Употреба речи дође у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Проседео је. Очи нису имале више оне светлости, беху тамне и упале, а лице му дође као снег бело. Мени изгледаше много лепши него пре.

„Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам... Е, баш сам жељан људи и света!... Не знам где се мој стари пријатељ Марко толико забавио?

Ја сам га послушала. Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу

Боже мој!... Онда сам се још умела и насмејати, а сад?... Тако ми седимо, а испод астала диже се псето, дође до врата, ушћули уши и стаде режати. „Иди, види ко је!“ рече ми тетка.

Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!... Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором.

“ Сирота!... Ни до гроба га није заборавила. Дан за даном тужно су пролазили. Никад весела лица, нигде осмеха. Дође празник: тетка постави сто, изнесе оно мало мршаве хране којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни

Грлице моја, ниси упамтила: давно је како је срећа прекорачила праг ове наше кућице да се више никада не поврати... Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само

“ И она опет тужно зајеца. Тако су ми пролазили дани и године, у вечитој тузи, вечитој самоћи. Каткада само дође нам чича Марко. „Маро“, вели, „треба порцију платити“. Тетка му каже да нема, па макар јој кућу продали.

“ Други пут опет дође, пита имамо ли брашна. А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом, однесе на сувачу, па нам самеље.

Али једанпут не беше Марка код куће, отишао је у Бечкерек послом неким; а уместо њега дође његов син Алекса. „Рекао ми је бабо да вас походим: можда ће вам што требати?...

„Шта је то?“ питах се сама... И једва сам чекала да га опет видим... а, овамо, кад нам дође, ја бих хтела да побегнем некуда, али не могу: стојим и гледам ону врану косу што му густим праменовима кружи бело као

А зар има две љубави?... Има ли два живота?... Дође вече. Тетка је легла да спава, а ја изиђем напоље пред кућу; ту сам дуго на једној клупици замишљено седела.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

у само једном месту, селу или граду, а сприопштава|јући ти ову књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и дође, ту ћу се с т о б о м другољубно разговарати, и што добро будем знао драговољно казиваћу т и, и што је најважније: не

Но, — како се често случава — ко друге| лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам острижен дома дође. Ловац, негде ту сакривен, устрели орла.

Мислећи дакле и на сваку руку размишљавајући у тако бедним опстојателствам шта ће од њега пајпосле бити, дође му на памет да често, овде на земљи, оно што сила и снага не може, мајсторија и хитрост учини.

најодаљених граница прогнату и сакривену истину; који не иште да позна оне који га окружавају, и верује оном ко пре дође и оном који уме лепше говорити, хитрије лагати и искусније ласкати — подобан је ове басне лаву, који верује све што му

А кад дође лисац, само уме ли он боље слаткословити и лагати, нек се онда држи курјак! Човек љубокористан и лаком приличан је

а јоште, што је црње и опачније, хоће силом и на љуту срамоту и друге да научи, пак говори пуст што му год на памет дође. Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче.

Пошље дакле лисицу те их завади и растави. Онда лав, на сваког понаособито ударајући, свој тројици дође дође до главе.| Наравоученије Несогласије христјана подигло је Турчина; њихово согласије понизиће га.

Пошље дакле лисицу те их завади и растави. Онда лав, на сваког понаособито ударајући, свој тројици дође дође до главе.| Наравоученије Несогласије христјана подигло је Турчина; њихово согласије понизиће га.

12 Лав и миш Лав утруђен легне у хлад почивати, и ту заспи. Миш туда ходећи, дође му у главу да претрчи лава. Лав се презне и шчепа миша. „Ниједна веро!

га, приступи к њему крошко и, пријатељски поздравивши га, каже му да је зготовио велику част, и молига да му у гости дође. Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част.

Бик, више из љубопитства него ли части ради, пође да види каква је лавска част. А кад дође на лавов стан, не видећи ту нити какво приуготовљеније нити ватре на огњишту, подозре| навјет, и види да му се о кожи

15 Курјак, баба и дете Курјак гладан хођаше којекуда тражећи што да изе. Дође увече на крај села пред једну кућу и чује дете гди плаче и бабу гди га страши, говорећи да ако не умукне и не пође

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

нас везане уза зид, пуцају у нас, - прска нам лобања, прска цеваница, подлактица, коска, отежасмо од олова у телу. Дође и вече. Уморили се стрелци. Одвезују нас, псују нам Бога и мајку.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

од капије начинили и Су-капију целу ноћ уочи Воведенија отворену држали и на војску ћесарову чекали; но војска не дође, али заиста били су се навезли у Земуну, но не извезу се на Су-капију него поред града низ Дунав оду и изиђу на Борчу,

’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.” „Доцније дође један официр к нама и запита: ,Ко је ту кнез Алекса?’ и Арса му одговори: ,Ово је’ и пружи руку на мене.

” „Утом дође с оним официром и Мијушко. Пита га цар: тко је он и шта је тамо радио и ко га је на то послао. — Замуца мој г.

” „Ја одем у Ваљево — прича мој отац — и опет почнем чете скупљати, међутим дође фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из Срема, из села Товарника, чини ми се, добар јунак и погибе после на

Такав ага узме неколико момака, дође у село које му се допадне, сазове сељаке и каже им : „Рајо, ја сам царев син и ага, дајте, продајте ми се да сте моји,

У то време дође мајор [Деспотј] Лукић у Ваљево и на Кличевцу шанац начини, скупе четнике (како ми је отац казивао 1800 момака) који су

) Мој отац добије пензију, и врати се кући. Кад он дође кући, а то нахија остала без старешине и без суда. Паша дошао, примио Београд по трактату, с мало Турака.

који и своју порезу трошковима дода и бурунтију напише по колико на једну ожењену главу долази, и тако једни̓ пута дође на мешћемску главу по сто а каткад и више гроша о Митрову-дну и о Ђурђеву—дну.

немачког рата казали првом везиру, и Толико су после свагда држали, а оно кад порежу у народу по ожењеним главама, то дође по 8 или највише по 10 гроша, јербо су кнезови главе од везира крили, а спа̓ије и други Турци који су знали нису

Обојица су се из Босне доселили. У то време кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве дође у српски Шабац-баир на конак, но сутрадан дођу Бега НовљаНин и Ћурт-оглија и убију кнеза Ранка из пушака, пак затворе

године. — После тога дође мом оцу поп Лука, братучед кнеза Ранка, и жали се како Турци не само што су кнеза Ранка убили, него јоште ишту глобе

Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд. После неког времена дође један пашин каваз у Бранковину нашој кући на конак, и све се тајно са мојим оцем разговара.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Нико се није од арама спомогао. Ама што се надуо онако од тешка јордама? Где год дође, све ти се он размеће, све се хвали, у свачем се гради најпаметнији. Па хајде и ту нека га ђаво носи — кад је таки!

— Их, Радане, забога! Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено. — А ја шта ћу, мој брате!... Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?... Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу... Идем често као луд. Што год урадиш, подај њему.

Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види. Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; бации опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.

Попне се на кола, не могу волови готово да макну. Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак. Дође већ да се свисне од терета. Свога га мртви зној проби... Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.

— Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима. Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка,

у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина. А овај капетан јок!

А овај капетан јок! Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце

— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. — Ено, знам ја пре... Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.

Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам... Ето каки је данашњи свет! Ето каки је данашњи нараштај!

Частило се дуго и за много. Дође време да се полази. Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.

Све је то у другога друкчије! Вала само сести па гледати сехира. Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што

— примети Пајо. — Е, те још како!... Сад је баш ишла како ваља!... Само да ти кажем. Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену. Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Само се чуло како пуца суво рпање у чести... Неколико тренутака потраја мртва тишина... Станко Јуришић први дође к себи. Он притрча своме имењаку. — Имењаче!... Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. — Чујем! — одговори Станко.

— одговори Станко. — Јеси жив? — Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако. Али се љуљао. Све дође к себи и опколи их. — Јеси рањен? — Не знам. — Боли ли те где? — Не боли...

Осећао је умор и клонулост... И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило... Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. — Е, брате!

Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... Наскоро дође к себи. Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...

Одоше му мили снови. Он виде само да је бегунац и ништа више... Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. — А ако ти ниси убио Станка!... Ако он буде жив, куд мислиш онда?...

Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: — Дође ли Маринко? — Дошао је... И довео некога. — Нека дође овамо. Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају.

— Дошао је... И довео некога. — Нека дође овамо. Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. Лазар сасвим изгубио свест. Он већ није знао шта ради.

Опрости!... Па клече преда њ. — Ја нисам хтео!... То је било наједанпут!... Ни сам не знам шта ми би!... Дође ми да га морам убити! Или нега или себе!... Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене! Па онда, и оборио ме!...

Па онда, и оборио ме!... Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!... Е, дође, па ми це смрче пред очима!... Морао сам га убити!... – Али ти га ниси убио! — рече субаша.

— Али, он је... пао! Турчин удари у длан. Један се пандур појави на вратима. — Је ли ту Мехо? — Јесте. — Нек дође. Мехо уђе у одају. — Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? — Прије један сахат. Видјех га у воћу, код куће.

Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. Пандур промоли главу на врата. — Кажи Маринку нека дође. Маринко уђе, говорећи још с врата: — Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...

Док бахну у авлију Иван Миражџић. Био је блед као крпа. Како дође, оп запита за домаћина. Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Свуда где дође бол човека, Испуни понор који зјапи: Од једне сузе тисућ река! И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони

1943) НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ На шкртој овој груди и сувој подини, Где расте само трње и стена рапава, Нема ни мрав да дође у гладној години, Овде и љута змија од глади скапава.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: — Ништа! Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: — Да се ниси, море, заљубио? Он позелене и — исплази ми језик.

Разабрао сам се на месту где моја мати говори Јоци да ће му спремити уштипака с медом, само нека он каже кад ће да дође на вечеру. Али и Јоцино чело беше чудновато. Да ли то са Ђорђеве судбине?

Јао! да онда неко дође да му каже да нисам знао „алекције”! Не знам чега сам се тако бојао, напослетку баш и да ме ћуши једанпут, па шта?

— Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори.

Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале. Љути се он, болан, кад види да свећа гори. Чуо сам једанпут, кад дође доцне кући, где прогунђа: — Шта ће та свећа у ово доба? — Па да се видиш свући, Митре, — каже моја мати.

Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа.. Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата!

” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече. Дође с њима још некакав Перо Зеленбаћ, некакав свињарски трговац који, веле, „ради с Пештом.

Онда полако отвори врата, па на прстима дође до велике собе, па прекрсти китом врата од ње. Еј, како ми је онда лако било! Како сам се осећао блажен, као окупан!

Али бабо не уђе у собу. Залуд ми чекасмо. И дан забели, ја и Ђокица заспасмо, а он још не дође. Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило.

Упро поглед у њу и не миче се. Мало после приђе нашем кревету. Гледа нас све, гледа моју сестру. дође опет насред собе, опет погледа уокруг, па прошапута: — Спавају!

Не ваља то мазити дете и попуштати му, па да је једно у свету. Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није

Па удри — ридај. Младост — лудост, старост — слабост! Сутрадан по пијанству Арсенову дође Благоје Радојци сасвим озбиљна лица: — Стрина! Овај наш Арсен, прости ме, замиловао ону Бурмазовићеву вижљу! — Арсен?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А што се заљубљивало, то се понајчешће и узимало. А кад дође до сватова, онда није добро само млади и младожењи, не добијају само они свако своје, него и други свет.

Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак, па не отпочне отприлике овако: — Господине...

« Понекад се господин попа помало, бога ми, и зачуди кад му тако дође Аркадија црквењак па га позове да крсти. — За кога оно рече? — запита неки пут господин попа црквењака.

Нисам, каже, тако мислио, Персо, супруго моја; волијем ја тебе него све путеркрофне на свету!« А мени онда дође жао што сам га тако ожалостила, па проклињем и себе и шприцкрофне.

— вели поп Ћира. — Не да се поправити, он тера своје: »Тера Јела што је започела«, — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.

полудио; па се или усићи и на крај срца је, па заћути као каква пакосна свекрва; или се рашћерета па лупа све којешта. Дође му тако па се усићи, не знаш ни зашто и ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у

да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’оће л’ онда ланути, обешењак један!

— пребацује јој госпоја Перса. — Знам, слатка, — брани се госпоја Сида, — ал’ кад човек дође код вас, а ви онда не знате шта је доста; ви онда формално заробите човека!

Напослетку дође и тај дан, стиже и нови учитељ. Била је субота после подне. Баш је звонило на вечерње кад прођоше Великим сокаком

— пита путник. — О, молим... здраге воље! — вели Аркадија и меће преда њ књигу. Дође ред на новог учитеља да прихвати. Кад пусти глас па запева, сви се окренуше левој певници, да виде ко то пева.

и која, служећи у неком виду цркви и олтару, олакшава службу и Аркадији, и која је стрчала да је све тутњало кад им дође и рече неко да је дошао нови учитељ.

увек наљутило пáтка). А поп-Спири дође напослетку смешно, одобровољи се па вели: »Иди бестрага!« а госпоја Сида срећна што је продужен живот њеном клијенту и

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Накуповао симите, пењерлије из фурунџиница. Поређао по гробу. И, укочено, чисто очајно погледом моли попу да што пре дође до њега, препоје, те како би могао да иде, побегне, не слуша око себе више тај плач, цвилење. — Туго, Мито, домаћине!

Увек је ишао у тој дугачкој, пртеној кошуљи коју нити је прао, нити свлачио док је не поцепа. Па и то, кад дође на гробље да проси, он седа у крај, напослетку, и само гледа где ће моћи да испружи комотно своје дугачке, пуне ноге и

Чека, кад ће да јој каже да је од владике дошло да се венчају. — Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца.

Наза, Од муке, после почела и да пије. Проси, проси, па се напије и дође. Стане Љубу да дрма, буди, милује а он уморно, мртво преврће се на другу страну да заспи одишући и бранећи се од ње.

Већ ако имају да јој даду ракије или новаца те да она купи и однесе му. А после од тога се она напије. Па, кад дође код Таје не само што му не да ништа, већ га тера од себе, изгура из његове собе те он мора напољу да ноћи...

Он се више жив није чуо. Само по кад и кад ноћу. И то кад обично варошанка пијана с другим просјацима дође, па се с њима затвори у његову собу. Тад би се Таја дигао, дошао пред врата и почео да је тера, гони из те своје собе.

Па ако на улазу затекне пијане просјаке, оне исте који га увек онако злурадо дочекују кад год и он дође на гробље, он се умеша међу њима.

— А да знате — почне као да им неку радосну вест саопштава. — Како вам град тада дође мали, мали; само се црни. Гледам, па иако је ноћ, све видим. — Па шта радиш тамо сама целе ноћи? — плаше се оне од ње.

— Ко, Менко, ко? — Асан-паша... — И запрепашћено почне да се дере и прича: — Не ли Беглер-бег дође по десетак!... И онда би настала она његова збркана, убезекнута прича: о том бегу, о купљењу његова десетка у селу.

Али он је и не слуша већ једнако онако занесен дрхтећи јури по путу и скупља око себе. Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим. Али кад овај уђе у варош, заређа по чаршији, маалама, она не сме.

А кад ко од браће му дође да га обиђе, он, онако лежећи непомично, не отварајући очи а мљескајући устима као да нешто сише из ваздуха, тужи се

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! — одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка. На то дође и фрајла Савка. Фина девојка.

Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је.

После ручка Љуба се разговара са Савком. Све је у реду, само да зна како стоји са миразом. Дође сестра, умеша се у разговор и дâ му на знање да мираз неће фалити. Она већ на том настојава.

— Е, добро, на то пристајем. Дакле, хоћете ли господину оцу писати? — Хоћу. — И ја хоћу. На то дође Савка, те се разговор пресече. — Изволите грожђа.

Кад ујутру, а Љуба дâ презати, па свршивши упола ствар, опрости се и отпутује. Кад кући дође, чека два три дана. Дуго му је време, па му није до чекања; намерава самом оцу Савкином о томе писати.

Разљути се и одважи да више не пише. Већ је готово на Савку заборавио. Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу.

Гости оду. Чекмеџијићу дуго чекати, па трећи дан седне на кола и оде у село Ж. да се сам са попом разговара. Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га. Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.

да се сам са попом разговара. Када дође у село Ж., а Савкин тата лепо га прими као госта, части га. Дође вечера, опет га части, али ништа не спомиње.

уђу у собу да промишљају како ће визиту правити. Било је већ пред вече. Ходају по соби горе доле. Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи.

Не зна се ко је ђувегија. Љуба је млађи, а чика Гавра младолик. Дође госпођа Перса са синчићем. Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је! Колико му је година?

Доктори само своје терају. Боље би било кућевни лек употребљавати. — Та кад се има, нека се троши. На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек, капут му је до пете, а висок шешир.

Љуба је сасвим задовољан, а и Першуновић задовољан је са лицем, само рад је знати како у другом акције стоје? Дође вечера.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.

Да могу некако да затворим разум овако као очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире душу, па нека дође све што мора доћи и што већ мора бити.

А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да појмим, и не појмим јасно да ли је боље да до њега дође или није боље.

И све ће ићи по старом. А нико нас ни о чему неће питати, као што нас ни до сад није питао. Само нека све дође брзо, што пре, јер живота више нема то је јасно, а и овај мозговни, седећи живот постао је већ неиздржљива тиранија.

И баш ту, према мосту, Јуришић, изгажен, изгужван, измрцварен успе да се измигољи и дође до отвореног прозора. Једним широким и жудним погледом он брзо обухвати Београд и све поднебље.

Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће. Идем нема и слепа као утвара; па по некад дође да вичем па да се све проломи: у помоћ, у помоћ, у помоћ!

, а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу. Затим нареди да се скине телефон и два војника пођу заједно с њим, пошто

Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба је још трајала само

И тек ту, тачно на том излазу из вагона, дође му наједном да се напрегне и усправи, па да оном скупљеном брижном али поноситом свету, који га тако мило и са

Рецимо чујеш или дође овака депеша преко општине: капетан друге класе Ђорђе В. Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога

већ на њега, заборавила је све његове мане и сва она понижења, па га чак ватрено, са свим искрено пожелила, и звала да дође, све док није понова и дошао, да убрзо, само после неколико дана, испољи опет све своје ружне, простачке особине

Зна се тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара. — Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом. — Па зашто га не оставите ту, стара?

Африка

Он о тим плантажама баш размишља одређени број сати. По њему је то једини начин ла човек дође до одлука, јер леност мисли спречава човечји рад више но леност покрета.

Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед.

Шеф Алепа шаље у село младића да скупи пагајере који ће управљати пирогом. После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић.

Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.

На седам километара пред њом, Самба застаје да види своју породицу и да је позове да му дође у Банфору. Пред нас излази цело село: чета сасвим нагих џиновских људи, груди и мишица невероватних.

То је било једно педесетак девојака и младих жена, које, играјући у савршеној помрчини, ишчекују да младожења дође по младу. Моје лампе само делимице осветљавају ову јединствену гомилу нагих тела.

Стигли смо на бак пред подне. Чекали смо да нам дође шалупа која ћа нас превести на другу обалу. С ове стране биле су још сасвим дивље обале, неколико колиба и пирога; са

И то нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости и са много трпљења.

нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости и са много трпљења.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Никад да не помислиш у себи: „Е, сад сам фалила!“ или „Сад сам се осрамотила!“ Како ти то на памет дође, онда си прошла, него тако говори као да си ти госпођа, а они око тебе твоје слуге.

КАТИЦА: О мени? Каквим поводом? МИШИЋ: Случајно у разговору. Најпосле дође реч о вашој будушчој срећи. Знате ли за кога намјерава ваш господин отац вас дати? КАТИЦА: За кога?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Над њим је био цео Темишвар, толике тврђаве, касарне, толики људи, коњи, али нико чак и не зна где је, а да му дође, и да хоће, не може.

Уосталом, она је мало говорила мужу, само га је гледала. Једна наказа, тај Гарсули, требао је дакле да дође, да га сети те жене која му се сад, у сећању, чинила тако лепа и добра.

Она је, у свему, имала мишљење супротно Трифуну. Очекујући да му жена дође на чатрњу, да попије каву, Трифун је ето све то превртао у сећању, нестрпљиво.

Тако је то и било, испрва. Али кад почеше да долазе, сваке године, деца, она више није могла да дође к себи од запрепашћења.

Жене, у пољу, у таквој прилици, биле су навикле да, после јела, и грејања крај ватре, дође до брзог, и дивљачког, силовања. Овај коњаник оде и не додирну их.

Није потребна ни несрећа, ни патња, нити је потребно да дође до горких суза. Ништа на свету није тешко и све се на свету може удесити, као у сватовима.

Зар не види како је пролеће лепо, дан леп; зар не види да има лепих жена на свету? Што се не ожени, па дође у Будим, у лепо и весело друштво? Могли би трговати. Брзо би се обогатио. Зашто прича све о Косову?

Било је удешено да чувени четверац мајора Рашковича дође по њих, а они да се, неприметно, искраду. Тако је и било. Само, та се бежанија, умало, па да заврши опелом.

Павле чу, како госпожа Евдокија обећава домаћици да ће јој се, кад, у Беч, дође, одужити, за гостопримство. Кад су, за тренут, остали сами, крај кола, госпожица Божич рече, смејући се, Исаковичу, да

Њена су врата прва, на спрату, лево, ако је о томе рад разумети. Она ће га чекати! Лежаће, док јој не дође, као мртва! Толико је хтела да му каже, у хитости. Док је она то мрмљала, Павле се био као скаменио.

Рече јој да од својих обавеза неће бежати! Био се јако снуждио. Она се, међутим, и на то насмеја. Главно је, каже, да дође, што пре, и да је, дотле, не заборави.

Био се зато и оделио од својих дотадањих сапутника, јер није хтео да га гледају, ако дође до пуцњаве и отимања око коња, при улазу у неку ђумрукану.

Теодосије - ЖИТИЈА

А Бог, готов да услиша молитву и жељу слугу својих, и његову жељу испуни и подстаче га да дође к родитељима из краја данога му.

висост војводе потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа, јер се због њега много потрудио да дође у туђу земљу.

А овај одморивши се, дође ка игуману, и исповеди болезан срца, не тајећи узрок своје измене, припаде и замоли да га благослови, да га отпусти да

А ови рекоше да су Лаврани, и један од оних који су били са њима, избегавши, дође у Лавру и исприча шта им се догодило.

И опет родитељи светога написаше њему пицмо, молећи и наговарајући га да дође и да их види, говорећи да ће се опет моћи вратити своме манастиру.

и распространи не телесном него духовном децом у пустињи, па наговори некога старца богобојажљива у Светој Гори да дође к блаженом Сави и да му каже: — Гостољубље твоје и храњење ништих са оцем, и љубав што је у Господу имате према

И тако цар отпусти блаженога да се одмори. И дође у свој звани му манастир, у дом пречисте Богоматере Евергетиде, то јест Добротворке, јер је и ту са оцем био назван

Када је и овај од истих разбојника запустео и склонио се коначном паду, дође игуман с братијом и овога манастира ка светоме, тражећи руку помоћи и милостиње, и говорећи да ће због сиромаштва

И он као и сви дође ка светоме, и њега уводећи као ктитора замоли за помоћ да га доврши. А свети, смирујући се смерношћу, веселе душе и

дан у који је спомен престављења преподобнога оца, љубазни син велики жупан и самодржац Стефан са свима благороднима дође на извршење празника, и када се скупило велико мноштво људи, богатих и сиромашних, пошто је било свршено вечерње

Јер његова многа писма и сузе родитеља не могадоше га раније присилити да дође и да их види, а да с њима пребива — о томе се није могло ни говорити.

А други, када му се ругаху деца јелинска, заповеди медведу да дође из пустиње и да их све удави, да би се устрашили њихови родитељи кад ово виде, и да не буду противни његову

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Када дође до крајње тачке профила, успеће много боље да схвати и класификује психичке особине становништва дуж целог пређеног

примао помоћ коју је велика и света Русија чинила с времена на време, али не допушта да ослобођење његове браће дође са стране. „Нада нема права ни у кога, до у Бога и у своје руке“, каже народна песма.

Ако непознат човек дође у кућу метохијског Србина, овај ће почети са њим говор арбанашки, да не би одао своје порекло.

утицај нарочитог солунског варошког духа, трговачког менталитета коме је циљ зарада и јагма, који увек гледа да олако дође до ћара и код кога се ништа друго не цени осим „работе“.

Једино долина Жрнонице има блаже стране. Пре него што се дође до манастира Св. Јован Бигорски нема селâ у долини Радике она је сасвим пуста.

стотина метара изнад Радикина корита да би се дошло до главног села, Галичника, па се и оно угледа тек када се дође до првих његових кућа. Са овом особином ова област јако подсећа на аромунска насеља у Пинду.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ауф, сад сам баш заборавио, не знам ко кога треба да баци. Тетурајући, чича дође до кола, упрти џак на леђа и спусти се на обалу, па се тужно развика: — Хајде, џаче, баци ме у воду!

“ Док је то из кукуруза прислушкивао, мачак Тошо сав се накостријеши од велике љутине и дође сличан великом јежу. — Шарове, пусти ме напријед, а ти се сакриј иза мојих леђа, па кад Жућо јурне овамо, скочи и

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

И дође лепо, је л, па: „Добар дан”, а ја њој: „Добар дан, изволите!” НОВАКОВИЋ: Није овде питање шта може да буде а шта не мо

СПАСОЈЕ (чита један наслов): Чујте само, молим вас: „Мртви се дижу”. АНТА (чита): „А кад дође суђени дан смрти, мртви ће се дићи из гробова”.

СПАСОЈЕ (збуњен, али као прибра се): Па... нека дође... НОВАКОВИЋ: Да, али питање је како ћемо се понашати према њему? СПАСОЈЕ: Како? То је тако проста ствар.

СПАСОЈЕ: Ти можеш и да се прекрстиш, али што се мене тиче, ја ћу сматрати да он не постоји. Ако дође, сматраћу као да није дошао; ако ме поздрави, нећу га ни отпоздравити; не могу се ја здравити са мртвацима.

ПАВЛЕ: На основу тога што сам жив. СПАСОЈЕ: То треба, господине, доказати! Не може то тако; дође ми ко и каже: ја сам жив!

СПАСОЈЕ: Него? АНТА: Он је онако, дође му као неки летећи новинар; он вели да је публициста. Пише, знаш, онако, испод руке. СПАСОЈЕ: Па такав нам и треба.

СПАСОЈЕ (заносно): Милионе! ЂУРИЋ: У таквом једном часу кад већ догледамо те милионе... СПАСОЈЕ (наставља):... да дође један насилник, да отме моју имовину која служи као кауција; да сруши једнога зета, односно не зета, него једнога

И сад замислите „Илирију” као кућу, јер то је једна организација, заснована на широким основама, и сад дође неко и каже: дајте ми моју греду. Да, греду, али ако ми греду извучемо, срушиће нам се цела „Илирија” на главу.

Доћи ће, јер сам му рекао да дође ради дефинитивног споразума. Са Шварцом? Па да, све сам припремио и позвао сам Шварца.

СПАСОЈЕ: Ето, видите! Зар треба дозволити да дође до тога? Извршите ви самоубиство, изврши мој зет самоубиство и изврши Анта самоубиство, напослетку нека и не изврши

Власти ће нам бити потпуно при руци. НОВАКОВИЋ: Судске власти? СПАСОЈЕ: Не, ствар баш и јесте у томе да се не дође до судске власти.

На ту сведоџбу морате бити спремни, ако евентуално до ње дође. НОВАКОВИЋ: Шта да посведочимо? СПАСОЈЕ: Све, све што га може оцрнити, све што га може представити као рушилачки

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Није потребно да говориш код куће о томе, знаш. - Знам. Тата ће те убити кад дође! - Скупила је уста, а очи су јој постале мало црвене при крајевима, док ме је гледала као да ме гледа последњи пут.

- Све које је питала. Мене није питала. Моје презиме је на Ч. Рачунај колико јој часова испитивања треба док дође до мене! - шапнула је пребацивши ми своју танку руку иза леђа. - Не шкакљи! Израчунао сам: још три или четири писма.

Ту или на неком другом месту. Важно је само да будемо на таквом месту на које мој отац неће имати храбрости да дође! - насмејала се, а ја сам је упитао је ли њен отац висок и црних очију, зна шта мислим? Није знала.

- Зашто бих откривао? Она ће мислити како он није могао да дође! - рекао сам, али сам то рекао да бих утешио Рашиду.

Обећах себи да ћу му га променити тако да га ни рођена мамица неће познати кад дође на спавање. Нешто слично обећао сам и Рашиди. Рашида, Боже драги! Зашто та шашавка не долази?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Иса Чамчић, трговац без дућана, имао је кућу и трговао је са свачим, са кожом, платном, и што год му до руке дође. Око педесет година стар, средњег стаса, сув, лице округло, нос „на небо вопијушчи“, уста увек на смеј готова, очи

После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро! Јеси л’ за разговор?

— Ја не би’ тако, Софро, да сам ја ђенерал; ја би’ с њиме сасвим друкчије поступио. — Како? — Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом.

Сад после подне и онако нема муштерија, а лађари тек пред ноћ долазе. Милане!... Зовите Милана. Виче шегрта. Милан дође. — Да знаш, сад ћу мало отићи, а ти пази; вино неће до вечере пролазити, али опет нешто ћу ти оставити, ако ко узиште.

— Дај, Саро, двапут каве. — Одмах. — Хајд’, Софро, седимо. Шта ћемо се картати? — Мало нас је, нек’ дође још когод. Чамча позове још два господара, пурђера, и сад питају се шта ће играти.

Оде. — Збогом, Чамчо. — Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. — Је л’ био когод, Милане?

Док је био код Чамче, донде је Милан бокал нагнуо и мало се напио. — Оди, Милане, овамо. — Изволите. Милан дође, господар ухвати га за лево уво, па му главу к бокалу притегнуо. — Гледај, фали ли што у бокалу, јеси л’ отпио?

Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити. Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем

имућног човека, нег’ младог ветропировића, који ништ’ нема осим оно мало дућанца празна, па ако банкротира, да јој дође кћи на врат. Ја сам победу одржао, а девојка врати прстен Милорадовићу, који после наскоро од жалости за Софијом умре.

— На сваки начин. — Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. — Дакле, доћи ћемо. — Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради. Збогом. — Збогом. Дакле, сутра.

— Особити. Кошта Кречар. — О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. — Дед, Ленка, попевај! Знаш оне моје.

Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ. Па Пери недавно прошло тек седамнаест година.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Разљућен тада од све те помаме женске, он је одгурну, а дође му да је тресне о тле. Преваливши чанак освећене водице и босиљка, који је синоћ била спремила, да би могла ујутру,

Брат му је, по договору, провео ноћ у селу, са децом, да у зору порани и дође да му се нађе, при растанку са женом, чије су се плахе ћуди обојица бојали.

Зато је требао млађи, са дететом, да дође, колима, пред кућерак код обора. Ту је било последње преноћиште људи, пре укрцавања у чамце, из којих више није било

Коњ га је одмерено клатио и то га потпуно ослаби. Оно што је оставио дође му као и да нема, и плач женин и поглед братовљев и топлота малог детета, помешаше се с маглом.

Бежао је од њих, као ђаво од крста, шаљући после поклоне, сребро, свилу, мерџане. Кад је морао да им дође, долазио им је са натегом и одлазио пресамитивши се.

Тек када Вук Исакович мораде поћи и по четврти пут у рат, пристао је да му дође и да се са њим опрости. Путујући тамо, он пође прво у Земун да види кућу коју је био купио, да би могао лакше трговати

Затим, не надајући се злу, дође брату онакав какав се био растао, зловољан, пакостан и жут. И брат га дочека невољно – остарео, измењен.

О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти. Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала.

Али му тај знак не дође. Она га гледаше својим лепим, модрим очима боје чистог, зимског, вечерњег неба, мирно, као да су се над њима сјале

Треснувши главом о земљану пећ, крај постеље, дође јој да виче, од страха, у тај зид, видевши шта је учинила. Тим пре, што је Аранђел био те ноћи тако неисказано

Најпосле, можда је после оног првог, страшног и обесног, и требао да дође овај који јој се сад учини ако не и драг, али свакако врло умешан да јој се додвори и омили.

Лежећи под великом и старом иконом Христа, дође јој жеља да угаси жижак, али, неочекивано, она осети страх од мрака што се спуштао.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Тако, на пример, девојка у Банату уочи Ђурђевдана сеје босиљак и при том говори: „Ја сејем а суђеник нек дође преконоћ да влачи босиљак.“ Онда ће јој се, кажу, сигурно јавити суђеник у сну.

) да не може да једе, да спава, док код мене, Јеле, не дође да се разговарамо, да се веримо.“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре

¹² Код банатских Хера верује се да нероткиња „треба да пије воду, из новоископаног бунара“, тј. када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која још нема деце, а жели их, да пије прву воду“.

“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва баца на њу пшеницу говорећи: „Колико пшенице, толико ти, нево, Бог дâ сретне дјеце!

што обреди за плодност, који враћају пољуљану психолошку стабилност и наду у добар исход, могу збиља и помоћи да се дође до тако снажно жељеног циља — трудноће.

Распрострањено је веровање у нашем народу да младенци на венчању ваља да одреше обућу да би млада, доцније, када за то дође време, лако рађала.

Кад сутра дође, која буде већа — мушка или женска — онакво ће дете бити.“³⁰ На Косову трудници протуре јаје кроз кошуљу па гледају

Ту се такође врши и оваква врста пробе: „Дође комшика трудној жени и неприметно јој метне мало соли на главу и пази за шта ће се пре трудна жена ухватити, да ли за

За трудницу и њено дете је веома опасно да сретне или на било који други начин дође у додир са змијом. Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено“.

⁴⁸ Из истог разлога за плод су опасни и црви. Трудница не сме да дође ни у додир с мечком, јер дете може добити белегу на телу или постати звер, односно имати по телу густе длаке и бити

), па је овај зато прокуне.⁵⁵ Мисли се такође да је за трудницу опасно и ако дође у додир са душевно болесним људима, пијаницама, свађалицама и сл., јер ће јој и дете бити такво када га роди.

⁶⁸ Табуисани елементи култа мртвих. За жену у благословеном стању посебно је опасно да дође у додир са мртвацем и уопште са свим оним предметима који су делови култа мртвих, јер то може имати кобне последице по

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Где у село дође да му се поклони вера, да му се као госту указују части, да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не

Као између планета и звезда пратиља, зна се између поданика и цара колико је миља, и којом стазом ко ићи мора да не дође до судара.

О ВОЈНИКУ Кад властелин, или било који други, дође с војске кући, порука му од цара три недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду

Кад властелин, или било који други, дође с војске кући, порука му од цара, три недеље да се одмара, да се не одзива и ако га зову да се суди, или ако игуман

О ЖЕНИДБИ СИНА Кад господин цар има да жени сина и нови му дворац зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар нека му ждребад подари, соколар нека одгаји соколе, нека себар

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

То је мали сањар чији је поглед окренут унутра. Остали седе, леже или чуче чекајући да и на њих дође ред да уживају у слушању. Они напрегнуто мотре дечака са слушалицама на ушима, завидећи му на драгоценим минутима.

Легао сам у постељу и убеђивао се да ћу и сам једног дана, када за то дође време, кренути тамо где се ресторани не затварају у једанаест сати и где има музике чак и понедељком, а стално сам

Трећи да сахране стару мајку. — Сирота старица! Ти је знаш? Хелен и ја смо је звали дође у Париз и живи са нама, али није хтела… Знам да није хтела. А знам и зашто. Није могла да се одвоји од гробља.

– Пустите је! —рече човек.—Завршићу јој.»... У многим ситним пословима помагали су јој мишеви и птице. Али кад дође време поласка на бал, Пепељуга схвати да нема ниједну лепу хаљину.« – Ох, боже! — уздахну жена и искапи армањак. – ».

Све ређе остаје у кафани после поноћи. Онда је три дана неупотребљив и не може да дође себи. Углавном, средовечни мушкарац је у својој фотељи тачно у пола осам, када почиње телевизијски дневник.

О, боже, како увек приметиш кад хоћу да запалим цигарету? Није јој нашао посао, али јој је нашао мужа. Тек кад дође до развода, средовечни мушкарац сазнаје с ким је живео све ове године.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Он бјеше најмлађи Његуш који је ишао на Цетиње, кад га ред дође, да служи владику господара. У њему се огледаше сва ориђиналност црногорска.

Још ти дарива јабуку! А-ну, ђедо, дај мени, ја ћу те целити! — На, ови час даћу је њеком, ако грдов не дође! Та пријетња сломи упорство Драгићево, те пољуби дједа и сједе му на кољено.

У оној мотњави Јанко дође до Милице, која опет држаше братанића, па, играјући се с дјететом, запита је за жену. Милица се најприје збуни и

Што је то тврда чапра, тога више нема на свијету! Кад је лежао у најтежим ранама, кад сви мишљасмо дође му крај, он се кезио као ово сад! Јер, што је њему бог дао весело срце, ни тога већ нема на свијету!

— У томе — настави Стево — Сењавин оружа бокељске трговачке лађе, те с њима и са својом флотом дође под дубровник, и ђенерал књаз Вјаземски, такође по мору, стигне из Крфа с једнијем батаљоном пјешака.

У томе очекивању прође нам зима и прољеће, а, негдје по Тројицама, дође жалостан гласник да су Руси изгубили, и донесе наредбу да се Бока предаје Французима.

гдје се находио руски цар, молећи га да не раздваја Боку од Црне Горе, али прије но што ће се Пламенац и вратити, дође ћесарски ђенерал Милутиновић с војском и заузе Боку и пошљедњи Котор, ето сад на љето биће година...

? Ту на томе пољицу, у тој котлини планинској, по свој прилици, у овакој кући имају два! Дође му пред очи стари Мргуд Шутов, у коме се оличило готово стотину година прошлости црногорске, вијек саме борбе и патње!

— А зар је већ служба свршила? — пита Јанко смијући се колико прерушавању, толико и томе што му опет дође пред очи поп Марко у одежди! — Свршила, ја!... Ево овако, сад ћерај до горе, заковчавај...

донесоше им пиринча кувана, сухе браветине и сланине. Пошто једоше, започеше разговор. Дође ријеч на Русију. Јанко запита: — Како је сад владика с Русијом? — Никако — рече кнез.

Одредише да се тај новац купи о Малом госпођину дне. Кад дође први рок, не дâ нико ни аспре! „Не дамо харача!“ рекоше Црногорци.

Кад цар разабра како су се Црногорци расрдили, нареди своме конзулу у дубровнику да их утиша. Конзул дође, те овамо, онамо, забашури ствар и још тобоже измири владику са Ивелићем и Вучетићем, али, тајно од владике, несрећног

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Него ти мариш. МАТИ: Али кад је човек проси? ОТАЦ: Је л’ био овде? МАТИ: Како ће да дође кад је девојка под прстеном? ОТАЦ: Па откуд то изиђе да ће да је узме? МАТИ: Ето, сека Марта зна, а зна и цела варош.

МАТИ: Кажи ти мени шта ћеш радити ако покваримо прстен, а Марић не дође? ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте. МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Мртав царе, а жив кући дође, и у кући мртву мајку нађе, где му крпи гаће и кошуље; сестра му се од старости смије, отац му

Зајцу ће почасно место оспорити медвед, а напослетку ће и једног и другог победити црв. (Ово дође као опомена силницима, али је мало вероватно да ће је потомци доктора- Геусс-а разумети).

Отац дође к себи, разнежи се, и повређену зечју ногу стави у гипс. Плишани Кунић (Тхе Велветеен Раббит) од Маргерy Wиллиамс први

(И као одрастао то, кад год могу, чиним.) Због тога мислим да деца имају право да читају све што им дође до руку, а нарочито оно што одрасли од њих скривају. Оно што се од њих скрива, то им је најпотребније.

Искључена из озбиљне игре, дечја песма је увек у стању да дође до привидног смисла и синтезе - пошто је највиши поредак не привлачи и не узнемирава.

почетку живота кренули, прихватање живота „онаквог какав је” — никаквог, загађеног, непостојећег Да до тог отрежњења дође, једанпут ће се потрудити злобни пољар, други пут осорни отац, који ногом руши оно што је дете у будном сну направило:

О мајци, оцу, деди, баби, сестрама и браћи Лукић пева као дете које поетизује свет: Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне, и каже: - Јак си као гвожђе.

омогућиле су јаким римама да дођу у погодан контекст, да се изгуби нешто од њихове тежине, и да се, кроз игру речима, дође до песничке игре. Овако створен свет чини се постојан и целовит.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Право, госпоја ујна! Овај изражај заслужује да дође у новине. ГАВРИЛОВИЋ: Шта значи то, господине Лепршићу? ЛЕПРШИЋ: Зар не чујете да су се у Диштрикту побунили?

ШЕРБУЛИЋ: Шта, умерен? Нисте ли ми једно парче из руке истргли? О, ако дође до чега, све ћу редом исказати. СМРДИЋ: Ја се могу заклети да нисам ни руку метнуо.

ЖУТИЛОВ: Ви, ако ћете дизати, можете на вашу ризику. Но ја би реко да се претрпимо, док нам не дође помоћ. ШЕРБУЛИЋ: И ја сам тако казао. ЛЕПРШИЋ: Дакле, нико неће са мном?

ЛЕПРШИЋ: Чини ми се, слабо смо и с њим погодили. Хтели су га сјајно дочекати, као што се пристоји, али он дође инкогнито, и јошт и је карао што троше новце на такве ствари, за које, каже, могло би се барута купити.

ШЕРБУЛИЋ: Тако је. СМРДИЋ: И толико страдали. ШЕРБУЛИЋ: Већ то бог један зна! СМРДИЋ: Па како вам дође та подлост до руке? ШЕРБУЛИЋ: Сам не знам шта ћу о томе да мислим.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

дуговима, под строгим полицијским надзором, он се отима, пише на све стране жалбе и молбе, покушава да се избави и да дође до својих права. Све му је било узалуд, и он из Хеба није жив изишао. Умро је 19. децембра 1711. године.

Исте године, преко Пољске, Влашке и Молдавије, у којој се неко време задржао, Црним морем и преко Цариграда, дође у Хилендар, у Свету гору. Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године.

Поред тога, он се не усуђује да каже све што мисли. Он се боји да се осумњичи његова поданичка верност и неће да дође у сукоб са цензуром.

Зависан у својој сиротињи, страхујући да не дође у сукоб са калуђерима, Орфелин се и на овом делу није потписао. Што је од нарочитога значаја у овом часопису то је

Јагића, за српску књижевност оно што је за муслиманство било бекство Мухамеда из Меке у Медину. Преко Славоније дође у Загреб, где је приватно учио латински, и у пролеће 1761, преко Лике, оде у северну Далмацију, са намером да ту

Када је оздравио, из Спљета, преко Крфа и Мореје, где се неко време задржавао, дође у Свету гору. Не нашавши тамо једног прослављеног грчког учитеља, он у Хилендару проведе јесен и зиму 1765, и у

Учио је гимназију у Карловцима. Вративши се у завичај, сељакајући се из места у место, дође до Млетака, где постане коректор словенске штампарије и отада почиње се бавити књижевним радом.

43 за српског свештеника у Трст. 1810, на позив свог пријатеља Доситеја Обрадовића, дође у Београд за управника и наставника новоосноване богословије. После 1813.

се и српска позоришна публика, и српски репертоар, и српски глумци, и имало је да се учини само један корак па да се дође до сталних народних позоришта. ЛИСТОВИ, ЧАСОПИСИ И АЛМАНАСИ До 1813.

октобра 1791, од оца Милутина, трговца, који је тамо дошао из Србије. Због куге цела породица остави Сарајево и дође у Земун. Сима је учио школу у Сегедину, Карловцима, и, не свршивши ништа, неко време бавио се трговином поред оца.

»Симу хоће понекад осећање да угуши. Он не може да дође до речи. Кад је осећање на највишем врху, онда обично усахне поток од речи.

По повратку, 1848, постао је професор београдског Лицеја. 1851, због листа Шумадинке који је покренуо, дође у сукоб са влашћу, и, добивши одсуство, оде у Италију и Француску. До 1857.

Милићевић, Вук - Беспуће

Једно момче из комшилука одјашило је било по доктора у друго село. Доктор дође тек око подне. Стари одлежа у постељи нека четири мјесеца и придиже се, омршавио, посиједио, мркији и несноснији него

него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да јој то каже, он је знао на памет своје фразе и одговоре.

и промукао, тужећи се на наше раднике, псујући их и пријетећи им, говорећи како је сасвим друкчији чешки радник; и кад дође на своју вјечну омиљену тему, Чешку, његово се лице поново разведри, глас му поста блажи, а очи се добродушно

Њега прође некаква језа кад видје њезин плач и тугу и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.

животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод у узбуђеним ноћима, по мрачним и сјеновитим дрворедима, док

Па онда му дође мисао да га они нимало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим

Тек је осјећала да се је догодило нешто страшно за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.

Ирена је била поцрвенила. Гавре Ђаковић одгурну презриво карте и примакну столицу к пећи, чекајући да дође Панек к себи.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Па ипак је некад боље бити и непозван, па седети лепо са »костгебером« сву ноћ, па кад дође на њега ред отпевати кроз зубе по једно »Рождество твоје«, него да ми се деси на први дан Божића оно што се десило

начелник, председник и шеф поште и телеграфа. Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео. Кад дође, а он скине само капут, а припаше место кецеље неку стару сукњу госпође Перке шефовице, па ради посао, а све замеће

три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.

Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако.

Поче се као кроз маглу присећати свега оног што се десило о ручку; многе слике му изиђоше пред очи. И њему дође нешто тешко, паде му неки терет на душу.

— теши га Паја. — Не знам већ више, бога ми ти кажем — наставља Јова — ни којим сокаком да ударим. Дође ми, прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши... А да је бар нека велика сума! — Што не пијете, госпо’н-Пајо?

— У моје здравље још нисте пили, госпо’н-Пајо. Да се куцамо. А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом, а вели домаћину: —

Одуговлачи с јелом, радија је да је она крива и да је она одоцнила с вечером, само да јој синак завремена дође. Сви већ поседали за сто, па очекују. — Шта је с том вечером? Шта си се сплела, као да банкет спремаш!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Српској омладини ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ Кад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!

Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође? Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не

У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде, песму нај! 1843, 5. дек.

Ето тако јуче Дође једно луче, Ао кад га зглену, Срце ми се крену, Ова, ова бела Срце је однела. (1843, дек.) ДРАГИ Петли поју,

Бог га даде, ал' зашто га узе? — Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме,

Бог га даде, ал' зашто га узе? — Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме, Ал' с'

Бог га даде, ал' зашто га узе? — Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме, Ал' с' не маче нога пода мноме, Срце

Одо дома, лего у постељу Да одспавам своју рану вељу, Лего тако, па лего инако, Ал' не дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори —

Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она? Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође? Збогом, ноћи, збогом, стазо света, Збогом и ти срећо моја клета!

Сунце седа, па се опет диже, После ноћи бели данак стиже, Шат и мене моје сунце дође, Шат и мене данак не мимође, Доће данак, сунце ће се дићи, На студенцу још ће цвећа нићи, Да доплетем венац

Дете мало — голушаво тиче, Дође тиче па се ту навиче, Овде, овде, де криоце мало Први пут је сретно огледало, Из почетка од гране до гране, Од

Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде трепте, звезде сјају, Али данка још не дају, Ђорђе дође, сунце грану, А Србији дан освану.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— о тврду ледину. Сва срећа што једном у години дођу и Петракови развезани дани кад се много штошта може. Дође тако једном на ред и мјесец. Пекла се код нас ракија од неких раних шљива па се послом зашло и у ноћ.

Какав крај, и питом и дивљи, пун изненађења од сваке руке. Дође ти некад шешир да накривиш (ако га имаш) и да запјеваш како већ умијеш, а некад ти опет мука припадне, па би да пљунеш

— зачуђено ће брадоња дижући поглед с блока. — Шта ми је, шта ми је? — опет понови старац с муком се упињући да дође к себи. — Па зар ти нијеси онај који слика свеце? — Јесам, па шта? — А том истом руком сликаш и коње, а? — Сликам.

Има, значи, у кући неких кутака који „не раде“, непровјетрених. Нема ко, нема снаге, не стиже се. Дође нови најменик, а то сваком у кући донесе неку промјену и сад ти се ваља њој прилагођаваш.

је поболијевао, лешкарио у својој соби и овда-онда поручивао по свог рођака и брата Саву, старог личког лопова, да му дође на разговор.

Тако и обанђијају добродушну старину, па не може себи да дође. — Па гдје си ти, мој Радоје, што тебе нема? — какоће побро улазећи у двориште, а дјед се правда, весело ширећи руке:

Погледа само дједа и сјетно уздахну: — Богме, кад прољеће дође, а у чемерног Саве нестане жита, нема он да се умоли ниједном другом свецу осим Ради Ћопићу.

Је л тако, брате Раде? Чак ни то тријезно сиротињско Савино мудровање не поможе дједу да себи дође. С муклом празновјерном стравом зурио је у ону слику не усуђујући се ни да је додирне.

глас о необичној крађи, а како су се баш тих дана по селу мотали жандарми пропитујући се за брадоњине „фаличне“ свеце, дође тај глас и до њих.

— Дане, Дане, камарате мој, одакле ми то дође! Одакле? Из оне скровите вртаче гдје су, заједнички, оставили дјетињство.

државних магацина, гледа поиздаље туђе добро и сваку згоду и љепоту, па мал-мал, сваких двадесетак година, ето ти га, дође „преврат“: држава се преконоћ срондачи и пропадне, а наш ти веселник са својом кићеном братијом провали у магацине,

— Јест, јест, имаш ти сто руку, није теби Вјеровати — узинатио се сумњичаво Вачкоња, а мени одједном дође нешто жао тога инокосног сирака, истуреног сама самцита пред бездушни фронт овакве три позадинске, коморџијске

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Само она није нашла за сходно... ЈУСУФ: Како и да ти дође, кад би сви рекли, ко што за друге и кажу, да због похоте, а не због бриге, долази? ХАСАНАГА: Баш си ми бистар!

Да Хасанагиница и дође, претпоставимо, да с тобом поприча и пред целом војском, да све буде чедно, како и треба, опет би о њој певали

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Тако сам о теби увек и мислио. ХАСАНАГА: И, ето, решио сам да дозволим! Нек дође, нека се опрости с дететом! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Баш ти фала! Ово ти нећу заборавити! ЈУСУФ: А кад долазе сватови?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

ДАНИ 73 ОНИ 82 ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА 98 ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА ПРВА СУЗА Чим дође недеља или други који празничан дан, после ручка, за време највеће врелине и жеге, скупе се жене и девојке, и испод

И по некад сама Тода дође до њега, метне му своју ручицу на раме, и смешећи се, пита га: — Волиш ли ме? А он сиромах муца и крије поглед од ње.

А и сам се Димитрија томе радоваше. Колико пута он дође к њој и пита је: — Тодо? — Шта је, Димитријо? — Оно, знаш... ’оћеш да се удаш? — Хоћу! — А кога ћеш?

“ Које се тако тужно, и отегнуто разлегаше у ово свануће. Ујутру, у недељу, било је венчање. Кад дође младожења са сватовима, Тоду изведоше онако лепу, милу и уздрхтану. Она иђаше полако, смерно и тужно.

— Крик беше ужасан. Тода га чу, осврну се, позна га и заустави кола. И падајући, ваљајући се, дође до њих. Сав упрљан, раздрљан, крвав, силно дахћући, наслони се на кола, и дрхћући целом снагом, убезекнут наднесе се,

Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш. У том дође са рада твоја мати. Улази она тихо, понизно, са прекрштеним рукама, носећи под пазухом остатак од свога ручка.

Ја и ти заспимо, а оне две наставе разговор до неко доба. Па знаш ли — кад дође задушница, дан мртвих? То је једини дан када мати намести и спреми, као никад.

Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене. Кад дође време да се иде на гробље, мати спреми велику котарицу и наслаже све: пите, јела, зачине.

Нарочити момак то однесе на гробље. Твоја мати дође, и, да не би изгледало да она хоће да иде у друштву с њом, тражи од ње штогод да јој понесе. — Хајде, ’аџике.

Но ти беше право дете. Никад нећу заборавити она наша миловања којима си се ти подавала безазлено. Али и томе дође крај. Сећаш ли се тога тренутка? Тек што сунце да зађе.

А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. — А Стана?... — упита зачуђено моја мајка.

А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. — А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. Мајка ти се збуни, поцрвене.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Ето ти твој посао! Пак хоћеш да ти бољи после мене дође. Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини! Послати такога који ће ти хака доћи: и опет ти ј кажем да

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

да читам што? да пишем што? да нов започињем искушљивости лов, ил' за времена стари трошим плен? Ал' гласник дође, гласник дође црн, да прекужити морам обоје — искуства нова горак залогај у побратимства стара спомену: Руварцу

да пишем што? да нов започињем искушљивости лов, ил' за времена стари трошим плен? Ал' гласник дође, гласник дође црн, да прекужити морам обоје — искуства нова горак залогај у побратимства стара спомену: Руварцу посмртну.

Високи душе, незаборављен, поздравље наше прими у спомен, не реци да ти дође изненад! та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен.

добри мој оче, невоља беше, ал' сада се доче, јер ево нађох уточиште наше, из харема мрска Османа паше: ропство ми дође несносно, мрско.

Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!

Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!” Рече Варнава, игуман млади, а старац оде тако да ради.

И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо! доцне ми дође, ал' ми није скупо, није ми скупо чекат на тебе, само те жалим што ти срце зебе. Ал' немој тако да се жестиш јако!

Ћерко, чуј! И ноћас ако дође несретник, нек искаже на загрљајни љуљ чиновној снази шта му бива виг. А кад се слегне слатки санак у њ, чувару нашем

„Шта, не чујеш га? Не чујеш га зар? па нека дође, да га чујеш бар!” „Окани ме се, махни ме се сад, веселе да нам туђ не квари јад!” „Весеље зар?

бола лед ми се крави, кроз њу сад видим, од ње све знам, за што се мудрачки мозгови муте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте. Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она Ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој.

Дође ми у сну. Не кад је зове силних ми жеља наврели рој, она Ми дође кад њојзи гове, тајне су силе слушкиње њој. Навек су са њом појаве нове, земних милина небески крој.

А кад ми дође да прсне глава о Тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: »Ево ме, нај!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Као и у сваком стваралаштву, квалитет је колебљив, а мистификације су му чест пратилац. Да се дође до добре приповетке био је потребан не само даровит приповедач, већ и ваљан записивач.

БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први

На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их. „Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са

Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.

преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.

па оде тамо амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читане из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова, баш онијех крвника градскијех а њима свијема главе посјечене.

Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи

царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: — А јесте ли ви штогођ

отвори једну па и другу собу и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!

Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара! У том, кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: — Зашто тако учини?

Путујући овако за дуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш' коња па

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Шта би било, да какав стран човек у кућу дође. (Утире астал и лупа столице.) Гледај, гледај, толики пра! ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек,

КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама? МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума. МАКСИМ: Ниси венчао жену, него ђавола, вампира, вукодлака.

Од тог доба немам поштења да идем сам у подрум, него ме увек она прати. МАКСИМ: У меану, куме, кад ти дође жеља. КУМ: Еј, мој брате, кад пођем од куће, кад дођем кући, морају да се претресу џепови.

мужева који држе да су они господари, а жена скот, која је зато у кући, да ради и чисти, и да има кога, кад му воља дође, псовати и тући.

Па смо опет ми криве. Ако ништа друго, а оно смо љуте: „Аспида, брате!“ А кад гдикоји муж дође сутрусан кући, кад се скита и троши, а жена сирота гладује с децом, онда је то добро. КУМ: Е да мије овакова жена!

ДОКТОР: То ћеш чути док дође разум кући. Јестествено земљеописаније има је у виду као једно природно тјело, које се на више части дели, и све те

ДОКТОР: По свету? Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку. Освиме, столице! Ја вас не могу тако лако од себе пустити, јер има људи који участују на путовање.

ДОКТОР: Зар нисте чули да се моја књига чита у Француску? Чекајте, док ми само разум дође... Но да, шта је учињено с разумом? ШАЉИВАЦ: Он има неку особиту судбину.

(Да му неколико печатаних листова, које Доктор узме и почне читати.) ШАЉИВАЦ (Исајлу): Ако онај стран човек дође, пустићеш га унутра. ИСАЈЛО: Оћу. Је ли г<осподин> доктор нашо свој разум? ШАЉИВАЦ: Ништа се не брини.

Нема пређашње оне ватре, разметања и живости, него више ћути и замишљен је. ШАЉИВАЦ: Тако је, кад у кућу дође нов газда. ПУТНИК: И тјело канда није с овим газдом задовољно. ПОЗОРИЈЕ 7.

Ка овом дође да су сви народи оставили чауше, а код нас се сад тек појављује чауш књижевни. ШАЉИВАЦ: Који толико већма чаушко име

“ ДОКТОР: Шта, тамо је мој мозак; а гди је магарац? ШАЉИВАЦ: Ово је само приповетка, басна, но допашће вам се. На то дође једна пикљеница (а шта је пикљеница, може ваша књига казати) и рекне да ће с једним другом из марвелекарног училишта

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога! Еј, тешко си га теби, Пело! (Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на прстима):

Ала баш идем код њега у овим аљинама, да видим оће ли ме познати. Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином? То не иде, зашто би нашој госпођи досад била леђа као чивит.

Али, забога, гди ми је милостива госпоја, ево већ дан увелико. Што му драго, ја ћу да се возам, а она кад дође, нека обуче друге аљине; знам да није спала само на ове. Ево опет некога. (Навуче вал.) ПОЗОРИЈЕ 3.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Тако ниже се огрлица; На крају дође копча и затвори се круг, Или се прекине нит — али пустимо исход; Он довољно је стваран да неприсутан буде Када је

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Онда ће као кренути између клупа кроз оделење и као помиловати неке од нас по коси. Али, кад дође сасвим у дно разреда, ту ће открити мене и умало је неће стрефити шлог! „Ана, зар ти ниси пребачена у четврти два?

Кад их човек види у оним њиховим јазбинама, чисто му дође непријатно што је малограђанин, јер је сачувао толико лове да плати свој кофијановић.

Швалерска гајба, није него! По патосу као случајно разбацани они часописи са голим мачкама (то му дође као пред-еротско надраживање, као, ја сам познати фригос, па сада треба да ми разбуђују машту), а онда један такав

са поседницима покретних кофа за трошење бензина на точковима; замислите тај театар суровости и тај хепенинг кад даса дође са шљаке из Немачке па покока целу фамилију из љубоморе, или кад робијаше неће да приме после распуста натраг на

Такав хепенинг, мислим. Овако, остајемо потпуно хладни док нас глумци макљају, пљују и газе ногама! То нам дође некако потпуно нормално, оћу да кажем.

На Брду! Израњам из свог родног смога и изненада ми дође да се онесвестим од свежег ваздуха. Нисам навикла. Пешачим тако кроз тај београдски Блуберихил и зиркам лево-десно а,

Неки руски коњак, шта ли? Значи, матори ме прочитао! Помислих на „Птице и бубе славонске равнице“ и чисто ми дође да заплачем, али уместо тога прснем у лудачко церекање. А знате ли зашто?

од муке на оном успону, као филџани за кофијановић а наш тип свеж ко роса, свеж, мислим, као мој матори у поноћ кад му дође његово време.

Гледа Београд — не може себи да дође! Нема више ни дансинга код „Руског цара“, сада је тамо, као што знате, експрес-ресторан у коме сам упознала Мишелина.

Успут је тркељисао на мртво име, ваљао штофове и мунђарио с лажним златом. Једног дана дође Дрнда шофер своме френду Дулету и каже му: Дуле, бре, каже, ти имаш стару кеву, каже, колко јој је година?

И док тако цркавају од туге,лепо се види како им из ушију расту фефероне, на часну реч се види! А онај микрофон им дође више као јабука у устима! Али, ма шта ја писала, Чарли, више нам нема спаса!

И таман кад срећно прогурасмо једну епидемију лудила, дође време да нам се на главу сручи нова елементарна несрећа — мамине гошће, бивше матуранткиње!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ах! МАРКО: Али тако млад, пак да дође до обрштера! МИТА: Он је био лајтнант. Једанпут се догоди бал у царском двору, гди су млоги позвати били, пак и мој

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив. Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло,

“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим! Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин? Бјежати треба пред овом биједом, јер ће нас ждера појести редом.

Умало торба страдала није. Гдје ли се само грицкало крије?“ Дође ми једном прилика ријетка, кренух са Ћосом једнога петка, узесмо капе од невидиша, лутамо свијетом тражимо миша.

Кад би у залив бацила срећа рибара чичу погнутих плећа, старост га брзо мине, рибица дође, не треба звати, одмах му снагу и младост врати, док само репом сине ...

“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме дере.

Ти што се туђом невољом сладиш бар сада посо користан радиш. Ливаду штитиш, то није шала, кад чича дође, рећи ће: Хвала!

“ Пред млином стоји дедица Триша: „Остадох опет сȃм. Савеза јака у два лудака! Како их није срам?! Кад киша дође следећи пут, опет ће оба под чичин скут.“ . . . . . . . . . . . . . . . . .

У касну јесен кад магле спусте над поља мртви вал, из даљи сиве севера хладног у госте дође ждрал. Спусти се доле, зашуми трска, ледена скрама на води прска.

У том је само невоља права: он увек дође кад стража спава.“ А мачак Тоша такођер прети: „Скуваћу Ждерку чорбу! Нека га само у њиви видим, однеће празну

— повика мачак фрчући брком. — Табану ватру, петама ветра, спасавај кожу, у шуму трком! Дође нам, богме, гарави петак, ово је страшног суда почетак!

Жирафа шета бројећи звезде, корача парком — звонара права; када јој сутон до ногу дође, у ње још увек на сунцу глава. То ти је, богме, чудновата звер, ујка је зове „облакодер“.

Свака му бодља — бајонет прав, као да прети: „Нек дође лав!“ Базеном плива лепојка нека, глатка и жива, весела ока. То ти је фока.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Овде је један млади господин који би тамо такође. Можете ли га узети? — Зашто не? Нек дође! Жена ми додаје руку да ускочим са мола. Брише клупу где ћу сести.

— Имате посла? — Колико да се живи. Затим, тражим посла у свим селима на језеру. Иначе када маркиз дође на летовање има увек понешто да се поправи у замку. — Где је његов замак? — На Већем Острву.

— Она је мога рођака. Има је већ осам година. Откако се оженио из Сарагосе; његова жена је желела непрестано да дође у његову земљу и да нешто ради. Тако су отпочели ову хаза де хуеспедес. Мислим да су задовољни.

— Али дотле, док то не дође, једна земља не може допустити да је друге угњаве, једино што чека да дође време правога мира. — Сигурно...

— Али дотле, док то не дође, једна земља не може допустити да је друге угњаве, једино што чека да дође време правога мира. — Сигурно...

Он је уништио целу генерацију пре нас, у целом свету. — Сигурно. И ја не желим рат; али, ако до њега дође, променићу свој живот. — Шта бисте тад чинили? — Не знам. Овако је мој живот завршен.

— Мислим. — Е па стари је сигурно мој отац. — Сигурно. — О, никако није ни могао бити ко други, јер је доста да дође неки странац па да је он уз њега. Ми га зовемо Водич, иако нема шта да се показује у Хуенти. И колико може да попије!

Заборавио сам зашто сам је звао да дође. Да је то било ради мене а не ради ње. Ја сам егоистички желео да ради даљег „мога“ живота она унесе у ову ноћ једно

То је чак вероватно. — Кад би требало да се понова родим... Мислим на све то... Замислите тај дечко који дође, који расте, расте, и који остаје док ми одлазимо. Ускоро само они што су као он биће на овом језеру.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће

Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет!

У једно студено јутро, кад мајка не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више. Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела.

2 Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем, Воштаница тихо

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

косовског боја Знам да сваки народ има свој почетак и свој крај, и да почетак није само један, па ни крај не дође само једном, но грех је мој да сумњам у нове почетке после ове пошасти, и да волим патњу народа свог више но што

Зидине с именима нашим падоше, река их однела. Војске и путници преко нас пролазе, нико да к нама дође. Хеће више лепих градова бити на земљи нашој. Ноћи дугачке желимо и шуме дубоке где има вида и без очију.

Онај ко те спасава долази много ређе од оног ко те прогони. Онај ко спасава мора се тражити, преклињати да дође, слати му поруке, по свим гласницима и гласовима којима можеш да се послужиш.

са Запада стижу нека препречи пут науци и машини зашто је иначе моћан и древан мора да предузме нешто пре но што дође зима и заиста док су облаци ниски он стаје на место високо на врх који се зове Голија попут воденог стуба који на

о раскоши полног живота кад нема друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да није до свега овог морало да дође вајках се после сваке битке сувише смо узимали жртви и говорио сам да живот мора да се ослади или ће сви отићи у

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Море, остави то, него кажи ти мени, пријатељ-Агатоне, ако знаш, како му онако дође ова девојка? АГАТОН: Шта знам ја? Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто...

ПРОКА: Па нико није... Покојник није волео да му се дође. ГИНА: Није трпео фамилију. САРКА: А тетку трпео. ТРИФУН: Па трпео, дабоме, јер му није род.

СВИ (се приберу око њега). АГАТОН: Е, видите најпре ово овде! (Соба у којој су.) Ово му дође као неко предсобље, а није предсобље. Више му дође као соба, али није за спавање, јер је пролазак.

АГАТОН: Е, видите најпре ово овде! (Соба у којој су.) Ово му дође као неко предсобље, а није предсобље. Више му дође као соба, али није за спавање, јер је пролазак. Овуда се иде на горњи спрат. (Показује на степенице.

ПРОКА: Чекајте, људи, док дође Агатон. Он је остао у суду да препише тестамент. ТАНАСИЈЕ: Шта има да га преписује; сваки од нас зна шта је добио.

) Што каже Сарка, нека га жали тетка! ТРИФУН: Море, жене, да нисте нешто преураниле? А ако Агатон сад дође и донесе нам вест да се адвокат примио да обори тестамент!

прековремено држао отворен; позовеш га на неко саслушање, напишеш позив, али му га и не пошаљеш, и онда, разуме се, не дође и ти га казниш за недолазак на позив; рекне у кафани: „О господе боже!

И тако из дана у дан, док му не досади па дође и зацвили: аман! Тад му даш парче хартије па он лепо напише: „До данас сам припадао тој и тој партији, а од данас...

Не бих хтео да она помисли још... АГАТОН: Добро, нека тако буде! Иди, Симка, зови девојку. Реци јој да дође овамо, ал' немој јој о тој ствари ништа говорити; то ћу већ ја. СИМКА (оде).

Ја вам, браћо и сестре, предлажем да се ми вратимо сваки у своју собу, па кад нам дође адвокат са полицијом, а ми да тражимо да се прво Агатон избаци. СВИ: Тако је!... АГАТОН: Ама, није тако!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Ван домашаја свога погледа, они као да не знају ни за људе, ни за земљу. — А ако непријатељ дође и покупи вам стадо? — рече неко. Њихове очи синуше горштачком дивљином... Браниће се, браниће, до последње капи.

Саопштава вођа одељења да је рудни дешњак пао, те је четврти топ заостао. Одмах дође командир. Ту се створи и командант дивизиона. Несрећна животиња, онако уплетена, лежала је немоћно у прашини.

Затрчим се, свучем му узду, појашем га, држећи се само за поводник, распалим мамузом. Он дође до обале, па се нећка, као хтео би да се врати, још једном га ударих и он се осула, те се сручисмо заједно у воду.

— Али ја, поднаредниче, реко тек онако... — Ајд марш!... Што ти не дође на памет да падне међу нас чабар воде. Када Траило помену воду, сви осетисмо жеђ, али страховиту жеђ.

Већ смо преморени што стојимо стално на једној нози, и наредник се љутито обрецну: — Е, није него!... Нека он дође ако му није право! — па се обрати мени: — А да зрно удари у наше ровове, онда бисмо ми били криви.

— Пуцају, али ја ништа. То им је посô. — Хоће ли мене да гађају? — Ко им зна њину ћуд! А неће ви опросте!... Е дође ми да га ударим. — Добро, је ли ко погинуо, када се швићкате по цео дан? — Јес, богами, чвркну једног јуче.

Целе је ноћи врило од пуцњаве, а војници се укопавали све дубље. А када дође зора, укопали се и ми и они до гуше, па нико да макне. И где се ко затекао тада, ту је и данас.

Из непријатељских ровова припуцаше пушке. — Нека, нека, писмени смо!... Дође мечка и пред вашу кућу!... Батали, знамо за шалу! — узвикују весело војници.

па ћу ја сутра доћи да видим је ли ти боље. Ми се журно одмакнемо и уђосмо у собу. За нама дође и Александар, баци капу, леже на кревет и диже ноге. — Ау, браћо — рикну готово.

— Ау, браћо — рикну готово. Онда скочи: Ама откуда оно дериште, славу му његову, е дође ми да га ухватим за ноге и бацим кроз прозор. Ми му честитамо на успешном прегледу.

Другови! Ја не сумњам да сте ви у стању да се жртвујете, кад дође суђени час. Овога момента отаџбина од вас то не тражи.

Једва се успостави веза између артиљеријских возова, те журно кренусмо. Александар ме сачека да разговарамо. Дође и Милутин уча, вођа попуњавајућег дела. Уђосмо између топа и предњака каре, опустисмо дизгине и запалисмо цигарете.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна откуд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.

Погледа на прозор, а тамо стоји Пера писар, лупкају камџијом по својим дугим чизмама. Рече нешто Стојану, који дође пред њега, па стаде разгледати зреле шљиве и бирати једну по једну. Стојан уђе у школу блед, збуњен.

»Ха, ова несрећна збуњеност рече он у себи, мрштећи се. Куд баш сад да ми дође, кад треба да сам нај... најслободнији !«...

Сад се већ Љубица одистине наљути. Ово његово стално и одлучно држање беше јој теже од свега : писар дође за часак два, па га после нема по неколико дана, а она ни с ким ни речи проговорити. Тешко!...

— Како ?... Напротив! то ти је дужност. Било је већ доцкан кад се Гојко диже и упути к своме селу. Сутрадан Љубица дође рано у школу; и деца се брзо окупише.

Па ето, дође и тај дан! Истина, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама...

»Нек види шта ми можемо«, рече он Љубици, гледајући је значајно... Већ се навршују два месеца како она дође у ову школу, и шта ти није за то време претурила преко главе !

И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни ?... Она се загледа у даљину и стаде у

пара вреди. — Откуд ти знаш ? упита, зачуђен, Гојко. — Ија, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође... Оте му се баш из руку! Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео...

Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње... Дође једно јутро и стаде пред њу: — Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.

Али је она већ навикла да угушује мисли о томе. — Кажи господину нек изиђе у ходник, или нек дође овамо, рече она тихим гласом. Мало постаја, па уђе Гојко у разред.

Сви су те поздравили. Мајка ти рекла... и сад се стадоше ређати поруке од мајке, сестара и дође говор на брата. — Мика пише, често пише... због њега сам ти и дошао.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 17. Војевао бели Виде, коледо! Три године с клети Турци, А четири с црни Угри. Каде Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева.

“ Она му је Вјеру дала, Да ће му се повратити; Пушти змаје ђевојчицу, Да у мајке своје пође. Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје. Змаје чека ђевојчицу, Чека данас, чека сјутра; Пуче змаје на камену Чекајући ђевојчицу.

лепе лепоте Где лепо поју девојке, Мед њима моја девојка, Она им песме изводи, У свакој мене припева: “Не дође драги, не дође! Или му коњиц орону, Или га глава заболе, Или му мајка не даде.

Где лепо поју девојке, Мед њима моја девојка, Она им песме изводи, У свакој мене припева: “Не дође драги, не дође! Или му коњиц орону, Или га глава заболе, Или му мајка не даде. Ако му коњиц орону, Да Бог да, да му прероне!

Не жени га младом удовицом, Већ га жени лепотом девојком.“ 114. Чудна ти ми годиница дође! Кад ми драги испред двора прође, И погледа уз пенџере моје, Чини ми се, до мора је моје.

“ “Шта ће мени моја мајка и твоја, Кад ја немам тебе, драги, крај себе?“ 131. Једва чекам да недеља дође, Да обучем руо девојачко, Да прошетам чаршили сокаком, Да ја купим иглу од биљура, Да сашијем чаршаф од беара, Да

одговара: “Ој богами, лијепа дјевојко, Није ми се господар женио, Него мисли тобом о јесени, О јесени која прва дође.

“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође. У драге ми сијело бијаше; Сијело ми драгу расплакало: “Јадна драга, жени ти се драги!

Нијесам се јунак оженио, Веће ’оћу с тобом о јесени, О јесени која прва дође!“ 168. Не гради пута кроз воће моје.

беше бела лоза нинова, Већ то беше двоје мили и драги, Који су се из малена волели, И из једне ситне књиге учили, Дође време да се млади растају! 188.

Како, душо, и ја за тобоме, Ђе те гледам, љубит’ те не могу, Али хоћу брже, ако Бог да! У неђељу, која прва дође, У мом двору, а на крилу моме. 199. Кујунџија, тако ти заната!

202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

(Излази десно. Крај пумпе је заборавио волујску жилу.) ГИНА: Тако увек, ни добардан, ни довиђења, ништа! Дође ко теле, оде ко теле! И не чујеш га у оним опанцима! (Испира потирачу) ВАСИЛИЈЕ: Ко је овај?

СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег! СОФИЈА: Свето је лето! СИМКА: Ја више волим јесен.

МИЛУН: Окружни начелник клао јуне, изàкуће! И тек што га је закло, одро га, распорио, наго се над ону џигерицу, а дође ти онај и трас! Начелник ама ни а! Само ти клону у ону јунећу крв! БЛАГОЈЕ: А причају да је убијен у кревету!

ЈЕЛИСАВЕТА: Ништа ми од свега тога не иде у главу! Да Филип, онако занет, онако сметен, дође! И да онако хладнокрвно убије човека! Па да се попне у кућу и убије жену!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију дође!“ При почетку XX века наш народ је био заостао у XИX веку.

Могло је да дође до закашњења, а закашњења да буду врло непријатна, да не кажем фатална. У сваком случају, за време мог боравка, у тој

Пред полазак, телеграфски сам позвао своју матер, из Иланче, да дође да се видимо. Било ми је жао те старе жене, да ме не види пре него што одем.

Будући да сам један од оних који то исто чекају од Словена, непријатно ме је дирнуло. Треба само да дође неко и назове то „неоекспресионизмом“, „неокозмизмом“, доћи ће други и назвати то „немачким утицајем“ па крај...

И боље него ми. Али, само за себе. Било је одиста крајње време да учтиви, иначе можда осредњи, г. Веснић опет дође. Можда ћете рећи: све то није важно.

Заткин има своју теорију. Много се сад око тога ради. Свакако, кад хоће да се дође до новог закона, тражи се формула. Пре су биле разне баигнеусес. После Сезана, карташи. Бисијер их још и сад расправља.

Плаво на дану, као цвет у житу, видно и ноћу, са дугим светлим путевима. Мирно, са кишовитом маглом што дође и прође, међу игром ласта.

Ти и плач претвараш као дажд у шарене дуге, а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем. А кад дође час, да ми се срце старо стиша, Твој ће багрем пасти на ме као киша.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А оног јутра, кад је Исус устао из гроба, дође Магдалена ка гробу, и не нађе Исуса тамо. Она виде само бео покров, у који беше умотано тело његово, и венац од

Па и трећи анђео, ког је Бог послао на земљу, врати се на небо и дође пред Господа празних руку. Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу.

је рђаво орао, прљкао само по површини, остављао оплазине и зубача се и даље ширила и земља остајала неплодна. Дође му један човек па му каже: „Пријатељу, не ваља ти радња.

Мушица дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд.

И ђаво се одупре, па изгура краву на обалу. А кад сељак с људима дође па виде краву на суву, рече: — А, гле! извукла се — хвала Богу!...

извукла се — хвала Богу!... КУКАВИЦА Једног дана, о неком празнику, дође Исус у Јерусалим и уђе у храм да учи народ. Пронесе се глас по граду да је он ту, и свет нагрне да га види и чује.

Једанпут га народ из Рима позва да им дође у престолни град за епископа. Старац се поплаши. Он се дуго колебао да ли да се одазове том позиву и молио се Богу да

Старац се покори вољи Божјој, с тугом се растане од своје пустиње и дође у Рим за епископа. Али је у Риму старац живео као и у пустињи.

Старац дође. Цар га уведе у своје ризнице и показа му благо. Тешки гвоздени сандуци беху препуни, натрпани златом и сребром,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

о том срећном племену, иако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада Нити икад после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...

Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред. и ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват, овог-оног распитив

Од сваког сам само за по једно његово одликовање запамтио, а већ све изређати било би немогућно. Елем, када већ дође до кавге и боја, умеша се полиција, узеше пандури разгонити светину, а један кмет, шта ли је, нареди да се дотера

Покушавам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум. Што сам више мислио, све сам мање разумевао смисао министрових речи, све сам, управо, мање знао о чему мислим.

“ Дуго је трајало док се сви ти обреди извршише, а кад се дође крају, засвира музика кроз све улице, а свет је шетао горе-доле увеличавајући тиме свечаност.

сад пазите дале: како је он врло богат, то зажели да има деце, која ће наследити његово велико имање, и услед тога дође до врло рђава живота између њега и његове жене.

— То је страшно! — рекох и стресем се од ужаса, и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима, јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова

Молитву ће за тај случај, ону коју треба, одредити војни свештеник; али, на крају молитве, да дође и ово: ‘Нека добрим, мирним и праведним грађанима што падоше као жртве зверског насиља дивљачких Анута, милостиви Бог

Али, не дај боже да већ, по несрећи, и дотле дође! — рече министар, па обори главу скрушено и узе се крстити, шапћући својим бледим испијеним уснама топле молитве.

пошто у њима, у војсци, гледа потпору своју — рекох господину министру доста љутито, иако то нисам требао рећи; е, али дође тако човеку те рекне и учини штошта, као да је стао на луди камен.

Између осталих предмета дође и овај, и Савет одлучи да се та ствар упути на оцену двојици стручњака. Одредише двојицу и ставише решење у записник,

У тим важним питањима нико није хтео попустити и ствар, малопомало, дође дотле да један другог нису могли гледати. Министар, да би своме противнику што више напакостио, нареди да се чак ни у

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми. — Кажи ти мене. — Е, па 'оћу, ет'. Кажи сад ти мене.

Отпочеше неки преговори, нека проводаџијска посла и одреди се дан, кад је требало Зорка да дође у варош ради личног састанка и дефинитивног решења... Била је субота. Сутра, у недељу, требало је да дође Зорка.

Била је субота. Сутра, у недељу, требало је да дође Зорка. И ђаци и професори опазили су, да је господин Мојсило врло узрујан.

Свакога тренутка долазило му је у главу хиљадама мисли... »Ето, дође и то време, — говорио је сам у себи, — и ко би се томе надао!... Видео девојку, допала му се и — држ' за руку...

све му то дође на очи, и осети тежак сумор; нека магловита туга поче да му се вије око срца, око груди, поче да га дави свега...

Али ето, осим плашње, ништа му не иде у главу, не може ни једна мисао сад да му дође. Напао га неки немир, нека плашња, коју ни сâм не може да разуме. Рука му необично дршће, једва држи у њој цигару.

И он не може да нађе излаза. А и како ће, кад је сâм поручио да дође, да утврде лично све оно, што се још раније утврдило преко разних посредника...

Да убије одметника — добива одмах паре, и то какве паре — читаво имање! Али он зна да га не може убити. И да му дође на пушку, он зна да неће пуцати, јер неће смети.

овога прегледа беше тако неповољан, да је очајно јаукнуо, бацио књигу на сто и ухватио се обема рукама за главу. Дође му као да ће полудети. Сутра испит, а он ни пола предмета није прегледао, а јадно ти научио. Поче да мисли.

Не зна шта ће пре да прочита од онога што му је мање познато. Најзад се реши да чита по реду, па докле дође. Завери се у себи да не преврће листове у напред из љубопитства, јер му то највише смета и плаши га.

И ту опет седе професори за столом, од некуд дође и његов отац, па стаде пред професоре. »Је л'те да не зна ништа?« — вели отац му.

Али да л' ће га и сад срећа послужити?.. Понови у памети све досадање значајније испите, и дође до закључка: да га досад није срећа остављала. Па ваљада неће ни сада!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

И што дође — ништа, него што ме престрави... ДАНИЦА: Па има доле на улици фирму. ПАВКА: Има на улици, али нема овде.

А где ти је данас такав? Ето, на пример, мислио сам нешто и на тебе... ЈЕВРЕМ (престрави се). ЈОВИЦА: Па му, знаш, дође незгодно због оног шпиритуса. ЈЕВРЕМ: Ког шпиритуса? ЈОВИЦА: Оног, знаш, што кажу да си шверцовао.

ЈЕВРЕМ: Па нека дође. ПАВКА: Ама, хтела сам баш да ти кажем: не знам да ли си ти намирисао зашто она у последње време долази тако често к

СПИРА: Нисам ни пар речи рекао! СПИРИНИЦА: Не даш човеку до речи да дође! ЈЕВРЕМ: Ама, умирите се, забога! СПИРА: Па то кажем, прилика није рђава, млад човек, адвокат, добро ради.

(Грува се у груди.) Ја се не стидим тога што сам био жандармеријски поднаредник. Да их видим, те школоване, кад дође тако велика ватра као што су избори. Сви они измакну па дај Секулића напред! А ја, боме, изађем пред народ па „мирно”!.

Све ћу те грлице сад да хватам на „кратак позив” са три црвене штрикле. Па кад ми дође, а ја тек: „Е, грлице моја, ти канда имаш неку процену, а?

ИВКОВИЋ: Па да... али... дође, видите, тако реч. ЈЕВРЕМ: Зато, видиш, ми не треба никад да смо сами. (На вратима.) Данице! (Ивковићу.

СРЕТА: Коме, Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест, којој је једини излаз препород!” То му дође знаш као мало философски увод, а после му, овде даље, опет на један философски начин кажем: „Јовице, магарчино једна,

СРЕТА: Јес'! ЈЕВРЕМ: Е, што не иде - не иде. Откуд он може да буде кандидат? Пење се на куће и леми олуке. Дође неки странац и водиш га кроз варош да му покажеш знаменитости, а Лаза чучи на крову.

Знаш ли ти, молим те, шта је то јавно мнење? ЈЕВРЕМ: Па... новине. СРЕТА: Море јок, какве новине! У новине дође оно што је печено већ. А док се то испече, има ваздан посла.

Е, видиш, то све ми поберемо сваки од своје куће, па 'ајд у кафану на ону прву кафу што се изјутра пије. Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне

Ту дође и поштар који је већ читао новине, ту дође и телеграфиста који прича да на десно уво уме да чује интернационалне телеграме, кад пролазе кроз жицу, па ту писар из

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину

Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и

! Ко си ти! — Је л’ ја? — Ти, ти, да! — Ја сам вамулус у овој школи одвајкада. Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! — Море, ти си једна бирокрачина, видим ја. Писмен си ти, видим ја, него признај!

? Чули смо све. Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље. Па тако и с тобом. Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе.

Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини. И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. — А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? — Па лијепо, господине.

А шале, наравно, да су грубе биле. Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«. И то су сви гости с њим радили.

Ђаво од човека! Свако му ђаволство падне на памет. Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако,

— Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!

— Па има их, доста. Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! — Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо

И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.

— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем. Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му кажем: »Чети

— Да помогнем, џанум, ама како? — Ево како. Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? — Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. — Треба наћи човека. — Треба, господине, ама мука за човека.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Џон Хохохонд изнад свега воли да се напије, Касно у ноћ се враћа, пуца у небо, виче. Кад дође пред кућу — извали пола капије, А престрашени Пепо задрхти као птиче.

Другом јаму копао, Па сам у њу пропао. Ал је шкрипац гадан! Ал је дрипац јадан! Сад, када је пао, Дође ми га жао. Кад заплаче дрипац, Кад га стегне шкрипац, Знај, то се, кратковек, У њему рађа човек.

БРЂАНИ У ТРЦИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ Кад брђанину досади у брду, извади пасош, Дође у Немачку, и викне: „Пустите да уђем јâ још!

Забављен питањима чисте суштине Он је саветник Градске скупштине За доколицу, добро расположење, И за цене (кад им дође снижење). Е, Димитрије, мој Димитрије, Узорито је твоје житије!

„Идем, сад левим, а сад десним: Кад помислим, дође ми да побесним. Наизменично парним и непарним, Пазећи да се не преварим.

И до земље поклањаш се Најјачем: Нек ти буде! Али кад на кланицу Поведеш краву, дође ми да заплачем! Слушам рику кроз шуме и кроз долове: То трговци полазе у походе...

Кад помислим на све, живот ми се огади И дође ми да више не једем и не пијем... КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав? — питао сам краву На ливади, док је пасла траву,

Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак. Драга децо, да ли сте видели воз, ноћу, у даљини, У лакту неке окуке, где је висока

Ћуте, недирнуте. Сунце гледа У теглу меда. Смедеревско грожђе Тамно као гвожђе Дуњо моја, рано моја, Јесен дође.

Дивље гуске у сумраку оштру зиму најавише: Дође време кад је свако сам са собом понајвише. Свачија ме мука мучи, на душу ми све утиче: Како ти је у планини залутали

КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА Шта би рекао Карађорђе Да одједном међу нас дође? Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао?

КАРАЂОРЂЕ И БЕТОВЕН Понекад ми, само од себе, на ум дође: Шта би се десило да се Карађорђе Док је, са устаницима, војевао пред Белом Стеном, Сусрео са Моцартом, Листом ил

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

баре или реке, читав рој ситних глиста које је он сматрао за ситне јегуљице што ће бити избачене у блато кад томе дође време.

од 1877 године Јакоби је дошао до ових закључака: 1˚ да је јегуљи апсолутно потребна морска вода за расплођавање; кад дође за то време, она напушта реке и језера у циљу расплођавања, а органи за ту функцију, дотле сасвим неразвијени,

порез, увек је био приман са негодовањем од стране урођеника који су му претили да ће зло проћи ако још који пут дође.

о томе шта су у ствари ти мали створови које они густим мрежама лове на стотине хиљада и милионе комада кад томе дође време. А тај лов је најбогатији у пролеће, при тамним и бурним ноћима. Француски рибари, н. пр.

јегуљама које каквом сметњом буду спрече не да из језера или баре, у којима су дотле живеле, изађу са осталима кад дође време за свадбени пут. Таква се јегуља тада зарије у блато да ту проведе зиму, као што је то чинила и ранијих година.

умртвљена; међутим, кад се одатле стави у морску воду под обичним атмосферским притиском, она после 5—6 часова оживи и дође у своје нормално стање, што не бива кад је тако велика и нагла промена била у самоме океану. Зашто то тако бива?

врх на доњем, а отвор на горњем крају и да би, кад мрежа стигне на дно и брод је почне по дну вући, ишла тако да отвор дође напред, а да врх кесе заостаје натраг.

Вучење траје по неколико сати, за које време мрежа гута све на шта наиђе на своме путу. Кад дође време за њено извлачење на брод, овај се заустави, почне ићи уназад док се кабл не исправи тако да буде усправан, па

мрежа извучена на површину мора, њена конусна кеса, од трећине њене дужине, издиже се чекрком у вис, тако да јој врх дође над простор за изручивање ухваћене рибе; са врха се одреши гвоздени терет, мрежа се при врху отвори и све што је

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ИИ Целивасмо га у лице и чело, Опростисмо се редом тужни тако, И дође гробар и, вешто и лако, Закуца сандук и доврши дело. О, шта ме тишти као гвожђе врело?

ЖЕЉА Кад и мени дође час да мрети треба, Боже, дај да умрем у јесење ноћи, Насмејан и ведар, у младачкој моћи, Под раскошним сјајем

Смрвљеног ме пусти када зора гране Из црних дубина разјапљеног пакла... ОСВИТ Кад дође ноћ и широм целог света Плине тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој

И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Па ни дође књига од Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били

СКЕНДЕР-АГА (Види Вука ђе шапти; није му мило) Што је ово, браћо Црногорци? Ко је овај пламен распалио? Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно?

Кад пред зору, и ноћ је мјесечна, ватра гори насред сјенокоса, а она ти однекуда дође; украј ватре сједе да се грије. Чује да свак спава у колибе.

КНЕЗ РОГАН Навртите те пет шест овновах, да ручамо, да дома идемо. ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА. КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках!

Како тридест напуни годинах, сваки дође као бабетина, од бруке се гледати не може; како пођи мало уза стубе, ублиједи како рубетина а нешто му заиграј под

СМРКЛО СЕ; СЈЕДЕ ГЛАВАРИ ОКОЛО ОГЊА. ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС. У ТО ИСТО ДОБА ДОЂЕ К ЊИМА СТАРИ И СЛИЈЕПИ ИГУМАН СТЕФАН С БРОЈАНИЦАМА У РУКЕ.

Све што бива и што може бити, мени ништа није непознато; што год дође ја сам му наредан. Зла под небом што су сваколика човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико!

ПОЈАХА ВЛАДИКА ДАНИЛО ХАТА И ИЗИДЕ У ПОЉЕ, КАД ЕТО НИЗ ПОЉЕ ПЕТ ШЕСТ СТОТИНАХ ЉУДИХ; ОН ПОТРЧИ КОЊА И БРЖЕ БОЉЕ ДОЂЕ МЕЂУ ЊИХ. ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ.

Дан и ноћ је поклање трајало: бјеше пуна Црмница Тураках, десечара, аге, изјелице. Мало ко нам у помоћи дође; и ми смо ти грдно изгинули, половина у бој погибосмо. Нестало је гробља око цркве, по шестину у један копамо.

ВУК МАНДУШИЋ (мрко прича) На Шћепандан дође ми одива, из Штитарах љетос поведена, и каза ми: „Ево харачлије у Штитаре да купе хараче!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И, ето, зато нећу и не могу да те кријем, да после он мене тако грди. И све ћу да му кажем, чим дође, видећеш ти! — завршиле су. И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога.

страхом, не смејући од величине — јер такав им је велики и страшан изгледао — ни да га погледају, поздрављале би га: — Дође ли, бато? — Дођох, — кратко, са досадом, чуло би се како он одговара.

Живиш ли? Како ништа? Зар ја што не силазим доле, па мислиш ништа не чујем и не видиш? Које доба беше јутрос када он дође? А? — Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава.

Које доба беше јутрос када он дође? А? — Ама које доба — ишчуђавала би се она упорно. — Дете рано дође, леже, и ено га још спава. Он већ не би могао да издржи.

Једино би дошла на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире.

ИИИ После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите. Са Турцима и беговима

А када дође слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена

У неком је великом послу. Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина...

И, не дај Боже, да до тога дође. Софка је осећала да би онда била у стању све да баци. Да само докаже како је ипак та није надмашила, у инат јавно,

Она се трже. Брзо се покри и као опаса. Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати!

виде како му се, изненађеном таквим њеним узимањем руке, раширени прсти згрчише, те, приносећи је к себи, рука његова дође јој онако црна, тврда и као нека шапа. Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла.

— Ако, ако, добро нам дошао! — предусрете га мати. И кад дође до ње, брзо му изнесе троножну столицу да седне. — Седи, одмори се! — поче га нудити усрдно.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети. О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају.

Кад причешће дође душе коју звона Зову вечном царству чистоте и мира, Ти си моје вере велика Мадона Пред којом се цели из светог

КРОНИЧНА СТАРОСТ Дође тренутак када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када

Зато дође тренут када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у

Ал’ плавом ноћи, када душе траже Утеху у миру што с висина дође, — Дух слободе, поред оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући

Али, најзад, када све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што се воле; И када је, први пут у своме веку,

Тáјац пролазности. Снег... И бели мир. РОДНА ГРУДА На крају, ипак, дође један дан Кад човек не жели више да се бори, Кад му дух затражи какав виши плâн Живота, — дан тужан, и празан, и

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ево је минула година и у њој Божић један, па ево дође и други, мину и Ђурђевдан, наша лијепа слава, а гусле не загуђеше нити се орô поигра нигдје у пламену, као да је из

Колико хитрости, а још више звечећијех доказа, морао је гроф потрошити а да до тавнице дође! У касно доба ноћи растадоше се, а сутрадан Јан, с тужним срцем, пристаде на све.

“ „Све на моју душу што слажем јали изврнем, Владико свети!“ рече младић и умиљато погледа старца. У толико и ђакон дође, носећи крст, јеванђеље и двоје свијеће.

“ „Нека их чоче, може им бити!“ прекиде сердар. Па опет мало блаже: „Ето имам залуду три сестре, па ни једна да дође у род данас, као што је обичај... Може им бити!“ „Што не дође мајка ти, Спасоје?...

Може им бити!“ „Што не дође мајка ти, Спасоје?... Њој је најближе, а она је најпотоња из ове куће поведена“, запита Јока неког згодног

„Шта си наумио? Једно или друго, чојече! Бијело или црно... Ред је, богами, да се томе краја дође!“ започе она. Сердар се не шће даље о томе, но се наже да се дигне. Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ.

У кући опет гораше други огањ, а крај њега настављено неколико лонаца. Кад поп дође, Милица и Стане, таман дошле с воде; упртила свака по вучију, а у рукама по дижву, па онако прегнуте и задихане,

живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.

„Е, фала ти!“ рече она, пољубивши му руку. Стана, у тај час, таман дође из кола. „Јеси ли се наиграла?“ запита је отац, па је загрли и притиште к срцу, дирнут, јако дирнут.

Ноћ нас ухвати крај твоје куће... Ето, у авлији, кад се ми разговарасмо по њемачки, дође онај Црногорац, Јанко, Јан, како ли се зове и прозбори њемачки, па се изгрли с мојим господином, па умал не паде у

Зашто баш једанак, та он је одиста мислио да она везе, кад му жеља дође да је погледа, а она опет мнијеше е он чита. Чудновато, заиста!

Невјестама, осим тијех брига, остаје и другијех крупнијех, јер не мало Црногорчади на свијет дође у планини, те им је први удисај, задах старога Ловћена, први кров зелена чест. Тако бива у Ловћену преко дана.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— А почем ти то знадеш, драга? — Е, кад год мој човјек у механу дође, твога затече!). Стиховане, махом десетерачке пословице срећемо као творевине које су посебне појаве (На очима

и метеоролошке, које су у вези са животом и пољопривредним радовима наших ратара и сточара (Јелисије, / Просо сије; Дође Виде / Да обиде; Од светога Илије, / сунце све милије; Макивије / Косе о чивије, / А српове / За репове, итд).

или претњу да се зла бића, која пакосте и наносе болест, удаље или униште и да на тај начин болесник оздрави или да се дође до напретка.“1 Бајања могу да буду разноврсна по намени.

Просејан и на ситу и на решету. Расте му перје. Сва му је памет на језику — (ко говори шта му на уста дође). Сермија јој памет, а друг зрцало. Скинуо би с матере божје покров. Тај уме и из воде сув изићи.

— Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване.

— Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође. — Зло добродошло, ако си само дошло. — Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође.

— Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе.

— Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг.

— Злим зло, без зла још горе. — Тко се туђем злу весели, нека се своме нада. — Све што је зло — у невреме дође. — Зло се лако не заборавља. — Учини рђи добро, да ти чини зло. — Ко злу прашта, добру шкоди.

— Паметан мисли што говори, а луд говори оно што мисли. — Паметан полако иде а брзо дође. — Не дај умље за безумље. — Мука учи памети. — Шупљу главу ветар носи.

— У повратку добијања нема. — Залуду ми је бисер, кад ми врат откида. — Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође. — Ако ми брат козле односи, оно ми је вук; ако ми вук козле доноси, оно ми је брат.

— Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља. — Болест дође на хату, а оде на раку. — Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

времена, па ми је из најприје истина било тешко; а послије сам се био којекако навикао; али како та проклета жена дође к мени, мало за ова неколика дана не црко од њезина зла: саћерала ме била у крај, па видиш како ми | је ова страна,

Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи, спреми

Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А! побратиме, шта ћеш ти овђе?

ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. Послао отац дијете у воденицу, па му казао, да не меље нигђе у воденици, ђе нађе ћосу. Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог ћосо!“ — „Бог ти помогао синко.

А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу, и види, даје и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другим путем

“ Онда човек отиде к Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге, шта ће, а он им каже, да иде премудроме.

Али већ кад сам дошао довде, ајде да видим, шта ће рећи!“ Па се онда упути к Соломуну; а кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем, па га запита, шта ће, а човек му каже све редом шта је и како је.

Кад дође старцу, и вичући на њега и срдећи се каже му све како је прошао с премудријем; онда му старац рече: „Е мој синко!

Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи! Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи унутра, па повиче воденичару: „Бјежи, јадна ти мајка!

Одајући од дућана до дућана, и гледајући како различни мајстори раде, дође на дућан, ђе се плету рогожине, и то му се учини најлакши занат; | па га почне учити, и научи за неколико дана; па

Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: „Ћа шароња, ћа! и ти имаш памет, а Еро је нема.“ У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: „Јаог мене до Бога милога! Што ћу сад?

Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: „Ва истину слово изе, али сирца низе.“ ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН?

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Тада колико крепост може. О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, тада нека се наруши пост — осим среде и петка.

6, 21) покајмо се овде да милостивог Бога тамо нађемо. Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше ствара

Јер рече божаствени апостол: „Што око не виде и ухо не чу, нити на срце човеку дође, припреми Бог онима који га воле.“ (І Кор. 2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор.

29; 10, 38) царство свога отачаства оставивши и све што је на земљи, и избегавши из света који поробљава душу, у ову дође пустињу месеца новембра, другог дана, године 6706 (1197).

сну предајте се, све док подеклисијарх, часовник чувши да избија и по томе сазна да је право време, игуману не дође и потребну од њега молитву прими, а потом тихим гласом: „Благословите, свети“, кротко позивајући, ударивши тада у

ГЛАВА 7 О душеспасном исповедању Ко се не исповеда неће бити причешћен по заповести Господа Бога Сведржитеља док не дође себи и оцу не исповеди сва сагрешена и штетна дела.

Ако ли је петак, или среда, или понедељак, или Велика недеља ако дође, тада једемо хоботнице, да се ипак утолимо због празника, јер три дана ове недеље, то јест у понедељак, среду и петак,

Па због тога заповедамо: када дође новак, да му се да раса и кошуља, а на годину свој братији да се да по перпера да купе себи одећу.

Ако ли и тако, не покоравајући се, остане и затим павши у очајање и по трећи пут не дође у цркву, нека се поклони сто пута.

или да нешто донесу, јер не треба благодат Божију препродавати дугом или добитком, да овде каква срамота или укор не дође поводом оних који су се постригли.

Ако ли дође Велики петак, не једемо ни уља, нити вина пијемо. А у Свету и Велику суботу да одступи свака брига и окупљање на јело,

А овако да буде његово постављење: када дође време свете службе, да се облачи светитељ епископ и са другим часним јерејима, и да доведу онога који ће бити пастир у

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Оћу дизлудим од овог кутњака! ЈАГОДА: А и шта ћете, морамо због те фабрике! Стрина му стално пише да дође, нема никога ближег да му остави! А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста!

Једино су ти друштво бубашвабе... ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе.

Видиш и оно што нико не види! ИКОНИЈА: Ја и кажем да човек повантрза! СТАВРА: Није, него се освести, дође себи. За само дваес секунди очајања Видиш више него за дваес година владања, напредовања и лепога живота!

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ја не поричем да сам доживео несрећу... СТАВРА: Пусти несрећу, несрећа не дође зато да нас упропасти. Него ми кажи где су ти твоји војници. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено их тамо, видим их ко сад вас!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође... (Желећи да се додвори Јовчи, рачунајући да он може чути, подиже глас): Ако, ако, дошао, ја! дошао свети Илија!

Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш. Знаш да када он дође, да се не сме ништа по кући, да се лупа, док се он не пробуди. И када знаш, бар ти ћути.

Јеси здрава? Како твоји? АНЂА (подиже се, понизно): Здрава сам, здрава. МИТА Није хтела да дође. Једва је доведох. Неће. Вели: што ћу и ја тамо? Неће, ја; неће, јер зна да мора за њенога онога сина, красника...

ох! ЈОВЧА (Мити): Хајд ти! (Анђи, која се такође диже, руком даје знак да остане, да дође ближе.) МИТА (повлачи се, силази).

Но знам само да се овако више не може да издржи. Ја бар не могу. Откад се она несрећа деси и он овамо код нас дође, ето и ноћ и дан све је уједно. Ја више не могу да издржим.

А оно, целог дана не дође. Све по планинама и пољима са коњем. Добро и тај коњ не падне већ једном. И тек дубоко у ноћ, кад све живо поспи и већ

Казаћеш: одвукли је, ваљда, други Цигани, арнаутски. И нико не сме знати. ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама. С њим ћемо заједно. СТОЈНА (крши руке): Ох, аман! АРСА Бут!

АРСА Бут! Ако нас издаш, ако он нешто примети, Ни ти ни Стојмен овде више! ТОМА Слушај. Кад дође, ти се чини невешта. Ради све као увек. Па кад он клоне већ и Циганке изиђу, наша брига.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

година не двоји више; види да није најпаметнији био, обаче намерава и нада се да ће се исправити, док и старост дође. Што ћемо сад? Ништа, на пут, на пут! Једно нам остаје желити, сиреч да наша деца и унуци бољи и паметнији буду.

Једва би[х] чекао да недеља или који празник дође, не да идем с | други момци по Маха[л]и или Фабрики шетати се, но да се начитам псалтира и катихисиса.

Ништа то не чини. да и[х] је хиљаду пута толико било, да се сав свет сложи, да анђео с неба дође и да учи што против апостолске науке, не ваља примити ни веровати.

као од живе ватре, и да бежи од ње док је год жив, без сваког обзира; име ни [х]аљина женска да му никад на памет не дође.

Не из Јерусалима и из Свете Горе, него с неба да дође калуђер, ти му не би дао пребијену грешљику ни сломљена новца.” Мал[еница]: „И не би[х], не бој се, не би[х]!

Владика, видећи га сасвим забуњена, дође му на помоћ. Епископ: „Доста већ, Маленица кукавче! Ала си, брате, као олуја; тешко оном кога ти окупиш и запопаднеш!

Тај дан ништа друго нисам јео осим пре ручка комадић хлеба; но није ми на ум падало јело. Као овца кад дође с паше, леже гдигод, пак преживље оно што је пасла, тако сам ја преживао сав онога предрагога архијереја разговор и

” Оде; постоји по сата, пак опет дође. Он је разумнији био од мене. Није питао ни за пештере ни за пустињике, него који је прави пут од Тамишвара к Срему,

„То је доста“, одговорио ми је, „три грошића хлеба доста ће нам бити за два дни.” Дође ми на памет Маленичин разговор, пак рекнем, смијући се, „да и та три грошића нејма, у калуђере идемо, мора нас вилајет

је сву ноћ красила и уподобљавала, нити јој је до спавања, јер мисли сутра дан на венчање поћи, како смо је ми чекали. Дође и она једанпут.

натура предузме све своје правице и силу, сатре под ноге и у ништа обрати сва моја сујетоумна мечтанија и сујеверје. Дође ми на памет мати моја и мила сестрица моја Јулијанка.

Не зна ко како том блаженом долином прође, како ли к манастиру дође. А кад дођосмо к мом љубимом [Х]опову, шта ће ко пре гледати, шта ће разматрати? Чему ли ће се више дивити И чудити?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... Томе дјетету право име бјеше Јозица.

— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста! Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном.

Фра-Брне једнако пркелаше погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки. — Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију!

“ вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама. Цонтрона, иако не говораше са кнезом, дође. Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: — Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна је ли на сугреб или на чини!

Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.

А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то! — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. — Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш. Оћеш да те изујем? Нећеш, велиш!

И шаље те ради губавог Кење! Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите!

Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: — Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ. Видићемо, видићемо с врименом!

Најзад оста свак при своме мишљењу. Сутрадан дође мајстор Ловрић. Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.

А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр...

Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет... У мал’ што не дође до руку.

А јево ти се кунем да до тога дође трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте, јер колико је он крив,

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И зашто у дан ведар Док ћуте наша борја Трепне тек један кедар? И у бонаци мора Вал неки о мраморја Пљусне, кад дође ора?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

отац који би оном небрату господском И моју кав дао, своме паметном, добром сину, школцу, којим се хвали, сваком ко дође у кућу показује слику... Тај небрат који ме се сети само кад ми паре тражи...

Мислиш, неће да дође? Аћим очима пита Мијата и стоји пред њим замишљен, бојећи се да слуга не потврди оно у шта и сам мора да верује.

Тада је заболело, јер му је два пута писао да одмах дође кући. Не, онда кад су се први пут срели. Вукашин је пред огледалом четкао зелени реденгот и ћутао а он му је говорио

овде у кући у којој се родио, овде где су њих двојица некад разговарали, и молио га да узме неколико дана одсуства и дође. Како је Вукашин некада паметно говорио! Ко му не би веровао, ко се у њега не би уздао! Све, све сам уложио у њега.

Он је није чуо, није ни гледао, брзо се суљао низ стрмину, смрт изненада дође, толико имање, богатство, па углед и име, углед и име нарочито.

О томе неће с њом... — Онај још спава? Она само уздахну и саже се да заложи фуруну. — Чим се разбуди, нека дође до мене. После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен. — Како прође на путу? — дочека га.

Припали и другу цигару. Никад овако. У овој соби, у којој се само једанпут у години вечера, кад Вукашин дође. Поглед му се пободе у гутицу између његових размакнутих и густих обрва. Љут је. Зашто?

А Ви, радикали, обманули сте га да је устав — хлеб... Народ, слобода, устав, све су то само изговори да се дође на власт. Зар је мало у Србији оних који су свршили неке школе, па су пропали у нашој, вашој политичкој хајдучији?

што би родило у њиховим воћњацима, виноградима и башти, њему је намењивала, њему остављала, слала му и нудила га кад дође. Жељно је чекала његова ретка писма и била данима срећна ако би је само поменуо и поздравио.

Њему ће ионако све да остане. Сада кад је Ђорђе почео њу да злоставља. Где му је душа да баш данас због тога дође? А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила.

— Вепар гори, не дај децу, не дај левог, он је први, мој отац ће да дође, ух! Свиња проклета! — Анђа се придиже, виче, бацака по слепљеној, поцепаној сламарици на поду и млатара рукама

Најлакше искушење које га чека у будућем животу. Неће бити ни правдања ни оптужби. Својим бродом сâм крмани. Дође ли до слома, и кривац и тужител биће он. Нека и пропадне. Свршено је с преровском идилом. И заблудама.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Је ли чудо што сусед од суседа поче бежати? Али број унесрећених је растао. Шта сада? Дође грађанима до памети да је чичак узрок невоља, али нико није имао храбрости да га ухвати и уништи.

Је ли Татага знала да је следе? Тајна је остајала тајна! Можда би вечно тако остало да зима која дође није била изузетно снежна и хладна. Сви прозори били су прекривени мразним чипкама, а снег је допирао до рамена.

— Како ћу познати Звездана када дође? — чу врели шапат малог болесника, и осмехну се: — Не брини, познаћеш га! Мален је и светлокос, светлоок сав

А сад, спавај! Мораш бити здрав кад дође... — Па дошао си! — дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде. Више га нико није срео, нико чуо.

Узалуд га је слала међу децу: није волео да буде с ни ма, све док у себи не откри дар причања и дође До приче о Златној краби која има моћ да испуни сваку жељу ономе ко је види. Истога часа престаде ругање и гурање.

Мајка одречно одмахну главом, а дечак се замисли. Једва је заспао те ноћи, а само што је упао у сан, дође му Златна краба велика као кућа, застрашујућа. Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!

»Причинило ми се, значи?« —помисли старац и хтеде да самог себе утера у сан, али сан никако да дође. У зиду, крај пећи, цијукао је миш.

— кикотали су се подругљиво, али птић није обраћао пажњу на њихове речи. Само је јео и вежбао. Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе.

Али једне вечери не дође. »Да се није песак обрушио?« — лепотица стрепећи потрча ка бунару и наже се над њега. Унутра никога није било.

Већ је и јутро свитало, а они су још свирали лелујајући се од умора и глади. Тако и подне дође, и славно друштво се растури да предахне, али њихова свирка не стаде да би сан цара и двора био слађи.

Шта су то богаташи? Луди с рукама јачим од таласа? Очима продорнијим од сечива? Једва је могао да дође к себи од чуда чувши да су то луди као и сви остали. Моћ им .је само у новцу! — Како до пега долазе?

Већ се и небо осипало звездама, а он никако да је ослободи. Опет му надохват руке дође црвена звезда и он осети како лагано тоне у сан, стави коцку са жабом уза се и леже.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Усамљеном Кнезу нико није, тада, хитао на поклоњење; сви су хитали Вучићу а он је, на Врачару, чекао да му дође и Господар Јеврем.

поздрава па се умеша међу децу што излазе из школе, и међу студенте Института за стране језике и журно, врло журно, дође до Калемегдана. Крочи на Брег за размишљање, зађе у сенке и наслони образ уз једно дрво које је било младо 1870.

Први пут, почео је да се погађа са оном тајном у небесима: нека смрт дође и раније, али да он крочи на палисаде иза београдских зидина. Погађао се, а небо је остало бело и немо.

Турци су Турци. Упознавао их је откако се родио. Тек што је проходао, учили су га како им се треба склањати,док не дође време кад ће це они почети склањати. То се време дуго чекало. Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су.

То се време дуго чекало. Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера.

Мирко одбије и настане препирка. Дође и терзија Мехмед. Сусед му објасни како је Мирко, добовањем, давао тајне знаке бунџијама а Мехмед заборави на своју

(И после једног века, 1943, у тој ће згради бити стара Управа града Београда, полиција, Главњача.) Рекли су му да дође ту и да ће добити пензију: одавно већ није ратник, а однедавно није ништа; узели су му и службу.

Кад овамо дође, Вишњић иде право ка турбету: наслања се на зид и, непомичан, оцећа опустелу светлост као тишину ишчезавања.

први мах, потекао му је у сусрет: хтео је да прекине песму, ионако се све завршавало; хтео је да га пита кад поново да дође, по нове песме. У други мах, подсмехнуо се себи: све је то била бесмислица.

Када по подне дође у своју улицу, Змај се појављује са дна падине, од дунавске обале, као да стиже из Панчева у којем је некада, пре више

У себи је осетила извесност: све испаштање до сада било је ништа, оно најтеже тек има да дође. Угледала је, у тај мах, у небесима светлосни бездан и сазнала да милости нема, ни опроштаја, да ће је стићи све и до

понесен новом замисли, дао и да се разруши: однекуд је силно желео да на место старе куће Господар-Јеврема Обреновића дође ново здање Ка петан-Мише Анастасијевића. И дошло је.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

К’о детенце дошао сам амо; Игра беше једино ми благо; Слатко звах ја мед и смокву само. Дете мало – голушаво тиче - Дође тиче, па се ту навиче; Овде, овде где криоце мало Први пут је сретно огледало; Из почетка од гране до гране, Од

Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване Та већ неси давно! Већ недеља дана прође Како ми не дође!... Јао злато, тако т' Бога, Та како си мога'?! Бр.

Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче!

Ј. Дучић ЛXXВ ЖЕЉА Кад и мени дође час да мрети треба, Боже, дај да умрем у јесење ноћи, Насмејан и ведар у младачкој моћи, Под раскошним сјајем

„Пригрли ова јата благодатна!... И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло к'о кап сунца златна...“ И акорд звони...

И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он

У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не дође више. Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела.

Мало не посрнух, мојега ми дина! Ал' мени не дође лијепа Емина; Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'! А.

Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати. И данас, кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем..

Ал' кад жарко лето дође, И младост ружу прође, Повије главу цвет; Љубави лептир се мане, И малакше му лет, Поћи ћемо на разне стране - Куд?

Па кад дође час Страшнога Суда, и кад мртви почну устајати, Нека тада све гробље оживи, Камен нек’ ми притисне гробницу, Само да

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

На тај начин се показало да се тај датум помера из године у годину да тек после 1460 година дође опет на своје старо место календара.

„Тако? Ти дође овамо на позив Сената - а по којем послу?“ „Па то ти је номофилакс службено саопштио“. „Номофилакс - он је обична

је у својим предавањима, која је држао у Платоновој Академији и која су била чувена и добро посећивана, избегавао да дође у несугласицу са учењем свога учитеља. После смрти Платонове Аристотелес оде у Атарнеус, а затим у Митилене.

Кад, при крају дође ред на Аристарха, он положи своју десницу на његово раме и рече му: „Хвала ти, синко мој!“ Принцеза погледа захвално

ону праву прекорачимо, међусобно покрију и да, одмах иза тога, промене свој међусобни положај, тако да лево стабло дође на десно. Слично се дешава и кад се крећемо у кругу, онако као што се, по Аристарховој замисли, креће Земља око Сунца.

Један од њих размота трубу и поче на глас читати њен текст. Одмах после уводних речи, упућених краљевићу Гелону, дође на ред оно место које сам малочас навео: „Али Аристархос Самнићанин...“ Сви присутни наћулише уши.

замени он мањи од та два терета са два још мања, од којих је сваки био тачно половина уклоњеног; један од тих терета дође испод оног места полуге на којем је она била обешена, па се могао одатле уклонити, други од тих терета беше од тог

„А не оно што нам случајно дође под руку“. „Дабоме. Али се извршењу нашег програма испречише разне тешкоће. Неки списи, које смо желели да преведемо,

Његов наследник ће их проклети, а онај који иза њега дође даће их, у слепој верској ревности, бацити на ломачу. Зато прискочих да их спасавам и растурам по свету, не питајући

Предавао је у Венецији, Милану, Фиренци и Напуљу, а сада већ намерава, како ми пише, да дође и у Рим. Прави чергар!“ Опат седе на једну клупу у аркадама и замоли свог госта да седне поред њега.

“, рече му опат. „Истина, часни је ускршњи пост, али, видиш, добих мила госта, ученог младог човека, који нам дође са далека севера“. „Онда га, боме, морамо честито почастити!“, одговори одлучно калуђер.

Није се тужио више на болове, но дође у расположење, ружичастије од његова лица. И његов гост показа се јунак на мегдану.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Стајао сам на трећем спрату наслоњен на ограду и гледао доле у дубину бетонски под кад је она изашла. И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли да скочим доле? Али молим те реци, климни само главом.

Зар се то осигурање није могло постићи благовремено и са много мање жртава? Зар је морало да дође до тога да се човечанство унесрећи па да се постигне, ужасно, само тај резултат: да рат није вођен сасвим узалуд!?

— Па један војник, знаш превари ме да је доктор. — Па после? Говори, молим те. Имам ја и друга посла. — Па дође да је прегледа; па је пипа, пипа...

болнице, свога познаника, и у замену за цигарете, биле су још једина храна с којом се имало живети све док се не дође до савезничких бродова са храном, о којима се толико говори и тврди.

Сетиш се онда деце, отплачеш пет минута, а после опет по старом, разумеш! Рекао би човек: све се бојиш да не дође крај овом рату. И ти ми нешто причаш, ти ми кажеш да мислиш. Иди, молим те.

Све ви тако, нема, к'о Арнаути, а кад дође непријатељ, чик њему кажи нема. — Ја како, вели командант и намигује на ађутанта. Само строго, Стеване!

Па му дође да падне на груди овом човеку што му сад говори тако благо, људски, као човек што говори човеку. — Ти ћеш изјавити

Јер сва она бедна прошлост није значила ништа друго но немир, несклад, лаж, док је ово што ће да дође равнотежа, мир, склад, истина.

Ето вечерас, попнем се горе и с брда гледам, Боже гледам, гледам и дишем. Ох дивно, слатко дишем. И дође ми да се смејем, да кликћем, не знам ни ја шта ми дође. Али ми се чини да тек сад знам што живим.

Ох дивно, слатко дишем. И дође ми да се смејем, да кликћем, не знам ни ја шта ми дође. Али ми се чини да тек сад знам што живим. — То је дивно од тебе, мила моја, божанствено.

Убрзо се погодисмо, јер у таквој прилици нисам се много ни обзирао на цену, само га умолих да што пре запрегне и дође натраг.

Није баш права правцата рана, пре му дође као нека контузија, али свеједно, честитај ми контузију, и ’оди да се јуначки пољубимо.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И замишљам да ће се она у томе иживљавати не мање него ја. Али кад дође одређени сат, све ће то одједном са себе стрести самим једним трзајем рамена, онако као што се стресају пахуље снијега

Отуда, приликом сваког узимања виолине у руке, постојала је дата могућност да до свирања уопће неће моћи да дође. Над започињањем свирке лебдјела је зебња; а то је опет, са своје стране, чинило још неизвјеснијим исход те борбе с

Спљашњавају се у беспросторне ликове, образују се у невјероватно деформираним пројекцијама. Дође вријеме кад и своју сопствену стварност почињемо осјећати сасвим блиједом и танком, опипавамо је готово с невјерицом.

Ни та појава није тако ријетка. Много чешћа него што се мисли. У неким годинама, људима, па и сасвим припростим, дође сврбеж писања. Одједном им се учини да нешто важно имају да саопће.

усадим бога барем и само као један „садржај свијести”, увјерен да ће све остало доћи само по себи, кад и ако има да дође. Мислим да никад нисам био загуљен.

нека буде! испружит ћу се колико сам дуг и широк по доброј мајци земљи, па нека дође смрт! Нека само дође! — И смјеста се јавља одговарајућа филозофија: смирење је највећа срећа, највеће добро; оно је

нека буде! испружит ћу се колико сам дуг и широк по доброј мајци земљи, па нека дође смрт! Нека само дође! — И смјеста се јавља одговарајућа филозофија: смирење је највећа срећа, највеће добро; оно је посљедња мудрост,

А тамо, видиш, требало би да дође низ широких степеница, као прилаз ријеци, ради купања. Ондје, отприлике у средини, мало више према лијево, на

у затворену, човјека савлада нека тромост, неки дријемеж, а кад изиђе из загушљива простора на отворено, разузури се, дође му воља да се прохода. — Разумијем, моја је благоваоница превише загушљива за угодне пријатељске разговоре.

Кад у шпалиру чекам напросто ја, који сам се упутио у кавану на партију шаха, дође ми да опсујем као кочијаш. Спопада ме жеља да харангирам, да подјарујем „дух инсубординације” у млађима.

И тад — тад је спасао ситуацију онај црнац који увијек спасава кад ситуација дође у ћорсокак: наука. Један генијалан научењак, послије дугих опита, успио је да усаврши Атханатик у правцу релативног

И није ли радије ту умјесна прилика да дође до употребе онај израз „лажно”? Јесте ли, докторе, баш тако сигурни да људи с такозваним „литерарним начином

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тако одевен дође на крстоноше. Беше се искупило доста народа. Попа већ позвао одборнике у заседање, па одлучује са њима ко ће шта

Та они не имађаху ништа ни у тору ни обору, а отац га је често поучавао: да се треба користити свачим »што ти до руке дође«. Само се, напоменуо би му отац, треба добро чувати туђих очију. — »На невидишу нема кривице!

После је опет мислио и мислио, и најзад дође до закључка, да је сва ова момчадија гора од њега, и да га сви они мрзе само с тога, што је сиромах.

Никад Вујо не одлежа ни дан апса... Такав беше једини пријатељ и саветник Ђуричин. Једне недеље дође му Ђурица рано у походе. Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. — Куд си тако поранио, соколе?

првога питања, страховао је само од почетка; а кад виде да му само питање ставља на расположење повољан одговор, он дође к себи и, погледавши капетана право у очи, одговори одлучно: — Не знам, господине!...

— Сад ће он доћи, не брини ти. Склони се у собу, док он не дође. Ђурица се диже, али се једва одржа на ногама, које клецаху и повијаху се од умора и слабости.

Тако пролежа без једне мисли и без покрета, док не дође Вујо. — Ха, синовче, добро си се пожурио! Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу.

— Јест, кад би се он дао. Тако могу написати и за мене, али нека дође ко да ме убије. Чик му га !... — Право кажеш: мари ти он за њине претње.

— Нађе ли га? — запита Вујо. — Нађох; вели да може. — Добро. Иди му сад кажи нек дође мојој кући чим се смркне, а и ти дођи са њим. — Зар ћу и ја... на посао? — Мораћеш; нема ко други.

Свану му кад дође Вујо. — Камо се, за невољу?... Хоћу полудети ’вако сам. — Нећеш дуго, не бој се. Сутра, зором, на посао!

У таквој неизвесности прође му дуго време. У неко доба ноћи дође Вујо са два човека. Један од њих нарочито падаше у очи целом својом спољашношћу и нарочитим држањем.

»Ух, бруке!...« узвикну и, под утиском разноврсна осећања: стида, срџбе, бола — не знађаше шта да чини. Дође му да удари себе у главу, па би хтео и у груди, а хтео би и да откине парче свога тела, да би таквим болом угушио онај

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

од њих, и каже им да иду сви троје тамо на један брег, „па кад ја махнем руком на вас, а ви онда потрчите, и који први дође до мене — тај ће добити капу, други ће добити штаку, а који последњи дође — онај ће добити папучу“.

на вас, а ви онда потрчите, и који први дође до мене — тај ће добити капу, други ће добити штаку, а који последњи дође — онај ће добити папучу“. Деца се обрадују и отрче на брег где им је Петар казао.

— каже му Петар. Старац му одговори: — Бог ти добро дао, синко! А откуд ти овамо дође! Петар му рече: — Бежим од помора, јер тамо код нас на западу страшно умире свет, и где помор пређе, ниједна жива

Петар, чувши ове речи, одмах се са старцем опрости и оде брже-боље да потражи ту земљу. Идући тако, дође до неке воде. Сад извади папучу па је обује и пређе на другу страну.

Шетајући горе-доле по башти, оде до једне такове клупе, па седне и почне размишљати шта да ради, и како да дође до те девојке. Петар је ту седео све до мрака, па кад се већ смркло, он није имао куда, него остане ту и да преноћи.

Идући тако, дође до оно троје деце што су се били окаменили, затим дође и до девојака, па види да су и ове давно преминуле, и свугде

Идући тако, дође до оно троје деце што су се били окаменили, затим дође и до девојака, па види да су и ове давно преминуле, и свугде где год је пролазио, нигде није могао ни села ни живе

Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто стајао, и ту нађе један велики камен положен, па онда помисли у себи: — Боже мој, шта

Петар је, сиромах, из све снаге бежао, али га је смрт већ била готово стигла. У том бежању дође он и до оно троје деце што беху окамењена, па брзо прекрсти штаком, а деца оживе, па потрче к њему.

Кад је он тако на стражи стајао, ал̓ ето ти смрти гдје иде да пита бога шта ће радити, а кад дође до њега, рече јој он да стане и она стане. Он ју пита куда ће, а она му рече: — Идем питати бога шта бих сад радила.

Кад то смрт чује, остане стојећи, а он отиде. Кад дође унутра, пита га господ бог што је дошао, а он рече: — Ево пита смрт што би радила.

Кад је све раскопала, иде опет богу питати шта ће сад радити. Она дође горе, а солдат је опет устави, па је упита куда ће.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

беше наслонила главу На узглавље од плавих цветова: Ноћ желећи за вечиту јаву, А за живот небо својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну јој уста својим дахом, Помилова њену косу руком И испуни земљу чудним страхом.

Ал' смрт дође; лак долазак њени Осетише редом сви спавачи, И усташе. Небо се промени, Плаво небо тад се наоблачи. Сви стадоше

земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи. Звала си ме себи.

Из мисли се тргох. Бацах поглед доле, Никог није било. и дође ми жао: “Можда је чекала, можда много воле, А ја? — ја сам свиреп, бездушан и зао.

Дан божији опет земљу плача виде. Ал' нам дође жао те гробнице мрака, Те судбине, с које полумесец иде, Што ће сад друмови пожелет Турака.

мука на коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда јунака!

И да опет дође к'о у доба стара, Да се народ листом за оружје хвата, Испод трулог царства да изведе брата, У мртва огњишта да унесе

Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ... Како брзо све нам прође! 1904.

— Ватру који гаси, тај се и опече; — Сад се клањам, госпо; видећу вас, молим? “Кад стидљив дан оде и кад дође вече.” 1904. ПОЕНТА Једва чекам вече да и мени сване Јер ја немам дана.

Најзад све је исто, и свест снова дође, Хоризонат мисли ведрији је само. Апатија неста и клонулост прође, Ал' подсећај стоји да се ишло тамо. 1905.

се мртви дижу И кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше љубав и незнане очи, Бога, да куне и да му се моли.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Прошло је неколико дана пре него што је виши инспектор успео да се ослободи осталих неодложних обавеза и коначно дође; следила је расправа од два сата и онда је он одлучио да сијалицу треба померити два инча даље.

Када такво створење дође у контакт са другима, чији су управљачки органи потпуно неисправни, то чуло се јавља и он осећа “космички“ бол.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

а нај више у Банату Он пооре све њиве у пролеће, он превезе сазрело жито са далеких плодних пола на сеоска гувна, када дође време жетви.

се искрцаш у Новом свету бићеш ”жутокљунац” (гринхорн) а ”жутокљунац” мора да одслужи свој шегртски рок пре него што дође до неког успеха.

Били смо пажљиво прегледани и испитани. Кад дође ред на мене, чиновници који су нас испитивали вртели су главама као да им се чинило да нисам за искрцавање.

ветрове северног Атлантика на исељеничком броду пре нешто мање од три месеца и чезнуо сам да неки хладнији талас дође до ових равница у заливу Чесапик.

Ово ме запањи, јер сам очекивао да ће се ова два моја пријатеља разрачунати песницама. Али до тога не дође. Кад год сам имао слободно време, уживао бих у дугим шетњама Бродвејом. Пошао бих једним правцем, а враћао се другим.

” Почео је рвачки меч, а бруцошки див није могао да дође до изражаја пред момком који је учио рвање на пашњацима Идвора и држао корак са искусним жетеоцима на пољима у

говори о баш поменутим Фарадејевим тешкоћама: “Уопште, веома је тешко уопштено формулисати једну нову замисао а да не дође до ма каквог неразумевања.

на састанцима удружења и увек сам сматрао да су била довољна само ова његова предавања, и ништа друго, па да дође до оснивања овог друштва физичара.

за истраживањем и образовањем истраживача, тако да подстицаји и способност америчке младежи за научни рад, никад не дође на такав ниво да угрози стални прилив добро припремљених и ревносних научних талената у овој земљи.

Ћипико, Иво - Приповетке

Зар да се удоми у оним голим кршевима, откуд му се отац иселио? И дође му помисао: „Да му је добро било, не би оставио своју кућу и пошао у туђи свијет”.

А били су се привикли послу, мекоти времена и питомини код мора, и одредили да остану док год радње буде, да не дође овај наручени скитач, од кога једнако стрепе. —Што си замишљен?

Домало, једно за другим, дође син господарев Никица, дијете, и кћи господарева, већ дјевојка за удају, па најпослије и господар из дућана.

И мал'да не, послије неколико времена, бијаше јој свеједно ма какав одговор да дође, а на махове мишљаше да ће то све тако проћи, да се Спасоје неће на женидбу ни одлучити.

Лампа дими и заудара, а један пијанац додијавао јој, грдећи њеног поочима; нуди је да у њега дође служити, гдје ће јој добро бити.

Обоје се ћутке поврате на широки пут. Девојку његов мушки глас и слободно кретање разблажи и гане. Дође јој да што повјерљиво рече, но нема ријечи да се изрази. Осјећа да се нечега боји и жељела би да је он од тога одбрани.

А када запловише, мисао је носи на отворену пучину и савлада је безразложна сјета, и дође јој да заплаче... Па се наједном трже и пожури у град.

Па онда тугу замијени надошла осјетљивост. Дође јој непријатно на пароброду, зажели се краја, и преко воље назире складност околиша поред кога пароброд плови.

А Лазо, увијек весео, погдјекад изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа тога часа се смири: гледа га, и покој наступа.

И тако, обузета сјетом, чека Лазу; најмилије би јој било да одмах дође, па да крену у град. Али он у хитњи прође мимо њу. Чекај, — вели јој, — још имам нешто да уредим!

Гледа дјетиње помодреле уснице и слуша тешки му задах, — и осјети мајчин бол.... Уто дође Лазо, — 'Ајдемо! — рече јој, увијек у хитњи, па, погледав је, надода: — Остави се туђега посла!

Најпошље дође ишчекивани дан: укрцаше се у силан брод с осталим свијетом, у који се бјаше уселила, како се њој чинило, цијела једна

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И био је у праву, јер је поређење приготовљено чекало у народној поезији, само је требало неко да дође и развије га.

Ено иду кићени сватови, Носију ни сунце под мараме. Месец дође, а сунце не дође, Остало је доле у ливаде Да сабере травке свакојаке. Да нарани свекровога коња.

Ено иду кићени сватови, Носију ни сунце под мараме. Месец дође, а сунце не дође, Остало је доле у ливаде Да сабере травке свакојаке. Да нарани свекровога коња.

Све док се не дође до онога што сви, из различитих књижевних традиција, лако препознајемо и разумемо јер нам је заједничко.

И то се померање нарочито добро види кад дође до дубљег књижевног прелома или чак до правог преврата, какав се код нас десио на уласку у двадесете године.

у данашњој поезији непрекидно осипа текст и што се ретко и с муком долази до формотворног начела, а и кад се до њега дође, испоставља се да је или сингуларно или привремено.

миловања гране смеха разгрни Први моменат који читалац у овоме стиху осети јесте да га нормално разумева све док не дође до речи смеха, јер одмах после речи гране запиње.

поступак да се низ конкретних пејсажних појединости, описних детаља, подведе под неколико доминантних момената, да се дође до симболотворног уопштавања, да се одабране појединости у природноме пејсажу преведу на извесна духовнодушевна

Све док се не дође до онога што сви, из различитих књижевних традиција, лако препознајемо и разумемо јер нам је заједничко.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Одлази.) ИИИ ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето, видиш ли је! Дође ми, бога ми, да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу. Али шта ћу, морам да трпим.

(Гурне Раку те овај оде с Анком.) В ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (тетки): Ето, па сад изиђи ти ту на крај, кад ти сваки дан дође овако поцепан. САВКА: 'Ајде и ја идем, за послом сам. А видим и тебе ометам. (Устаје.

ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала.

ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала.

Само вас молим, кад дође господин Поповић, кажите му да сам ја први дошао и донео вест да ће наши образовати кабинет. ЧЕДА: Рећи ћемо!

ПЕРА: На служби, госпођо министарка. ЖИВКА: Наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер. ПОПОВИЋ: Шта ће ти то? ЖИВКА: Пусти ме, молим те!

ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб... ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у разговору насмејем, а мене чисто срамота. ЧЕДА: Сасвим!

А, велите, зубни лекар проводаџија? ЖИВКА: Па јесте, он! ЧЕДА: Слушајте, па поручите проводаџији да дође к мени да проговоримо. Реците му, врло ћемо се лако споразумети, јер смо од истог заната, и ја знам да вадим зубе.

Па зато баш и кажем, реците вашем зубном лекару нек дође к мени. ЖИВКА: Није потребно, јер ствар је већ потпуно уређена. Данас ће већ доћи младожења на виђење са девојком.

ЖИВКА: То не брините ви, то је моја брига. АНКА: А ништа више не тражите, само да дође у моју собу? ЖИВКА: Оно, добро би било ако би могли да удесите да скине капут, да га затечем без капута.

ЖИВКА: Зар сад, априла месеца? АНКА: Па баш зато! Дакле, ништа више не тражите него да дође у моју собу и да свуче капут? ЖИВКА: То је довољно за мене.

ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја? Па ко ће да ти дође ако нећу ја? Баш сад уз пут сретнем госпа-Виду, прија-Драгину свекрву, па ми вели: „А што сте се ви тако понели,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

а врло индикативна слика о томе како се ноћ „спусти, притисну све њих, целу ионако сниску, дугачку кућу, која сад дође - не прљава, већ некако пространа, мокра и хладна“.

Цела родбина из ње је произишла “. 32 И даље све са истом поступношћу, све док се поново не дође до оца и мајке главне јунакиње, и не започне прича о њеној судбини.

Њоме се, затим, тачно означава извор знања на који ће се аутор делимично ослањати све док у средиште не дође сама јунакиња: то су породичне предаје и кућне приче у вароши (истицање да се у родбини и по вароши „знало и причало”).

95 Са отупелим чулима и расејаним погледом, јунакиња се у XВИ глави мирно враћа из хамама све док јој у видно поље не дође кућа.

од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се као да су од меса, као - а то није могла да појми откуд јој дође и зашто - као да су од њеног меса, од ње саме. Она се сва стресе.

се опет јављају мрачне слике које конотирају смрт (црква „изгледала је тако хладна, као скамењена”, а „још мртвија јој дође црква кад уђе у порту, а испред ње потрчаше попови црнећи се и шуштећи у својим мантијама),125 и отуда њено унутарње

С једне стране, јунакиња чини све да до тога не дође, да не окаља име и углед породици; с друге стране, венчање је тако приказано (искључиво из Софкиног доживљаја) да већ

/ пред њим, / заувек, / и узалудно, / за њим, / све што беше прошло”; (4) „Зато је требао млађи, / са дететом, / да дође, / колима, / пред кућерак код обора”.

И као што се у бајци време не зауставља све док се не дође до срећног завршетка,358 тако се и сижејни часовник у Сеобама не зауставља све док се јунаци не суоче с празнином,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

горе уз планину, да би иза какве букве нашао нешто места да седне п одмори се после службе божје и дугога чекања да дође на ред и уђе у цркву. Одакле све није. Из Пећскога Подгора, из Пазарске Нахије.

је на ово прота — а нас двојица дајемо ти јемце Господа Бога и Светога Петра да ћемо тајну сачувати и рећи Србији кад дође како је у истини било. Гријех на нас и нашу ђецу, Иво брате и сине!..

Србија има доста људи, а ова јој земља ваља, а ми смо, викам, тапија за њу. Кад дође овамо, па никога од нас не нађе – ће гу врате натраг, зашто ће јој рекну: „Ето, нема овде нико твој — неје ово твоје“..

не плачите, а да нађемо некога ко ће као ја да легне снажно на њу, да је ухвати зубима и да је тако не испушта док не дође она... одозго... Дерман искам, синови моји!... Чича Мојсил и „дерман“ бејаше нашао. Обнова суђења његовом сину најпре.

Зато је окренуо десно подгорином ка Црколезу својем побратиму Хаџићу да му овај некако помогне да се дохвати Жљебова и дође до наше војске. Но, ето, и овде некако чудо. Дрежде озебли и уморни. лупају и вичу. а нико се не одзивље.

— ређали су се њихови поз– драви са бацаним му цигаретама, докле се пред њим не начини читава гомила. Дође и крчаг ракије са малом закуском од сира и лука.

!“ Подвикнем им, зацерекам се н дође ми огроман ћеф што су се тукли, што је цело Косово непрекидно гробље. И, грешан, узвикнем да су они криви, а не ја.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А кад јарко сунце жмирну (Јер му сумрак трже сјај), Рука руку само дирну: То је био опроштај. — Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар.

“ Покуњи се стари рибар, опет мору хајд’; А по мору гибали се дебљи таласи. Зове рибу; риба дође; старац говори: „Ево мене по невољи опет ка теби: Послала ме моја стара баба-Анушка, Она неће да остане више

Ја сад хоћу, заповедам, тако мора бит’: Златна риба нека дође амо у мој двор, Нека дође да ми служи, да ми робује, Чим зажелим штогод, да ми створи, донесе.

Ја сад хоћу, заповедам, тако мора бит’: Златна риба нека дође амо у мој двор, Нека дође да ми служи, да ми робује, Чим зажелим штогод, да ми створи, донесе.“ А старцу је мила глава, — мора послушат’!

Ао слоне, ао слоне, Кол’ка ти је њуша! Да заманеш, побегла би Свака жива душа. Дође дечко, нешто шапну — То слона не вређа: Слон се саже па га диже Баш себи на леђа.

Много пута на „Стармали“ наиђе и суша, Па се млеко (или вода) у песми прогруша; Ал’ чим дође твоја „Шетња“, ил’ с десна ил’ с лева. Публици се брк насмеши, па нико не зева.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

А шта јој је отац и муж био, нису ли поштени мајстори били као и ја? Ајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге. ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо! МИТАР: Но, шта ти је? ЕВИЦА: Ах, мој Василије!

САРА: Видите, колика и каква разлика између ње и њене кћери. РУЖИЧИЋ: Дође мило време, Да волшебница бреме Са Хекубе свуче И у грацију обуче.

Како ћеш јој у очи погледати? Но, ја ћу њу молити, она је добра, она ће ми опростити. ПОЗОРИЈЕ 6. ЕВИЦА (дође лагано пак седне) ВАСИЛИЈЕ: Гди је, Евице? ЕВИЦА: Уби ме! ВАСИЛИЈЕ: Шта? ЕВИЦА: Уби ме! ВАСИЛИЈЕ: Гди је решконта?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

То је једно место које препознајем у простору. Мртве су горе одакле та реч дође. Сфинго с птицом лажљивом уместо лица које свлада тајна иза слепе маске. Рођење је једина нада.

Краков, Станислав - КРИЛА

Румени ордонанс се закашља. Пљуцну љутито у страну. Дим растера визије побуна. — Да бар пошта само дође... прозборио је и други. Над њима је лако шуштало лишће огромнога храста. Сенка лишћа мешала се са сенком сумрака.

Куршуми су све чешћи.. Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици мајору: —

Одмиче се све више и више. Онај брадати рањеник тек јекне а као одјек дође му подсећани јаук официра. Пуцњава се све слабије чује. Најзад је и он дошао на ред.

Петровић, Растко - АФРИКА

Он о тим плантажама баш размишља одређени број сати. По њему је то једини начин ла човек дође до одлука, јер леност мисли спречава човечји рад више но леност покрета.

Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед.

Шеф Алепа шаље у село младића да скупи пагајере који ће управљати пирогом. После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић.

Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе. Љубазни, весели, они ме поздравише и поведоше одмах реци.

Диван лет обојених птица. Шеф села долази да ми прави друштво пре но што дође време за силазак на реку. Бојим се да не задоцним и енергично скраћујем разговор с њим да би пошли.

На седам километара пред њом, Самба застаје да види своју породицу и да је позове да му дође у Банфору. Пред нас излази цело село: чета сасвим нагих џиновских људи, груди и мишица невероватних.

То је било једно педесетак девојака и младих жена, које, играјући у савршеној помрчини, ишчекују да младожења дође по младу. Моје лампе само делимице осветљавају ову јединствену гомилу нагих тела.

Стигли смо на бак пред подне. Чекали смо да нам дође шалупа која ћа нас превести на другу обалу. С ове стране биле су још сасвим дивље обале, неколико колиба и пирога; са

И то нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости и са много трпљења.

нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости и са много трпљења.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Почивка) Овуда често Главаш пролази... Ал’ ако дође, па ме одбије, Куда ћу ја?... Ова провала Откуд је, можда, давно, некада У бесу своме земља пакосна Пљувала пламен

РАДАК: Сиромах! ’Ма рашта дође ту? И ко си ти? ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у

ИСАК (слеже рамени): Ја не знам. РАДАК: А откуда си? ИСАК (узима шљунак један, па га баца у провалу): Откуда дође? Куд оде овај кâм? Има ли на дну томе видела? Видесте л’ што? (Вук и Радак се згледају.) РАДАК: Ништ’.

СПАСЕНИЈА: Брата ми пази, Не дај крвнику да га обрани, Ако до лома дође с тирани... (Сви одлазе.) ТРЕЋА СЦЕНА На дунавској обали. Јања, скелеџија, Порфирије и Радак. РАДАК: Јесте, од њега.

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па какве помоћи и од вјере и од јунаштва?... Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!... А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!...

Ко их проведе? Ко ли им кључеве издаде?... Брука, вјере ми! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Брука, Хусо, ’ма чудо ни од куда!... Дође дервиш — вели да је главом од Меке дошао — ту се дватри дни по граду вукао, читајући, санћим, из алкорана некакве

ту сад робови Шенлуком свога безобразлука Везира буде из рахатлука! ТРЕЋИ ТУРЧИН (збуњено): Ев’, ова жена дође, те направи читаву бруку... А, вјере ми, махнита је!

(Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да дође муселиму. Главаш се опрашта са Спасенијом.] ПЕТИ АКТ ПРВА СЦЕНА У Хасан-пашиној Паланци, у кући муселимовој.

Хасан-ага, муселим паланачки. Ћерим и остали Турци. ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила...

ХАСАН: Само полако! Док дође Главаш... Необичан је! Најпре се човек мора навићи Да му у црне гледа зенице. Тек после мало иде разговор.

Шта хоће везир?... Укратко казуј, Јер ме на дому чека посао! ЋЕРИМ: Овај пексијан не дође амо да слуша, но да заповједа! ИСАК (говори на уво Вуку и Радаку): Тај што се мршти, Ћерим је, Раде, Погана зверка!.

“ ГЛАВАШ (смеје се): „Прими од њега!“... То тако звони Кô да сам неком ја поручио: Да брже дође, скупи поклони У Главаша га давно чекају! Јесте, чекају!... Па нека дође!... ХАСАН: Немој претити!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

У Алексинцу се штаб смести у кућу трговца Манојловића. Увече дође доста опширно извешће о данашњој борби. Наши су били изненађени тур ским нападима и Турци су одмах заузели неке наше

Наши се беху прибрали око тешичких шанчева и одатле су се бранили. Тако је стајала ствар у 3 часа по подне, кад дође војник те ме одазва ђенералу у штаб.

Посвршујем неке најнужније послове па и сам легнем. Место сна дође неко тешко, буновно сањање. Наскоро се тргох. Черњајевљев собар тумарао је ца свећом по соби. — Шта тражите?

, нашто је наша труба одговарала пуним, развученим гласом: та.. ти.., а уз то се једнако мешао грохот пушака: тррр! Дође извешће од Тешице да су наши наишли на ушанчене Турке код тешичке ћуприје и да су се одмах побили, али Турци имају

Очекујући борбу и на десној обали, Черњајев је остао у Алексинцу. Дође извештај да се око Прћиловице отпочела борба.

Граната удари управо у ров, и то уздуж рова. За првом дође друга, тпећа, четврта. Цве цy погађале једнаком тачношћу. Турци у рову буду просто згромљени и уништени.

У томе дође мајоп Цт. Велимировић и замоли ме да га пријавим ђенералу. Пријавим га, ђенерал та дозва себи и између њих двојице

Цве ове ситнице спомињем стога, што, ма да су ситнице, опет су врло карактеристичне. Око 4 часа по подне дође извешће с предњих положаја да се Турци повлаче, да су напустили пруговачки шанац, да су оставили на бојном пољу много

Протића), ђенералски чин. На овај се рачун у штабу пило и веселило. Ђенералу дође телеграм од аустро-угарског конзула у Београду, у коме конзул јавља да је дознао како је некога аустријскога лаћмана,

Он није имао никакав интерес у томе да остави своју кућу, да дође преко бела света чак у Србију, да напада твоју домовину.

Нашима дође у помоћ још две чете са Оштре Чуке, где је са својим одељењем стајао мајор Миленко Павловић, а Турци одмах уведу у

Тада ми дође у памет како сам једном гледао између Штајнбруха и Пеште такав један смрвљени влак. Гвоздене осовине, дебеле као нога

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо ти Кад

Све што дубље у њих гледим, Примајућ’ им светлост у се, Све то већма, све то јаче, Душе њине сливају се. Махом дође мом погледу, Па не могу разазнати Које ли је моја љуба, Које ли је моја мати!

„Ви лажете, нема ни вас, Нема света, сјаја!“ Тако виче из мог мозга Лудило очаја. XX Шта је туга која дође Наједаред махом целим! Опије те, занесе те, Обори те падом смелим!

— Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова. Опет сунце росу брише, А роса се нова слива; Тако данас, тако сутра, Тако дуго, дуго бива.

„Како дође амо?“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе! Болове оне, И јаде големе, Које си ми дао, За часак један

„Далеко је, високо је, — Сто година дугих прође, Докле њена светла зрака До нашега ока дође.“ „Ми видимо звезду ову, Видимо је како трепти, А ње можда давно није, — Верујеш ли? — Верујем ти!

ЛX У сну, дабогме у сну, И где би другде било, Дође ми моја мајка И поздрави ме мило. На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи.

У сну, дабогме у сну, Дођоше друзи мили, И стиснуше ми руку, Сумор ми разведрили. У сну, дабогме у сну, Дође ми моја драга, — У саломљеним грудма Разви се нова снага.

“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе леде!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Спуштало се хладно, мрачно вече. Око мене непрестано прште куршуми. Очекујем да дође неко да ме изнесе. Ослонио сам се мало на руке. Око мене лежали су непомични војници.

од чакшира и извади гомилу изгужваних француских банктона, па се опет наслони на стену и жмурећи рече ми: — Ако што дође... пробуди ме — и заспа. — Л’інфірміер — викну Влајко. — Меттез моі л’ореіллер ѕоуѕ мон доѕ.

Овако, убио сам га... Или би он убио мене. Али је требало да дође она страшна ноћ па да се у многих људи пробуди савест њихова... Слушај шта ћу ти рећи. Ти си артиљерац и не знаш можда.

— Влајко климну главом, и у очима јавише му се сузе. — Замишљам себе кроз двадесет година, ако доживим. Кад дође нека свечаност, ја обучем ново одело и прикачим медаље, а деца се окрећу за мном и смеју ми се — заврши причање

— Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана „Махер“ почне без предаха: — Господине докторе!

И каква случајност да се сретну сада, после десет година, у Водени. Уговорили су да Серјожа Николајевич дође сутра са једним од својих командира, поручником Фјодором Ивановичем и са нама заједно проведу дан.

— вели, иако га први пут види, и снажно загрли. Нико не може да дође до речи. Сви говоре, али нико никога не разуме. „Фикус“ приводи најзад Сергија Николајевича столу.

— Немојте да се брукамо... Прескочите асастал и ви... „Ђеврек“ је одмах готов. Скиде блузу, па се затрча, дође До стола и стаде. Сви заграјаше. — Заборавио сам да се прекрстим — као да се правда и наново се врати.

Опет се залете, али сада потрча поред стола, удари десно на неку децу која повикаше, у великом луку дође на старо место, поче да вришти и удара ногом о земљу. — Не могу „Ружу“ да умирим, господине капетане.

А друга огромна множина чека стрпљиво да и на њих дође ред. Поиздолазили су официри да команданту честитају празник, и међу њима отпоче разговор.

Он само чучну. Страховита експлозија запара земљу, и камење прелете преко наших глава. Дах ми је стао. Дрхтим, па ми дође да му кажем: не могу више да глумим храброг човека. Доста ми је и ово што сам видео!

Дочека нас немачки митраљез. Војници су падали као снопље. Кад дође ред на мене, он прекиде. Онда један скок, и настави даље. Обазрем се. Око мене сви мртви. Нагнем да бежим.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође. Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе.

А кад време ручку невољноме дође, Наново га опет друга ватра прође: Често око главе лете калајлије, Чудне су то мајко, страшне баталије!

Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи вечни спомен прави. Или без ње или с њоме, Тешко бедном серцу моме!

Ти си један данас штит, ходи и обрани нас! Да, Самостворитељу! Ти си послушао сузно створење, Дође и порази нам слободе убицу! Опет човек сад сме гордо погледати земљу, Сме своја права вечносвета искати!

Сећаш ли се оног јада Кад глас дође изненада, К’о из ведра неба гром, Да ја морам одлазити, Тебе, драгу, оставити, И мој возљубљени дом?

Тек што је с јутра од истока стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела, светог и краља. 1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.

Други једу, они гледе То на ово, то на оно, Понајвише једно друго. А кад дође до туцања, Узе јаје младо момче, Друго даше Цвет-девојци. Проговара младо момче: „Да с’ туцамо, Цвет-девојче!

тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну вихор ветар, Младо момче к себи дође, Младе нигди не налази! 1841.

Док су Адам и Ева по рају ходали сами, Рај им био је рај, нису ни знали за зло. А кад трећи дође у друштво и међ њих стаде, Неста у рају раја, стиже их огњени мач.

Добро! Трчите кад имате и вољу и ноге. Младе ноге могу млада куд зовне памет. Ја ћу да седнем ту и чекам докле не дође Амо по мене која, па ма и омрк’о ту. Рекнем, седнем. Оне несташно прхну куд која. Боже!

Као земља за сунцем и као јагње за мајком, Нога моја би тако жељно за тобом ишла. Ал’ ко хоће до веће да дође сласти, тај мора Готов бит и пелен горки загристи каткад. Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг.

— ,Збогом!’ од гроба се одзва њему... Млад Радивој, вичан свему, Даље пође сталном ногом, — Својим путем даље дође И ишчезе у горама. Много трудна пута прође, Сачува се много јама, Кроз много се проби тама.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао. — Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је?

ха! ха! гле Вује ти! Међер и вук се уме шалити? БОГДАН: Па како, Вујо? Де причај, како још? Откад нам светла дође госпођа, Ваљда се дворац сав изменио? Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?... Тек нешто ново јест?

Знаш, младићи су... ЈЕЛИСАВЕТА: Сад можеш ићи — А пустићеш га, кад дође он — знаш. ВУЈО: Жнам!... (При одласку.) И напустићу га баш!...

Без боја душа да га заболи... Јок! Ено, био сам са младићима, Са којима се Зета поноси, А дође она твоја будала — Пас стари — сâм кô што се, У часу свога лудог заноса, С подсмехом неким вешто крстио....

Чија ли ће бит?... Жље, господару, жље!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па то ли дође мени причати, Гатке? Хајд’ иди, Вујо, други пут Можда ћу моћи гатке слушати; Сад ме остави!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Код себе не да ником преноћити. Сам владика да дође, па ништа! Кажу стари људи да је за турског суда само једанпут био у граду, а откад је Шваба ушао не сјећају се да су

— „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ — загрми ја с ата. Један по један, док дође ред на муктара. — „Аман, господару... царски сине! Аман, не срамоти Турчина!“ — „Лијежи, Турк пезевенк, бре!

Понеси, Мићане, по Богу брате, ако иђе кап имаш! Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули.

Наставише јопе' пити. Ардовић по ардовић — лето дође; ардовић по ардовић — љето прође, јесен дође. Ниђе капи ракије! Шједе они мамурни. Шљива премакла, па се забринули. Кажем вам, ниђе капи ракије!

„Паметан си, вели, и бистар домаћин, али ћу ти јопе' дати један свјет. Кад ти гођ, каже, дође до густог, било код људи, било на суду ђе било, вели, да било, ти само подвикни 'нако од срца: Живила наша

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ми ћемо отићи, носећи на шлему Срму ваших ноћи палу по гранама, А кад Господ дође, поверите њему Звук песама наших осталих за нама.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Сад сам се решила: чим ми проговориш макар једну реч о њему, да разбијем што ми прво дође до руке. Друкче не могу с тобом да изађем на крај. АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло.

ВИЋА: Није отишао, него напио се јуче, а наши чиновници, кад се ко напије па не дође цео дан у канцеларију, кажу обично „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Тај ми често иде у срез.

ЈЕРОТИЈЕ: Кажи пандуру Јоси — у њега је добар расол — нека му однесе једну тестију, па кад се растрезни, нека дође овамо. А остали? ВИЋА: Остали су овде. ЈЕРОТИЈЕ: Чим дође господин Жика, нека дођу сви овамо.

А остали? ВИЋА: Остали су овде. ЈЕРОТИЈЕ: Чим дође господин Жика, нека дођу сви овамо. Не могу тамо у канцеларији ни да разговарам поверљиво.

И колико сам их одучавао од тога па, бадава, не помаже ништа. 'Ајде, господине Вићо, чим дође господин Жика, дођите сви овамо да се разговоримо и посаветујемо, јер ствар је озбиљна и важна.

Е па ево, сад сам заљубљена и све ћу одреда да разбијам. (Баци тањир на под.) ЈОСА (долази на задња врата): Овај... Дође малочас један дечко па вели: где је Јоса пандур? А ја велим: ја сам Јоса пандур! А он вели: ево ти ово писмо!

ЈЕРОТИЈЕ: Не умем да звиждим, није ми бог дао дара за то. Умем тако кад вабим пса, или кад звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се нешто стегне овде, па напрћим уснице и само дувам, али не излази никакав глас.

ЖИКА: Е, мој брате, ти мислиш то тако, да ме замолиш. Је л' тако радиш ти у твом дућану? Дође неко па каже: „Дошао сам, газда-Миладине, да те замолим да ми даш оку кафе!” А ти му даш, је ли?

Вратићу се ја. (Пође, па се код врата сети и врати се.) А јест, бога ми: реците господин-Вићи, чим дође, нека изведе онога из 'апсе и нека отпочне саслушање.

Таман се ми тако договарамо, а дође собарица па каже: „Море, не бојте се, питом човек као јагње. Јутрос сам га, вели, помиловала за подваљак, па мек као

СПАСА: Па набрало се. Од дана на дан па се набрало. Дође муштерија, тражи оку вина... ЖИКА: А ти њему оку рђавог вина, а он теби рђав динар.

КАПЕТАН: Хм! Хм! „Шест кошуља, Три пешкира, четири пара гаћа”. Зар му то не дође, господин-Жико, као неки распоред војних јединица? А? ВИЋА: „Две јегерке”. КАПЕТАН: Две јегерке, а?

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати, На нас мучки

„Нека дође сто хиљада, А у српским у грудима Један живот нека има, И тај један нека пада, На бајонет нек’ се меће; Ал’ пред

1875. КАО КРОЗ МАГЛУ... Као кроз сиву маглу Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама буде, Да већи буде јад... 1876. (?

Као кроз сиву маглу Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама буде, Да већи буде јад... 1876. (?) ПОЗДРАВ Ој, Козаче, ратни сине!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Дому дођох: туга, јесен шуми, и мирише зрели грозд! ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) (Једини будан међу поспалим кулучарима, дође усред њих) О, јадни моји, спите на миру, сна мало то вам од Бога оста, кад све ускратих!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И с братом на рукама, било тамо код матере у кујни, било испред куће, и забављајући га, тако чека оца да из чаршије дође на ручак. И после би и отац долазио.

Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање. А и да отац са матером такође, кад ко од њихове родбине слави, не пропусте да оду, честитају.

Јер и деца су знала да увек, кад год се дође код њих или они к њима, увек добијају што да једу. Али зато мати је морала бабу једнако да слуша.

А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.

када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује, тргује, пази и отвара очи, онда бар када овамо, кући, дође, да нема овде што да мисли, о чему да се брине и заповеда.

се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети оскудица по другим потребама, друго, понова да се купи.

Па на самом гробљу, кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада

ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање преда њ и оно њено уплашено гледање у њега: да се можда тамо, у

А не да је, као сада, свакад уплакана и преплашена, и, свакад, чим Младен из чаршије дође кући, а она га увек, као да му се богзна шта десило, онако уплакана, преплашено и усплахирено дочекује...

Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори дућан, да ради у њему, кад дође ручак, да опет онако умерено, тихо, једе, увече тако исто, у исти час да затвори дућан, оде кући, вечера, легне.

Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац. Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.

Баба га теши. — Биће, биће, Стеване. Него још млад, доћи ће и он у ред. — Аја! Како млад, каква памет да му дође? Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју

Б. шкропи ташта зета кад јој као младожења први пут дође у кућу (СЕЗ, 19, 142); преперуга чељад у кући (СЕ3, 16, 157): чобанин на Ђурђевдан овце (СЕЗ, 19, 56); бајалица место

»На путу му броћ и глогово трње« — каже се о вампиру, и уопште о свакоме за кога нисмо ради да дође (Вук, Посл., 3702. Упор.

У Сарајеву, уочи Ђурђђевдана, дође девојка-удавача под в. и затресе је да не буде догодине код матере«. Онда наломи в.

Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се скине гола, па да у три пута рекне, најпре у оџаку, па онда под в.

, и после тога једно зрно поједе, да би зачела (СЕЗ, 19, 85). »Ако хоћеш да дође она цопрница која ти је однела срећу нпр. код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г.

Таква детелина може се наћи овако: огради се корњачино гнездо прутовима; корњача кад дође и види да не може унутра, оде некуд и под језиком донесе д.

скупљају вештице (Караџић, з, 1901, 188). Д. није добро држати крај куће, јер ако жила од њега под кућу дође, цела ће кућа изумрети (ГЗМ, 19, 1907, 320). Свилене бубе помреће ако им се да лишће с д.

По заласку сунчевом доведе се болесник и намести му се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и упали се

, 380), чобанин, кад дође да честита Бадње вече (Требиње, 379); о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382),

(СЕЗ, 40, 81). Домаћин кад дође кући са бадњаком, бива у босанској Посавини посут кукурузом (ГЗМ, 6, 1894, 382); у источној Србији и у Славонији, к.

Од м. беже и вештице, и стога се чељад, ако дође у опасност од вештице, кади м. гранчицама (ЗНЖОЈС, 13, 307). Ако у кућу где има деце уђе какво сумњиво чељаде, треба

Ћипико, Иво - Пауци

— Што ти дође? — вели му. Није теби невоља на овај дан силазити. —Сишао... заборавио купити барута... —Па за то? —А да, треба

Гдје ће је утрошити? Жели свим срцем да се разгали. Око подне дође у походе божићни полазник, хришћанин Војкан Вујић, честита и жели срећу и благослов кући, благу, пољу и укућанима и,

Миран је. Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради, — одлучио је данас. И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом коју Ради у

— Тешко је младу умријети! — вели Ждрале преко залогаја. А Илија вели Ради: — Иди, сине, попу: реци му да дође к болеснику, да га са богом помири — И вријеме је! — вели Крило, и наздрави Илији.

Је ли тако? Добро је! Иди, Петре, јави се биљежнику; наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час... Петар оде, а писар опет сједе и пише. Писмо већ је био по формулару саставио, требало га само испунити.

главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да пије са његова гуњца. Дође му одједном да се чуди што је не шчепа за врат, кад му бијаше на дохвату; ваљала би му, — осјећа се чио као игда.

И жао му што је досада осјећао њену силу над собом; цурио се пред њом као пред попом Враном. А веле људи, дође му сада на памет: да је поп Вране држи за се.

Маша, гледајући га у очи, осјећа на себи његову снагу и мушку силу, и дође је воља да се тој сили подвргне. Раде леже потрбушке на земљу, до њених ногу, налакти се и гледа у њу.

У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође... Што не би чобанче урадило? —Охладно је, — опази жена. —Изић' ћемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! .

Ја бих дао хиљаду талијера. Газда се насмеја: —Толико ваља ливада! — и зовну надстојника Васу. Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога детињега, подушенога смијеха, а

Највише, докони, разговарају, и, погдјекад, кад му бијес дође, Радивој је погна и — гоња је. Цвијета се није уметнула на оца, а не сличи ни брату Ради: малога је раста и поплашених

Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и, у име Радивојево, поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима: — Поручио ти је Радивој по мени да се

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Не претрже се нарочито у молитвама. Кад дође на службу, смандрља оно своје, као од беде, као да једва чека кад ће поново бити слободан од дужности да би наставио

Има пет дана како је овамо почео долазити и ниједном, ама баш ниједном, није скренуо поглед према мени. Како дође, одмах се ужурба око Лаушеве ране, гвири у њу, петља нешто с крпама и травама. Као да, сем ране, на свету ничега нема.

Знам неке које је већ захватила малодушност од дугог загледања, такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће.

Димитрије Не волим врућину јер рутави Исидор тада иде бос, не чујем га кад дође до врата и немам времена да сакријем Прохоров крст.

Пре или касније неко ће га други видети. Ако се истина не може забашурити, ако је већ не могу спречити да дође разјапљених чељусти по још једног човека, нећу бити барем ја тај који ће јој помоћи да се породи.

Имали смо једног самоубицу, затим издајника и на концу једног блудника. Било би посве природно да епископ дође овамо чим се овај рат оконча, да затвори окужени храм, а нас да расели свуда унаоколо, што ређе то боље.

Срицао је реч по реч, мењао, дотеривао, глачао, само да би, кад дође овај тренутак, био што убедљивији. Мамузао је своју сиромашну машту ненавикнуту на таква прегнућа, гањао по тупој,

постало неиздрживо, гуши ме нешто у грудима, осећам као да сам потонуо у житки глиб, да не могу ни горе ни доле. Дође ми да са себе скинем мантију и да је исцепам у парчиће, да конац са концем не остане.

У ствари, било је довољно поменути Матији какву чудну и необичну могућност па да се узврпољи као кокошка кад јој дође да снесе јаје, да га подиђу ђавољи трнци.

После ми је објашњавао да ће престати да квари стену. Најпре ће, вели, добро размислити где ће шта да дође, где ће бити врата, где прозори, колика ће просторија бити, па ће тек онда кад пажљиво премери и размери (трипут мери,

Тек што изађе из лађице, одмах му дође у сусрет из гробова човек кога је опсео нечисти дух. Он је становао у гробовима, нико га више није могао ни ланцима

А зар ја то исто не намеравам? Имам тамо три своја човека. Кад дође тренутак, нећу слати копљанике — послаћу монахе. Богдан Средином јула почела је косидба ливада.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном онда, Ка небу зрачни управи лет! 1880.

Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође! Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем њој, У славу прве сласти! Ал' шта сте стали?

И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће

У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више. Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела.

Мухамеданске Мавре он живо скупљати пође, Обори калифат стари и на трон кордовски дође. За мудре његове владе процвета Кордова славна, Да јој ни древни Багдад ни Гасна не беше равна.

1883. ОРГИЈЕ Немати нимало мира - та то је доиста псећи! Лало! затвори врата, па слушај шта ћу ти рећи: Дође ли познаник какав да моју маленкост тражи, А ти га учтиво прими, па онда овако кажи: „Господин на дому није, и тек ће

Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело? Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу. Ето то је програм, нека свако види: Пишите нам Срби, како вам се свиди?

Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим. Шта је после било? Одмах ћу вам касти: Виновник се није сакрио од власти, Мене су у кошар преместили,

Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав свој: „Добро дошô оче мој! Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати?

Кад свештеник стари у одају дође, А деспот огрнут црним огртачем, Па нити се диже, нит му руци пође, Но немирно звецка мамузом и мачем.

“ Тако збораше Катон. Кад поноћ суморна дође, Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу,

10. Бог би то знао! Новембарско вече Падаше тихо као магла тавна, Кад мој кочијаш дође, па ми рече: „Можемо ићи, кола су приправна.“ Кренем се даље.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

враћао у Рим да онде узме коначно сву власт у своје руке и прослави своје триумфе, он је позвао Клеопатру да и она дође онамо. И Клеопатра је дошла.

насрну таква једна простачка руља на наш храм, продре у све његове просторије, уништи и опљачка све што јој до руку дође.

Тај извештај, цела књижица, штампа се сада као засебно издање Академије. Онда дође мој пут у Јужну Србију, а када се оданде вратих, затекох на моме столу позив Цариградске Патријаршије да јој саставим

Јер су све државне благајне зевале празне. Месеци прохујаше у том безуспешном труду. Потиштен и понижен дође кући и уздахну: „Ево, да дођем до пара које ми по закону припадају, утроших узалудно своје време, а не стигох да радим

Такав национални догађај морао се достојно прославити. И зато дође мој ујак и поочим Васа у Беч да, у улози домаћина, прослави моју промоцију.

Од барона Питела не беше одговора. Ја причеках на њ још који дан, а кад ни онда не дође, написах писмо чика Андрији да се обазре за мене у Швајцарској или Немачкој, опростих се са мојим професорима,

Ја зацвилех и почех, у болу, да певам ону нашу старинску песму: „Сећаш ли се оног сата, кад глас дође изненада, к’о из ведра неба гром. Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити, и мој мили родни дом!

Други разлог што још нико није озбиљно покушао да дође до математичке теорије климе је, несумњиво, то што то питање изискује решење целога низа компликованих проблема, а из

станицу и да ће онде, са још оном двојицом коју је ту затекао, провести зиму да се у пролеће врате живи и здрави. Дође и пролеће, а од Вегенера и његових другова ни трага ни гласа. Морало се мислити на помоћну експедицију.

саобраћај са Марсом толико сигурна ствар да то не треба нарочито ни награђивати; то има смисла учинити тек онда када дође друга која планета на ред. Истина, било је људи, махом стручних научника, који су били скептичнији.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Да ли одозгоре С неба амо дође, Да ли мимо дворе Моје миле прође? Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш,

Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице, и перја лепога! Ал' штета, што нема гласа никаквога!

и поче урлати; Од лавове рике јечала сва гора, Миш позна по гласу свога добротвора; И потрча одмах, у помоћ му дође, Па од замке уже започе да глође. После дугог труда, миш к намери доспе, Те прегризе уже, а мрежа се проспе.

Јесен нам дође – сазрео род, Беримо воће – купимо плод. Ко није лети жалио рад, Богату бербу имаће сад. Ко вредно ради за века

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ваљада ће опет да се врате. Нарочито хаџи Риста. Знаш да он не пропушта, а да сваке суботе не дође, не обиђе и види тебе, децу. ТАШАНА А мајка није долазила? СТАНА Није. Није ни она. ТАШАНА Никога...

Ето, хаџи Риста тек што није дошао. Бар за њега знаш. Он годинама, то се зна, то је његово: да је овде, да дође, поседи, разговори се...

је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз какав прозор, он се онда од дерта запије, и дубоко у ноћ дође кући.

ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође. ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест? Деца да нису што?

ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође. ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест? Деца да нису што? ТАШАНА Па нешто га и за децу зовем, а највише за покојника, за гробље.

ТАШАНА (наставља): Да, оставите ме саму. Ти у два, три дана ако навратиш, а отац, и кад дође, све тамо, на дворишту, по амбарима, шталама, са момцима, чивчијама, а ја сама овде по кући, по пустим собама, нико да

Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду. Па сигурно сада, да га не би свет оговарао, кад га види да долази овамо, због тога ти и не

КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када...

сад тек могу... Сада тек могу да знам. (Ташани): Па зар нико ни од твојих, ни од хаџија, зар нико од њих нема да ти дође, да те разоноди, утеши, умири?

И бојим се овамо да не дође, да га деца не виде. Чује се на степеницама, до врата, стењање, неприродно мљаскање устима и потмуо глас: »Моја је

ХАЏИ РИСТА (гордо): Може, и треба да дође. Није ово кућа од јуче. И као што је увек била отворена за свакога пријатеља, госта, намерника, тако је и сада.

И (црвенећи) немој да ме кориш, немој на мене да се љутиш. Синоћ, кад заклаше јагањце, дође ми на памет: како смо некада ја и ти крали од џигерице и бубрега, пекли их и кришом јели.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Гроб је и био сиромашки, а одувек су га још газила деца кад дође време зрелим орасима. Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада;

чешће цима угнуте груди и климатаву главу; напослетку, при кидању конца, задрма главом тако да вилице звекну и језик дође у опасност.

„Весела удовица” роди сина. Крстише дете Срећко, јер је родитељима срећу донело. Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека.

Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека. У мајстор Кости порасте сујета оца. Почео је богме и да се хваста, па и да враћа мило за драго.

” И сто таквих чуда. Са оружјем је живео, само оружје ценио, израђивао ванредне пушке. Дође му Женско друштво по прилог, а он, пиштољ. Дође учитељ за прилог да се купе књиге одличним ђацима, а он, пиштољ.

Са оружјем је живео, само оружје ценио, израђивао ванредне пушке. Дође му Женско друштво по прилог, а он, пиштољ. Дође учитељ за прилог да се купе књиге одличним ђацима, а он, пиштољ. „Код мене друго нема.

Неколико месеца нису знали шта је с Ристом. Напослетку дође писмо из Румуније, из фабрике код једног рудника. Риста тражи исправе за прелазак у румунско поданство.

По уској стазици од Лазарића гробнице дође се, на северу, до зида између православног и католичког гробља. Ту негде на ивици, тврде људи, сахрањен је био љубимац

Ја ћу платити, колико буде.” — Да, да, оштра, оштра и пред црквом, и кад дође из цркве. Ми, њени пословођи и слуге, долазили смо недељом, после службе, на правдање и на молбе.

Изгрдим момка, оног пустог коцкара Милана, кога би требало и да избијем, али ми одједаред дође жао што је слуга, и окренем се и шмркам.

Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца. Дође после годину дана међу њих једна мала, као лептир лака девојчица.

Петар се поправио и остао код куће, и ствар је легла. Али после неколико месеца дође погоршање и браћа отпутоваше у санаториум у Штајерску. Тоша се вратио и донео добре вести.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Нек и преводи сваки како му на језик дође: шала, досетљивост, или лакрдија, мени је свеједно. Међутим морао сам конац и намереније имати, као и сваки који неће

млади господичић, којега је отац зној млого људи у свој сандук исцедио, желећи путешествијем себе облагообразити, дође случајно у исто село гди је Роксанда пребивала.

Наш Шандор (то је име путнику кога је кум Алексом крстио), како дође у село, метне свилен пруслук на себе, углади косу, узме бич у руку и звиждући пође сокаком, на сваки прозор

Но кад другу част Љубомира у Јелисијуму прочита, опет у свој први елемент дође. Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке

другарицама (јер други ће слабо, мислим, о том разбирати), уколико је леп, исказати, а ја за мене ред задржавам ако дође реч о каквој девојки. Љубим вам око.

ни о кладу«, него »и о пањ и о кладу«, почне ударати главом о свако дрво, и тако испребијана и излупана једва до куће дође.

« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши

Њиово закљученије није на меканој даски основано било. Јер не дође време ни до печења кад се неки људи гологлави укажу.

будуштег љубезника како спава, и представљаше себи слатко оно време како ће с капом визите правити, кад јој наједанпут дође на памет да мора са својим љубезним побећи ако мисли намеру у дејству видити, будући да јој не би отац ни под којим

Ја сам најлепше планове правила како ћу те грлити и иберашовати, кад кукавица дође и почне ми чело главе кукати. Тргнем се и потражим твоје руке, нема никога, ах!

»Шта је то?« То је жениалитет. Мати која сина свог по школама одећа три године видила није једва чека да јој кући дође. Ето ти јој ђака, сав разбарушен и подивљачен, као да је из шуме дошао.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја, на пример, не могу приликом венчања да певам посмртно опело, је л'? А професор може; дође на час рачунице па говори о хришћанској науци, дође на час цртања па говори о помрачењу сунца и никаква власт не може

А професор може; дође на час рачунице па говори о хришћанској науци, дође на час цртања па говори о помрачењу сунца и никаква власт не може томе стати на пут.

То је ето несвршена мисао и ту дође неколико тачака! А таквих изненађења, као што је судар возова, има често у животу, те према томе знак више тачака

сам: Нетко беше Кондија бимбаша, Беше Конда из малене Маћедоније, Из мале Маћедоније крај Поломља, Па он где год дође води Ту су њему броди. Разуме се да овим дивним стиховима нисам успео одушевити професора.

Тад се сети грабен да зовне другога комшију wердена. А wерден, неки добар човек, па се и он одазове молби и дође своме комшији у помоћ и запну заједно да раде, и то је онда іцх wерде грабен.

“ А он тек, место тога, рече ти: „Е сад, реци ти мени, има ли ово правило својих изузетака и који су то?“ А то му дође као кад са највећом слашћу посрчеш компот од бресака, а онај који те служи каже ти: „Е ајде сад да прогуташ и ову

веку, за време знамените инквизиције, цонѕецутіо темпорум8 је служио као једна од најопаснијих справа у мучилишту. Дође, на пример, великоме инквизитору калуђер-тамничар да му реферише о стању ствари, и овај га пита: — Је ли још жив дон

Тетка Наста дође, седе крај моје постеље, донеше јој један земљани суд пун воде и она поче бајати и шапутати: — Трчак, натрчак,

Код шесте љубави дотерао сам до пољупца. То је уједно био мој први пољубац, а први пољубац дође му као нека мала матура, после које дете прелази у више разреде, где се учи виша математика љубави са свима познатим и

Опкладили су се, пружили једно другом руке и замолили ме да ја пресечем. Сутрадан изјутра дође ми домаћи лекар сам и већ из првих речи које је изменио са мном увиде да сам ја присталица онога другога.

То је једини начин да се дође до аутентичног мишљења о тој појави. Новинар: (вади нов лист хартије). Ја: Ви знате врло добро да има разноликих

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Свакоме је одређен суђени час, Лукијане. — Ја се старам да не дође тако брзо... Једна тешка разорна граната рину у близини и уз громовити тресак избаци земљу, чији комади падоше и међу

Око подне, паљба артиљеријска престаде... Донеше тада и ручак за Краља. Краљ нареди да дође и лекар, али њега нигде не беше. Војници рекоше да је он повео свога коња и отишао.

Таман сам узео списак, када се возари у коњушници узмуваше и одмах дође каплар па ми изјави да нема једнога коња, и то баш онога који стоји везан пред дивизионом... Е све ми се преврте...

Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“. — Помаже бог, људи... Шта се доконало?

Свратисмо у кафану. Мало после дође и наредник Нешић. Прича да му се коњ саплео и пао. — ... И срећом, ухватио сам за узенгију.

И не питајући ме, откачи колан и скиде седло. — Заведи га са стране пута, да га не згазе — рекох пригушено. Дође ми да му обавијем руке око врата. Ишао сам пешке. У једној шумици поред пута лежао је војник.

— Онда када ти рекох да ме боли стомак, ја отрчим до ађутанта и замолим га да дође код Момчила и да му само каже како га зове командант. Дебели ветеринар заценуо се од смеха.

Дебели ветеринар заценуо се од смеха. — Не смејте се, чуће — вели благајник пука. — А када дође овде, објаснићемо му да је ово само шала... — Ено га! — рече неко.

— Е, људи, баш је чудан човек. Лука сс диже и оде. — Е ћеф ми је што га насамарисмо. Али неће смети сада да дође овде... — Наљутиће се... — Е, баш ме брига. Памтим ја кад је он мени у Пећи ставио јаје у кревет, па ми после изнео..

Помиње неке хлебове, чајеве, млеко, затим меке постеље, све као у оним зачараним причама за децу. Већ смо нестрпљиви. Дође и потпуковник Петар, те нам рече да ће одмах отпочети и укрцавање.

Наредили су да будемо код војника, па ћемо излазити када на кога дође ред. Војници су покупили своје ствари и настаде лагано померане.

— Мамин. — А где ти је мама? — Отишла да дође... — А тата? — Отишао у рат — одговори расејано. Онда наједном постави питање: - А зашто овај нема пушку?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици. Па не љуби, кад смрт ти дође, драгану ту на уста; Ускочи међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива ускочка чета

и један мишић за Марту (Марта је девојче и дуња у орману); У Индији, у Камбоџи, на Половима, у Судану, Свуда зима дође у своје време, Свуда велике просјаке и сањалице затече без спреме.

гле, само Смрт; и Смрт, и Смрт, и Смрт; Једну реч пронађох силом, беше то: врт, Подлегох тада без снаге: знам, ти дође ко слик на Смрт.

пријатељу ипак да сам душу ђаволу продао; Поручивао посмртне листе, последњи новац ту дао: И никог није било да дође да ме утеши; А мој лик би сам се грчио, кад бих наредио му да се смеши.

Овде ни једна зграбљена страст не прими се кореном среће, Нит удовољство да дође с њом, но мешање је с тугом веће, И од ужаса ево самог да у смрти је глупост краја.

препуним птица, под таласима младим светлости: Од општег узбуђења, одједном очи отворити: О, како чудно и дивно то дође!...

И нека умрем већ једном, нек превазиђе та мисао, Сувише жедна да зна који би нов сан да устави Толико добре тишине дође из ноћи коју сам дисао, Мир, срце; и тај Час даћу, за један још час љубави!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тако и до скривеног Ружиног блага дође. — Гле, бисер! Лепотан! — узвикну човек, док су два туђа прста дизала увис тајну Седефне руже, а нечији узбуђени

Као џиновски свитац црним понорима неба лутао Месец! Сам у небу, он се осмехну маслачку самоме у пољу. Позва га да дође к њему: биће им лепше, биће им веселије удвоје! Месец се спуштао све ниже да би маслачак лакше стигао к њему.

Чак се и ветар ућутао. Кад, одједном, као да однекуд дође шум воде. Пође Ведран за шумом и виде — под кореном липе кључа извор! Дивота!

Тако и до језера дође и заустави се да још једном, у језеру, види небески цвет. Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао

Тако радостан и дође до првих кућа у селу кад га угледа један од суседа и зајаука: — Склањајте децу, људи! Ђаво се у Дрвосечу преобукао.

Ђаво се у Дрвосечу преобукао. И, док би јаје на земљу пало — на улици не би ни живе душе. Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено? Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи.

Ни сам не зна колико је тако бежао док не дође до једне слепе улице, завуче се иза жбуна, отвори врећу и загледа се у њу: у врећи једно једино лице остало!

— Проклета била! — полете једна жена к Златокосој. Врисак друге до седмог неба дође. Младић се и не помаче. Само му се рука спусти на псећу главу и нежно пређе преко ње.

Сад су му већ до појаса допирале. Једна му скоро до рамена дође, звездо небеска, на кога ли га подсети? Сва је као свитац треперила прилазећи му. — Ој, Дуго сам те чекала! Хајде!

Како је трчао! Како ју је из гласа звао! Али, девојче више не дође. — Даћу ти највећу лубеницу из бостана! Златну ћу ти лубеницу дати!

Шта сада? Дечак пређе руком преко чела. Ах, да! Ако постоји кула и у кули Принцеза мора постојати начин и да се до ње дође! Али, коме да се обрати? Кога да пита за савет? Родитељи су отишли да зараде кору хлеба. Брата и сестре — нема.

Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим? Заједно с ветром дође до Варалице прича о слепој мајци. — Ти си та која ме тражи?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не! МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је? Викај гу, бре, и свири ву да дође и да ми поје, зашто ако њума нема, све ће да ве потепам! (Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде.

Улази Тома. МАРКО му остраг, понизно, исправља изгужване чакшире и колију. ТОМА (унезверено, не могући да дође себи): Па?... а?... То? То? (Окреће се Митки.) Аферим, Митке! Тако!

МИТКА (Томи): Седни, седни! Зар не знајеш да се не ваља, да је лоше, кад се на овакав свети и велики дан дође, па да се не седне, не окуси хлеб, со... Зар ја да ти то казујем? Зашто си хаџија?

И отац јој већ долази. Свекрва плаче, буди је и тужно поје: Утансана баба ђелди Ојан, ојан, маз!** Татко ти дође, засрами се, море! А она мртва и чиста. Мушка је рука не помиловала, ни уста целивала. Мртва и чиста...

Мушка је рука не помиловала, ни уста целивала. Мртва и чиста... * Свекрва ти је дошла, стиди се, море! ** И отац ти дође, застиди се, море!

(Коштани): И Коштан, туј песму, тој време да ми појеш... А тој време више не дође. Ете за тој ћу време ја жалан да умрем, с’с отворени очи у гроб ћу да легнем. Пој »Жал за младост«...

Пој и викај гу. Моли гу, нека ми се само још једанпут врне, дође, да гу само још једанпут осетим, помиришем... Ах! (Пева): Да знајеш, моме, мори, да знајеш, Каква је жалба за

— поведе сватове, дође овамо и води њу, ту, Коштану, и тамо, у Бањи, венча је за свога сина Асана... Јеси чуо? ПОЛИЦАЈА (понизно): Јесам,

Из собе да не изиђем, већ само да седим, ћутим, трпим? (Изван себе.) Ох! А кад ноћ падне, месечина дође, сан не хвата, око се рашири, снага разигра... шта онда?...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Пригрли ова јата благодатна! И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло ко кап сунца златна''... И акорд звони...

И дани све теку, а мраморној плочи Свако јутро, рано, у појање петла, Тихо мати дође, па подиже очи, Моли се и дуго сриче слова светла.

С мора непрегледна Тихо вјетар дође, и прамење меко Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за

Ноћу, кад мјесец топи се по грању, Она ми дође на доксат кô неки Шум тајни. Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре

Мало не посрнух, мојега ми дина, Но мени не дође лијепа Емина. Само ме је једном погледала мрко, Нити хаје, алчак, што за њоме црко'!... 1902.

28 Земља дуго тврда и нехатна оста, Но мај цветни дође, па издашна поста: И све кличе. све се смеје и весели, Само моје срце смејања не жели.

И дван'ест дива. нек дође Великих и устрајни', Јачи но Христофор свети У Келнском храму на Рајни. Нек они ковчег однесу И спусте у море

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје

Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово... У песми Урош и Мрњавчевићи поновљени стихови, такође, означавају неке најважније тренутке: Цареви

Вели њему Тодоре везире: „Хоћу, царе, драги господине“; пак с' опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: вино пише неђељицу дана.

Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку?

Пошљите му лист књиге бијеле нека дође граду Вучитрну; не пиш'те му што је и како је, већ пишите: „Мајка је на смрти, пак те зове да те благосови, да на тебе

Како дизген ослаби кулашу, диже главу, оде кроз сватове, обаљује коње и јунаке, докле дође коњма царевијем; како дође, с њима у ред стаде.

Како дизген ослаби кулашу, диже главу, оде кроз сватове, обаљује коње и јунаке, докле дође коњма царевијем; како дође, с њима у ред стаде.

Весели се, краљев заточниче! Немаш на што сабље извадити, нит' је имаш о што крвавити“. У то доба дође до шатора, ђе заточник сједи под шатором, за копље је свезао дората.

“ Па он оде у поље леђанско. Када дође до добријех коња, он проводи својега кулаша, па кулашу своме проговара: „Чекај мене у седло, кулашу!

Ако бог да те познаш Роксанду, даћу тебе земљу Скендерију у државу за живота твога“. Оде Милош низ поље широко. Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар–кабаницу, — засија се скерлет и кадифа, засјаше се

око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака: кад гођ хоћеш, да је тазе једеш“. Дође књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није

Тако ћеш ти погубит Момчила“. Када краљу така књига дође, те он виђе, што му књига каже, то је њему врло мило било, па он диже млогу силну војску, оде с војском на

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

ђак у разреду, сједећи у последњој клупи, просто није повјеровао својим рођеним очима: зар умјесто њихове Лане да дође овај овдје? — Не, не, то није истина!

тужне ствари најбоља је горка стабљичица кантариола који расте по брдским сјенокосима, а за сасвим шашаве ствари добро дође и то кад се грицка травка „хоћу-нећу“.

Заустави се тек у првим гранама и злурадо се исцери: — Нек сад за мном дође, шпијунка једна! Ух, што је мрзим! —А мрзиш ли ти, Луњо, њега? — заграјаше дјечаци.

Ко би се то од Луње надао, од оне тихе ћутљиве Луње. Једини Николица напући усне. — Их, да ми женско дође у логор! — А твоја Жуја? Ваљда ми је она неки мушкарац! — заједљиво дочека Стриц.

Како се више није могло даље, морали су опет натраг, у велику дворану. Она им сад, послије чудног ћутљивог језера, дође некако позната и безопасна, па почеше разговарати много слободније и гласније.

Из ходника, још ближе њима, дође одговор. — Ја сам, зар не видите. Дјечаци се згледаше блиједи нешто од страха, а нешто од одблијеска са зидова.

супротну страну, у раките поред потока, ставио торбак под главу, покрио лице шеширом, а дјечацима је прикричао: — Дође ли опет до какве буне, пробудите ме да не закасним на параду.

— Ово ћу да чувам за успомену на вас двојицу. Дође ли некад каква невоља, знаћу да имам неког на кога да се ослоним.

— Нема, као да је у земљу пропао! — дође одговор са саме ивице јаруге. — На дрвету је. Пази на дрвеће! — викао је неко. — Наћи ћеш на дрвећу печеног јарца!

Командант партизанског одреда још увијек није од чуда могао да дође до себе. Слушао је Николино задихано причање и задовољно се ударио по кољену. — Толика муниција, и-их!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

БОГ СЕ СРДИ 403 ПРОРОК ГОВОРИ 404 У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК 405 БОГ ПРОСЈАК 406 ПРЕ ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ 408 МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ 410 ПРИТЧА 411 АЛЕГОРИЈА ОБЈАШЊЕНА ДВОСТРУКОШЋУ ЧОВЕЧИЈЕ ПРИРОДЕ 412 ЦАРЕВ

Како ли са живим људма да и боравим. и међу живе стаљам се, а мој живот гробу сам издала! Ето, сад ми то на главу дође, како је право за ме Соломон у песми испојао и рекао: »Ходи од Ливана невесто, ходи к мисли се за тамњан и измирну што

Праведни се гњев божји на нас просу и зло нам дође на нашу главу, те попусти људе, наше злобнике на нас, да нас газе и сатиру, и језичаска Луна са своји рогови избоде

Скупе се где на коју воду шумска жедна зверад, — пити не могу; ваља им чекати док не дође инорог. Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још лековиту је учини, те се сва зверад

А откуд она глава онде дође (само гола кост!)? Кад сав свет водом потопљен би, дигла ју је из земље била вода, претеривао ју је ветар овам, онам

Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи. Дође к оној глави; сви је гледају и чуде јој се.

Те тако ноћом у велики сан тајем дође к мадијамском табору полако да се што недочукне, те опколи са своји хајдуци сав табор.

А каде дође те указа ту своју масторију Апелесу, та он таки смотре да у тој његовој икони нејма мајсторије. Та му и рече: — Кад

ИЗ КВЕНТУСА КУРЦИЈА КЊИГЕ ЧЕТВРТЕ Кад је велики Александар, цар маћедонски, преузимао свет, дође с војском под неки врло тврди град у морској затоци, — зове се Тир, те то рађаше, да га како без крви добије.

Ето ти једношт тек смотре свети велики Василије где дође Богородица у цркви пред ћивот мученика Меркурија, те му рече да иде убити цара Јулијана.

И лак таки натраг дође, остави на место за белег крваво своје копје, леже у свој ћивот несвиђено људма. МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ После, по дугом

Ама то бијаше сама света Богородица што и чуваше Цариград од непријатеља. Дође она тако с тафром до шатора везирова кроз војску турску и онде је неста.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Коте само обрте главу па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџијску башту и уживао у призору

И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да дође паши, исприча му неку сиротињску невољу.

Јевда као убијена, а Мане зловољан. Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође јер је пргав и џандрљив.

Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође јер је пргав и џандрљив.

— Дође си други земан; заступи други ред и адет — говорила би му Јевда. — Тражи си, дете, прилику спроти теб’; а наше старовре

Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!... Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију

И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род,

И када бану, и незвана, и дође још једна, четврта тетка, нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и

Леле, тугоо! — викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: — А мен’ ми дође нешто жал’, па си зборим у памет: „Е, црна Доке, пусти твој к’смет!...

да ти га зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси ти Манча! — Их, — гракнуше неке — што је брљиво! Неје те ни срам! Пи, какво зборење! Иди си дом!

Па се знало, бре брате, кад је дан, а кад си је па ноћ! По-за домаћина смејаше ли кој да улегне у кућу?! А си домаћин дође, а измећарка си тури чивију на порту — и свршена работа! Нема веће нико да улегне на порту!...

Доне, мори, Доне! Ела, испеци ни две кафе!... А газда Таче седе и поче: — Ете саг ми, Јевдо, дође ништо у памет и присети’ се да ти кажем... Њекња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија.