Употреба речи дођемо у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

али шта је знао чинити: извади и тих пет дуката, скиде капу, пољуби калуђера у руку, а затим одосмо кући да сутра опет дођемо.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но да дођемо к нашеј басни. Лав овде представља неправедна и силовита човека коме ништа није право ни паметно што њему није на корис

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Кад дођемо ту мојој кући, пошљемо најпре одабране четнике, те све српске породице и њи’ову стоку у планину Посово, војсци за леђа,

Ја добро памтим кад су натоварили све на кола, заокупили стоку, па смо се онда сви кренули и дођемо у село Скелу према Купинову, и ту у качари Јована Зазића наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве

— — Као што сам горе казао, причекам ја стрица, и пошто ми каза да кнезови погибоше, потерамо коње што брже можемо и дођемо кући. Моја мати, јошт четири наше жене, сестра и сва деца ударе у запевку и плач.

— Фочић оде у Шабац, но ми опет не повратимо фамилије у кућу, но једнако у планини Посову седе. А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег.

Они одма скупе и крену што су имали готови̓ 300 момака, и док дођемо до Грабовца, било и̓ је 500. Сад ти почнем ја предиковати, да би народ охрабрио: „Ви сви знате, браћо, да су

Одатле пођемо у Љубинић на конак. Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак. Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу.

И тако пођемо ми одма сложно, и таман дођемо у поље под Кличевцом (где је сада кула озидана), а од љубостињске ћуприје просу се око стотине пушака.

Дођу нам контроманска кола; седне Црни Ђорђе, Катић Јанко и ја, и момак Карађорђев Антоније Пљакић. И дођемо у Земун, у ђенералову башту.

6. маја 1804. године пођемо: ја, стриц Јаков, Живко Дабић, кнез Пеја и више отмени̓ војника. Дођемо у Уровце, где нас сва наша војска дочека.

маја на конак дођемо. Турци из Београда опазе, где је војска (крагујевачка и рудничка) на Топчидер дошла, па изађу и коњик и пешак, а наши

— Пође он с нама да нам толмачи. Дођемо везиру и кажемо да су кнезови дошли и од њега обећање његово казали да ће нас у добар мир поставити, и да ће оне наше

” — Ја одма пошљем за оне четири кумпаније које су на одмор отишле, и скупим, и близу Добраве дођемо, пак ћемо преко Варне навише, али дотрча један Србин на коњу и каже да дођоше Турци у Шабац, уђоше у град, „и ја —

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— А већ за то не бери бригу. Умећу ја њима подићи како ваља... Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...

— Аха, боје се! — рече чича Мирко. — Имају и кога! — додаде Ћебо. — Ако неће, море... — виче чича Средоје — да му дођемо као пријатељи! — А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. — Јест, море, јест! — отеже чича Средоје.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Да им дођемо у гости!... »Ми тако волемо кад нам ко дође у гости« — понавља у себи путник речи Јулине, па се даде у мисли.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Тако је. — Па све нешто издалека говори. Неће да дођемо па да се сврши, а опет не каже да неће. Та моја фрајла штета што није трговац, та би умела са муштеријом!

Африка

Не знају зашто хоћемо да видимо Комо-Ту. Кад дођемо пред шумицу вођа нас уводи једним сасвим неприметним ходничићем кроз зеленило; остали не смеју туда и заобићи ће у

Теодосије - ЖИТИЈА

А они, не успевши ништа, посрамљени говораху у себи: „Да га оставимо сад жива. Ако не оде одавде, да дођемо да га усмртимо“. И тако, претећи, од њега одлажаху.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

маја у Остружницу на конак дођемо“. Веселост је достигла врхунац у првим деценијама после ослобођења Србије. Шумадинци су били срећни, што су се

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У кутији за новац било је равно 174 динара. То је довољно да Рашида и ја дођемо до Београда. Одатле смо планирали да ауто-стопом кренемо на море. Зашто не бисмо могли и до Београда отићи ауто-стопом?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Ух, ал’ ћемо код куће имати шта приповедати! Наравно, Чамча ће код куће све то још већма исцифрати. — Чамчо, кад дођемо у прву варош, да не заборавимо одма’ кући писати. Чамча га и не слуша.

— Чамчо, какво је ово село? — Немој ни питати, само, Саво, истим путем даље, па кад дођемо у друго село, а ти ћеш ме пробудити. Чамча опет заспи, а господар Софра и Кречар тек дремају. Дођу у друго село.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Било је сувише стрмо и опасно за вожњу. Тако нас је Синанова текија приморала да до ње дођемо пешице, као и остали ходочасници — скрушено и на сопственим ногама.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Јес ли оглувео? Хасанаго, мислиш ли износити то дете? Кажи нешто! Рекао си да можемо да дођемо! Шта је сад? ХАСАНАГА: Нисте сви стигли... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Сви смо ту! ХАСАНАГА: Младожењу вам не видим.

ЈУСУФ (Суљу): Брзо, изнеси дете! Пожури! (Суљо утрчава у кућу) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Јес ли ти присто да дођемо само зато да нас овако вређаш и лично омаловажаваш? Тако се нисмо договорили! ХАСАНАГА: Ја вређам?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

јој сувише: — Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.

Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него

пуну копању проса па рече пасторци: — Ти, пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

по кући, па каже пасторци као и прије: Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

Кад поглеђим твоје лице, тил би рећи нисмо. Него знаш шта, врнимо се ваље натраг, па кад дођемо близу нашега села, зваћемо жене, па ако су Иве и Стипе код куће, онда нам не преостаје друге него окренути у били свит.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза? Него ви очекните док ми дођемо, па ћемо вас лепо намирити. Нисмо ми, онако рећи, зликовци... да затварамо учитеља своје деце...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу? Дете је погледа чудно.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Дошао малочас твој слуга, вели: послала га Павка и зове нас да дођемо. Вели: важна ствар, тиче се детета! ЈЕВРЕМ: А јест, госпа Марина изашла с фарбом на среду.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР ВУКОТА Хитали смо да пријед дођемо, ма никако не могасмо брже: но Пециреп и стари Балета сакупили двадест тридест другах, па у Дугу с четом

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Богме, дијете, бреме, ама мило бреме. Сви су ти били у манастиру божићнијех поклада. Договарасмо се — залуду — да дођемо сви амо о овоме дану, али удари божије вријеме; амо је Талија према како је тамо, особито ка Херцеговини...

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад дођу ту, змија на врату | чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: „Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати штагод заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти

ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те.” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу

по кући па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

по кући и каже пасторци као и прије: „Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те.

рече јој сувише: „Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Шта је год обичај увео, то ће обичај и истребити.“ Негдер дођемо сад к[а] калуђером; само, пре него почнемо о овој материји беседити) ово назначите.

ми се пробуди друг, и, расуждавајући да сав мој плач ништа ми не помаже и да не ваља време губити, метнемо се на пут и дођемо у само вече у Итебеј к тетки мојој, рођеној сестри матере моје, Јеври.

Ови дан предвече дођемо у једно село код Тисе. Нађемо једног старог свештеника гди нешто у својој авлији теше. Питамо га како би[смо] могли у

Хопово нам је у срцу било; к њему смо се таштили. Око подне дођемо у Ириг и упутимо се к манастиру. Како нам је год рекао Тодор калпагџија, како пређемо на манастирску земљу, учини нам

Из Славоније пређемо у Хорватску, и недалеко од Гаревице дођемо к дому и братији мојега друга, гди њега све сродство његово, браћа, сестре и снаје, тако весело дочекају као да је из

мило буде и пођем сутрадан с Атанасијем видити какав је то ту нашега епископа колегијум (зашто нас зову Вла[х]е). Дођемо ту.

Кад ту дођемо, нађемо епископа који нас прими љубезно и принуди остати при њему два-три дни. Овај блажени божији чловек!

Лепо време, весма поспешан ветар; и тако трећи дан дођемо у пристаниште града Корфа. Платим капетану за превоз, а он зовне човека с барком, којему наместо две газете што би ме

„По томе можеш ти спавати спокојан,” речем му, „нисам ја овде дошао процес терати.” Дођемо у град к нашем [Х]ерцеговцу, који, смејући се, рече нам: „Ја сам добро знао да ће то тако бити; зао је оно поп.

Девети дан дођемо у пристаниште града Патраса у Мореји. Недеља и рано. Пођем с неки корабљеници на службу у церков светога апостола

Намери се корабаљ за Смирну у Азији Малој, а одатле кажу ми да се сваки дан може пригода имати за прећи у Патмос. Кад дођемо у Смирну, извезу ме у Франкомалу (тако се зове част града гди Европејци пребивају).

Најмимо и ми две мазге, и по суву дођемо у Коринт. Сиђемо к мору, нас око 15 најмимо велику барку, која нас довезе у Патру на сами дан воскресенија.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Тад су му се очи замрсиле у очеву браду, и није знао друго до: „Вукашину ће бити жао ако му не дођемо на свадбу.“ „Срам те било.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

На том истом месту, изнад тога дрвета, видећемо увек ту звезду кадгод при ведром ноћном небу дођемо опет овамо. Та звезда се не помера никад са свога места.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад дођу ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: — Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти

пуну копању проса, па рече пасторци: — Ти пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те!

кући, па каже пасторци као и прије: — Ако то све просо не покупиш и ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве, убићу те!

по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак не зготовиш и остало све не уредиш док ми дођемо из цркве убићу те!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо. Када нас је угледала, брзо је принела марамицу очима а моја сестра рече: ”Мајка плаче!

Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо. Када нас је угледала, брзо је принела марамицу очима а моја сестра рече: ”Мајка плаче!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: дакле, да дођемо к девојки. Би ли се приволели њу узети? РУЖИЧИЋ: Само лепо лице може моје сердце обчинити. САРА: Ја ћу њу таки

Петровић, Растко - АФРИКА

Не знају зашто хоћемо да видимо Комо-Ту. Кад дођемо пред шумицу вођа нас уводи једним сасвим неприметним ходничићем кроз зеленило; остали не смеју туда и заобићи ће у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наређено нам је да се јављамо команди места свакога дана у три часа по подне. Трећег дана казали су нам да дођемо на пристаниште у пет часова.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сад под руку узмем то красно дете, и кући Дођемо мајци, ал’ већ плава другарица ту! 1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Пламен и дим, гори нам лице, Мрки кô вуци дођемо сви — Али где бесте ви, кукавице, Пудљивци худи, лажљиви пси?... 1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем...

Ћипико, Иво - Пауци

Петру се учини превише. — Чудо је! — вели. — Да још једном дођемо, остаде сва земља за вас! — Тако је по тарифи, по закону! — слеже биљежник раменима. — Знам ја, част вама! ...

— зачуди се Иво. — Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. — Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо. Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом. Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније. Избудише нас, рекоше да се обучемо и да дођемо у велику трпезарију у горњој кули.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Знаш ли? Сећаш ли се? Мораш, мораш знати, мораш се сећати. Када и ја и покојник, после лутања по механама, дођемо онда овамо (показује на собу), ево у ову исту собу, само тад пуну, пуну размештених постеља, јастука, а највише пуну

ХАЏИ РИСТА Сад ћемо да је оздравимо. Улази Младен. МЛАДЕН Дођосте ли? СВИ Дођосмо. ХАЏИ РИСТА Како да не дођемо, кад нама више ни у чаршији, па чак ни у цркви места нема.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Обилазим их само ја. Право рећи: шљива роди сваке године као луда, и, ако нећемо ми, други ће, дођемо сви из куће да шљиву оберемо. Шта ћете. Жив човек је жив човек. — Како? пита прилично оглувео гробар по два, три пута.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Но да дођемо к нашој Чимпеприч. Она је тако смерна и философским духом била тронута да језа свеједно држала или је младом или

А он мени »слуге«, то јест ми, мајстор Глиша, јесмо слуге. Но време је да дођемо к предмету нашег писања. — Први је дакле био: Магарац Валамов, колико знам, један од свију старог и новог завета

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али командири су и сами видели шта се догађа и већ су привели запреге. Општи замах је усталасао људе. Не можемо да дођемо себи од чуда, шта се ово на један мах зби. Нико се томе није надао. Све се догодило тако брзо, неочекивано.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад дођемо из лова планине, ја ћу свраћат Југа на вечеру, а ти свраћај девет Југовића. Кад сједемо за столове златне, ти навали

4 Вољан, буди, царе, на бесједи. тј. буди добре воље према ономе што ћу рећи. Кад дођемо из лова планине, тј. из лова из планине (из изостављено због стиха).

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности