Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се. Како га они спази, викне на њега: „Ту си ти дошло мутити ми воду, да од тебе не могy с миром ни бистре воде напити се, је ли?
Александер је сву Азију разграбио и толике народе одерао, а другима без разлога и лудо давао. Како дошло наопако, тако и прошло! Педесет штапа по туђи бутина, шта је то?
наследи богатство; овоме никакве чести није на том, развје ако буде знао с њим добро управити, онда се обичава рећи: дошло је у добре руке.
време простоте и варварства, како ко може и хоће онако и живи, док умре пак се степе и нестане га: а сад је већ време дошло да се имена и памет оних који што значе у општеству или вечној чести и слави, ако су добри, или вечному бешчестију и
Кад би људи здраво, чисто и разумно о времену живота свога мислили, пропало би између њих свако зло, а на овога место дошло би и преобладало би свако добро и благополучије.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) Сирома генерал мало нагибаше и на турску страну и труди се, да би како дошло се до мира, но ми често погледамо на оно што се надамо, док опазисмо у Топчидеру димове. Скочи Катић аки би не знао.
Колубаре, сирома, преко ваљевске нахије такођер изгинуло је; не верује се да је пола очло у Босну колико је са везиром дошло, но све скоро пропало.) Но сад што ће Јаков?!
Међутим дошло је писмо од господара Ћорђа, да је он разбио на Морави Турке и да у Тополи купи војску и да ће нама скоро доћи.
А ви, Поцерци (окрете се њима, јербо је онде с Милошем дошло неколико, око сто, Поцераца), видите како ова тројица платише својим главама, који воле Турцима него својој браћи
да би и ово, а и свако наше тужно прошеније исправно и незадржано преко њега у руке Јего Императорскому Величеству дошло; да се Јего Величество увери како тужни народ серпски, под његовим покровителством, и опет у последњем свом часу узда
Метерника то одговарам, а ви радите како хоћете.” 1. јунија. С г. Давидовићем одемо г. Пренеру, питамо га: је ли дошло једно прошеније на императора од српског народа послато преко земунског генерала Червенке и Генерал—команде, под
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сенуше ми светлаци пред очима... Подигнем се, а оно дошло већ до врљике, замахује оним рогом, на ме, а виче: »Стани, стани — не бежи!
Чим га виде, ћир Трпко стаде се смејати, па повика: — Бе, Витомире! 'оћеш у 'ајдуке? — Море, ово ти је дошло горе и од 'ајдука! — А што, како горе? — Ето како, не сме човек сербес ни у свој забран изићи. — Хм! што не сме?
Упознао се са мном лане још у Пожези, па се једнако лепи уза ме кад ме види. Дошло је већ крајње време. Пупавцу остало врло мало пара у кеси. Све оде на поклоне и потроши се седећи толико бадава.
Баш тај ће Му број дохакати најпосле... Хода сиромах Пупавац по соби, а и сам не зна што хода и како хода... дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен. Упали свећу и извади кесу па преброји паре — само још 25 гроша!... »Ружно.
Тако ме савлада сан, те заспах. Утом ти зовну... — А он те једнако кињи због мене, а? — Вала, Страхиња, дошло ми је да скочим у воду или да зажмурим, па да бежим и ја куд... Више се не може дурати.
Рече како је Вуја вредан, како зна занат, како је дошло време да се и он окући, и још којешта — што се год могло рећи у корист Вујину.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је хришћанска крв. Дошло доба да их спира погана турска крв!... — Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...
То је хришћанска крв. Дошло доба да их спира погана турска крв!... — Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!... Види, Сурепе!...
Крунија седе на креветац. Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. Обе ћутаху. Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...
Сад му је гида као девојци удати се. И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак. Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.
И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак. Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете. Сад треба светити проливену крв од Косова. „Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2.
Па... нигде му краја не видиш!... Људи беже од тебе као да си кужан. Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Потреса ме... Али не!... Нашто сва та комендија? Нашто претварање, нашто лагање себе сама? Дошло ми чисто да плачем! Какав један „систем”, какво „филозофисање”!
Тамо иду сва дјеца, и мушка и женска, и тако је сад вријеме дошло да ће и по селима почети, па је гри'ота да дијете задоцни.
Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије. Чисто дијете дошло ван себе; некака му ватра подишла обрашчиће, и кад што проговори, то је као у некаком заносу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
пријатељ, господин Кирило, он је, ето на примјер, узео парохову кћер, кћер предшественика свога, и онда, кад је дошло време — лепо он дош’о на његово место.
« рекли би обично за извикана човека. А то је дошло и поп-Спири однекуд до ушију, и наравно да га је јако заболело то што патак ни најмање не води рачуна о кући у којој
« а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и љубимцу до прве прилике. А да не би до тога дошло, није жалила труда, него је учинила од своје стране и последњи покушај за који се надала да ће спасти живот њеном
да је истина оно што су још давно рекли песници и философи, и то је: да је све зло у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње,
Па кад је то све тако, онда ће вам разумљиво бити и ово што је гђа Сида сад урадила. А баш јој је згодно дошло да уради што је смислила; није имала кога да пита, него је могла сама да уради, јер поп Спира ни поп Ћира није био у
Срела се с њим само једном у шору. Он прошао па јој се јавља, али учтиво, хладно се јавља, и пролази. А Јули дошло чисто чудно што се Шаца тако чини невешт, а у сну јој тако мио и искрен и тужан био, а сад прилично расположен.
— А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо! Та чудо би било да нисам никог срео. Еј, да нисам само на дужности, дошло ми је да се и ја овако матор кеша прођаволим мало... Хе, хе! А шта би ми к’о фалило!? Не дâ се баш ни Нића свакој шуши!
К’о кéра у бунару, што рек’о паор. Добро те си дош’о, а да је још мало потрајало, мор’о би нас тражити по свету. Дошло ми је било у један ма’ да оставим ову пустољину. Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда?
Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта. — Охо, охо! Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...
било је и којекако. Ал’ откако дође онај младић, не слуша ме више ни једна ни друга, па тако је и дошло до шкандала... — До шкандала?! Молим вас само брже, шта је, дакле, то било?
Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је бо’ме дошло И до густог. Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му
Кујна им је сад најмилије место. Ту се увелико спрема зимница. Дошло је доба »свињских даћа« (такозвани »диснотора«). Кољу се свиње, спрема се украс оџаку.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Па не ли дâр? Ете за тебе што ћеш да нас венчаш. Па за кума, старојка... бошчалуке, и друго што треба. Попу дошло још више неугодно слушајући оно: црква, кум а гледајући је онако искрпљену, с торбом.
се увек налазила око њега, услуживала га само да би му пала у очи те да се он сети ње и каже јој ако је што од владике дошло. Али од владике не долазило. А међутим, долазила зима. За себе се Наза није бојала већ за њега, Љубу.
Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају. — Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Раније била је вера и та вера чинила га је мирним па је за њу радосно ишао у смрт и бранио је свом снагом. Али сад је дошло право на живот, оно право на опстанак, после толико испуњених дужности и сад...
И сети се како му је мало час, у сред оног урнебеса и ужаса наједном дошло да бега ма где а без обзира на све могуће последице.
Ох, само једно твоје писмо ми је требало. Али оно никад није дошло, мили, зашто оно никад, никад није дошло? На коленима сам проводила читаве ноћи и квасила их сузама.
Ох, само једно твоје писмо ми је требало. Али оно никад није дошло, мили, зашто оно никад, никад није дошло? На коленима сам проводила читаве ноћи и квасила их сузама. Колико јада, колико јада, изгледања чекања...
Како си могао? Зар толико ниси имао времена, мили, једно слово... — За то што сам проклет, драга. — А да је оно дошло? да ли замишљаш радост моју, срећу невиђену?
Африка
Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне
Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би се дошло до дворишта шефа села, истога као и сва остала! Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Нема шпекулација, нема трговина. Пошто тифтику? — бађава; пошто памвук? — бађава. Сад је дошло време да човек иди без чизму. ЈУЦА: И то би лепо јошт било!
Црњански, Милош - Сеобе 2
А жели да види и Махалу, где је дошло до нереда. Док је Грк брбљао све то, Енгелсхофен се био повукао још дубље у свој алков и наслоњачу.
Слутили су да је, најзад, дошло оно најгоре, и остали су убезекнути, јер је, најзад, ето, дошло. Стајали су отворених уста. Брада им је била спала.
Слутили су да је, најзад, дошло оно најгоре, и остали су убезекнути, јер је, најзад, ето, дошло. Стајали су отворених уста. Брада им је била спала.
Несрећа их је у Темишвару, тог пролећа, стигла, неочекивано. А то пролеће, године 1752. дошло је у Темишвар нагло, без прекида, без оних, позних, мразева, који су познати у пролеће те вароши.
Од којих цвеће опада и воћка се смрзава. Сем тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим
То не значи да је Павле, ту, у подруму, имао неке громопуцателне мисли и да се радовао што је до тога дошло, да се Гарсулију успротиви. Напротив, Павле је био снужден и није се више надао да све то може да се добро сврши.
Гледали су једно другом у очи, па би се насмешио он, или она. Она би се каткад и гласно насмејала. А затим би, опет, дошло до страсних, дугих, пољубаца. Сећао се како је њен отац, капамаџија Гроздин, био дотрчао, да види свог првог унука.
Исакович је тражио да га остави у Швехату. Његови су пути недоходи. Умало није дошло до свађе између капетана и Божича.
Иако је оно, што се међу њима било десило, дошло, по њеној вољи, чак и против његове воље, Исакович је осећао да су они, сад, везани, и тешки пред Богом, ако не пред
А дошло је било и до туче. Неки Пеја Зекович, хусар Трифунов, опалио је на геометре из свог штуца. А његову жену, Ђинђу, хтели
Па нек буде шта буде. Сматрао је да је то, где чека, и како чека, недостојно. Кир Анастас му се смејао. Те ноћи је дошло до неке туче, неког треска, вриске, горе него дотле, на једном доњем спрату, до неког женског плача, који је и
Рачуна да ће са њима поћи једно двеста душа. А читава би села пошла, да могу! Волков му рече да то – ако би дошло до тога, да га новом амбасадору представља – не говори. Да говори само о официрима.
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је дошло навечерје, отпојаше код гроба светога оца за спомен узакоњено од псалама. И пошто су се прихватили вечере и хтели да
“ Када је дошло време јутарњег славословља, док су ово свршавали прот и сви који су били с њим у цркви, и док су појали установљено за
службу за његов покој одслуживши, и са великим слављем спомен његов празновавши, и све ниште, којих је много дошло, самодржац довољно љубављу насити, и милостиво обасу даровима, и тако сви одоше кући.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Први је знак мимикрије у овим областима био примање арбанашког одела. Затим је дошло усвајање њихових покрета, понашања и самог језика, тако да се на путу и на тргу нису могли разликовати Срби од
Треба се попети неколико стотина метара изнад Радикина корита да би се дошло до главног села, Галичника, па се и оно угледа тек када се дође до првих његових кућа.
И оно је било дошло за време велике словенске најезде на почетку средњег века; тек доцније су дошли досељеници из Србије и из историјске
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
моје да ти вилице разбије Сети ме само на себе Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа Дотле је мећу нама дошло 1 Врати ми моје крпице Моје крпице од чистога сна Од свиленог осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ Аждаја горко плаче јер вређају њено аждајче. Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (нестрпљиво): Али, забога, што ми причате те ствари већ хиљаду пута причане и препричаване? Довде ми је дошло; не желим ни да мислим на све то. АНТА: Добро, пређимо, дакле, преко тога!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Учинило ми се да говори о детету, али он рече како су се били тек венчали, оно је дошло после. Не знам због чега, али револуцију је увек звао оно.
Могао сам да га видим једино у соби пуној мачака, како гледа у слику младе, плаве жене и говори: - Оно је дошло тек после! - иако је сада говорио о Татјани и Оњегину, а друштво је као буљило у књиге очекујући крај часа.
Не морам да бринем. Најгоре што он може да уради јесте да је избаци из куће. - А то би нам добро дошло! Могли бисмо да кренемо одмах! Острво Самоа је као фатаморгана лебдело пред нама.
- Знаш каква се следовања добијају кад неко направи то што сте направили ти и Рашида с Меланијом! Онда је дошло оно са звонима. Ни данас не знам да ли су то била звона која су позивала на молитву, нечију сахрану или нешто стото.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Као да је трговао, наслути, да је дошло време да је купи. Тако је, на земљаној пећи, крај њене постеље, осетио као да се узноси на небо.
кући, пуној брашна као каква воденица, тако равномерно, праћено шумом воде што је протицала, да је госпожи Дафини дошло да виче, само да би прекинула својим гласом тишину, која је, у мирису и прашини устајале пшенице и ражи, била
И ова прељуба, и ово уживање са једним новим и друкчијим мушкарцем, кришом, дошло је без њене воље, по њиној вољи, неумитно.
су и пре већ учествовали у ратовима, распричаше се по тишини, у полку, отимајући, ноћу, успут, све што им је до руку дошло. После одмора у вароши Радкерсбургу, Исакович поче да их ломи вежбама, при ходу.
Као од брега одваљеном, дошло му је да је ипак слабачак и оронуо, и, лежећи у колима, што су га лагано возила за пуком, он се све више подаде
За њим, на другој страни Рајне, остаде само прах и дим што тако брзо ишчезне. Оно што је после дошло било је сасвим чемерно.
Клањање и превијање монаха, у поцепаној црној ризи, над шиљатим дрветом, чињаше му се тако безумно да му је дошло да крикне.
Јер Аранђелу Исаковичу, заиста, никада још у животу ништа није ишло овако снеруке. То што је све тако непредвиђено дошло, поражавало га је и гушило.
Оно што је Вука Исаковича толико избезумило тих првих дана, после женине смрти, био је тај грозни осећај да је то дошло тако изненада, да је она умрла без икакве везе са њим, да је нестала некуда, да је сад нигде нема, а кад се врати
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁶ У неким крајевима је дошло до стапања бабина с повојницом, обичајем у којем се такође носе дарови породиљи и детету.
“⁶⁹ Када се дете с крштења носи кући, иде се другим путем а не оним којим се дошло, али извештач који је ово описао не зна зашто се тако поступа.
“ и сл. Ако се којим случајем похвали дете, одмах ваља додати: „Не било му урока“, „Не дошло му што од злијех очију“. Кад се неко зачуди детету или чему другом што је напредно, треба рећи: „Лук ти у очи!
Са пропашћу Српског царства, када је народ био остављен самоме себи, дошло је до својеврсног „етничког обнављања“, тако да је васкрсла задруга као особен древни облик породице динарских Срба.
Осим тога, услови живота су за ове две групе испитаника (после 1945. године дошло је до великих друштвених промена, до нагле урбанизације, побољшања комуникација, јачања школских и просветних
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Знате када бих пожалио за овим ћошком? Никада! Фуцк офф! КАРТА ЗА ВАВИЛОН Дошло је време кад већ могу мирно рећи да неког нисам видео пуних двадесет година. Читав живот!
– Заборавила си да су деца била мала... – Сад су велика, и сад ћу окренути други лист. Дошло је време да се и ја позабавим мало собом. Погледај ми само руке! Погледај ми, молим те, само руке!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Из Приморја: Крсто Калућеровић и Вуко Ивановић. Ђак додаде: — Уз главаре је дошло доста Црногораца и десет војника који ће остати у манастиру.
Одмах муштулук! И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична...
— Ако већ није. — Е, опростите, одох! Збогом! И отиде. Поп настави причање попадији: — Запитах Сава колико је дошло новца Јанку. Вели: триста жутијех цекина! И показа ми кесу запечаћену.
Е, нећеш, божја ти вјера. — Јеси ли се помамила, бабо! — рече кнез уставши. — Готово јесам, Драго! дошло ми је да закукам из свег грла! Би ли још кад у Црној Гори да отац пита кћер за кога хоће!?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
уверени да се деци треба тако обраћати, све док се нису појавили заговорници других схватања и објавили да је дошло време да се плоча промени.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Заповедали су и до сад, пак видим, ви сте се више око њи улагивали. ЛЕПРШИЋ: Сад је дошло време да им за све неправде платимо. ГАВРИЛОВИЋ: Само да можемо. ЛЕПРШИЋ: Хе, хе!
НАНЧИКА: Смрдић мисли да је боље овако да и цедите, него да им се добра секвестрирају, зашто би дошло у народну касу. ЖУТИЛОВ: Смрдић је магарац. Каква каса? Ми смо народ а не други, и што је народно, то је и наше.
СМРДИЋ: Кад нисте били у одбору. ШЕРБУЛИЋ: Вама је познато да сам био наименован. СМРДИЋ: Али није дошло у протокол. ШЕРБУЛИЋ: Реч предсједатеља вреди као и протокол. СМРДИЋ: Ја не знам да л’ је то тако?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и богословија, прва српска богословија. То је био велики успех и значајна културна тековина. Најзад се дошло до школа где су се могли свештеници и учитељи образовати, и српска деца могла су на свом језику и у својој школи
и верски и национално поуздан, Стефан Новаковић у материјалном погледу није имао успеха, и његово предузеће убрзо је дошло у кризу. Покушаји да се састави једно српско акционарско друштво и да оно купи штампарију, остали су без успеха. 1796.
1733. дошло је из Русије неколико руских учитеља, студената кијевске Духовне академије, и један монах Кијевопечерске лавре: Емануил
Дело је имало успеха: 1812. изишло је у Будиму друго издање, 1832. је драматизовано, 1847. дошло је треће издање, али преведено »са славенског на србски«.
У XВИИИ веку и код Срба, као у целој Европи, дошло је до сукоба између световних и црквених сталежа. Српско грађанство, чим се почело прилагођавати условима новога
Напредак долази озго, а не оздо, и он држи да се остварио Платонов сан, да је дошло доба када владари филозофишу, а филозофи са владарима владају.
романима Милована Видаковића, он је, како сам прича, добио »глад к читању«, читао и дању и ноћу све што му је до руку дошло и сам почео писати »нека поетична покушенија«. Као ђак у Темишвару штампао је 1825.
Али те године, на другој омладинској скупштини у Београду, због либералних манифестација, дошло се у сукоб са реакционарном српском владом и тиме рад у Србији буде отежан.
Милићевић, Вук - Беспуће
Осећао је само у себи нешто сломљено, сатрвено, тјескобно; кад се то десило и зашто је дошло тако изненада, у једном тренутку, није знао.
И подне је брзо дошло у причању тих ситница кад је инжињер сишао к њима, сав црвен, задуван, узрујан и промукао, тужећи се на наше раднике,
Он се запрепашћавао, чудио, питао: „Откуда ово мени? Кад се је ово биће уселило у мене? Откуда је дошло? Шта хоће тај човјек који мрзи себе и друге, који се подсмијева свему и себи, који живи од зла из којега је изникао?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ово нисам баш морао казати, али ми се нешто допале речи: повијарац и присоје, па ми згодно дошло да их споменем. Ех, шта ћете, сад је то у моди да се парадира речима, па нећу ни ја да сам осим света.
Једно дете је дуго миловао по глави док се мало умирило, а једно је, бога ми, морао Пуја и водом поливати да би себи дошло.
тај покрет, и одмах се намести уза зид да склони леђа и све што је тим покретом очевим било угрожено и у опасност дошло. — Него доста је било комендије! вели газда Радисав. — А сад одмах да ми кажеш људски: где те оћопавише и како?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
За освету вријеме је дошло, Данас, Мусто, на тебе је реда. А ви, браћо, сад се одморите, Прегледајте и све наредите: Прах, олово и пушке и
људство сад се амо збило, Кô што је свуда де је купатило: Тај здравље тражи, јер га нема дуго; Ал' највише је дошло по што друго: Том срце младо од милости пуче, Па дошô амо да дочека луче; Тај опет милог огрлио кеца, Па дошâ амо
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Освијести се тек пошто се Вук диже да ће кући и шупљим гласом објави: — Ја више нијесам човјек од ове државе. Дошло вријеме да се умире, па то ти је.
Види га, топи се и нестаје у сутону, измиче неповратно као читав овај невјерни, лаживи живот. Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је.
И баш међу таквима нашао је мој дјед свога камарата, Дану Десницу. Како је до тога дошло, то ни он сам не би знао казати.
! — мученички се обзире осумњичени Пантелија и као највише му дошло криво баш на тога младића: та није од њега лијепо ни да слуша о таквим работама, а камоли да о њима јавно суди.
— Ја сам старији човјек, мени сан лако неће на очи, а ти си, брате, млад, шта је то с тобом? — Нешто ми дошло жао, куме. — Мислиш на плави лончић, а? — Вала, баш и на њега. Како си погодио?
— Е, ђаво те мето на свој ненародни наковањ, куд сам сад пристао с тобом! Дошло некако Илији тако при души као да се у овој октобарској ноћи изгубио и скренуо некуд с линије народноослободилачке
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Знам ја Хасанагу. СУЉО: Плашим се да не знаш. Викао јутрос. да му је женскиње довде дошло, да због жена ни царевина не ваља, да би нам боље било да их нема! А после и удатима забранио да долазе!
Избора нема. Учини, иако не разумеш! Не питај како и зашто! То зашто води право у лудило! Сад је дошло до најгорег, и горег не може бити; сад је лакше. Скоро ће ти и брат.
(Одлази на други крај сцене) АХМЕД: Не знам шта да радим са Шемсом. Ил она, ил ниједна! Дотле је дошло! Не ваља мени што много идеалишем... СУЉО: Ма, то ти опет о Шемси? АХМЕД: О Шемси...
Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете. Па сам мислила: како ћу тамо дете да пренесем?
Побеснео сам, напио се ко свиња, запењен грунуо у њене одаје, тако је до тога дошло... Тако је мени колевка кућу напунила... Првенац, после седам година... Самовољник, силник, отеро жену...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ма да јој је лице смежурано, ипак јој сада дошло чисто, миришљаво, а око јагодица избила једра, топла румен. На њеном, истина старом, али јаком врату виде се где
Али узалуд кад никога нема да га угостимо и дочекамо. Што је долазило, то дошло изјутра, на ракију, као да нас штеде, јер знају да немамо, и зато су долазили ујутру на ракију, пошто се тада не
Али, време је било чисто. Освојила пролет. Расцветале се кајсије, избила трава, дрвеће дошло мрко, мокро и набрекло тек што не пукне и зазелени. А и у ваздуху се већ осећала нова топлота и свежина.
што је требало за тај дан да се уради кући. А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће. И то је дошло. Ни она сама није знала како.
да „њени“ — мајка, браћа — неће је тако оставити, већ кад они нађу да је дошло време, преудаће је — зато је она оставила да о томе они мисле, брину се, а она је и даље ревносно, тешко, продужавала
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Одоше оци кад су то чули, а Варнава оде сумртвој були. В Вече је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст насртљива мрака продрла у светло светилиште
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Такво његово схватање особито јасно дошло је до изражаја у позиву за претплату на проширену збирку приповедака (издану 1853): „Опростивши се рјечника, не
До таквог суда дошло се, налазим, због погрешно одабране полазне стопе. Због једнострано јединственог гледања на целу народну књижевност.
“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ — и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу!
МЕДВЕД КАО ПУДАР Један човек погодио медведа да му чува виноград. Кад је дошло време да се виногради беру, види човек где сви људи одоше у бербу, те и он натовари кацу на кола, па оде у виноград да
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Замане.) Оћеш ли? СОФИЈА (показује столицу): Питај ову. МАКСИМ: А шта значи то? СОФИЈА: Ето што значи: ако је дошло до тога, да се морамо тући, онда ћу ја искати од ње помоћи. МАКСИМ: Свог мужа столицом? СОФИЈА: Боже сахрани!
Трпило се и тако доста. ЈЕВРЕМ: Даље, даље: како се дошло до бала. СОФИЈА: Не само што смо ишли на бал, него је и Лепосава добила аљину.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Не знаш која је Сретиница, а знате сви да ми ш њоме очи вадите. СТЕВАН: Фала богу, сад је дошло време да и госпође слуге туку. (Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На часну реч, у једном тренутку ми је дошло да се уопште и не прослављам и не улазим у читанке ни за живу главу, ето, тако ми је некако дошло!
тренутку ми је дошло да се уопште и не прослављам и не улазим у читанке ни за живу главу, ето, тако ми је некако дошло!
Дотле је дошло! Ви већ, наравно, предосећате — нећете се лако извући без ове љубавне романсе! У праву сте! Прича о једном српском
“ Трес. — Хало? — Драга Ана, толико сам усамљен … — Ма зар је дотле дошло? — Причај ми нешто, хоћеш ли? — У реду. Причаћу ти бајку о телефону... — Сачекај, само да доватим цигаре!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах! Кад би то време скорије дошло! АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче мјере срећан.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи. „Ако би успут дошло до боја, нек буде спремна одбрана моја.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати мог'о, И од овог тужног дана протекло је врло много.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
оставите курву иза себе у таквом се друштву не иде пред лице вишње доста су ме цимали са свих страна Јагње је дошло да вас благослови гледајте његов сјај ми смо му спремили ражањ ви збиља нисте за представљење смртна се казна
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се). САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Приликом борби последњих дана, пре него што се и дошло на ово место, он није имао друга посла него да претреса мртве, и као искусан ратник, између осталога, купио је и дуван.
Кретосмо кроз село. Наше је одступање дошло изненада, те жене наричу на сав глас: — Зар нас душманима остављате?! — Децо наша, зар ми самохране да се бијемо!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»И зар све одједном да пропадне, сва мука моја!... Таман се дошло до мете; таман да одморим родитеље, да се одморим и сама од оног сиротовања и гле!... Зар то може бити !
У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је кметовима добро дошло. Љубица погледа на Гојка, али он гледаше оштро и озбиљно, као да се тај разговор њега ништа не тиче.
Хајдемо. И они одоше железничкој станици, где је био одређен збор у месној школи. Још из дворишта опазише да је дошло доста чланова: из школе се чула таква врева, као да је тамо неколико стотина жена, јер су се чули већином женски
И он осећа да се приближило, да је дошло време кад ће та црна мисао да се претвори у грозну јаву... Страшно!... Поред толикога страдања, још и то...
Не, не... треба стајати треба издржати до краја... Оно је већ дошло, ево га!... — Где је учитељ ?!... Говори, не мучи ме!... Врисну она и пође пре ма њему. — Па знаш како је...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” ЈЕЛИСАВЕТА: Да је тамо био неки полицајац макар са минимумом позоришног образовања, до тога не би дошло! СОФИЈА: Било шта да је било, Филип је, пре свега, био глумац! ВАСИЛИЈЕ: Било шта да је био, сада је леш!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На мом се лицу све угаси, и ђаво се јави у једној гримаси, што се смеје и гади. ВАТРОМЕТ Дошло је доба да нам душа све лекове зна, и никог, никог не треба, поносна бескрајна. У телу нам је побуна.
У телу нам је побуна. У телу нам је гађење, понижење неверство зло. Дошло је доба да нам душа све воли и трпи. На најгорој крпи сања, благодари, благосиља.
Са стена, на обали, одјекивао је глас оних који су нам довикивали: „Броде, држ’ десно!“ Да је дошло до најгорег, Сибе би, можда, кажем можда, испливао. Петар, не. Ја, сасвим сигурно, не.
Да се све тако добро свршило. Модерниста сам постао врло рано. Међутим, кад је дошло до уписивања на Експортну академију, према жељи мог ујака, ја сам се још једном побунио.
Да није дошло до мог, оперетског, хапшења, свакако бих био рат провео као на маневрима, и, био бих заробљен од Руса, при предаји
до пролећа 1916, ја сам тако пролазио Бечом, као сенка, и ко зна докле бих био посматрао, тако, позадину рата, да није дошло до овога што се тада звало: посета са највишег места.
По улицама, око станица, гомиле. Тргују и просе, Моје родољубље, привремено, сасвим је нестало, а наместо њега дошло је неко гађење. Зароастричко.
Са заставом на челу гомиле, студенти су, сами, појурили на жандарме, који су наступали. До судара је дошло на раскршћу, код хотела „Лондон“.
Ви, свакако познајете барок и рококо – нашто бих дакле писао афоризме о том како је дошло до јапанског утицаја на рококо, до оних тако широких постеља; зашто је Марија Антоанета постала лезбијка и колико је
од најновијих композиција, највећег међу њима, Пикаса, и осећа се одмах да је кубизам прешао доба анализе, и да је дошло доба једне лепе синтезе, која ће, разуме се, бити опет илузионистичка. Техничка моћ ових нових неограничена је.
Ја мало карикирам, разуме се, али не много. Почем је све постало досадно, у скулптури дошло је до утицаја анамског, камбоџанског итд. То је било лепо. Нестао је онај отужни барок, који још и данас траје.
љубави, гондоле, и, на небу, Мљеци, привиђате ми се још, као сан, талас, лепи цвет, у друштву маски, које је по мене дошло.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Много би пута плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се завадио с целим светом тако, да му је живот у људском друштву постао немогућ.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Нема га. Сутрадан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита. Докле је то дошло, видеће се из овог догађаја. Једног дана ишао сам на станицу где стаје једна страна лађа.
При разилажењу се чули гласови: — Сутра ћемо видети ко смо! — Видећемо сутра многе хвалише! — Дошло је време да се покажемо ко вреди, а ко не, а не да се свака рђа размеће јунаштвом! Вратио сам се натраг у хотел.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Небо побелело, звезде се једва опажају, почиње да пирка јутарњи поветарац, опажа се јасно и магла на реци, — јутро је дошло. А он је сасвим малаксао.
Кад учитељ заврши четврто читање, беше их дошло још дваестину људи, који нису чули из почетка. — Деде изнова, господин-учо, вере ти; нисмо чули оно напред, — виче
Као морнари, које су неколико месеци бацали вали по пучини морској кад угледају земљу, тако беше и њима. Дошло је дакле време да се остваре давно сањани санци...
Тамо су Јула и Каја као домаћице. Намештају два кревета, столице и астал, јер само то беше дошло на једним колима. Снаша Јула брише столице И сто Од прашине, а Каји је ставила у дужност да намешта кревете, па кад
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
уво уме да чује интернационалне телеграме, кад пролазе кроз жицу, па ту писар из начелства који зна шта је поверљиво дошло, па онда ту ми сви остали. И како ко почне да срче кафу тако изручује на сто све што је чуо и све што зна.
Али, пријатељу, кад је дошло до тога да се изађе с фарбом на среду, онда вам ја морам рећи да смо на друго рачунали. ЈЕВРЕМ: На шта друго?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. — Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло. Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм? Паре сум, море, дао! Време оскудно, пара слабо пада. О боже, боже!
То је Срети унеколико добро дошло. Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Свеједно да л пршти снег, ил бехар, ил туче лед: Година обавља оно што је дошло на ред. Речи њене, у мраку, шапуће мокро лишће. Киша је мастило којим песму о себи пише.
Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда... дотле дошло?” „Где сам то, међ зверима или људима? Историјо, зар ти је уназад потекла река?
” А Лазар, више за себе, као да Око њега нема народа: „Довде је, значи, дошло расуло! Трулеж је доприла, дакле, до сржи! Земљо, не нешто, све је у теби труло: Сад влада ко је дрскији, бржи!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Али сутрадан су научници запазили да су урођеници мртви пијани и одмах су видели како је до тога дошло: урођеници су попили сав алкохол у коме су брижљиво чуване ухваћене јегуљине ларве, прогутавши и ове, не знајући шта
установи био један од директора у чију су надлежност спадале и субвенције за научна истраживања и мисије; тако је дошло до тога да добије поменуту помоћ од три милиона франака за своје велико путовање око света у циљу решења проблема
Ловци одмах ту на лицу места поделе међу собом лов. Ма да у лову учествују читава села, једне године дошло је на сваку кућу по 150 килограма јегуље. Прошле 1938.
У таквим истраживањима истиче се на прво место Шмит, а поред њега и познати истраживачи Петерсен, Јоханзен и Хјорт. Дошло се доста брзо до поузданог закључка да се европске и америчке јегуље плоде негде у Атлантском Океану, северозападно од
На послетку, као круна свега онога што је кнез од Монака жртвовао и урадио за науку, дошло је подизање опет о његовом трошку Оцеанографског Института у Паризу, који данас ради пуном снагом, спремајући
Мрежа је хватала много разноврсних других морских животиња, али од јегуље није било ни трага. После таквог неуспеха дошло се на мисао, да се која од мрежа што су већ у употреби код рибара преустроји тако да се не може замршивати на дубинама
Главни посао, онај због кога се ту и дошло, био је дубински риболов, по могућству у дубинама у којима се, према ранијим истраживањима природњака, јегуља у масама
Али тада се десило нешто што се дотле никако није дешавало и што је дошло потпуно неочекивано. На неколико минута пре но што ће капетан брода дати тај сигнал, осетило се да се брод јако
тренутку превукла преко разбијеног прозора и спречила продирање воде у нашу куглу, али срећом до тога овога пута није дошло«. »Видите како је Бермудско море бистро; може се видети бар на 200—300 стопа пред нама.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише... СЕТНА ПЕСМА Дошло је време кад нам коса седи, И наша чула постепено грубе.
— Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја, Време је дошло и страдати треба.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А он сам много се променио. Чело му дошло испупченије, лице уже, поткресивани бркови проседи, из већ збрчканог, по мало избријаног врата, а као увек обвијеног
Сада се све свршава. Оно што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је. До сада бар, иако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.
И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока. Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним. Једно је дете данас дошло к мени. Оно је било жељно пољубаца, Љубави, ружа, радости и среће.
Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва.
Све то неће дати оно што је прошло; Ал’ походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари; Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада а увела лица,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Приступи те цјелива старца у руку, назвавши му добро јутро. Затијем свечано рече: „На добро ти дошло ново љето, Господару, сретно било теби и Црној Гори!
“ настави ђакон. Што око Владике, а што у тријему, жагора је било доста, а то је таман било добро дошло нашем „глаголивом“ ђакону, да по вољи узможе дати маха своме кићењу. „Гле овога бана како ми се у лицу намрдио!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји.
— Да није наде, скупа би ужад била. — Док је човек здрав, и вода му је слатка. — Дошло вријеме да се море у ријеку дави. — Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека.
О ЦИГАНИМА Али ћеш мало љеба али млијека? — Причају како је просило некакво циганско дијете, па дошло пред нечијом кућом, и овако га упитала домаћица, а оно одговорило: „Најволиј’ удробит’“ (тј. и једно и друго).
— Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети. 6 Питали кадију: — Зашто ти је мито мило? — Зато што је мукте дошло. 7 Питао ага агу: — Од овијех твојих чипчија који ти је најмилији? — Вала, то и сам знаш!
Завади се наше и њихово село около границе, и дошло до крви, па да не би много крви пануло, уговоре да њихово село одабере једнога мегданџију, а ми другога, па чије буде
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и сву проју поплавило и однијело! Сад се ја забринем, како ћу сићи на земљу!
А он ми одговори: Бог ти помогао; и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(И Тим. 2, 4) Јер када је дошло време јасно, овај брижљиви муж сву света овог славу и част ни за што не сматраше, и красота живота овог као дим му
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Мислиш да ја лажем? АНЂЕЛКО: Ма мене и не занима! ЦМИЉА: А било ми је довде дошло и дозлогрдило! Да ти не причам!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА Не можеш да је видиш. Јер кад је видиш онда је све... ЈОВЧА (очајно): Како: »све«? Зар је већ »све«? Дотле дошло? (Баца свећу у њеном правцу, те се угаси и котрља низа степенице.) МАРИЈА (иронично): »Дошло«?
Дотле дошло? (Баца свећу у њеном правцу, те се угаси и котрља низа степенице.) МАРИЈА (иронично): »Дошло«? Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Полежао сам као у несвести. Кад сам се по неколико опет у себе вратио, дошло ми је велико раскајаније што се од те миле земље удаљујем.
” Ово је претња коју ја и до данас мојим учеником чиним. Никада ми то дете није без изучене лекције дошло. Али сам га и ја умео лепо варати дајући му испочетка малене лекције, а кад детешце добије вкус, научи у два-три
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
би у скули, гдје учитељи чешће не дођи до дођи, али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђивао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога он је с љубављу поучавао малога Бутру, а
— Липо ми је то добро, кад ми дава триске низашта и магарчи ме сваке друге ричи! Мени је дошло фра-Јакове, да штагод учиним од себека. Јево четири године откад га вирно служим и уз њега муке мучим!
Тешко оному, који добра чини, кâ шта каже пук. Дакле, до тога се дошло да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!? Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!
Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало. Да бог сачува! Мени је дошло, да бижим! — Не лудуј, несритно дите! — рече мудри кнез, обзирући се. — Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...
И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам бог напутија да ме пошљете... сад ви!...
И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам бог напутија да ме пошљете... сад ви!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оно што је помислила да би оне ноћи, кад је Ђорђе први пут тукао, и после, кад јој је још неколико пута дошло у памет, то је глас нечастивог, који се ове зиме уселио у њихову кућу. Како би она с другим?
је пекла, али није хтела да је расхлади, квасила је груди, лице, косу и леђа, питајући се: како је све то одједном дошло после толико дана мучења, свађа и брига?
— Аја нисам знао да је смрт тако скупа. Видиш ли ти, Андро, да је дошло некакво погано време и ништа теже него да човек умре. — Очи не скида са Ђорђа. — Боле да ћутиш!
Комшија га ухвати за мишице и извуче на гомилицу земље. — Такво је време дошло, Ђорђе. А тебе пустише. И време је. Доста си се намучио. Боље да ниси излазио. — Зашто? — Седе један поред другог.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Очаран, дечак се саже и пољуби ружу, а из не излете Златна птица, сва блистава. Дечак задрхта. »Да би се До песме дошло, требало би убити птицу!« — присети се, али није имао снаге да је убије. — Шта вреди што сам прошао кроз Златна врата?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То му је било свеједно. Али, нешто друго није: у том времену које је дошло да ли је било и оно, очекивано време? Није умео да одговори јер му се чинило да је све теже распознати истину а да
И дошло је. Кад су, 1863, скинуте скеле са палате на Великој пијаци, Анастасијевић је буљио у своје Здање. По лепоти његових ср
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све то неће дати оно што је прошло; Ал' походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Нањушио је један проблем, али га није решио. Да би се дошло до потпуног, квантитативног, а не само квалитативног решења, ваља употребити друга, геометриска, а не говорничка
Папа има свог стратега и свог астролога; мађионичарство се шири на све стране. Све је то дошло са Истока, а зове се васкресеније антике“. „Васкресеније антике!“, понови раздрагано Коперник.
И у области механике дошло се даље од Грка. Док је Архимедес својим испитивањима зашао само у област статике, дотле је Галилеји, пошто је доказао
независно од њега, пронашао инфинитезимални рачун и разгранао га уз припомоћ својих даровитих ученика браће Бернули, дошло је између њега и Њутна до жучне препирке о приоритету тог проналаска. Она се онда завршила на штету Лајбница.
Тек када видех како многи природњаци без поговора прихватају моју науку, уверих се да је дошло време да је применим на човека. То сам учинио у свом делу о пореклу човека које сам објавио године 1871.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И подижући руку више главе напосле до гуше: — Јер, ево довде је дошло, не довде. Нешто се у мени сломило... Али говорићемо сутра... А то што ти рекох, побратиме, чућеш.
Само што је та срећа мало трајала, јер је дошло време да се активно посвети војсци. И баш је требало да одслужи стални кадар и да се поврати свом старом занату, кад
Разлике су бледеле, и у одсуству вештачког утицаја, дошло би братство. Али је идеја о националном начелу проузроковала нову подвојеност међу људима и нове и крвавије распре,
шта ми је сад, Боже? И сад је дошло то... ето потпуно... хвала Богу, потпуно све о чему сам сањала. Овде дођи ... Боже хвала ти ...
Ето, то ти је мој савет.“ „Чуј, Јаћиме,“ каже она опет, „помисли, болан, да ти је ово све тако рећи пред саму кућу дошло, ту ти се, тако рећи, наместило, ту ти под нос дошли људи из бела света, а ти се ту излежаваш као да ти се никад више
И изговарајући реч три ставио је три прста своје руке пред лице. А сутрадан, по његовом наређењу, на закуску је дошло село, пошто је учитељ био разумео да ће му мајор Таса, ако сутра не буде послушан, приредити три парастоса...
И тако је дошло до прве представе коју је режирао Мика, у чију се корист играло, али коју је углавном инсценирао и изводио Икета, а
Па је ипак ишло и одмотавало се некако, све док није дошло до оне језиво напрегнуте сцене двобоја између издајице Вука Бранковића с једне стране, и њега, Обилић Милоша, с друге
је то било свакога дана, у прво време оног искрцавања, па се она шумица крстова све више и више ширила, и док није дошло наређење да се умрли војници и официри у будуће спуштају у море, пошто су претходно уношени у за то нарочито одређену
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сочицу што се ухватила по мојим издуљеним и поцрњелим удовима и мотрио то мало стрмоглављено људство које ми је дошло у походе.
А онда је дошло оно најузбудљивије: из угла је дохватио трсковачу с дршком од јелењег рога (знао сам! у њој је скривен штилет, блистав
Лице би му одједном дошло кошчатије, испијеније, наочиглед је тамњело и најзад добивало спечену, печалну боју, као код тешких никотиничара.
Не знам тачно како је до тога дошло, али је вјероватно опћина на концу помислила да јој је све у свему боље и јефтиније одједном треснути кесом па им
А затим је дошло вуцарење по мирним послијеподневним кафаницама, по опскурним свратиштима, и дуге, ником повјерене, ни самој себи
Одиграли смо неколико партија. — Хоћеш ли мало горе? — упитао ме кад је дошло вријеме да затвори апотеку. — Нећу вечерас, нешто ме боли глава.
Хоће ли доћи дан да се и ми сакупимо на једном мјесту? Није ли и тебе већ заморио тај живот?” Дошло је и то. Сасвим неочекивано, Долорес је наслиједила малу вилу и дестилерију у приморском градићу.
— То није баш сасвим тачно — одвратила би Ерна сигурним гласом. Дошло би ми наједном да се насмијем, да растјерам руком, да јој задигнем косу на потиљку, да је пољубим у врат.
И као да је по мом изразу тражио да то разабере. Дошло ми је да му кажем: „Буди миран, човјече! Не треба ти се стидјети свог лица какво сам ти видио док си спавао!
” — опростио се са мном. „Знаш, много ћеш ми недостајати. Бит ћу јако, баш јако сâм без тебе!” — рекао сам му. Дошло ми је да га објема рукама ухватим за главу и пољубим у онај ожиљак над челом. Али сам се суспрегнуо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири. Хоћеш ли сам да нам предаш те
Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао шта да ради. Свану му кад дође Вујо. — Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам.
— Знам ја, даћу и њему. У кући имаш што ти треба? — Имам свега. Само, ви’ш, ово је дете дошло овако ... треба јој купити одела и преобуке. — Све ћу ти сутра послати, а сад морам ићи.
— Морао сам тако, ча-Вујо. Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. — О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...
О, како је страшно кажњена детиња непослушност!... А свет?... »Шта ће ово да буде најпосле ?... Јест, дошло је оно последње, оно најпосле, дошао је крај, али шта ћу сад, куд ћу? .... Да умрем... Али зашто?
није, није !... А где ли је Станка?... У селу, кажу помилована... а, то је оно лепо... помиловање!... Да ли је дошло ? Није, казали би ми, разбудили би ме... А мора доћи, не може валити... Ко ми је оно причао: осуђен на смрт...
»Ковач... Шта ће му ковач ?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује.... Што то ?... Да није дошло помиловање, па неће још да каже ?... Али онда ме не би откивали...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Потом прође девет стотина година, а бог рече Петру: — Петре, хајде сад по старог, па му реци да дошло вријеме да тело иде у земљу, а душа у рај.
Што рекоше, то и учинише. Најстарији син ухвати згоду те ће упитати оца: — Оче, дуго нисмо проговорили, сад је дошло доба да морамо говорити. Кажи ми, бих ли смио, као твој најстарији син, да те за нешто упитам? — Би, — рече старац.
“ А он ми одговори: „Бог ти помогао!“ и да ми водицу. Кад се вратим натраг, а то мојом несрећом ударила киша, па дошло море и све просо поплавило и однијело! Сад се ја забринем како ћу сићи на земљу.
Када је вијеме дошло, пође мали цару, али када је стио уљећи, заустави га стражар и не шће га пуштити. Мали је задуго молио, али када му
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тако је дошло сад и ово доба, Где каткад чујем грактање гаврана: И тада гледам изглед свога гроба, 'Ладан остатак снаге мојих дана.
Пуст живот гледам к'о владар без круне.. Дошло се довде, али не знам како; Не знам због чега дан слободе спава; Не знам да л' живи зора и мој пак'о, Та стара зора и
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једног поподнева организована је јавна проба и машина је транспортована до реке. Целокупно становништво је дошло да присуствује великом спектаклу.
Било је то посебно задовољство али није могло да се пореди са делиријумом радости које је дошло после првог открића. Међу мојим новим пријатељима био је бивши градоначелник, господин Бозен (Баузин) кога сам ја већ
проучавао књижевност и уметност, а најбоље године свога живота провео сам по библиотекама, читајући све што би ми дошло до руке, од Њутнових (Неwтон) Принципа до романа Пола де Кока (Раул де Коск) и осетио сам да сам улудо протраћио
Човек може да се изненада растужи и да с муком тражи објашњење, а могао је да схвати да је до тога дошло просто зато што је један облак заклонио Сунце.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Верност цару била је основна врлина граничара, јача од дивљења према Гарибалдију 1866., па је тако дошло и до победе Аустрије код Кустоце.
Историја Баната забележила је један велики догађај у рано пролеће 1872. године, у пролеће које је дошло иза оног Божића када су се мој отац и моја мајка сагласили да се не слажу око предлога да пођем у Праг.
Рекли су ми да је годину дана раније (1873.) у Њујорку дошло до панике на ”црни петак” и да се Њујорк још није опоравио од тог удара.
Упознавање са њиховим животом и радом добро ми је дошло пред мој полазак у Филаделфију, на изложбу поводом стогодишњице проглашења независности Сједињених Држава која је том
Сутрадан су неке новине писале да је у једној држави дошло до неправилног пребројавања гласова, па су то назвале преваром.
Тек након тога, свет је почео да схвата да је дошло до једног великог открића за човечанство. Данас знамо да је било потребно да се у мозговима научника роде нови појмови
Кениг је поцрвенео од љутине и ко зна до каквих речи би дошло да у том тренутку није ступио у моју собу сам Хелмхолц, као да је изникао из земље.
Вебстерово и Ејмсово причање уверило ме је да је у Америци дошло до преокрета у односу на научна истраживања и да је прогрес доста брз.
Сваки од њих је веровао да је електрична наука тек у повоју, и да се до највећег броја изума дошло пробањем и случајним погађањем.
” За нешто мање од пет година дошло је до радикалне промене у гледањима на ствари које су од самог почетка биле јасне познатим научницима као, на пример,
Већина ових људи дошло је до више академске спреме на европским универзитетима, а знатан број их је дошао са Џонс Хопкинса.
Без икаквих ограда тражи правичност за све мале народе. Неки од наших савезника, када је дошло до густог, ставили су на пазар југословенску Далмацију, Истру, Корушку и Ријеку.
Ћипико, Иво - Приповетке
у живом црвенилу неба, пуном уоколо фантастичних приказа, тамо далеко, иза прекоморских брдина, одакле је и њих двоје дошло. —И сутра је лијепо време, док сунце крваво залази, — примети неки старац. Сви погледаше на запад.
се боље осуши; уто им се он јави и понуди им да сређени духан к њему донесу: он ће га купити и боље но други платити. Дошло вријеме, људи духан просушили, покупили и средили; у кола га укрцали, па с њиме правце у чаршију к Осман—ефендији.
И толико пута њих двоје дошло би јој на памет кад би гледала у трачак свјетлости што је избивао из оне мрачне рупе у дну дворишта.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Није случајно што су први пут у романтизму прекорачиване жанровске границе, што је дошло до појаве која је названа „мешање жанрова“.
Чинио је то, између осталих и сам Лаза Костић у својој познатој и полемичкој књизи о Змају. До промене је дошло тек када је, једноставно, напуштен народни стих.
из приче и њенога условног времена, а на то нас подсећа управо појављивање причаоца и објашњење како је до приче дошло: он ју је замислио једне вечери кад је уморан сео поред моста и леђима се наслонио на његов топао, клесани камен.
синтаксичка понављања (и паралелизме) може гледати споља, и тада у њима распознајемо реторички поступак што је особито дошло до изражаја у Матићевој социјалној и на актуелне теме писаној поезији. Али се на њих може гледати и изнутра, тј.
Познати неспоразуми до којих је дошло због неприкладнога читања Попине поезије условљени су, између осталога, чињеницом да се поезија овде, као и велики део
Тај је прилог, пре свега, дат у отклањању неких неспоразума до којих је дошло кад су се појавиле прве књиге наше модерне поратне поезије; неспоразума који су у измењеноме облику до дана данашњег
био незнан и неразумљив чак и посвећенима, Зоран Мишић је писао са страшћу човека који осећа и зна да је још једном дошло време кад се померају односи у целоме систему националне поезије; отуда и долазе извесни обертонови профетскога
У ствари, овде је до нарушавања или померања дошло на семантичкоме плану: обрт бацати сенку изокренут је тако да сенка баца (увис тополу).
Границе векова нису, разуме се, и границе књижевности, али је код нас на уласку у ХХ век дошло до видљивог успона, који је Дучић назвао уметничком зрелошћу српске књижевности.
Али предмет о коме вас обавештавају они заправо моделују. Стога се подразумевају и извесна сазнања до којих се дошло у теорији информације, кибернетици и теорији моделовања.
Та истраживања морамо продужити, проширити и прилагођавати новим сазнањима до којих се у међувремену дошло у науци о књижевности.
не мислим, наравно, на доктринарну примену, јер она има мршаве резултате. • У последњих деценијудве као да је дошло до извесне засићености књижевном теоријом и методологијом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Клањајући се, одлази.) XИX ЖИВКА, ДАРА ЖИВКА (враћајући се са врата): Даро, дете моје, мени је чисто дошло да плачем. (Плаче.) А ти... ти ништа?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
разлучених обзира: следовао би јој отров, али ће деца остати сироте; децу може преузети њен отац, али би му с њима дошло и големо богатство, што се погрешно може тумачити; могу је удати за најнеугледнијег човека у махали, чак за слугу, али
Поступак је мање тражен, више спонтано нађен. И очигледно је да се до њега дошло зато што је Станковић настојао да му приповедање потече из Софкине свести.
мењао оба почетка њеног сећања, него је премештао и њихов положај у композицији романа, чак толико да је најзад дошло до пуног темпоралног преокретања.
Поглед уназад, који је на композиционој равни брисан, задржан је на нижој равни у тексту. А дошло је и до још једне занимљиве појаве: брзина протицања приповедног времена постала је, кад је целина склопљена,
стална: постепено је прво једну па онда другу етапу Софкиног сећања помицао на сам почетак, тако да је напослетку дошло до огледалског преокретања времена - што је у првој верзији био почетак (композициона улога пролога) у последњој је
А за то је најпогоднија, чак је и довољна, пишчева преписка. Доведе ли се ствар дотле, постаје јасно да је дошло до замене какву и у психолошком тумачењу налазимо кад се помоћу приватне личности пишчеве објавшњавају ликови у роману.
Али ми такође знамо да су већ након првог светског рата, када је дошло до дубоких промена у српској књижевности, за М. Црњанског, Р. Петровића и М.
]”. 62 До промене је, чини се, дошло и зато што је Станковић - тачно онако као што је цео текст из верзије у верзију преокретао, а о чему се у првом
] више се знало и памтило [. . . ]“. До грешке је дошло зато што, чак и нехотице, Станковић полази од Софкинога знања као од првог и основног извора, а све остало само се
Нејасноће више нема, али је зато дошло до понављања, гомилања. Тиме смо уједно доспели до средишњег механизма који генерише изузетно честу али и чудновату
Јер оно „што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је. До сада бар, иако није никога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила.
И пошто је већ дошло до удвајања, писац Софку из јаве преноси у сан. Јер сан му, између осталог, може послужити да мотивише прејак,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ А риба му одговара: „Није т’ ни бриге! Иди кући, корито је баби дошло већ.“ Вратио се деда кући, и гле, Бога ми, Испред куће, кровињаре, ново корито. А бабушка, радује л’ се?
Ено се Срби слажу У једној главној цели, И ако није дошло До пољубаца врели’. Ено се Срби штују, Или се барем трпе Сви који снагу своју Из једног врела црпе.
Краков, Станислав - КРИЛА
Два војника се довукла до ватре и поверљиво питају писара: — Има ли штогод да је дошло? — Има ли?.. Биће, биће... Без бриге само. Има да је живот псећи, и да ни он сигуран није... а само смрт, смрт, смрт..
Шеф ескадриле похваљен је највишом наредбом за успешно даљно извиђање, те су зато сада приредили свечан ручак. Дошло је неколико савезничких официра, чак и са знаком сфинкса и лава на јаци, један залутали новинар и две високе даме.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тако је њему дошло на памет да оствари оно о чему сам ја толико сањао... Био је сасвим мрак кад смо ушли у двориште неке фантастичне
Између колико се колиба, житница и зидова требало провући, преко колико дворишта је требало прећи, да би се дошло до дворишта шефа села, истога као и сва остала! Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
По заповести ђенерала Черњајева написао сам данас ову депешу на кнеза Милана: »Дошло ми је до знања да се у Београду ради на миру и да на томе особито настојава инглески конзул.
Ђенерал рече: — А, а, чини ми се Турци цy јуче разбили главу о Шуматовац. Затим... Шта мислите ви читаоци да је дошло затим?
а француско друштво било би поштеђено од ових многих и дугих напона и мрцварења преко којих је сад дошло до републике. — Оставимо све остало; али зар ви збиља верујете да је република у Француској утврђена?!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ако није засијало, Оно синут’ мора, Пре слободе мора бити Крвавих покора. Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хтео бих да се једном појаве, па да их сатремо. Али неспокојство ми изазива помисао на муницију. Дошло ми да се чупам за косе. Но, хвала Богу, и они су се притајили. Ваљда и неће.
Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници. Артиљерија је одмах отпочела.
Колико видим, нема метра где не лежи мртав или рањен војник. Моји болови су све јачи. Дошло ми је да закукам... до неба. Зажелео сам да ме убију, јер више нисам могао. Пренебрегао сам живот и померих се.
Понека искрица свести сине и разрогаченим очима посматрам оне мртве око себе. Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман! Пуцњеви пушака се разлежу.
Гледао сам их и нешто је у мени дрхтало од помисли да ће кроз који час половина од њих лежати мртва. Дошло ми је нешто тешко. Бојовић објасни десетарима како ћемо сада извршити прелаз.
Увече смо дошли сви у заказано време. Сели смо и за вечеру, али са нама не беше нашег собног старешине. Дошло је и време спавању, али капетан „Фикус“ се и не појављује. Лешкаримо раскомоћени на креветима и гласно разговарамо.
Онда нам је изложио како је до тога дошло. — Стражари на објавницама налазе се удаљени око тридесет метара. Осталих дана, они се довикују и узајамно грде.
— Хвала на комплименту! — смешка се Драган. Командир се обрати мени: — Изложићу вам његов случај... Дошло је наређење да се упути у Француску, где треба да заврши школу. И ја сам хтео пре два дана да га разрешим. Ни да чује..
Известићу вас одмах. Ви, као да спавате тамо — љутну се командир и затвори телефон. Дошло ми је да му... Потрчао сам назад у ров... Био сам уверен да су уништили бугарске топове, те сам ишао слободно.
Кад сам му казао да идем за Француску, он ме запита: „Јеси ли написао тестамент?“ Дошло ми је да га ударим. Има тако чудних људи, који замишљају како су они врло духовити, а нису свесни да тиме испољавају
Онда сам је погледао љутито. Претварала се као да ме не види и гледала негде на супротну страну. Задрхтао сам. Дошло ми да је дохватим, па да је мучим, и на силу приморам да ми отвори врата.
Своју руку није извлачила испод моје. Осећајући близину њенога тела задрхтао сам. Дошло ми је да јој стегнем руку, али сам се тргао. — Опростите! — и тада сам удаљио њену руку. — Био сам исувише слободан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поред свога опште благо Пред очима у души има, И да се свога својски прима Олакшати му свако бреме — Знам да би дошло златно време. 1846.
Затиме се села На свој канапе, А десетак јела Већ је дошло пре; Ту ноздрве шкакље Разних јела нук, Ту су руке чакље, Гортан гладни вук.
Кад је дошло до кетуше, Опет мајке бога моле Не би ли им ћер узео, Удаваче бога моле Да не иште коју другу. Момче младо голобра
Кад је дошло да се игра Шаљивога јастучића, Бацила се мала коцка Да у руке јастук даде Или момку ил’ девојци. Коцка пала,
Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста се сама смеју. Кад је дошло Ружичало, Изишло је Цвет-девојче На гроб оца и матере.
Светло сунце похитало, Брже дошло на заходак, Јошт се брже мрак расуо, И месец се указао. А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на
1953. Ево да, како би рекао Вук, дам рачуна у чему су те измене, и откуда је до њих дошло. У првоме издању било је укупно 73 песме; сада их је 118.
У првоме издању било је укупно 73 песме; сада их је 118. До тога проширења није дошло стога што бих сада био спустио критериј при одабирању песама; напротив, критериј је углавном пооштрен, јер сам три
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ Упекло сунце — сажеже све! Дошло небо модро као чивит. Изведрило се, нигдје облачка да опазиш. Далеко тамо — далеко око Осмаче и Луњевца ухватила се
— Нећу! — издера се Мијо силовито, па подиже очи, у којима се свијетлило неколико суза. — Зар је баш до тога дошло? Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре, које сам ја главом садио и подизô?!... Коме да оставим?
— рече Симеун, искапи чашу, па настави: — Скупи се свијета пуна, равна равнијана авлија. Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву. Покојни Партенија — и у гробу му 'вала!
Јазавца тужити! Е, ово је права будала, будала над будалама. Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш? Давид: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим?
Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш? Давид: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим? Није ниоткуд, већ знам данашњи ред и закон.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ето, дошло од јутрос пуно писама: из министарства, из округа, из општине. Кад, једно писмо мирише. Знам, писма из министарства не
КАПЕТАН: Па не мораш, брате, министру да кажеш, можеш и мени. ВИНА: Довде ми је већ дошло. Ја се мучим и хватам разбојника, а ви телеграфирате „с опасношћу живота ухватио сам та”.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Иза тог наговештаја хуманизма ипак није дошло до ширег усвајања тог покрета; путеве к њему ускоро је пресекла турска инвазија. Све до 15.
источноевропског типа с доминантним грчким утицајем (а не руским као код других тадашњих наших писаца), што је дошло до израза у неколико његових раних, за живота необјављених дела (Ижица, Венац од алфавита, Христоитија и др.).
ритмички преуређена реченица пренета је из стиха у прозу. Дошло је до зближавања стиха и прозе, лирике и романа. Стога његови романи имају јак лирски набој, почев од Дневника о
Био је и сложенији. Јер је, сем отпора страним окупационим властима, дошло до унутрашњег раскола у народу на идеолошкој основи.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо. Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав. Мислио је да ће и
И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је. Свршило се и то. Напослетку сасвим. Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта
Да му није тешко виђење, говор с њом. И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Име мишјакиња, за биљку која је лек за очи пар еxцелленце, дошло је можда отуда што мишеви, у приповеткама, знају травку којом се могу исцелити очи, в. СЕЗ, 41, 1927, № 44, 97; упор.
Ћипико, Иво - Пауци
Газда, срачунавши, дохвати са стола штампану „задужницу” и вели Војкану: — Све сам ти сакупио уједно. Са трошковима дошло ти је на тристо круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер.
—Данас бих био и ја жео, — вели Војкан, —— вријеме је... — И, изнебуха, као да му је тога часа на памет дошло, вели: — Да се нагодимо, Петре! Што ћемо на суду?
Дакле, хоћеш ли? Раду грђе уплашише његове слатке ријечи. Не зна што да рече, и дошло му да бјежи, осјећа то, па вели: — Част вама, али сада не могу... Видићу, — и у хитњи изиђе из дућана.
Обазире се уоколо да их негдје положи на сигурно, али никако да их из руке испусти. А Ради дошло до грла и гуши се... Напреже сву снагу да му каже да баци јаја из руку, да му помогне, јер сада ће главу изгубити...
Грабе један испред другога... А ча ће мени остат'? Муж ми немоћа јема годину дан'... Ух! Ча је ово дошло? — Не бишете се дужит'! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. — Дали сте... — Па? — Дакле, мени ништа!
— Ништа; одмах ћа! А да, реци шјори мами да ће платит' мулту; дошло је ради скуле... Добро си ти дите? А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? Дијете се уплаши и обори очи.
Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић.
— јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. — Зар сам зна ча чиним? Смело ме: сунце, вино, труд... Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! — Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. — Знам, било би боље.
Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Накотиле се змије које бауљају по трсци или се сунчају на посивелим говеђим лобањама. Све је дошло некако пепељасто, и небо и предели, само су се обронци Вратимља над долином опасали свежим зеленилом и расцветалим
на јаја, да онде седим и да одозго пратим шта раде разбојници, да бројим живе, мртве и рањене и да све то бележим. Дошло је последње време. Лепа дужност за писмена човека.
Да ли сам у погодно време дошао к њему? Седимо један наспрам другог, ћутимо и кришом меримо снагу. Јер, дошло је време да се огледамо. Ништа се више не може одложити.
Најзад, четврти, они најзаједљивији, рекоше како је све то дошло само због међусобног гложења и надвлачења између Лауша и Дадаре.
Можда је нека од њих заочила моју грбу, то јој је дошло као згодно седло, па ће весели Димитрије, ни крив ни дужан, због лудости овога балавца шнирати уздуж и попреко
пропадајући кроз скорелу покорицу у дубок смет, или у најбољем случају куња крај пиштеће ватре на каквој окопини. Дошло је вече и све се опет вратило на старо. Причали су о његовим победама над Брзаном и свим другим подвизима и јунаштвима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Венуло је мало дете, што му земља мајку крије, Нестало га једног дана и никада дошло није... Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô. И од овог тужног дана протекло је врло много.
Шта очи пред собом виде? Какав је оно човек што к мени у кућу иде? Богови, Слепчевић то је... Но, то је већ дошло довде: Лало, затвори врата, па кажи да нисам овде. 1884.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
на брзу руку позакључавала, покуља та руља преко главних степеница, рушећи, претурајући и ломећи све што јој је дошло до руке. Тим начином допрла је и до главне сале, где су били скупљени учесници конгреса.
Ваше кратко задоцњење, које ми је изгледало много дуже, биће нам ипак добро дошло. Јер док сам на Вас овде, наслоњен на зидану ограду моста, изгледао и посматрао пролазнике, опазих изненада једног
Много даље у прошлост дошло се анализом радиоактивних минерала. Ти се минерали распадају током времена по строгим физикалним законима тако да нам
Но, до тога није, хвала Богу, дошло, па зато могу у миру и тишини да проживим своје дане. Ја нисам успео да своје рачуне довршим до краја, јер су ми
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле, љоке! Неда Жарко млека, Треба за себека!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Треба само да почне вести за цркву, и онда се зна да ће плести седе.” Сети се једнога дана мајсторица Ристана — „Дошло ми као у сан” — неког лековитог блата крај манастира у Санџаку.
Онога истога дана кад је дошло писмо с вешћу да је Риста изишао из затвора, умрла је предвече мајсторица Ристана. Али тешко, с питањима и тражењем у
Тоје била велика мука, и уједно последња прилика да се с ретком оданошћу пазе. Код Срећка је дошло запаљење плућа и није издржао. Сахранили су га на сами Бадњи дан.
Гледао је у Нолу као у икону, и простосрдачно је признао да је „проп'о”. До верења је дошло брзо. С једне стране, добро оматорели али кочоперни Лазарић изјавио је да му се девојка допада преко сваке мере, да
Чим дође из школе, обуче се као доктор Мирко, и лечи животиње, и, да видите, и излечи их. Дошло ми да му се и ја јавим за пациента: у грудима, овде, нешто ме много гуши и пече.
Па је адвокат нешто забрљао с продајом млина, а Јеврејин Штајн је рђаво шпекулирао кад је дошло да с мојим новцем шпекулира...” Одједаред, нека граја у авлији, и неко лудо гурање уз степенице, и лудо смејање.
Из дана у дан је било новости. Лудак је говорио и писао читаве расправе против Бога и Христа. Али је дошло и нешто ретко ружно на болесниково тело: страшан свраб у унутрашњости дебелог црева.
Али није дошло до тог да наказан изађе пред свет: умро је, а мртву су му удесили нос од гипса. Свет је ишао да види нос.
Шлајфер је сахрањен по лепом времену. Студено, али мирно и сунчано. Дошло је доста свакојаког света, и оног који никада с њим није општио.
Још ћу ти више истине и исповести казати. Добро ми је дошло да прођем кроз нову пробу, која ће ме охрабрити, или обесхрабрити, свеједно, али некако смирити...
— Све удара по младима! — Изван хора, она двојица кандидата помирили се, лакше им дошло без трећег конкурента. А у најмлађој, Косовчевој генерацији, први до Косовца врши његове дужности, осећа се сасвим као
Да је од Бога дошло, ја бих био ведар и задовољан; али је од оца дошло! Страшно! Да је од Бога дошло, ја бих се паштио за оно даље.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Из те заблуде ме је извело једно створење које смо звали Лулу. Како је Лулу дошло до тога открића, то ни дан данас не знам; сећам се само да ми је једнога дана шапнуло: „Ти си мушко!
новим ципелама а он не би обратио довољно пажње, ја сам га, веле, гађао папучама, четком, ватраљем и свим што би ми дошло до руку и што би се могло са пода скупити.
Да је на таквој ситуацији остало, ми би искористили победу до краја, али је дошло још једно изненађење. Лавеж пса пробудио је и момка који је спавао у кујни и овај се појавио на бојишту са једном
грешника из наставничког већа, коме је ставила у дужност да, са нама заједно, учи француски, а нама је то добро дошло, јер нам на тај начин тај предмет није задавао никакве тешкоће.
“ У почетку ме је бунила та његова љубазност и дошло ми је више пута, кад ме тако љубазно поздрави, да га брутално нападнем, али сам се полако, полако почео да навикавам.
“ И на крају крајева, пошто је апеловао и на моје добро срце, морао сам му попустити, и тако је, ето, дошло до тога да сам сад умро. Новинар: То је одиста занимљиво! (Бележи). Ја: Да, врло је занимљиво.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим. Ако би до нечег дошло, ова деца би ме коњима изгазила. — Е, мој докторе... није тако. Ова деца гину...
То је у вези са оним што се баш сада одиграло на друму, о чему ћу ти доцније говорити. После два дана дошло је наређење да кренемо на границу, према Бугарима. Стигли смо, чини ми се...
Брашно је делио војницима поручник Лука. На свакога официра и војника дошло је по две шаке брашна. Људи су били задовољни. Добили смо и конзерве.
За њом уђоше још два Грка, апаша, стисла уста и накострешили се. Али, и мени је већ било дошло до гуше. Ставио сам брзо руку у џеп од блузе, где напипах револвер. Е, сад ми је лако.
А и оно дрво се клати и церека, као онај Анамит. Е, дошло ми је да га ударим. Али не могу да отворим врата аутомобила и шофер ми говори нешто љутито... Посматрам га.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао. Замисли се и сневесели Ведран. Време поласка дошло, а њему се не остављају ни грабић, ни бреза. Али, како да се оцу и мајци као наказа врати, као патуљак век векује?
И у сну и на јави поче се Капљици привиђати Цвет. Тако је знала да је дошло време да крене. Позва Капљица свог небеског коњића, али Зрачак се једва проби до ње кроз мирисну завесу лишћа, зарони
Недељама и месецима доносио је болесној суседи хлеб и млеко, а када је дошло пролеће, она му је поклонила прекрасну жуту лопту.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта, за Бога? ТОМА То!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Код места Черномена, на десној обали Марице, дошло је 26. септ. 1371. године до битке, у којој су Вукашин и Угљеша катастрофално поражени.
До судара је дошло на Видовдан 15. јуна 1389. г. у близини Приштине. О борбеном поретку имамо само доцније вести које се не могу
Неколико година затим дошло је опет до рата између Мађара и Турака. Мађарска војска, под заповедништвом Ј. Хуњадија (који је у песмама познат као
А с времена на време, ван себе од беса, Турци су палили, пустошили, робили и убијали све што би им под руку дошло. Како је то изгледало, довољно речито сведочи један запис с краја XВИ века: „У љуто зимње време свлачише и наге на
Остваривало се зло пророчанство турских мудраца: „Друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће“. Било је дошло време да престане турско господство и да „друга постане судија“.
у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је нестало зиме И дошло мило прољеће, тако закукаше мати и кћи“.
Што је до женидбе најзад дошло, за то треба захвалити „књигама старославним“, које су предсказивале „пошљедње вријеме“ и у том времену Лазарево
Виђе кнеже да је дошло робље; колико је срца милостива, трипут пада, па он обумира гледајући јада ев’ од робља, низ образе грозне сузе
половини XИX века — упоредо са продирањем европског капитала у ваневропске земље и са појачаним освајањем колонија — дошло се до низа чињеница које су биле у оштрој супротности са објашњавањем сличности сижеа пореклом разних народа од једног
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— И дрекавца! — одврати Луња и не трепнувши. — Боц, боц, па ће одмах крепати! — Идемо ми брже напоље док није дошло нешто горе од Луње — предложи Јованче. Мачак одједном сједе и хукну: — Ја више не могу никуд ни макнути.
Као најуспјелија показала им се ипак „Жујина тајна кућа“. Ево како је дошло до њезине градње. На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Хиљаду и осам стотина галија на броју што им бијаше под Цариград дошло, како се о том у летописцу сведочи. И никакве они к беденом не донеше приправе за узимање града.
Нити је то њему ни до ума дошло да је тко под град дошао, него исто теке онако је једну реч лупио да се они разиђу, еда би сребро не погинуло... 8.
Куд га очи воде нека иде... Злосрећником и несрећником зло се на глави врши и крушац сатире. С неправдом дошло са злом отишло. Како пијани у блату. Може ли се зими, на снегу и леду што сијати...
Шапат не пролази узалуд. Ни плаће, ни враће. И не могоше истине казивати, а лагати не смеше о главу. Брзо дошло, скорије измакло се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе. Хаџи Замфир није дао да се даље школује.
Јевда се просто изненадила. То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што! Оно чега се она бојала, од чега је стрепила, — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било
утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто да га добро запамти, — а за то је, опет, морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.
А све је то било и дошло отуда што се хтело судити и закључци изводити из Маниног понашања. — Ману тога дана није држало место.
ама сасвим од речи до речи, по оној бачванској песми, која гласи: „Ја сам цуру молио и лепо говорио, а сада је дошло време — цура моли мене!