Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже! Веруј ми, секо, да сто очију
— Кад сам се вратио из Азије Мале и Греције, — прво, зато што сам остао био без крајцаре и новца, дођем у Далмацију за учити гди децу и стећи што; друго: дати себи времена, пре него што друго почнем, за утвердити се боље
ме из царства, те ти ја бежи, остављен од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу земљу, гди, за не умрети од глади, најмим се и служио сам седам година.
Тада ти ја куд ћу, што ћу, те опет преко истих поља и планина вратим се натраг. Кад дођем на брег Нила, дочекате ме ви и признате ме опет за свога султана.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно у својој кући. Како дођем, посади ме с њима за астал и запита ме брат Игњат (он се није дао друкчије звати, и љутио се кад му когод рекне да је
Пет дана по Божићу дођем и ја ту и до несем мом оцу кошуље и друге потребе; нађем мога оца у соби на Су-капији. Ту сам видио преко стотине
А знај добро: ако ја од ћабе дођем жив, тебе нећу жива наћи; а ако и не дођем, они ће тебе посећи”. — Мој отац каже: „А куд, бег?
А знај добро: ако ја од ћабе дођем жив, тебе нећу жива наћи; а ако и не дођем, они ће тебе посећи”. — Мој отац каже: „А куд, бег?
Други дан дође мој стриц. Он остане у војсци, а ја одма одем да тражим џебане, и 17. фебруара дођем у Забрежје, поручим и дође ми ту Петар Јерић из Звечке и Исаило Лазић и поп Леонтије из Уровца.
Затим седнем ја у један чун са Еладијом из Забрежја увече, и низа Саву поред Београда, те ноћу дођем у Земун у парлаторију. Рано сутрадан (18. фебруара 1804.
Одатле пођемо у Љубинић на конак. Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак.
Тако дођем ја на Забрежје; донесе ми Живковић само 64 оке у 4 торбице, узане као воштане свећице; ја то узмем и једва му с муком
је био Црни Ђорђе Павла Поповића из Вранића, да види шта ми горе радимо и бијемо ли доиста Шабац, и откуд нам топ). Дођем у Орашац крагујевачки.
Ја те ноћи препишем она писма и дам копије да они Црном Ђорђу даду, и тако ја опет дођем у Шабац. Овај Кучук-Алија, четврти дахија, како је видно да се са Србима умирити не могу, узме многе новце, проведе
Међутим дође мени писмо од Црнога Ђорђа, да остане дођем у овај и овај дан у Остружницу. Стриц располагајући. Ја таки одем у Остружницу.
Стриц располагајући. Ја таки одем у Остружницу. [Кад] дођем, каже ми Црни Ђорђе, да нас зову у Земун, гди ће бити варадински ђенерал и да̓ијски полномоћници да нас мире.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он ваљда долази у механу? — Долази кашто. — Е ти се нађи тамо, па чим дође, ти ми поручи, ако се ја не десим, да дођем, а дотле задржавај га. А наћи ће се ваљда ко и од наших, те ће припомоћи да се нагодимо.
Јеси л' пијан — манит ли си? Како те копање снашло ноћас уочи празника!? — 'Оћеш ти ћутати једном — ил' да ти дођем тамо?! — продера се Симица још оштрије. Јулка тек учини: »О, бог с нама — луда човека!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Севап би било. А, после, и они се радо гледе. — Не браним... — рече Милош. — Па кад велиш да дођем? — Кад је теби драго. — Онда ето ме сутра с просцима. — Добро ми дошао свакад. — Е, баш се радујем!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих. Некака мрачна тајанственост била је на њему.
Само сам од неко доба зловољан — не знам шта ми је. Најмања ситница наједи ме, да дођем кô скорпија. Јуче сам хтео да лупам Макса.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо научите како ви то правите оне ваше чувене путеркрофне.
— А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам! ’Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо. — А шта сте то сневали?
). Ал’ које ми и асне од њега, кад ће ми се, знам, завезати уста к’о звоно на Велики петак, па нећу умети ниједне кад дођем пред његову екселенцију. — Еј, да ми је, Ћиро, да ти ја мој језик нешто могу да позајмим!... А кад ћеш морати тамо?
Ја моме принчики само кажем, кад дођем: »Пинчили, пинчили!« а он, шпицпуб један мали, само шнуфује и кија и шмајхлује сас репом.
Ал’ то тако страшно да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми мећеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!... — О, о, о! Јадна фрау-Габриела! Једна жена!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— А, — одбија их, — још нисам расковник нашла. А кад га нађем, — уверава их — тад ћу да дођем код вас... да си и ја купим кућу, земљу, стоку... да сам и ја као ви... А дотле, нећу...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад само желим да ми ви отпишете како осећате, па ако се слажете, онда одма’ и вама да дођем, па да се уговоримо, и то не с вама, боже сачувај, него са вашом госпођом мамицом и Јоцом. Остајем вас нижајше љ . . .
Африка
Знао сам врло добро да му је он већ поручио како има да се држи према мени и да нити ме више овај чека да му дођем, нити ће сам доћи да ми се тужи.
Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим плаштевима. Тек кад дођем њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и
Теодосије - ЖИТИЈА
сваки у својој земљи, где је Богом био одређен, као што и на нас сада на крају векова дође ред, да по вољи Божјој дођем к вама, мојим људима, да вам објавим истиниту веру, без које нико неће угледати Господа, коју ако примивши сачувате
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми. Станика је шугава ако у уторак не скува сарму.
Рука којом ме је додирнула била је сува и врела. - Опрости, мама! Опрости! - рекао сам. Ти знаш да не могу да дођем. Ниједан мушкарац не би могао! - окренуо сам се и пошао за њом пратећи је. - Ниједан? - осмехнула се. - Мушкарац?
Ја нисам имао извињења. Мене нико није чекао на ручак и нико се неће изненадити ако не дођем. Помакао сам се мало и ухватио Рашидину руку. Неколико парцела даље, назирао се још један љубавни пар.
Стајао сам ослоњен о зид и пушио очеве цигарете које су по правилу биле ђубре, али до бољих нисам могао да дођем. - Мислим да лажеш! - рекао је Саша Албрехт. - Сви причају да си збарио ту малу!
Луди сте ако мислите да ме је отац пустио да дођем до ње, иако сам био гладан као курјак. Да сте убацили и кувани ђон у мене, моја црева би вам рекла, хвала.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. Једва дочека’.
— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? — Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’
Матавуљ, Симо - УСКОК
ослободи, те кад га, након свакојаких разговора, нико не запита што је дошао, поче он сâм: — Ти ми, кнеже, поручи да дођем данас? — Јесам, Мирашу!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Је ли? А? Говори! — Не слави! — Па где си био? — Задоцнио. — А где си задоцнио? — Нисам могао да дођем. — А што ниси могао да дођеш? Јеси л’ погубио стоку, ја л’ овце... па их тражио... па се смркло док си их покупио? А?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
брате, млађанога; Читам књигу, па се онде смијем Ди су места житка веселога, А ди тужна, онде сузе лијем; А кад дођем чатећи на твоје, Кишом груне братско око моје, Заш ти зађе данак тако рано, Та теке је, велим, био сванô!
37. На врела дођем тако бацимице, Залуду тражи моје око цвеће, Претужне стоје његове обалице Кô никад више да се дићи неће; Ниједне
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
рођене госте који, истина, обично нису ни смјели да завире у кућу, него су ме звиждукањем и разним знацима зивкали да дођем вирећи иза плота, свињца, аборта или неког другог скровитог мјеста.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Није ми дао ни с братом да останем насамо. Изађем у башту, он бесни: „Шта ћеш у башти?” А сад тражи да му дођем у планину, међу војнике! Од страха нисам смела, ефендијо!
А ја пред порођајем.., Па како, после свега тога, да му дођем у планину? Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А ваше? — Е, ти то не треба да знаш. Него хајде пробуди тету. — Добро, добро. А смем ли и ја тамо, међу вас, да дођем? — У твом је двору, па можеш! И одоше из баште у двориште. Учас почеше долазити и остале из цела комшилука.
Зашто кријеш лице у јашмак кад прођем, зашто бежиш у ћилер кад дођем?... Хајде! Видиш, цвеће је замирисало, ђул се развио, каранфил расцветао...
Тек пред вечер ако дођем у наш виноград. Још издалека, на улазу, видим где се Марко коњар раскречио, шубара му штрчи на глави, он коленима
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици. Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога?
Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприје до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините.
Онда им змај рече: — Идите и кажите му нека ми иде из двора, јер ако му дођем, неће му ни кост с кошћу остати. Дворани изићу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на њих:
не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала па мени ваља много ронит кроз воду док дођем у шталу. Одмах краљ нареди те му се начинише хаљине.
буде, јер има много мирашчија, па да не униђу у дијел, и што буде право за чуварину, то ћу ти дати кад по ствари дођем. Хаџија кад то чује једва дочека и рече да ће јој ту љубав драге воље учинити, и да јој неће ништа чуварине узети.
Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу богу по водицу. Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми падн
Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми падне на ум оно моје просо што се просуло у море. Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо.
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани боже, да погоре жетеоци! Онда ја викнем: „Камо што не довед
злогука к себи па му рече: — Злогуче, ја полазим у име бога на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа зло док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса.
Почне рачунати овако: — Кад дођем на пазар, ово ћу млијеко продати, па ћу купити једну пилицу, хранићу је док ми пронесе, па она њезина јаја налећи, а
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: У кући те не потребујем, кад си такви. ЈЕВРЕМ: Опет ја ћу плакати! И не заслужујеш да ти скоро дођем. (Узме капу, смешећи се.) Снао, непријатељ ретерира; чувај добро позиције, победа је наша.
СОФИЈА: Само треба истија кувати. МАГА: Хтела сам, ето, јошт јуче кувати, али нисам могла доспети да дођем. Лепо сам, ето, сложила јошт прекјучер у чаше. СОФИЈА: Јошт прекјучер? Е, секо, па то се већ покварило.
— Еј, како би се радо с тобом мењао. МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје. КУМ: Не говори, брате. Кад дођем кући, не смем искати да ручам, јер одма полете тањири као пљусак; него ћутим, па ако донесе што, добро; ако не донесе,
МАКСИМ: У меану, куме, кад ти дође жеља. КУМ: Еј, мој брате, кад пођем од куће, кад дођем кући, морају да се претресу џепови. Ама за најмању пару морам да јој дам рачуна.
ДОКТОР: Но мене су цалајући предмети одвели од праве ствари. Опростите, морам да дођем у ватру кад видим како се отечествени синови презиру, а Швабе се уважују. Да се повратимо на наш разговор.
У театер како дођем, прво гледим јесте ли ви ту, пак ако вас нема, ја и не пазим шта се говори. МИЛАН: Ја сам ове знаке довољно
ЉУБА: Јесте. СТАНИЈА: Лепо, лепо. Имате ли јошт штогод, да чујем док сам јошт овде, да приповедам барем кад дођем у мој вилајет. ЉУБА: Шта да ти приповедам? (смеши се) Господин Милан ће ме љубити у руку.
Осам година опредјеле ми рок, гди ћу ја у виду магарца моју судбину оплакивати. И тако на несрећу моју и до тебе дођем. СЕЉАК: Хм, хм! Шта ми наказива! Али, како се може човек у магарца претворити? ЈАКОВ: О, чича!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас. СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи? ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз!
да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса. докле год ја не дођем, ти остајеш овде место мене. Поватаће Султана свима крајеве! ПЕЛА: Али ако ме познаду?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Делио их је, хоћу да кажем, само зид и ниво. Једаред, дођем тако да посетим Суленцета, а њега нема! Сиђем у башту да га сачекам: бакута му, наиме, послала по мени славско жито,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Стар ти је дека, шездесет већ му прође, далеко варош, па како да ти дођем. Сличице твоје, сви их у селу хвале: погледај, кажу, унуке твоје мале!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Замак се више не види, заклоњен полудивљим парком. Капија је отворена и ја продужавам кроз парк немајући намере да дођем до замка. Лево на кратком пропланку човек чува две огромне краве. — Лепе животиње. — Јединствене.
— Ви ћете чинити како је најбоље. Хвала вам. — Реците сад зашто бисте хтели да дођем? — Тако! Чини ми се да ће цео мој живот после бити измењен, ако се и само за тренутак појавите тамо где вас будем
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Боже, Симка, па нисмо, да кажеш, туђини па да не могу да ти дођем. Толико ваљда могу да ти уђем у собу и да ми уђеш у собу.
) САРКА (спази служавник): Чекај, чекај, пријатељАгатоне. Све хоћу да те запитам, па ми некако не даде да дођем до речи: ама шта је теби, човече, па си се укрутио као млада на виђењу?
Плаче човек, куне се, чупа косу, грува се у груди, али покојник ни да чује; вели му: плати! ТАНАСИЈЕ: Знам, дођем код њега, као код рођака и као код човека, па му велим: немам, а он као разбојник дрекне: плати!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Дакле, молим... Ја сам је... како ти оно рече: испипао. Е, да! Дакле, испипавши је, дођем у батерију. Били смо заједно, је л тако? Наредим да се скува чај без шећера, сипам у флашу, ударим етикету и пратим...
Хтео бих да запитам да ли је овуда прошла пешадија, али од галаме не могу да дођем до речи. Сељаци ухватили за узде мога коња и воде нас у правцу једне велике зграде...
„То није истина. Треба да знаш, ја волим Бату и ја сам хтела јутрос да дођем, али нисам знала пут.“ — Ја, није знала пут! — вели огорчено командир. — А мало смо пута шетали.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела... Да дођем сутра да донесем, хоћете ли ?... Све, све... хоћете ?... Он већ једва владаше језиком.
Сва гори као ватра. Хоћете ?... Да дођем, а?... Али нећу, ако ме ви не зовете... Љубица се насмеши усиљено, усне јој се укочиле, па не може ни да проговори ни
— Ваша су страдања неизмерна... ви се то откупљујете... Вечна правда!... Али сад... тако изненада!... Чекајте мало да дођем к себи... да оставимо разговор за сутра. Али вам опет кажем: ја остајем на речи. Хајдемо...
Док се Гојко обуче и спреми, Стојан доведе оседлана коња. Гојко ускочи на седло, па се обрте Стојану. — Ако не дођем до сванућа, нађи коју жену... онако постарију, мирну... нек се нађе. — Не бригај... Трчи!
И ја ћу копати злато и све теби, све ради тебе... Хоћеш? А дворац ће нам бити сав од драгог камења, па у вече кад ја дођем с рада, обучем се у скупоцено одело, као онај гроф, а ти ме чекаш, окружена стотином лепотица, које ти служе и клањају
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Луду ђецу подизати, прекукала! Трајат младост у нерадост, знаш ти, доме! Ево идем кукавица у дом куку! Када дођем у дом тамни, тамној мене! Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја!
Кад пред родску кућу дођем, Кад погледам на прозоре: Три прозора три гаврана! Шћах на врата да уљезем Један слеће са прозора И рашири црна
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Долази себи! ДРОБАЦ: А кад сам ишо да апсим Јеврема, на Татинац! И кад је чуо Јеврем ко му долази! Дођем му прèткућу, а он се објесио! О једну велику јерибасму, рађа по вагон!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био сам типични сметењак свог времена. Моја мати, међутим, имала је богатог брата у Бечу, који је захтевао да одмах дођем код њега и учим Експортну академију. Он је, из Беча, снабдевао Босну, Далмацију, Црну Гору и Албанију штофовима.
Спремао ме је за свог наследника. Он је тражио да већ тог лета (1912) дођем код њега. Да бих побегао од ујака, ја сам то лето отишао на море, у Опатију – која се тада звала Абација – а у којој
Кад ме је видео, после једног крвавог дана, како жваћем хлеб и седим на киши, на једном пању, рекао ми је да дођем на превијалиште, ма како. Њихова ће брига бити да ме даље шаљу.
Полиција је тај број забранила и запленила. Никад нисам успео да дођем до једног броја тих новина у којима је та ствар била одштампана.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. — Ја мишља' ти нећеш доћи. — Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш. Но ви, ка' да већ отпочели. Имаш ли доста комишалаца?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А за долажење, ево, сад ћу ја да дођем. ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази.) ИВКОВИЋ: Па хоћете ли се, најзад, газда-Јевреме, и мене сетити?
Зар не? (Гледа у сат.) Имам рочиште које не смем да напустим. Гледаћу ипак до подне да дођем. Госпођице, вама поверавам интересе моје партије.
МЛАДЕН: Молим те, газда, да ми опростиш ако сам нешто погрешио. Мени је господин Секулић казао да пре подне дођем и да гласам на моје име, а после подне, онако предвече, када буде највећа навала, да дођем и да гласам као Јова
Секулић казао да пре подне дођем и да гласам на моје име, а после подне, онако предвече, када буде највећа навала, да дођем и да гласам као Јова Стојић, рабаџија, пошто је он отишао са еспапом у Београд, па да му не пропадне глас.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И кад, ко подсмех на ту срећу ташту, Весела зора на истоку сине, Са три свирача у црноме плашту Поћи ћу — да ти сутра дођем снова..
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Тетка од када је није видела. И кроз дан, два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.
И сад мене послаше да дођем и јавим, да се спремите, и да останем овде, и, ако што треба, да послушам и нађем се. У том, као без душе, дотрча
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
к себи па му рече: „Злогуче, ја полазим, у име бога, на аџилук, него ти да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шиник проса“.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу Богу по водицу. Сад ја почнем мислити, како ћу се попети на небо, док ми пад
Сад ја почнем мислити, како ћу се попети на небо, док ми паде на ум оно моје просо, што се просуло у море. Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто, па узрасло до неба; те ја уз њега ајде на небо.
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведе
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну Влашку кућу, а Вла пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаа: држи
Онда им змај рече: „Идите и кажите му нек ми иде из двора, јер ако му дођем, не ће му ни кост с кошћу остати.” Дворани изиђу на чардак к Стојши па му кажу шта вели змај, а Стојша се осече на
снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.” После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици. Кад дође аждаја, стане је баба питати: „Та где си за Бога?
„Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприђе до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините.
и рече јој: „Не бој се, драга душо, ништа; ја нисам никакав рђав човек, ја сам царски син, па кад хоћу да ловим, дођем овамо, а ову медвеђину носим да ме ко не би познао, нити и ко зна да сам ја човек, до ти сад, него ко ме год види,
Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу Богу по водицу. Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми паде
Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми паде на ум оно моје просо што се просуло у море. Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо.
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани Боже! да погоре жетеоци. Онда ја викнем: Камо што не доведе
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну влашку кућу, а Влах пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаха: држи
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Зашто, рекосте, дижете руке од Вукосаве? СКИТНИЦА: Синоћ ми синуло. Пођем одавде, од вас, сећате се, дођем на станицу, кад тамо — Вукосава! ИКОНИЈА: Ја морам да седнем! СКИТНИЦА: Гледам, пљунутā она!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВЛАДИКА (попео се, иде Јовчи). ЈОВЧА (устаје): Ох, дедо, зар ти? Што ти да се трудиш? Зар место ја теби први да дођем, а то ти... ВЛАДИКА Остави, Јовчо. ЈОВЧА (љуби му руку): Благослови! ВЛАДИКА Де, де. Какав теби благослов!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сад ми долази на памет божествени совет премудрога Питагора — да се к себи вратим да у себе дођем, и да размислим откуд сам на ови свет дошао, што сам у њему чинио и куд мислим поћи.
да сам што зло учинио, нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју стару школу.
Но да дођем опет к мени. По овом разговору господина епископа био сам се сасвим почео измењи-вати и моја прва мудрованија и намерен
Време је да к мени дођем. Мој игуман, кад устане, нађе ме над књигом. Било му је зачудо да једно дете мојега возраста не иде којекуд трчати и
Мени није мрско било путовати; но, једва би[х] чекао да дођем у манастир да читам житија. С њим сам обишао сав Срем, Славонију и Бачку.
Називао се је Теодор Милутиновић. ЗАКЉУЧЕНИЈЕ ПРВЕ ЧАСТИ Пре него дођем к фтором периоду моји[х] прикљученија, сиреч како сам из Хопова изишао и куд сам прошао, за пристојно и потребно
име Далмација пољуби ми се, аки би пречувствовао у срцу да ћу ту неколико весели[х] и спокојни[х] провести година. Дођем с Гавром до Комоговине, и ту се растанемо.
Из Косова пређем у манастир Драговић, гди сам два цела месеца некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови свештеник држао је једну
Чудим се ко би такову вешт ту оставио. Приступам лагано и, будући од младости краткога вида, дођем око десетак коракљаји близо и Ту, сам не знам како, се уставим; и наместо што би[х] ближе приступио, почнем натрашке,
измакнем се и тада познам да оно на врху накривљено, то је зла змија окренула била главу к мени, чекајући ме да ближе дођем. А како види да се ја измичем, окрене од мене главу и с устремљенијем отиде.
Месец дана пре него ја дођем у Смирну, престави се Неофит; зато, лицем нисам га познао. Блажене памети, учитељ Јеротеј био је родом из Итаке,
По петмесечному одсуствију дођем у Корф и нађем ту два писма која ме весма оскорбе. Перво — од Максима, гди ми даје на знање да на три месеца по |
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Реците Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.
— Ићи ћеш кад залади. — Боље је одма да не морим туђега коња и да дођем раније кући! — И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Оче!... Нисам ти више бабо... Стиди се да каже — бабо. А пре сат дошао. Хоћеш на коленима да ти дођем? — Бог ти помогао, Вукашине. Љут је, прође Вукашину, нађе оцу руку, просу му дуван, и додирну је уснама.
Свиснуће. Види како Ђорђева испружена рука дрхти. Клати се. — Узми. Број! Да више никад не дођем? Вукашин устукну корак, срете Ђорђеве очи. Никад! Гута врелу пљувачку, а кеса, бачена, паде пред његове ноге.
— и због општине луди изгинули? — цвокоће. — Кад су сељаци знали за шта гину? А ти ћути ту док ја не дођем, ако не желиш с деверима везан да одеш у Паланку. — Никола устаде и поново га затрпа сеном.
Он були у мене и чуди се шта ми је. Опет сам се раздрала, а он ни да се макне. Па сама дођем до врата и тако сам га гурнула да је лупио главом о кош, и ја сам се ухватила за кош, и тек тада се, глуваћ, досетио:
— Ти лажеш! — шкргутну Тола и искоси се на Николу. — Изиђи напоље! Ђорђе гледа у под. — Нисам могао раније да дођем — рече. Симка испуни собу гласним бунцањем. Он не може да јој се приближи. Гледа је уплашено и ћути.
Зурила је у рупу без речи и суза. Дођем до ње, зовем је и молим да ми хлеба умеси, никога у кући нисмо имали, а она ме не чује.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»То је бар лако!« — помисли обрадован. »Чим дођем до прве реке, рибе ће знати!« Кад гле чуда! — Не знамо ми ништа! — рече најстарији бркати сом на кога је наишао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
кад, к'о посмех на ту срећу ташту, Весела зора на истоку сине, Са три свирача у црноме плашту Поћи ћу - да ти сутра дођем снова! М. Ракић ЛИВ ЛЕТЊА НОЋ Откуд долазиш, разблудна ноћи, Те влагом мире твоје тамне власи?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
мудраца и учитеља врлине, дођох на Тасос, где ме затече изасланик Сената Абдере и предаде ми писмени позив да овамо дођем“. „Тако? Ти дође овамо на позив Сената - а по којем послу?“ „Па то ти је номофилакс службено саопштио“.
Побојах се да абдерићани не покрену парницу против тебе као атењани против Сократа. Зато сам сматрао за дужност да ти дођем у помоћ и твоје суграђане уразумим“. „Драги мој! Моји суграђани нису атењани, иако би то хтели да буду.
За такве беспосличаре Атена је најбољи, добро нађубрени, расадник“. „Нисам спочетка ни помишљао да дођем овамо; док ми је још отац живео пођох у Абдеру“.
„Права стварност је нематеријална“. „Нематеријална? - А ја читах у списима Демокритовим, до којих сам успео да дођем, да је материја једина права стварност“.
“ „Неке од њих држим на стоваришту, а друге испоручујем по поруџбини“, Беше ми стало да дођем до списка Герардових превода, па се упустих с њиме, тобож, у пазар. „А шта имате на стоваришту?
„Ова дрвена пречага“, рече он, „малко се извитоперила. Заменићу је кад опет овамо дођем другом коју ћу истесати у Улздорпу. Могу ли добити један конац да тачно измерим њене димензије?
Од тада га посећујем увек кад год дођем у Лондон, а он ме пријатељски дочекује“. „Ви сте, значи, били помоћник великог научника баш кад је писао и довршио
од госпође Дарвин, која ми понови своје обећање да ми нађе невесту, и са децом којој обећах да ћу их, кад опет дођем, научити једну персиску игру. Две године након тога, 19. априла 1882, умро је Чарлс Дарвин.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Растали смо се по свршеним студијама, а једнога дана пре ратова извести ме да ће да се жени и позва ме да дођем два дана пре венчања. Сећам се лепо кад сам стигао у паланку где је он живео са својим старим родитељима.
— Кажем ти, бога ти, стидно, па поред њу срамујем се и сам. Дођем тако кући на осуство, кад бесмо у Србију, повечерамо сас татка и мајку, проџакамо о моје муке, борбе и штрапаци, па
— Код мене је то исто тако, само што је моја жена много више еманципована... Бога ти љубим, дођем ја тако кући љут, а она само трепће. Трепери као лист, што рекао Бура Јакшић, наш највећи песник, а био је учитељ.
Кад кући, затекнем гу крај шпорет, прави неки уштипци да ме обрадује. Ја се намрштим, па дођем код тигањ и шчепам један од они уштипци. Кад она: „Немој“, каже, „болан да квариш ручак.
Зар не? Јер муж треба да зна где његова женица, углавном, проводи после подне. И јер мени просто може пасти на ум да дођем тамо где си ти, да те обиђем, просто да те обиђем. Рецимо, не ради се ни мени.
Затим стаде наваљивати да ја идем без ње, молећи ме упорно да јој то учиним, а да пре бала дођем код ње да ме види како изгледам.
(рачунам на француском ћу пре погодити), на другом погрешим и опет кажем премиер и вратим се — опет почнем из почетка, дођем на други и знам да треба да кажем други, али ја кажем qуинзиèме, јер сам имао толико великих чаша вина, а тек трећи
други и знам да треба да кажем други, али ја кажем qуинзиèме, јер сам имао толико великих чаша вина, а тек трећи пут дођем до трећег спрата и кажем троисиèме. Дакле кажем ја троисиèме и енергично пробам кључ — Боже сачувај, ни да приђе.
Дакле кажем ја троисиèме и енергично пробам кључ — Боже сачувај, ни да приђе. Стегнем стомак, сиђем понова и кад дођем опет на трећи ја залупам из све снаге. „Ко је?“ пита моја газдарица (ужасно пуна жена преко 130 кила). „Шта, ко је?
Рецимо настане сукоб, страшан, бесомучан сукоб и шта? Баш кад ја дођем на ред, баш кад ја треба да експлодирам, да кажем оно што ми у срцу кипи, да је прождрем — ја завежем.
То је било зато што сам се још увек налазио под свежим утисцима сусрета са живима. Увиђао сам да треба да дођем још једанпут, сутрадан, па да тамо останем што дуже, предајући се сав оној успомени. Тако сам и урадио.
а моје сузе стајале су још на мојим образима, јер, забундан као и она, нисам ни знао како да ослободим руку и дођем до џепне мараме, за коју бих не знам шта дао да ми је при руци.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем. Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.
Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам. Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави... — Колико ти треба?
Ја морам сад одмах ићи за одборнике, па да са њима дођем овде и да саслушам твоју мајку. — Па добро, кад није друкчије — одговори Ђурица забринуто.
— Е, мој попо! ... Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав. Него ме друга незгода доведе до тебе.
— Напослетку не браним... А ја до тебе... знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. — Да ниси што дознао? — Распитивала је јуче полиција за тебе... Знаш...
Болан, Станка Радоњића! ... Улетео бих онда кроз кишу од куршума, прескочио бих ватру и воду да до ње дођем, да ме само онако погледа и да се онако осмехне, као онда, првих дана... А сад?...
Слушам ја тамо све старешине... као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући... слободан!... Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... Па онда... Што, зар не бих могао наћи себи друга ?...
као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући... слободан!... Идем, дођем, радим, све како ја хоћу... Па онда... Што, зар не бих могао наћи себи друга ?... Већ Станка би се дотле удала...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ја сам отишла па сам девет година копала, а кад сам све раскопала, дођем опет да те питам, али ми он опет не даде к теби, него отиде он, па кад је изишао, каже ми да си ти рекао да сав онај
снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем. После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици. Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога?
Кад се ја већ сит начеках, дадем му један уз образ, а он се намах стропошта. Ја одзвоним и дођем амо, а он остане лежећи. Кад то поп чује, пошаље га кући и рече му: — Сјутра навече дођи опет к мени.
А мали рече: — Шта, ваљда се тебе бојим па да не смијем и ја да дођем? Кад он то рече, враг изађе ван, ал̓ се замало опет чу велика лупа и ондрљевина, лајтови се ваљају, каце лупају,
не могу друкчије избавит коња, јер је насред велике ријеке начињена штала, па мени ваља много ронит кроз воду док дођем у шталу. Одмах краљ нареди те му се начинише хаљине.
Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу богу по водицу. Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми падн
Сад ја почнем мислити како ћу се попети на небо, док ми падне на ум оно моје просо што се просуло у море. Кад тамо дођем; а то оно пало на влажно мјесто па узрасло до неба; те ја уз њега хајде на небо.
Кад дођем кући, а то жетеоци жању по пољу. Пригријала врућина, вољани боже, да погоре жетеоци! Онда ја викнем: „Камо, што не дове
Почне рачунати онако: — Кад дођем на пазар, ово ћу млијеко продати, па ћу купити једну плицу, хранићу је док ми пронесе, па она њезина јаја налећи, а
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Замоли ме да идуће недеље дођем да ручам са његовом породицом. Прихватих позив и у његовој кући упознах његову добру супругу, сина и кћер, који су се
Подучавање је било корисно не само са материјалне стране већ и за моје образовање уопште. Оно ми је омогућило да дођем у контакт са неким истакнутим људима њујоршког друштва, у које сам био срдачно и пријатељски примљен, и где сам научио
Када је изразио жељу да би радо био са мном када дођем својој мајци а, у исто време, и своју сумњу да ме она можда неће познати, моји млади познаници су сасвим озбиљно
Ћипико, Иво - Приповетке
И ако два дана засебице не дођем на радњу, неће ме више примити, — рећи ће, — као и Данилу Јованову, када се оно бјеше разболио: „Други је дошао на
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ниси требао још да дођеш, док ми не свршимо тај посао са њим. РИСТА: Па госпа Живка ми је поручила да дођем. ЧЕДА: Знаш, не бих волео да он наиђе па да те затече овде. РИСТА (мало као узнемирен): Па шта? ЧЕДА: Како, па шта?
Слушајте ујка-Васо, како би било да ја идем па други пут да дођем? ЧЕДА: Ја мислим да би то добро било... (Погледа на прозор.) Али доцкан је, сасвим је доцкан!
” ЖИВКА: А он што се завлачи код собарице! ВАСА (наставља): „...ја ускраћујем себи задовољство да вам лично дођем, утолико пре што после изнете бруке у данашњим новинама престаје сама собом и свака могућност да постанем члан ваше
Кажем ја вама. Овакво исто писмо сам и ја добила чим је пао мој кабинет. ЖИВКА: Ју, ју, ју... Не могу да дођем себи! НАТА: Шта ћете, таква је та дипломатска љубав. ЖИВКА: Чујте, госпа-Нато, ово је нека права дипломатска свиња.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Што се пак Јелице и Феме тиче, и ту ми замерити не можете, јер ја чиним моју дужност. Видите, фрајлице, ја дођем на пример к вами на посјешченије, ви ми таки почнете уши набијати како вас је шнајдер преварио, није вам начинио аљину
Петровић, Растко - АФРИКА
Знао сам врло добро да му је он већ поручио како има да се држи према мени и да нити ме више овај чека да му дођем, нити ће сам доћи да ми се тужи.
Ови су сви са кратким седим брадама и огрнути белим плаштевима. Тек кад дођем њих, примећујем да је са стране једна стреја, да је под том стрејом постеља од бамбуса и да на њој, увијен до браде и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад дођем у штаб, затекнем ђенерала Черњајева љута и забринута. — Где сте ви? Има по сата како вас тражим! — Био сам на вису
хоћу да задржим толико сумње колико ће ми бити довољно да о овој ствари разбирам и пропитујем толико, док не дођем до праве истине. Обистине ли се тада Алексина казивања, онда...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Тако је трајало до мрака, када смо се разишли. Позвали су ме да дођем и сутра у посету. Чим сам се удаљио из овога друштва, почела ме мучити сумња да Арлета можда воли оног француског
Узео сам је за руку, унео сам јој се у лице и рекао истим тоном: — То, значи, не желите више да дођем. Добро... Адіеу — отворио сам врата и пошао низа степенице. Наједном зачух глас: „Драгиша!“ Окренух се.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мој на кончићу виси, То ми дај последње в жизин благоденство, Највеће на свету, первоје блаженство, Да ја скоро кући дођем, у моју отчизну (Ах, овде ми моје серце от жалости бризну!
У смеју јој на уснама вољу ти примети, Буде л’ добра, тад помисли да си већ на мети. Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање. 1838.
Једва сам дочекала да је се једанпут опростим и кући дођем.” — Можда је најумесније да баш овде саопштим податак који међутим пристаје уз коментар многих сатиричних песама о
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Нек сврши, знаш, док ја дођем, оно: како се зовеш, одакле си, јеси ли осуђиван и тако те ствари. После ћу ја већ наставити...
Ћипико, Иво - Пауци
— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. — Бриге вас! Кад вам на врата дођем, не дајте ми ... — А зашто не? — Би!? Ха! А ко вам је отац? Питајте сузе сиротињске!
— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд! Ма продаћу до трса, док до свога дођем! Хоћу, вируј! — Продаћете, а муж ми се за вас криво клео... Не спомињите се...
— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков. Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! Биће ништа! — А ниси узимао адвоката? — Не ја; мислим зашто да арчим.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али он, мој коњаник, је непомичан. Загледан негде у даљину. Одсутан. Мислим о томе како да дођем до њега. Гледам испресецани предео. Јаруге су се испречиле, изукрштале. Врзине и растиње сваковрсно.
Ја ујутру само дођем, обиђем ступице, покупим животињице и птичице, поново запнем замке и однесем кући наивни плен који ми је без по муке
И онда је ту требало да дођем ја, да идем од једног до другог крмељивог себарског кљусета натечених трбуха, испалих ребара и шиљатих кукова на које
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Месеци прохујаше у том безуспешном труду. Потиштен и понижен дође кући и уздахну: „Ево, да дођем до пара које ми по закону припадају, утроших узалудно своје време, а не стигох да радим на науци!
Кров опустеле куће прокисава у тајности, а нико то не примећује догод ја не дођем и не видим шта се догодило. Онда морам да мењам рогљеве, олуке и целе делове крова.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
је: ни за шта, ма шта да је, одмах он кућу дигне мртве на миру не остави од вике и псовке — а оно и овде кад код тебе дођем... Никад да тебе затекнем веселу, све нешто тако, И ви сви на мене, као да сам ја за све крива, да до мене стоји!
Зато, остави ме. КАТА Па како и где да те оставим? Ако дан, два не дођем, а ти плач и грдње на мене: где сам за толико време, што те остављам саму; а кад дођем, ти опет: да идем од тебе, да
Ако дан, два не дођем, а ти плач и грдње на мене: где сам за толико време, што те остављам саму; а кад дођем, ти опет: да идем од тебе, да те оставим! ТАШАНА (за себе): Да, саму, саму да ме оставите.
И хоћу! И истина је! Јер ја сам по теби могла да пресвиснем, да скончам, да сама себи главе дођем. И ти никад да привириш. (Горко): Ох, не да ме утешиш, но бар да ме сажалиш и да видиш како ми је.
И, да тебе заборавим, изабрао сам најлепшу, најбешњу. Главу сам у торбу метао, да дођем до ње. Али, кад је пољубих, ох! одмах осетих како ми њена уста нису слатка као што би твоја можда била.
Ба! Ово се не може више! Два пута покушах да себи дођем главе. Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће!
МЛАДЕН (мрачно): Затворите капиџике, капију, и никога не пуштајте из куће, нити у кућу, док ја не дођем. Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора.
(Јадикујући): А не може се више. И да ми још није кућа покојног хаџи-Ристе и твоја, Ташана, покаткад до вас да дођем, ко зна шта би било? (Пипа се по џепу, Арсенију): Арсо, напуни ми и другу лулу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За сада видим толико да је то дете које уме бити срећно, и то ме весели и теши ме, и одмара ме кад понекад дођем кући сва пребијена од натезања по економији... Уме бити срећан, и то је његова срећа...
Ваздух не могу штедети. Одело, чувам га као очи у глави; чим дођем кући, свучем га и обесим у орман, а навучем неку стару антерију коју ми Баба даде да ми служи као шлафрок — али шта
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
При растанку звао ме је да му дођем по подне, а, када сам отишао, нисам га затекао код куће. Очигледно је да је овај човек сматрао да смо већ закључили
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Море да видите шта се мени десило! — причао је Коста „Турчин“. — Баш сад, у прошлу недељу, дођем ја у Солун. Пред Беас-кулом сретнем једног мог познаника, пешака, и питам га, има ли шта „онако“...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго и збуњено стајала је на једном месту. Онда полете као стрела. — Реци ми како да дођем до принцезе? Али, риба је ћутала, а и ветар се око куле утишао. Шта сада? Дечак пређе руком преко чела. Ах, да!
Жестоко замисли се Варалица. — Па, добро! — рече напокон. — Шта ти говори да онај један гутљај, ако до њега дођем, нећу сам попити. Сада се мајка замисли жестоко, поћута, па рече: — Не знам, али верујем да ћеш ти спасти моје дете..
Станковић, Борисав - КОШТАНА
За кога ја течем? За кога овако стар седим тамо у брдима, у хану?... И ево, ако једанпут у години сиђем овамо, дођем да се на овај свети дан Богу помолим, у веру да уђем, с пријатељима да се видим, разговорим, одморим...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Корак ми тежак постаје и страх ме хвата Да ћу икада излазак наћи који. Напокон дођем на задња врата и ступам. На излаз врата — о боже, ко ту стоји!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ви немојте, браћо моја драга, већ падните под Костуром градом, пијте вино и бистру ракију, докле и ја у Костур не дођем“.
И ја сам се љуто раздертио, да кад дођем нову пријатељу, пријатељ ће мене застиђети, и турити кавгу у сватове; него, браћо, кићени сватови, десио се данас међу
прође моја госпоштина и држава моја краљевина; хоћу бјежат преко земље дуге, хоћу бјежат цару у Стамбола; како дођем, хоћу с̓ потурчити“. Зло се зачу по свој земљи њиној.
по биљегу: мене ј’ онда уши осјекао, па је мене Костреш наручио да не ходим, ни чету проводим, јер ако му ђегођ руке дођем, да ћ’ и мене укинути главу. Но ме с’ прођи, драги господару, не води ме Тијани планини!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
к њима изгласа те им рече: »Вежем вас молитвами светога Симеона да не имате се од мене разбећи докле ја к вами не дођем!« И они таки стадоше докле он достиже до њих и ухвати од њих двоје пак их благослови и закла их.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тугооо! Акој тој буде, — што да прајим?!... — ’Оћу, оћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско — а за дан-два да дођем ћу! За дан-два, ете, пâ сам туј!...