Употреба речи дођидер у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Коњ је чупкао травицу и трупкао ногама. — Бога ти, синко — трже ме женски глас — дођидер, да ми скинеш једно буренце са тавана. Једна симпатична, омалена бакица стајала је иза мојих леђа, подбочена рукама.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности