Црњански, Милош - Сеобе 2
Мирно је било и на аустријској страни. Само је у новонасељеним селима, немецких дошљака, врвело као у мравињацима и кошницама. Та празнина сетила је Исаковича онога што му је Енгелсхофен био рекао.
За то време, сад се пукови Шевича и Прерадовича почеше да свађају око официра. Ко ће више дошљака да примами на своју страну?
У сваком случају, са насељавањем дошљака, у први мах, ишло је брзо. Хорвату је, указом од 20. новембрија 1752, дато чак и то, да се, са територије коју
Предграђе Подоља, у Кијеву, одјекивало је, почетком тог марта месеца, од песме тих дошљака, али и пригушеног плача, нарочито жена.
Прелетао је погледом, стојећи, испред своје сјајне пратње, са Витковичем – који му је стајао у потиљак – шаренило дошљака, који су имали да буду одведени у Миргород, у Крилов, у Бахмут, да их разместе по насељима, с тим, да се, те јесени,
Костјурин је, зачуђен, посматрао тог дошљака. Павле је на коњу, прав, миран, био врло лепа појава. Костјурин није био оценио добро тог Исаковича, о коме је имао
Иако је у росијској армији, тада, настала права литија дошљака, странаца, који су били у Санкт-Петерсбург нагрнули, сербски досељеници били су лепо примљени.
Било је и друге сиротиње у Кијеву, а долазак тих дошљака из Аустрије трајао је тада две године. Костјурин је говорио да нико у Росији не гладује.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Поседовао је, наиме, особине расних младих дошљака; гутајући често увреде, они умеју да из великих невоља извуку корист за своје напредовање у животу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Да опет није заметнуо кавгу? А кавге се за дошљака налазило на коју год страну пошао: у сеоску биртију, у млин, у цркву или у шуму по дрва.
— Па гдје си ти мени, куме Петре, досад био? — пријекорно се загледа Пантелија у дошљака. — све штокуд по стражама и осигурањима, па никада да те видим.
Јуриша она својим миром и на срце дошљака. — Путниче, немаш више с ким разговарати, немаш коме отићи. Видиш ли, пут води у језеро, у дубину, рибама.
— Све ће бити — понавља дјечак тјешећи се, и сад већ мало ведрије гледа огољено језеро-дошљака, које још увијек отуђено опипава своје нове, тек овлаш омеђене обале.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
соби, онај страх је затиснуо прозоре, крцкале су греде, нешто је тупо лупило у прозор и одбило се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут
Моје имање, а не твоје! Оно што је остало од муке Луке Дошљака.“ „Закон постоји, суд постоји, он ће нас разрачунати.“ „И суд, и закон, и правда, све сам то ја!
Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак. Поред мајке и села, који никада и ни због чега нису поштовали Луку Дошљака, како је могао и смео он да га поштује? Каје се сада. Бог га због тога Вукашином кажњава.
да мајка ућути с прекорима и не помиње домаћина Василија, да он не буде Аћим Дошљак, син слуге и воденичара Луке Дошљака, да буде први газда у селу, па Ђорђе очеВину да наследи, а Вукашин науке и школе да му сврши и велики човек постане.
Грмео је у Скупштини и цела га селачка Србија чула. Њега, сина Луке Дошљака, воденичара и слуге. А шта сам сада? Шта ћу ове ноћи постати кад ми се туђе рађа? рече гласно у Вир тишине.
Казна. Његовом вољом много је деце остало без очева. Стиже га казна. И божја, и Василијева, и Катина, и Луке Дошљака... ...У бакрачу што Виси на чађавим веригама певуши вода пуна свакојаких трава. Већ је неколико пута прокључала.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— мали дошљаци јурили су за лептирима, али ови су им стално за педаљ измицали. Рат острвљана и дошљака око лептира трајао је цели дан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он дочека младог дошљака врло љубазно и обрадова се кад чу да је нећак Луке Вацелрода, бискупа ермеландског. После кратког разговора, вођеног
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Па и кад је капију отворила, једним крајичком гледа на дошљака а другим и даље на мајку. У другом делу описа, који је наведен, то се не види, али се зато види у првом, који сада
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Белешка је била подужа, пакосна и заједљива. А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.