Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Зашто свака не осећа што је национални понос. 5. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): Ура, ето плода, Дошо нам је војвода!
ЛЕПРШИЋ: Освануће и њима црни петак, јер је приспео војвода. ЗЕЛЕНИЋКА: Шупљикац дошо? Па нема ни илуминације! ЛЕПРШИЋ: Чини ми се, слабо смо и с њим погодили.
Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи? ЛЕПРШИЋ: Ето, тако нам ствари стоје.
ГАВРИЛОВИЋ: Па зашто нисте? СМРДИЋ: Знам да би вама по вољи било. ГАВРИЛОВИЋ: Зашто мени? Мени је свеједно ма ко дошо у службу. СМРДИЋ: И стран? ГАВРИЛОВИЋ: Ако је поштен, боље и стран, него свој, а неваљао. СМРДИЋ: Јесте ли га чули?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
И он дошо да види. Старица се нешто сашапта с Хусом и донесе Марку охладњео печен кромпир. — Узми, војниче, па кад будеш пуцо
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Запустио своје рођене послове... (Застане, ослушкује, видно узнемирен) Ево кадије! Шта сте се ушепртљале? Дошо кадија! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа нисам чула. Учинило ти се; биће да је ветар. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ваљда ја боље знам!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
,,добро Ми дошо!” Туре га поздравља, ,,Осман ти се паша понизно јавља: паша је близу, тек ту што није, ено, гле, на брегу барјак му се
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
др Спасић до тога знања дошо, да је и Тврдицу за превод с немачког огласио, но доказати није мого. Да би се личност избегла, нуждно је да Спасић
ШАЉИВАЦ: Ви се срдите, г<осподине> докторе, а не знате каквим сам послом к вама дошо. ДОКТОР: Извините, мени је доста. ШАЉИВАЦ: Али гди се тиче ваше славе. ДОКТОР: Како? Говорите!
ПУТНИК: Не, шалу на страну. Казао сам вам да ћу га излечити и дошо сам да одржим реч. Шта може бити лепше, него младом човеку повратити разум! ШАЉИВАЦ: А у чему се состоји ваш лек?
ДАМЈАН: Одмах? КУЗМАН: Зато сам и дошо. ДАМЈАН: Немој, комшо. Остави јошт на неко време, док се промислиш, може бити да ћеш се предомислити.
МИЛАН: Мени је познато. Зато сам и дошо, да с вами радост делим. ЉУБА: Данас ми је најмилији дан. МИЛАН: Томе се врло радујем. Кад мислите да буде весеље?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: О, небо, о, судбино! Како су путови твоји недостижими! Одбацио сам више од три стотине партија, дошо сам у ово мјесто, гди нисам мислио што друго наћи кромје одмора од путешествија. И какав ангел указа ми се изненада!
АЛЕКСА (на страни): Тај ми јошт треба! 7. БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Баш си у добро време дошо. БАТИЋ: Господин Вујућ, не знам како ћу да вам у очи погледим.
Но како ми је било кад сам кући дошо и ове тантузе нашао. (Проспе ú по асталу.) МАРКО: Шта? МИТА (тајно Алекси): Ето ти твоја шпекулација!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Поред пута леже попаљена аустријска кола и надувене лешине коња. Сретамо и групе војника који раздрагано певају: Дошо Шваба све до Раље А од Раље никуд даље...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Не зна престојнику, ни агентима не зна, ни есесу не зна! А да видиш како код мене зна! Мени је млоги дошо на јесте у седмицу! Униђе ми као надркан пастув, а изнесу га ко пробушено прдало! Зна и што не зна да је знао!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Арханђео Анђама и Брадаило! Репоња крилати! ЦМИЉА: Нисам га виђала. ИКОНИЈА: Мустра, дошо са робије. А не би ме чудило ни да је некога клепио... ЦМИЉА: Због чега с робије?
МАНОЈЛО: Чекај да чујеш до краја, па онда види каква је заслуга! Дошо дивизијар, нашо нас здраве и читаве, викао саботери, дезертери, оставили сте четврту чету на цедилу, положај
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад ђенерал поизмакне: — Бог'ме даље се не би могло! — Како си сад сладак! — Ја, к'и мед. — Сиђи, дошо, с коња да видиш како је. — Опрем', рођо... и тако, што даље ђенерал све искреније.