде да се вређамо, већ да се искупимо око успомене покојникове, да га ожалимо као што приличи једној фамилији...

МИЋА: А је л' још ко дошао? САРКА: Сви су дошли. МИЋА: Ама, зар сви? САРКА: Па сви, дабоме! МИЋА: И заузели собе? САРКА: Заузели, него!

САРКА: Е, па ето, чула си сад! СИМКА: Па чула сам, дабоме! АГАТОН: Срамота, Сарка, морам ти рећи срамота! Ми нисмо дошли овде у кућу да пљачкамо, него да чувамо покојникову имовину, а ти... 'Ајде,бога ти, Симка, остави је!

АГАТОН: Ти имаш да ћутиш! САРКА: Па ћутаћу, де, само хтедох да ти кажем, што рече ти малочас, нисмо ми дошли у ову кућу да плачкамо, него да чувамо. АГАТОН: Па да чувамо, дабоме! Зато сам ја и узео ово, него зашто?

СИМКА: И што не запита Агатона, Агатон зна те законе. ГИНА: Па ви и не знате шта је све било; дошли сте на готово, кад је Прока већ освојио кућу. МИЋА: Како освојио?

САРКА: А зар ја немам? АГАТОН: Јест и ти. ГИНА: Откуд па само ви? Сви смо дошли с добрим намерама. САРКА: Право каже Гина, сви смо дошли с добрим намерама.

АГАТОН: Јест и ти. ГИНА: Откуд па само ви? Сви смо дошли с добрим намерама. САРКА: Право каже Гина, сви смо дошли с добрим намерама. ПРОКА: Оставите сад то зашто је ко дошао; него шта велиш, Агатоне, је л' да пођеш ти до адвоката?

СВИ: Охо!!!... АГАТОН: Дошли сте, видели сте кућу, прегледали сте све, седели сте дан и ноћ, па доста. Дошли сте са празним коферима, а сад их

СВИ: Охо!!!... АГАТОН: Дошли сте, видели сте кућу, прегледали сте све, седели сте дан и ноћ, па доста. Дошли сте са празним коферима, а сад их носите пуне, и уз то и неке пакете. САРКА: Биће, Агатоне, да и ти имаш пакет.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Охрабрени, почеше обојица углас: — Господин потпоручник, када смо дошли... — Био је мрак... — Чекај, говори ти, Јанкуљ. — Господин потпоручник, кад је пао мрак, занемоћамо ја и Таса...

— Дакле, наредниче, ти знаш твој посао... Онај топ не гађа ноћу, а сутра како те Бог учи. — Дошли су ваши телефонисти — додаје један ордонанс. — А-ја! — продужи командир. — Рекао сам им да остану код митраљеза.

— Знамо, господине капетане — вели Александар — али ко се надао. Данас смо дошли, били смо уморни, непријатељ се још није ни појавио, а ми одступамо. — Знам, знам све ја то.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А ја овде од општине, купим порезу, па ми Богосав рече да сте дошли... Дај, велим, да се упознамо. Љубица се осврташе, збуњена, погледајући чешће на Гојка, који се смрзнуо ту на месту,

Љубица, која га врло радо слушаше, мораде га прекинути. — Е сад ви нама да дате један савет, јер зато смо управо и дошли, рече она, па им исприча свој јутрошњи разговор с писарем, изостављајући наравно све оно, што није потребно да они

Да то учиним сад одмах, док још нема опасности. — Нема ни недеља дана како сте дошли на ово место, па већ да тражите премештај, и то још без узрока! Јер шта бисте могли навести за разлог?...

Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су. Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.

Неколико његових ђака приђоше к њему. — Јесу ли сви дошли ? запита децу. — Дошли су. Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци.

— Зашто нисте дошли к мени раније ? Што сте трпели толико зло без невоље ?... Гојко поцрвене, саже главу, па промуца: — Сви кажу да је

— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!... — Бар да је нежењен, па да му приличи!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Сусрете је свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су ти гости дошли, Добри гости, колеђани, Који оде, Бога моле За старога за Бадњака, За младога за Божића“ Слава и част домаћину!

Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци. Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не

Нит’ је сунце, нит’ је јасан месец, Већ зет шури на војводство иде. 60. Добро дошли, кићени сватови! А за Мару гиздаву ђевојку!

Ал’ што ће ти тужна љуба, О за Бога! Но ћу тебе прекорити, Мој болећи пријатељу! Што се болан не подигнеш? Ево дошли пријатељи И одиве, благо, твоје, Што не речеш: добро дошли! Не фала ти, не ваља ти!

Што се болан не подигнеш? Ево дошли пријатељи И одиве, благо, твоје, Што не речеш: добро дошли! Не фала ти, не ваља ти! Па ћу тебе замолити Мој завидни пријатељу!

Здраво свати дошли до дјевојке, И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка: “Тихо јаш’те,

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Али је зато имао челично здравље! ГИНА: Бог да му душу прости! СИМКА: А где сте играли пре него што сте дошли код нас? ЈЕЛИСАВЕТА: Играла сам у Београду, у „Мањежу”! Спремали смо Пижеове Срећне дане!

ВАСИЛИЈЕ: Да л ви то плачете? СИМКА: Шта вам пада на памет, зашто бих плакала!... Али нешто ми се, откад сте дошли, врти по глави. ВАСИЛИЈЕ: Кажите шта. СИМКА: Па ето то... Видите да је рат. А ви...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Црњански, преци песника, налазе се, крајем XВИИ века у селу Итебеју, у Банату. Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња.

“, „Бошко и црњо!“. Па се питам: ко зна ко смо били, откуда дошли, како име добили и зашто? Све до мога оца писали смо га старословенски: Церњански.

У шајкачи. Наиме, као што рекох, многи наши другови, Србијанци, дошли су на Универзитет, у војничкој, похабаној, униформи, и носили су на глави шајкачу. Официре нису поздрављали.

Цео кубизам је опасно сишао са пејсажа, телесâ, на мртве природе са виолином. Најновији, Женере и Озенфант, дошли су до односа моделације, конструисања, и скале боја на два полића.

Наставља оно што су пре, у почетку футуризма, Трубецкој и други почели. Али већ они који иду за њим дошли су до орнамента.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? — упита ме. — Први пут. — Ви сте странац? — Странац. — Дошли сте нам као поручени, верујте! — узвикну тај виши чиновник одушевљено. Мене то још више збуни.

Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку.

— И ви сте дошли да тражите службу? — упита ме он. — Не, ја сам странац, путник. Рад сам да говорим с министром. — Зато ви тако

— Баш добро што сте дошли, господине, те ћу се тако мало одморити. Досад сам радио, па ме, верујте, већ глава боли! — рече министар и погледа ме

Није лако још и за вазда других пречих ствари, јер има доста ствари које су прече од Страдије. Забринули се, и дошли на мисао да треба оснажити привреду, те се због тога решише да земљу задуже повећим дугом; али како се око закључивања

Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као крпа, а нико не сме ни речи да примети паметном, оштром и одважном вођи.

Сви они опозиционари дошли су да му честитају, и на томе се ствар сврши. После свршеног збора, запитао сам био једног: — Зар код вас нема луди

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Живи!... Глас му задрхта, а из очију потекоше вреле сузе... — Хајде, хајде у кола! — О госпођо, добро дошли! — викну Милан прилазећи им. — Шта?... А, гле... видиш ја моје дочеках, а твоја мајка, где је она? — Море, невоља је.

У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа... У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Суклато! ЈЕВРЕМ (стао између њих и покушава да их умири): Ама, де! Нисте ваљда дошли да се овде свађате?! СПИРИНИЦА: Па нисмо, дабоме, него кад он за прву реч. ЈЕВРЕМ: Чекај, молим те!

ЈЕВРЕМ: Чекај, молим те! О, људи божји, па мени пуна глава брига, и сад још ми ви дошли да се свађате! СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи. Можемо се ми и на другом месту свађати, не морамо баш овде!

Па дабоме, не може човек за свашта да има дара. (Шета узбуђено и фркће.) ДАНИЦА: Шта ти је? ЈЕВРЕМ: Тек што нису дошли, разумеш ли, тек што нису дошли! ДАНИЦА: Ко, забога? ЈЕВРЕМ: Ко? Депутација! Знаш ли ти шта је то депутација?

(Шета узбуђено и фркће.) ДАНИЦА: Шта ти је? ЈЕВРЕМ: Тек што нису дошли, разумеш ли, тек што нису дошли! ДАНИЦА: Ко, забога? ЈЕВРЕМ: Ко? Депутација! Знаш ли ти шта је то депутација?

ЈЕВРЕМ (престрављен): Ко, брате? Говори ко? МЛАДЕН: Ено их озго, тек што нису дошли! ЈЕВРЕМ: Ама што урлаш, побогу брате! Ко иде? (Шчепа га и дрмуса.) Говори, ко иде? МЛАДЕН: Народ, депутација.

(Гледа на прозор.) Не види се, а и да се види, шта имам од тога, кад немам ни речи написане, а они иду и тек што нису дошли. (Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Па пошто нису били за какве друге послове, дошли су на Бермуде да окушају срећу са својим криумчарским искуством и да просветле ум белосветским друговима, новајлијама

Обавивши, и ако не са очекиваним успехом, посао ради кога смо овога пута и дошли у ту океанску област, а после шестонедељног боравка на лицу места, кренули смо се најкраћим путем са плодишта јегуља

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо! Давно бисмо на састанак дошли, но се нешто ружно догодило, те смо ви се мало одоцнили.

ЦУЦАХ И БЈЕЛИЦАХ. СВИ ПОСЈЕДАШЕ ПРЕД ГЛАВАРЕ И ДРЖЕ ДУГЕ ПУШКЕ УЗ РАМЕНА. СЕРДАР ВУКОТА Добро дошли! Што је било, људи? Кренули сте некуд кâ на војску! То вам није без неке невоље; да се није ко поклâ, Бога ви?

СВЕ У СМИЈЕХ И У ГРАЈУ. СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте дошли, да идемо, да не замрчемо. ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста!

Не мисли се о томе Турцима, зле су мисли и на њих напале. Па и да би дошли и стотина, имам овде десетак ђачади, у кућу се бисмо затворили, ми се били, а ти би нам пјевâ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али после ослобођења дошли су судови и парнице. Нарочито када се морало са сељацима и чивчијама да рашчишћује, да се зна чија је земља: да ли

А сада, без њега, дошли као обезглављени, јер над собом више немају оног који им је својим именом давао силу, одбрану, безбедност.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

ријечима талијанским али осакаћеним и изговараним ужасно): „Вуците се већ, конте и ви остали! Та дошли би већ с онога свијета, сакрррамент!“ Ох, грознијех тих њеколико тренутака док се попеше уз узане степенице бедема!

„Брже, брже! Ословите их у вашем језику, питајте их рашта су дошли, шта су наумили?“ рече заповједник, дочекавши Которане на уласку.

То бјеху они Црногорци за које је јутрос Господар ђакона питао. Било их је осам. Дошли су — као обично сваке године — да у име Приморја Владици честитају нову годину и да буду на скупу.

У некој соби видјеше високе ормане, уз три дувара, пуне књига. Један папагај викаше им: „Ко је то, ко је то?“ „Добро дошли! — викни им Бенко!“ заповједи гроф. „Добро дошли!“ понови тица. Нагледаше се и начудише идући даље по кући.

Један папагај викаше им: „Ко је то, ко је то?“ „Добро дошли! — викни им Бенко!“ заповједи гроф. „Добро дошли!“ понови тица. Нагледаше се и начудише идући даље по кући. „Ама ви немате никога свога, чико!“ запита дјевојчица.

“ Људи се лагано примакоше. Владика устаде, па приђе до под вијенац од гумна. Ђакон стаде мало иза њега. „Дошли сте да вас прокунем!“ рече старац. Као да гром пуче међу њих, тако их потресоше те ријечи.

„Ево их, мајко, пуна кућа!“ рече Милица. „Пуна, а да како!“ „Нека их! Добро дошли. Наша је кућа вазда пуна бивала овога дана, па ће и посада, ако Бог да!“ „Камо сте ви!

Сердар одигнувши главу, праћаше оком кћер и невјесту, које отчепљаху један бардачић у нуглу. „Ја мним е сте у гомили дошли ту до раскршћа, па сте отуда један по један, као... хм!“ поче он. Сви се насмијаше. „Како ћемо заједно доћи?

Јанко се зачуди видјевши гдје толико људи у то доба к њему долази. „Ово су пријатељи моји, дошли на пиће, па су ради да се познаду с тобом, Јанкула!“ рече сердар, па се саже и потра га по челу. „Једнога већ познаје!

„Чујеш, Јоке!“ започе он. „Жао ми је, вјере ми, што смо до овога дошли, сад кад смо ближи гробу но дому. До сад Црногорац није држао жену, као ја тебе, а и по сад ћу, вјеруј!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ако је и Богу, много је. — Калуђер и ђак дошли код некаке бабе да свете водицу. Кад калуђер заиште свијећу, баба му донесе велики сирац воска, говорећи да нема

“ Не зна још ћерка што је завјет. — Приповиједа се како је одила мајка и кћер на завјет у некакав манастир, па, кад дошли до близу манастира, удари киша те мајка прва загрне зубун, с њим се покрије по глави, а уз зубун подигне и кошуљу.

Брачани негда хтјели острвце Мрдуљу да привуку крају, да начине пристаниште, па свезавши га великом дебелом личином, дошли сви на бријег и стали га вући.

Онамо се приповиједа да су мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове. Кад је слуга казао да би им дао јагње, али је у планини с овцама, они му рекли: „Ако ти је на

МАНАСТИРИ СВЕТОГ НАУМА И СВЕТОГ КЛИМЕНТА Приповеда се да су свети Наум и свети Климент дошли на Охридско језеро, да на његовој обали, један према другом, саграде своје манастире.

Беж’те, уроци! По ветру сте дошли, по ветру и отишли; без семена сте постали, без семена вас и нестало! Без оца зачети, без мајке рођени, без попа

Здраво свати дошли до дјевојке, И здрави се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара сјеница дјевојка: — „Тихо

њега и његове синове и синовце; браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све друге који нијесу овђе оне године дошли, а кад догодине дошли, нас здраво нашли, да бог да!

и синовце; браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све друге који нијесу овђе оне године дошли, а кад догодине дошли, нас здраво нашли, да бог да!

А ја ћу напити у ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак, дабогда! Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и до друге, па за године дуге; ви у мене а ја у вас вазда на сретни глас и на сретно

А ја ћу напити у ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак, дабогда! Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и до друге, па за године дуге; ви у мене а ја у вас вазда на сретни глас и на сретно мјесто, ако бог да!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад у јутру устанем, а то вуци дошли, те заклали и изјели мога челца; лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена.

” А деца онда кроз пенџер: „Ево нас мајко!” па утрче унутра. Кад их запитају како су дошли, мушкарац каже управо да су дошли по пепелу.

” А деца онда кроз пенџер: „Ево нас мајко!” па утрче унутра. Кад их запитају како су дошли, мушкарац каже управо да су дошли по пепелу.

” И тако дознавши ђе је Премудри, отиду к њему на дно мора, и дозвавши га кажу му за што су дошли; а он им из ковчега одговори: „Како ћу вас ја из ковчега намирити, кад нити видим вас ни онога око чега се свађате?

Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена.

“ Они се препану н отворе врата и неке силе страховите почну говорити: „Дајте ђевојку средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.“ Средњи вели: „Ја не дам сестре наше.

Онда отпочне најстарији брат говорити: „Кад сам пошао с мојом | браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха

се ми двојица не можемо њима на један пут изненада јавити, него ја отидох к њима да им се јавим и да им кажем да смо дошли к њима да с њима живимо, а ти ме причекај овђен под оно дријево, те је од сухога | злата а перја су му бисерна; ма

Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: „Добро дошли, децо! Еда је Бог дао да сте нашли воду?“ А старији синови одмах прихвате: „Хвала Богу! нашли смо.

“ Сељани се врате весели у исти брод, с којим су и дошли, па кад дођу близу својега мјеста, рече један од њих: „Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него

И тако побратим пође у сватове, али његов сусјед који му је капу узајмио, чекао је згоду кад су сватови с ђевојком дошли у цркву, тек што му сусјед уђе у цркву, а он му онако пред цијелим народом повиче: „Чујеш! чувај ми капу“. 26.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли. И ако ми Бог да и малу моћ, ићи ћу у Александрију к патријарху, да се поклоним светоме Марку.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Прикуцали и ћилим! Сигурно да је драгачевски, ручни рад! А и прилично велика посета! МИЛЕ: Људи дошли и колективно, с предузећем! Немате ви појма колики је то мозак и капацитет! СТАВРА: Шта би с том ракијом?

Сигурно би се сетила, да сам је видла. Познајем сваког у фасу. Ето и ви. Дошли сте први пут, а да вас видим кроз десет година, знала би. Дајде две ђуроваче!

МАНОЈЛО: Завежи, кад ти кажем! и у заклон! (Склањају се иза других, старих, гробова. Они који су дошли на пратњу стоје над Анђелковим гробом и гледају увис, у небо. Као да горе, у небу, виде Анђелка.

Ајдемоте полако! МАНОЈЛО: Куд ћемо сад? ТАНАСКО: Идемо тамо одакле смо и дошли, у гробље. А ти, усрећитељу! Живе нас урнисо, а ни мртвима ниси нам дао мира! Због тебе и мртви морамо да чипчимо!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Једним словом, купећи Турком новце, дошли смо у омразу свету и вилајету; свак се нас уклања као од курјака, јер како нас гди сретне, зна да ће ограјисати.

Како нам је год рекао Тодор калпагџија, како пређемо на манастирску земљу, учини нам се као да смо у едемску башчу дошли.

како је млад | и без браде, али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га као да смо из дивијег вилајета дошли. Ја ти за мене кажем, стидим се и срамим моје седена образу браде.

Ова школа [х]рани 30 ученика, а из тако далека места да сте петорица дошли, ја би[х] вас радо примио.” Учини ми се као да неко божество из њега говори.

Кажемо му с ким смо дошли и како нас позивљу к себи, но ми се побојавамо у вилајет далеко к непознаним људма пуштати се.

Једва смо седамнаести дан к Венецији дошли, имајући по вишој части или слаб или противан ветар; ништа мање време није се дуго чинило при таковом лепом друштву.

Шта је то? Зашто се ви смејете тако?” А кад јој каже, учини се всеопшти смеј. Ко би нас видио, не би рекао да смо ту дошли ручати, но смејати се. Кад ово престане, вели ми госпожа Ливи да ме је г[осподин] Л.

Они исти, за своју велику доброту к мени, испросе се од старога господина и пет дана пре дођу неже ли би дошли. Не знам у животу мојему, разве ако кад сам дететом био, да сам кога с таковом чувстви|тељном жељом и чезнућем чекао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Та-а-ко! Јаче кашљање међу Јерковићима. — Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне! Јето прикојуче дошли Личани да купују вино. Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. Тако је трајало све јутро.

Бујас удари петом у врата, која се отворише. Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи. — Добро сте дошли! — вичу им изнутра. — Улазите! Сидајте! — Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом!

— Добро сте дошли! — вичу им изнутра. — Улазите! Сидајте! — Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! — рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу.

Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола! Први пут к нама на посило, а Јерковићу? Ама баш липо, ама баш добро! Добро дошли! Сидајте!... Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана.

— рече Вртиреп рукујући се са најстаријим. И сви се фратри томе чудише, а претур поче да се хвали како су све у кас дошли од града. Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.

— Ма шта ово чине вратрине? — рече он дјетету. — Изгоне људе из куће св. Вране, људе који су, откле-докле, дошли на пожаловање!... А, ово нису липе билиге, ово... — Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако бога знаш! Немој због менека...

— Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти... Све ћу ти исказати. Ајдемо даље! Ајдемо даље! Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад. — Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?

Послије подне, тачно у два, почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири. Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.

— Добро дошли, господине! — рече Маша. — Заповидате ли штогод? — Молија би вас за једну кафу и чашу воде — одговори Бакоња, пренемаг

Ти дођоше испред Божића. Бакоња се веома бојао да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“, те су кувар и Кркота имали наредбу да им никако не

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Дођосмо — рече неко. — Знао сам да сте ту — рече Аћим. — А кад ће они да стигну? — Па требало је да су већ дошли — одговори Аћим, као забринут што још нису стигли. Рече им да наложе ватру и уђе у општинску судницу.

што хоће да се сакрије а они да крваве гаће за њега, општину и власт; претили су да ће попалити куће онима који нису дошли; водили су рачуна да нико од присутних не клисне преко плота и свађали се с неколицином што гласно казују свој страх.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— рече Ташко Орашко, а мала чета углас викну: — Добро вече, и добро те нашли, стари! — Још боље ми дошли! — рече старац и помисли: да нису то они које сам видео да излазе из плодова ораха?

Како и не би? уз песму малих свирача лакше се окопавао виноград, лакше извлачиле мреже из мора. Увече би дошли младићи и девојке да заиграју и запевају, донели дарове: неко погачу, неко рибу, неко кошарицу смокава.

— Отишли су у Вилину пећину на спавање! — рекле су мајке, а дечаци су одахнули. Али, сутрадан, лептири су поново дошли и рат се наставио, и трајао три дана. Тек тада су се дечаци из града повукли.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

није било ни дашка, ишли су ка предграђу, ка Теразијама, друмом од утабане, вруће земље, сад је то Коларчева улица, дошли су до терзијине мале радње и стали ту где је сад, у Коларчевој, Београдска банка и улаз у подземни пролаз испред

Турци су га звали „душман-шанац“ а нису знали да су они који га држе дошли да изгину. Добрача је, спокојно, чинио чуда од јунаштва а само га је победа хтела. Ђавоља победа.

Вишњић јесте. Једног сасвим обичног дана ти су му стихови дошли сами од себе, лако, готово да их није ни приметио. Али, док је изговарао Хасанпашино преклињање, одједном је замро,

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране!

Неосетно, тихо, дошли смо под владу друкчијег, грубог, моћног суверена; Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих времена.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Твој праведни гњијев заустави од вјечнога оног несретњика и злијех му у зло помотњиках те су на праг дошли погибије: атом уђе у сунчану зраку, толи неће у немирну душу; дако дођу к себи изгубници.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

од светске историје тиме што су у њој, место наследних владара, главну улогу играли они људи који су снагом свога духа дошли на владалачки положај. Вредело је упознати се изближе са њима!

После њега дошли су на ред Коперник, Герике и Њутн о којима сам имао при руци сав материјал о њиховим личностима и делима.

Зато се вратих своме започетом послу. После Њутна дошли би на ред велики изградитељи Небеске механике, науке којој је он положио темење, а то су били, у првом реду, Лагранж и

„Запитах се којим су путем њихови градитељи дошли до ове размере, па нађох овај одговор. „Међу бројевима за које сам нашао да задовољавају захтев да збир квадрата

Иако, дакле, Египћани нису познавали мој троугао са странама 171, 140, 221, дошли су ми врло наблизо са странама 17, 14, 22.

До овог свог троугла дошли су Египћани, не као ја, расуђивањем, него мерењем и опробавањем. А мени је пошло за руком да одгонетнем тајну

Но све кад бих те списе имао овде, не бисмо са њима дошли далеко, јер моји су дани избројани. Нека је хвала боговима што ме очуваше још толико свежа да могу уживати у лепотама

Не бисмо дошли до Земљиних карата Птолемеја и Арапа, флорентински астроном Тосканели не би нацртао своју мапу Земље што ју је Кристоба

До ових сазнања дошли су тек Галилеј, Кеплер и Њутн. Предухитрити таква три горостаса, било је и самом Копернику немогућно, али баш

„Оче!“ прекиде га његов син, чим је приметио да су у собу до наше дошли нови гости. „Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено.

„Опростите што не устајем“, рече он Пембертону, „моје болесне ноге ми то не дозвољавају. Добро дошли, драги мој!“ Пембертон се поклони пред њим са искреним поштовањем. Њутн му пружи руку.

Њутн му пружи руку. „Изволите и ви сести“, рече му он. „Знам због чега сте дошли: због трећег издања мојих „Принципија“.“ „Да, Сер, баш због тога.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Ко то каже? — интересује се командир чете па се љути: — Слепци! Кад нешто не знате онда шта дробите? Ми смо дошли на „Попов парлог“, јер смо се бојали пробоја. — Па што се сад не бојимо? — И шта ћемо позади коморе?

усамљен, заостао, потпуно сам, после свих својих давно умрлих другова, као одређен да види шта све раде они што су дошли после нестале, изумрле генерације којој је припадао, као неумитна авет-контролор свега што се догађа без његовог

песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са жилама у рукама, дошли да их буде. — КО је дошао? — Бог богова. После је повирила нека жена и узвикнула: — Боже, па то су све мртви.

Ми стрепимо, препадамо се, немимо, умиремо, као да смо се родили, дошли на свет само да дрхтимо. Он је говорио: „Болестан сам, зар не видите?

Али се и он, битанга, некако искобеља па, чим се осети ослобођен, појури као луд натраг одакле смо дошли. Кораци су му били невероватно дугачки па ми се чинило, гледајући за њим, да оно и није човек него некакав огроман

опет, „помисли, болан, да ти је ово све тако рећи пред саму кућу дошло, ту ти се, тако рећи, наместило, ту ти под нос дошли људи из бела света, а ти се ту излежаваш као да ти се никад више прилика неће дати да спаваш.

А чим су стигли, поседаше у аутомобил, да би се болесница мање труцкала, и тако су дошли у болницу. Него су у болници затекли велику ужурбаност и мување, па се побојаше да ће икад на ред и доспети.

А ја наваљујем: „’Ајдемо“, кажем, „одавде, није ово, човече Божији, за нас; ми смо дошли и онолики пут превалили, ваздуха чистог да у’ватимо, зрака мало да се надишемо, одмора мало да нађемо.

То је био повод да је упитам: радује ли се што смо дошли; на шта ми она одговори: — Дабоме, зашто се не би' радовала? — Шта знам — рекох — давно смо вас и оставили.

враћао на фронт ти си пошао са мном као неборац у штабу једног допунског батаљона, који је ишао у састав свога пука. Дошли смо били до Вреоца, где је наш брат Омил био на предстражи према непријатељу, који је већ био стигао у срце наше земље.

Чуј ме, дакле: ови Срби, незахвални овај народ, дојадили су ми; довде су ми дошли. — И ту Господ показа руком више главе.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Рачунам: посљедњи пут био је код мене бријач у уторак. Сутрадан су опет дошли по ме, извели ме из собе на нечујним бијелим колицима, провезли кроз празне звонке ходнике и угурали у лифт.

За њим, у отвору врата, два болничара у бијелим капама. — Дошли смо да изнесемо овај други кревет. Тако, сад можете бити мирни; никог вам нећемо увалити у собу.

То би у неку руку значило да у свему, да бисмо дошли до коначне и сигурне спознаје, морамо ићи до самог конца. А то значи: до тачке неуспјеха.

Из аутомобила испаде читава мала фамилија: отац, мајка, ћерка, већ дјевојка, и синчић. Зацијело су дошли некоме у походе.

Уосталом, доњи пут којим су дошли ипак је углавном пристојан, и зашто би сад рискирали... а баш им је драго што болесник тако добро изгледа, вјерујте,

кад би легли да одспавају сат-два сијесте, и нешто касније, кад би, с новим бројем Гласа грађанина под пазухом, дошли на посијело и разговор.

” — хтједох да упаднем, наслућујући у себи нову теоретску снагу: осјетио сам да смо опет дошли на терен једне од оних зелених „филозофских” оаза у мојој прошараној и веома лишајивој мисаоној домени.

Смијешно како су касно људи дошли до тога да је просто немогуће замислити двије тако диспаратне, тако супротне црте а да се не би могле наћи удружене у

Скупо долазимо до њених крајњих граница, до њеног пуног посједа. Али кад смо једном до тога дошли, она је готово бесплатна.

— Ја одлазим на два дана. Имате ли можда прексутрашње новости? — Не! Тога нема! До тога још нисмо дошли. Но доћи ћемо, доћи ћемо већ и до тога! Јер свијет напредује. Журе се људи, журе. Смијешно натезање с временом!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Људи, позвани позивом, дошли да присуствују продаји, коју врши кмет. Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини.

— и замахну ножем. У кући се разлеже страховито врискање. Ђорђе сав претрну, па одлучно проговори: — Ако сте дошли код мене оним вашим обичним послом, онда ми оставите чељад на миру. Кажите сад одмах онима у кући да ми децу не дирају.

Хо-хо-хо... — одговори Вујо. — Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. — Ваљано, побро! Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи. — Беспослица!

— викну капетан и љутито сјаха с коња. — Причај шта је било, а ви водите ту двојицу горе, па ме чекајте. — Пандур... Дошли смо полако до његова стана; разгледам прво положај куће, па ми се учини сумњиво једно прозорче, што стоји над самим

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше.

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха

Дивови му даду једног најјачега. Старац натовари благо и узјаше на дива, па хајде кући. Кад, су дошли кући, див сустао, сав се у голу воду учинио па, отворивши врата од млина, хукну колико може више, а од оне његове силе

Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће. Ту се договоре да крену сваки својим путем.

Кад су стигли до дивље планине, Оштар Дан баци јабуку, а цар је нема, и тако побјегоше с ђевојком. Пошто су дошли опет у ону планину ђе су најприје ноћили, отиду у исту кућу и ту заноће.

Сад се дигне царев син и Оштар Дан у двор. Кад су дошли у собу, упита Оштар Дан царевића: — Шта то имаш на столу? — Ништа, шта би било? — одговори он.

кад је млад, вреле крви, могô би се и он ускалашити, те ово моје имање потрошити, па би теби под старост рђави дани дошли. Стога ти узми ова три кључа од три тајне собе, па их чувај кô очи у глави! Док њих узимадеш, неће ти ништа мањкати.

Уљегоше унутра, ал̓ у њима нико не бијаше него једна жена, па их упита: — А знате ли гдје сте дошли? Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља, па их упита: — Јесте ли гладни?

Грбо одговори: — Знамо. Онда им она каже да су дошли у ђаволскога краља, па их упита: — Јесте ли гладни? Она два старија одговорише да нијесу, а Грбо рече: — Јесмо.

Они онда пођоше и уљегоше пред краља. Краљ их упита што су дошли. Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо

Грбо одговори: — Свијетли краљу, имамо код куће стара оца, па га не моремо хранит, јер немамо шта радити, па смо дошли код тебе да штогод зарадимо.

Тако и учинише. Дан по дан, изиде година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се погодимо. Браћа послушаше Грбу, па одоше с њим пред краља.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Данас нам не блиста Као некад, пређе, Победа и љубав и будућност чиста. Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе.

Као да су дани страшни, али прошли, Као да су слава, рат и мучно бдење Били сан велики, да су из сна дошли. Све се то десило к'о у наглом хуку Пролетњих потока и надошле воде: Пет векова дугих, у црном јауку, Изгубили су се

Пошли сте у рат, поносити, скромни, Без много “ура!”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене кости.

1904. ПЕСМА БЕЗ ИМЕНА И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли, за жеље моје — К'о мутни, модри облаци тучни За небо, светлост и плаве боје.

Болесне, бледе, поспале тако Нада и вера, и бол утрн'о; У мраку овом види се пак'о, Човек у њему, живот у црно. И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли, за жеље моје — К'о мутни, модри облаци тучни За небо, светлост и плаве боје.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Када су моји другови, који упркос доброј опреми, ништа нису уловили, дошли до мене, позеленели су од зависти. Дуго сам чувао своју тајну и уживао у монополу, док коначно нисам пред божићним

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Међутим, ту се ствар није окончала. На позив протин, у Панчево су дошли мој отац и мајка и разговор који су водили завршио се победом моје мајке.

Један господин, сведок малопређашње туче, придружио ми се на путу за Касл Гарден и када смо дошли до бироа за запошљавање он ми је понудио посао. Кад сам сазнао да би ми један од послова била мужа крава, одбио сам.

се одлучио да проучавам Фарадеја и Максвела у Уједињеном краљевству, где су се ова два велика физичара родила и где су дошли до својих великих открића.

” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж. Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу

Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у свом опхођењу са људима. Идворани су дошли да ме виде и да ми кажу да у читавој Војводини нема младог човека који би био ближи свом родном селу од њиховог Мише.

” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж. Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу

Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у свом опхођењу са људима. Идворани су дошли да ме виде и да ми кажу да у читавој Војводини нема младог човека који би био ближи свом родном селу од њиховог Мише.

али ми је јасно ставио до знања да је моје математичко предзнање доста испод оног које имају студенти који су дошли у Кембриџ да се припремају за ”трајпос” испите из математике.

И тако, они су “дошли, видели и победили.“ Једна од Џексонових сестара отишла је тог лета у Италију, а ја сам пошао за њом.

На то се не може утицати било чиме што сте собом донели из града када би дошли овамо на летњи одмор. У току лета Ви сте у Норфолку гост, странац, о чијем гласу и угледу становници не воде ни мало

Ћипико, Иво - Приповетке

а остали испоредише се на тргу испред цркве, очекујући да их ко унајми за чешање и купљење маслина, ради чега су и дошли.

И хтјело би једно другоме да нешто љубазно рече, но немају ријечи да изразе своје осјећаје. Знаду чему су дошли: она је Спасојева, а он ће да заслужи новаца, па да наново које вријеме весело проживи код своје куће.

Изим неколико срдачних ријечи и њена љубазнога осмијеха, ништа другога међу њима није било. Разговарајући, дошли би до њене колибе: дјевојка би га понудила чашу вина, нудећи га талијанским језиком, а он би се насмијао, попио и

— и прекидох, стидећи се што се старица испред мене исправила. — Не мари, ви сте ово први пут дошли на шкољ, а ко дође, ваља да се најпрво са мном поразговори! Је ли тако? — обрне се рибарима. — Остарјела си јур!

све јасно, весело, живо, — занесе Божицу, па се често боји сврнути погледом другамо, отрага, откуда су они јутрос дошли онога пустога и гладнога крша... Марко приђе к Божици и руком јој показа поље где ће они на завет.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Народни стих заменили су страним – дванаестерцем и једанаестерцем из француске поезије – и песници који су дошли после Илића: Милан Ракић и Јован Дучић. Оваква нагла промена стила може се различито тумачити.

Тако смо дошли, можда, до прве опште особине недовршене поеме о вуку: она има две равни, непосредно дату и скривену, које се у

Зашто смо дошли у овакву ситуацију и, шире, какве су данашње могућности и перспективе систематског проучавања књижевности код нас?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (пошто се и сви остали рукују): Хвала вам што сте дошли. Изволите седите! (Старији седну, а млађи остају на ногама.) Опростите, бога ми, што вас овако све заједно примам.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Његови су лични мотиви дошли у колизију с породичним интересима, и он их постепено сузбија до те мере да се умирање јунаково може схватити и као

Најпре, у њој су у први план дошли ритмичко-интонанцони чиниоци. При читању Сеоба они се готово изједно осећају као активни.

се смело казати како су можда, после старе, средњовековне књижевности, први пут код једног српског писца стих и проза дошли на сасвим малено растојање. 313 Тако смо се, у ствари, поново приближили ауторовоме говору у Сеобама.

даљинске перспективе, јер ју је повезао с временским чиниоцем: копци су кружили над главама људи све док ови нису дошли до подножја брда, дакле исто онако као што за наше око линија видокруга у даљини пада све до подножја, тј.

у туђини пут нанесе на завичајни Дунав: „Пошавши од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше драг, јер су од њега и дошли, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове“.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Пантелије у Броду. Одјекују гочеви, а ужурбало се село. Дошли су печалбари из туђине да просветкују по старом обичају. На прекор свих хоџа и улема, Брођани су га одржали.

Нико нема пушке, нити за њу мари. И жене су им слободније и природније; једу и пију без лажне сељачке стидљивости. дошли су ови луди онако просто, да се помоле Богу, а не да се показују и вржу на себе неко особито, саборско, расположење...

Хтео је сваким својим делом, сваким покретом и сваком речју да докаже како нимало нису боли Турци од њега, они који су дошли било из Азије, било с оне стране велике подримске реке, са голих брда.

— Ни за нас сад није срамота: ето и Шумадинци се враћају, а дошли смо до границе... ... Неће бацити пушке. Он има у недрима сакривен ћулав.

А душманин то прозире, па разапиње мреже. Ако не може грубо, он хоће вештином. Ту скоро његов други син вадио њиву. Дошли суседи Арнаути са женама и мотикама. Без оружја. Изазвали свађу. Наговорили једну Арнауткињу да насрне на њега.

Брзо се присећујем да су оне нове, послератне, српске. Црногорци, Личани, брђани уопште, дошли да покају прошлост и да се и мени подсмехну. „Забога, није Косово то што ти мислиш, пријатељу!

Краков, Станислав - КРИЛА

Фиве—о—цлоцк. Избријани и румени официри дошли су да свој чај попију. Доцније ће играти покера. Из једне собе допире страшна граја. Гласови су оштри и пискави.

Свануло је. Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима.

На Казимира је заборавио, непрекидно пио коњака, и увек мислио на самоубиство. Потом су једне ноћи дошли неки нови људи и сменили их. Лупали су спремом и сандуцима, које су носили, командантским столицама и плеханим пећима.

Петровић, Растко - АФРИКА

Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред. Девојчице су тек врло мало стидљивије од дечака.

Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није била утврђена.

Кад уђем у његов осветљени простор он мс тужно и уљудно поздравља. Прилази ми: — Добар вече! Добар вече, када сте дошли? — Не, ја сам одавде, живим овде, ја сам Либанац и тргујем. Живим повучено.

— Не, ја сам одавде, живим овде, ја сам Либанац и тргујем. Живим повучено. Чуо сам да сте дошли са Фонтеном и чуди ме како ме није потражио. Мислио сам да не желите да ме видите. Како? Ни ја не разумем!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Али не ти, моја ће грбина памтити како смо једанпут чамац песком пунили да се утопи, па после како су хајдуци дошли, па како смо га вадили...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају како би ти пре дошли главе. Петли огласише зору, кад ме измученога бдењем и мислима савлада сан.

Касали смо још мало напред, па онда станемо. Комаров напише ђенепалy извешће да смо дошли скоро до села Стублине и још нигде нисмо наишли на Турке; села су попаљена, али Турци су се повукли.

Само кад се добро пропнеш на узенђијама можеш видети по врх шуме да смо дошли близу под брдо, и ако ту има Турака, морају бити врло близу.

Иако цмо довде побеђивали, сад беше наш положај врло мучан. Ми смо дошли на ивицу шуме, пред нама искрчена чистина којy на 200 корака испред нас пресеца густо поседнут турски стрељачки ров, а

издаде се ових дана заповед од Високе Порте свим командантима што, кад би србски жители с кога ни би мјеста и села дошли код команданта царске војске, и предали своје оружје и замоле милост, да им се да заштита уједно с ниховом добарем и

Знате ли ви да мене држе за некога револуцијонара? — О, знам, знам; ви сте амо дошли управо из апсане. Али ти се људи варају. — Тешко. — Шта?! — Тешко, велим. — Шта?! — Велим, тешко да се варају.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ЛИ Ој, ви дани, нисте дани, Већ анђели бели, — Не би друкче с неба дошли И неба донели! Ај, ви ноћи, нисте ноћи, Већ анђелска крила, Где би ноћца тако дивна, Тако брза била.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Њихов поглед и слух развијен је као у дивљачи. Било је Хрвата, Босанаца, Војвођана, који су дошли из белога света, да положе свесно живот за своју земљу.

Била је то она ноћ када су наши одступали са врха Кајмакчалана и дошли на почетни део оне ближе вертикалне пречаге. — Дакле, на почетку? — На почетку... Ведар дан...

Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо. Око подне вратили смо се код својих чета.

— Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило. Увече смо дошли сви у заказано време. Сели смо и за вечеру, али са нама не беше нашег собног старешине.

Нагласио је још да је тражио иследника. Власт, дисциплина, казна! Сад или никад! Увече су сви дошли на време, чак и капетан „Фикус“. Каже, морао је доћи тако рано да би пуковницима предао дужност.

Сва наша артиљерија тукла је тај мерзер, и нико му ништа није могао. Од пре осам дана дошли смо ми овде. И ја сам се решио да се сада разрачунам и са њиховим бомбашима, и са тим мерзером. Терен смо извидели...

— Студент права... — Откуда ви овде? — Неко мора бити... — Знам... али јесу ли вас одредили, или сте добровољно дошли? — Колико нас год има овде, сви смо се добровољно јавили... Нас сто осамдесет.

— говорио је, бришући руке. — Здраво, здраво! Ви сте сигурно на пролазу. — „С мишљу и персоном“ дошли смо код тебе да вечерамо! — одговара капетан Бора. — Деде, посилни, поспи ме да оперем руке. — А ви онако...

— Ај, до врага! — упаде Лука. — Обузело ме је неко непријатно осећање. — Врло ми је драго што сте дошли да ме посетите — проговори на француском и пружи ми руку. Лако сам се придигао и прихватио њену шаку.

А друго, што је најважније, она треба да остане са вама... — Добро, пристајем — прихватио сам радо. — Сад смо дошли на оно о чему бих хтела да разговарам са вама. Слушајте, Драгиша... Она је девојка, невина, чедна.

Арлета на то ништа не рече. Они се поздравише са нама и одоше. Нас двоје пошли смо у парк преко пута Изера. Дошли смо у онај мали кутак, где су оне, кажу, често долазиле. Арлета ми је уз пут причала о себи.

Када су се затворила врата, он подиже главу и погледа нас преко наочара. — Јесу ли сви дошли? — Ноуѕ у ѕоммеѕ тоуѕ, мон гéнéрал! — одговори у име свих мајор Милан.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Цвет-девојче сузе рони И у петак и суботу И у свету недељицу. У водени понедељник Дошли су јој поливачи, С њима Момче голобрадо, С црним оком, црњом косом И руменим образима, Руменијим усницама, Танког

Кад су дошли светли Д’ови, Подигли се бели свати, Кум с невестом и девером, Младожења с старим сватом, А пред њима тај војвода

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ал’, вељу, боље да си га кâ скота убио!... ЈЕЛИСАВЕТА: И тебе с њим! ВУЈО: Де! де!.... Хоћу л’ их пуштит... А дошли су и они да те лијепо моле, господару, за Радоша, да ни га поклониш, господару!... А ево те још и у бешици служах...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

У разговору с Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета искупило. Светац је, не ради се, па дошли људи да мало пробесједе, а као планинцима мило им је гледати и кад се бакови боду.

Кад напоји и намири коња, уђе у собу, остави пушку и изиђе на диванану. — А ма, што сте ви, људи, дошли? Ја тебе мало кô и познајем — окрену се мени и наднесе руку над очи. — Ти си...? — Јесам, јесам, оче!

'Оћеш да се окладимо; о главу да се окладимо? Судац: Ви сте, господине, јуче дошли овамо? Писарчић: Да, јуче сам доша'. Судац: Никад нисте видјели овог човјека, нити он пак вас? Писарчић: Никад!

И то ми је потребно. Давид: А колико има година откад сте ви дошли у Босну? Судац: Па има тако двадесет и три, и четири године. Давид: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ..

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава.

(1913) СЕВЕРНИ БОГОВИ Дошли су млади са северних гора С мирисом снега и јелова иња И вером туге и облачних зора.

О, неранџин цвете, окити нам чела! Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за робље довела. Младенци смо, што су дошли на венчање!

Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за робље довела. Младенци смо, што су дошли на венчање! И невеста наша, Слава Победника, Са венцима рајским свежим и опојним Чека драгог свога крвавога лика,

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: — Још седе баба-Станини! Са капије се упадало и ишло калдрмисаном путањом.

Доцније, после њих, већ би долазила баба. По баби Младен је знао да су се вратили са гробља. И то тек што су дошли. Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла овамо к њему, у дућан. И то је било увек сваког дана.

Њен свекар, изван себе од радости што му кћи у такву кућу одлази, што му као он и она три трговца дошли, учинили част, да њега, Младена, није било онако мирног, озбиљног, ко зна од весеља шта би учинио.

не затекну га над књигом и, од страха, не смејући да га ослове, само прођу поред његове собе, да их он чује да су дошли.

Што је хтео, сам је наређивао. И сахрана му је била таква. Тиха, стара, строга. Сви су дошли. Сви дотрчали. Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

]. Затим оде шљиви, поспе око ње п., удари је ногом и каже три пута: »Прво мени дошли загледачи него теби берачи« (БВ, 11, 249). П. се сеје на дан Светог Алисеја или Јелесија, 14.

Ћипико, Иво - Пауци

Ипак су се одлучили: биће на опрезу, и у четвртак — дошли су... Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу.

Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене прислонише се уза зид. — Добро је, учинићу како желите! — вели писар уозбиљивши се.

Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде. Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...

И он се примаче ближе к њему и рече му: —Приповиједај ми штогод! —Ја вама? Ви сте дошли из свита... Прављајте, слушаћу вас! —Али мени је драго тебе чути.

Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: —Зар сте дошли на стражу? —На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? — Ово је ваша земља. Ми смо тежаци...

је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. — Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине... Ну, како се осушило и набрало зрње!

Нашао се у неприлици. Напокон рече: — Не може се човјек нигдје од кише ни макнути... — Па сте дошли к нама се заклонит'? — рече, шалећ' се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. — Фала, нека ме на ногама!

Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: — Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита' сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...

— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.

Прокуратор се липо на ме смије. Мене је то разабрало; гледам дицу; они к'о крпа ублидили. — Дошли сте, а? Браво! Не бојте се! А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се.

— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно! А, друкчије, рекосте да сте чиновник? — Да, судбени вјежбеник.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Епископ је био стар човек слабог вида, па није ни приметио траљавост посла, а они који су дошли на освећење: краљевска породица и њена пратња, архијереји и властела, били су више заузети собом него што су загледали

Шта она може пред жеђу, зар њена варљива опсена да прекрије прљаву коругу душе, зар да је очисти? У манастир смо дошли са свих страна.

Разбојника је као плеве. Дошли су ту и ту остају, само ће сада радити и сами паметније. Следећи пут биће теже. Дадара Једини монах који зна да

Настало је кратко гушање. Погинуло је неколико наших, али су и нападачи били отиснути тамо одакле су и дошли. Опет нас је спасила стража.

Дадарини са своје стране упорно говоре како су дошли у прави час и да њих није било разбојници би просто самлели Лаушеве људе, пошто ови за њих нису ни знали.

Где је био? Видели смо га међу нашим непријатељима, онима који су дошли из мрачних шума са запада, међу оним дивљим отпадницима.

Напустио је своју браћу да би помогао оним који су дошли да нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших предака градили

Боже, како ли смо били детињасти кад смо помишљали да смо најзад открили ово скровито уточиште! А они су дошли, као да их је сам ђаво изабрао да нас испроба, са својим молећивим погледима, уздрхтали од умора, хладноће и зебње,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тако су вавилонски астролози дошли до сазнања да звездано небо није непомичан свод који је надкрилио Земљу, него кугла која се обрће.

Но, сада је време да се сетимо ради чега смо амо дошли, и да пођемо у Музеум. То је, у исти мах, и Универзитет и Академија наука.

Било ово тачно или не, сигурно је да је геометрија добила у Египту свој класични облик, и то онда када су онамо дошли јелински научници, позвани од Птолемејске династије у Александриски музеум.

Хвала Вам на томе добром напитку. Не чуди ме, драга пријатељице, да сте у местима у којима сте се сада задржавали дошли у јачи контакт са Гетеовом личности. Ви бисте желели да се помоћу какве опширне биографије упознате још боље са њиме.

Како се радујем што сте дошли! Због Вас сам и моју слушаоницу данас нарочито спремио. Искрчио сам један део шипрага на дунавској обали, да нам туда,

Године 20400 пре Христа, у Дронтхајму је лети тако хладно као на поларном кругу. Корачајући даље у прошлост, дошли бисмо опет у периоду топлијих лета.

Тај ваздушни свет гледа радознало на ону страну хоризонта одакле су дошли гласници, а и море, праморе Земљино, учествује од срца, то се види, у свечаности која се спрема.

Због тога ће се наш воз обртати да би сви његови делови дошли, један за другим, у сунце. Једна таква ротација трајаће 40 минута, па ће се за то време одмењивати у разним одељењима

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (охрабрена): Ох, сви они, и кад дођу, као да су дошли њега, покојника ради, да њега виде, да њега походе, и као њему мртвом да угоде.

Знаш ли, снашке, причају да их је позвао, они сви дошли и затекли га где служи у цркви. Он никога од њих не погледа. Са Ристом ни да се здрави.

ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће. ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли! (клечи испред њих дотерујући им одела): Па, где сте ми били? Код бабе? Како она?

Сишли и дошли, па ми кажу да ових дана треба трогодишњи помен зету — покојнику дати. Па ето дођох с њима да те питам: кад и у који

Ви сте скоротечници, јер сте скоро из села дошли и случајно постали газде. Истина, јесте поштени и вредни, али нисте хаџијски, од старина, као ми.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Језивост притиснула паланку и околину, као камен. Лазарић је сахрањен некако кришом и уз шапате. У већем броју су дошли на сахрану само поседници са удаљених имања — На прстима иду! — посматра господин Јоксим.

Студено, али мирно и сунчано. Дошло је доста свакојаког света, и оног који никада с њим није општио. Дошли да виде младића који је, кажу, радио као црв, сад већ годину дана помаже професору у лабораториуму, и наследиће га

И добро га продала, јер су тада баш такви цветови били дошли у моду... Онда смо ми још теже живели, и ја сам то добро запамтио.” — Тако ми је придиковао Павле.

Увече је приређена, у Великој кафани, заједничка вечера наставника и матураната. Неколико младића, међу њима Павле, дошли су у прописно тамним вечерњим оделима. Остали су били шарени.

Реч „последњу”, пресече као нож и охлади. Језа. Сви закопчали капуте и дошли тањи, и танки као сенке. Павле и Владимир седоше за клавир. Две виолине, две тамбуре, брач.

Сутрадан, младићи дошли у гимназију да покупе што им је још од ствари тамо остало, и да се од наставника дефинитивно опросте.

Кад у младом човеку, на успону живота, падне мртва амбиција, све је умрло. Сутрадан, Милану још теже. Лекари су дошли до границе, ништа се не може. Болничар опија умирућег, то је све.

— Страшно непријатно. Добро што Бранко и Павле још нису дошли. — А можда би баш боље било да су ту; њихово пријатељство би све поправило — разговарали су Светислав и госпа Лепосава.

И болничара Енглеза, и Руже Циганке и њене деце. Бранко је пратио мртво тело Павлово у Немачку, а жена и син дошли су право тамо. У лепој капели крематорија седе њих троје, дубоко потресени, и као уплашени.

Ако некога од умрлих житеља пронесу кроз западну гробљанску капију, погреб мора да прође крај Влаовића, који су ту дошли са села, и тек од ината, али донели нешто што паланка нема.

А кад се колонијица разврежи и оновчи, домородци омрзну и куну наметљивце и туђинце. „Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме! отимају права, и рад, стичу!” — „И побеђују нас бољом културом — ваља признати“.

Српски прота ми је говорио: „Ми Срби дошли смо овамо читав народ, и давно и давно, и још имамо муке за опстанак. Множимо се из дана у дан, земља под нама пуна

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« (»Добро и немецки говори«.) Старији, међутим, из друге собе дошли, и девојка изилази напоље. Прводаџија. Е, како се допада мома, јесам ли казао да је лепа? Младожења.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ви несумњиво познајете сви онога малога тиранина који, тек што сте дошли гдегод у посету и отпочели врло пријатан разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу

додао да човек у ствари има тридесет зуба, а да два умњака тек много доцније, у пуној зрелости, добија, — онда смо дошли до пунога уверења да је учитељ она два слова склонио у фијоку пошто за њих нема зуба.

— рече капетан убеђен и узе перо те записа моје објашњење и испрати ме умирујући ме: — Добро сте урадили што сте дошли лично да се објаснимо; то сте требали и раније учинити, па вас не би толико узнемиравали.

Сутрадан, када су понова дошли, изненадили су се кад су ме затекли жива. „То просто није могуће!“ — узвикивали су они.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Све је било готово за пет минута. За то време командир и ја прешли смо преко ограде и, идући њивом, дошли на чело батерије. Појахасмо. Командир се окрете возару. — Полази! Обузе ме опет неспокојство.

На овоме положају Бугари су дошли на јуришно одстојање. Батерија готово иза самог нашег стрељачког рова. Зато је било наређено да се у току ноћи

Више ми није стало до живота. Стајао сам, као да сам без свести... Неко ме дохвати за руку. „Бежите, само што нису дошли!“ Тек кад смо одмакли два километра, дошао сам к себи. Утучен, седео сам покрај пута, док су се војници сакупљали.

У даљини горе неки магацини... Из су седне батерије склањају брзо коње, да би их заштитили од дима и ватре. А пешаци дошли и траже барут нудећи бомбе у замену...

Арнаути се слегоше око нас, гледајући непрестано у наше пушке. Мало арнаутски, а више мимиком објаснили смо им да смо дошли да купимо сено. Арнаути су климали одречно главом и значајно се погледали.

Командант пешачког пука обрати се оној двојици војника: — Пошто сте вас двојица дошли са овом женом, то узмите дете и од сада ћете ићи са мојим пуком. — Онда приђе детету: — Како се зовеш, мали?

радознало, и помало чудећи се, као да не верују да смо ми она иста војска чији су изгладнели и подрпани делови дошли у Солун пре неколико месеци.

ВОЈСКА Наше шале прекратило је наређење да се сви морамо пелцовати неким серумом, који штити од разних болести. Дошли лекари. Пук постројен и онда смо прилазили редом. Лекари су забадали доста дубоко иглу у леву мишицу.

Коме?... Сигурно људима, који су дошли да поремете исконску тишину. Још више лево је кочоперни Катунац, који се из равнице нагло извија и подсећа на неки

За све је било места, јер су се животиње склањале с пута једна другој. Дошли су сада људи... Планине су почеле стењати под силним теретом. Људи су земљу разрили. Столетна дрвета су пала.

Један топ окренут уназад поче да пуца на непријатељске војнике, који су се ноћу, кришом, привукли и дошли позади батерије. Разлеже се јаук. Возари секу запрежнице палих коња, а послужиоци на рукама гурају топове.

Оно клубе поче наново да се мота пред мојим очима. У левом углу до мене неко је јечао. Дошли су болничари, те ме пресвукоше. Затражио сам да ми ставе облоге.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Кад смо дошли пред рај, закуцасмо на вратнице: Љупки нас је бог дочекао исто тужан као и ми. Како смо се дуго цењкали да нас пусти, С

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Ђаволу је душу продала! — шапућу већ и они који су с њеним унуком на свет дошли. Је ли чудо што схвати Лепотица како свима око себе смета? Што виде да не разуме људе око себе?

— Ту воду нећеш наћи. — Ја и не тражим воду! — рече младић. — Тражим кључ. Људи који су преко Пешчаре дошли да га виде смркнуто су слегали раменима. Пореметио се момак у свету, то је! Ко је још нашао воду у Пешчари?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА (из дна груди): То је, Коштана! Писано! Суђенице ти досудиле. (Показује на кола, сватове.) Ете, дошли ти, да те водив, да се венчаш. И, ће идеш, ће се венчаш. Свирке ће ти свирив, песне ће да ти појев.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

То су Црногорци и Херцеговци који су дошли у Боку да заједно са Млечићима ратују против Турака. Они су показали изванредну храброст у бојевима на мору и на суву.

него и за јуначку песму, али за Зоговића она је таква само до оног тренутка кад су на смену домаћим феудалцима дошли турски и кад се пучина — ваљда под благотворним дејством турских феудалаца!

“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару,

најбоља друга, нема друга војводе Милоша, што су њега зетом учинили, и нема им Латинке ђевојке, а ђевојке, око шта су дошли!

Сиђе Алил с високе јелике, и одоше, друштво избудише, по отоци бусије метнуше. До отоке свати дојездише. Кад су дошли свати под отоку, Тодор викну грлом бијелијем: „Стан’те, браћо, кићени сватови!

Кад су дошли Л’јевну на крајини, тамо су их л’јепо причекали, придржали три-четири дана. Земан дође, треба путовати, пак повикну

Кад кадији б’јела књига дође; господу је свате покупио, свате купи, греде по дјевојку. добро свати дошли до дјевојке, и здраво се повратили с њоме; а кад били аги мимо двора, дв’је је ћерце с пенџера гледаху, а два сина

Праву рају нигда робит нећу, а с хајдуци како начинимо“. Сви у скупу Добрићани дошли; онда Кулин викну на војнике, Турци бритке сабље повадише, добрићанске кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што

И кукаће до суђена дача, тј. до смрти. 66 У ријечи пали под Удбину, тј. говорећи (разговарајући се) дошли су под Удбину. И без ране и без мртве главе, тј. да нико од њих није ни рањен ни убијен.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Играо је извијеним састављеним обрвама и у осмијеху показивао сјајне бијеле зубе. — Е баш нек сте дошли и ти и Жуја. — Ја и Жуја ловићемо зечеве!

— Даље се не може. Куд ћемо сад? Испитивали су лијево-десно, док на самом заокрету ходника, откуд су дошли, скоро у висини својих глава, не открише широку рупу у стијени. Баш из ње је струјала она промаја.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Погледа им Јосиф у очи и обеди их. Рече им: »Како ја вас видим да ви нисте прави људи, него сте ви неке уходе! Дошли сте сагледати ову нашу земљу да је предате вашем цару!« Нуто изненада големе беде! Рекоше: »Што нас то снађе!

А ако ли ви то нећете учинити, знајте да не дамо, ако што било! Ако вам је што мучно и тешко од нас, ми како смо овде дошли тако ћемо узети што имамо своје добро, те ласно на страну и отити.

та свети Димитрије таки изађе пред њих на сретење кано к неким обичним познанцем, царевим коморником, што су од цара дошли и хоће да му искажу царев хабар и уговор штаради су послати к њему.

пре знао, толико вашега овде доласка бесрамство и бригу, то ја не бих ни казао за вас моме господину да сте ви овде дошли, нити би му његова ћивота рад вас отворио, а ни ступова оних красних с места им кретао.

Заштоно су већ у оно доби били дошли Аравитени с војском под град да га бију и многи су се грађани били разбегли и изашли из града, те отишли на стране

За добре их мотре, пак запита оних што око њега стојаху, рече им: »Браћо добра, откуда су то дошли к нама ти хубави свештеници у томе красну се оделу? Да чудно красних људи светла образа и лепа им одела!

ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПРВЕ ЖЕНАМА Празни дошли празни и дома пошли. Црква је место небеснога насељања с мобом нашом и учењем, а ми је учинисмо пазаром и уличном

О ЦРКВИ И КРЧМИ Тобоже дошли смо у божији свети храм на богомољство, састали се да с Богом пробеседимо, појати му и чатити...

Да ђаво своју кошару с човека не чини ... Ко што чини, све себи чини. Ђаво не спава удиљ. Празни дошли, празни дома пошли. Мотри нашто се крај доконава; а иза зла, свакад се бољем надај.

Јерно сви смо ми овде исто једни путници, дошли и кано гости по бирцаузи седимо, а не у наши домови. А бирт је љут и опак; како се што мало расрди на кога и није му

Зашто таки пред њега свакојаке људе пуштам! Зато пак неке и натраг ми их ваља враћати, нек иду откуд су дошли; пазити од ухода и од ватре; ко ли не би ктео уступити, онога шпушком у бок; ако ли се ко почне инатити и на силу

Ако су који год и лепше смотрили, нека да чекају поружнијих, а вас хвалим, који сте дошли понапре, и њих пак милујем који дођу за вами, кроштоно њезина је порука у чувењу а не у очију. А што ли је то у чувењу?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

) тетка Дока, којој су фес и шамија дошли већ мало више накриво, и тако издавали њено расположење. А затим се подигоше све с миндерлука; Дена им већ окренула