Црњански, Милош - Лирика Итаке
Настављам судбу, већ и код нас прошлу, болесну неку младост, без престанка; тек рођењем дошлу, са расутим лишћем, што, са гроба Бранка, на мој живот пада. И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба.