Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако у разговору дођосмо до једнога пропланка. Ту беше једна ливада врљикама ограђена. Мој кожарски трговац додаде ми улар од коња, скиде
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Однесем њему писма, прочитам. „Е тако, тако!” рече. Пошљем по момцима сваком. Док ми други дан из Лајковца у Ваљево дођосмо на конак, али нам казаше, да су сви они којима сам писао у скупу с војском пред Хаџи-бегом код Братачића.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Више се не може дурати. — Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо... — Та шта чините ваздан! — шану Ћебо, што се утом беше прикрао до њих. — Ко је то?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта ћете ви? — упита их он. Питање беше оштро, поглед још оштрији... Они ушепртљише — Па, ето... дођосмо... — Видим, али зашто? Јесте ли дошли мене да хватате? — Нисмо! — рече поп озбиљно.
И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? — Бојао сам се! — Е, баш не ваља!... Из онаке љубави до шта дођосмо!... Весели чича Иван! Чуо си, ваљда, како је прошао? Лазара полише сузе. Станко се насмеја неким дивљим смехом.
Једва у неке сети се поп. — Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... — Којим добром? — Ја мислим да ћеш се и сам сетити!... Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...
— Којим добром? — Ја мислим да ћеш се и сам сетити!... Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!... Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
очима, онда погледа мени у очи, и као да се разбуди, као да скиде неку маску, као да стресе нешто са себе: — Хајде! Дођосмо. Мама се обесели и устумара. Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. После задимисмо.
Изиђосмо из села, стизасмо људе, стизасмо и стизаху нас кола, и цио тај урнебес креташе се једним правцем. Дођосмо већ у прво село.
С друге стране, опет, кола и тутањ и не дадоше да се шта говори. Ја ућутах. Кад дођосмо близу кући, ударисмо на Албрецхтѕѕтраѕѕе. Ти знаш како је ту тихо.
— Ја... ја... — поче загушљиво и преста. Мени помрче свест. Ама јесам ли ја будала? — питах се. Куд сам загазио? Дођосмо пред нашу кућу и ћутећки прођосмо је.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не може нас ни Вишњевски, што прчевину мирише и императрицу хвали, да задржи. Дођосмо и у Токај. Проћи ћемо. Сад находим, за све ово, и своје погрешке. Нисам те требао Вишњевском пуштати.
Аха! Пита их, каже, надугачко и нашироко: – „Еј како то, да дођосмо у Росију, само са пет кола, а наш брат Павел, дражајши, прича по Вијени, да ће кренути, у Росију, и Дунав и Саву.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али ваистину разумесмо да си ти угодник Божји, јер нам он не даде да те нимало оскрбимо. Сада, дакле, дођосмо преда те да нас благословиш. Моли се за нас богоугодно, да се без пакости вратимо кући!
И немој мислити да ћемо те, зато што цмо ти често милостиви били, и сада, нападнута, у животу оставити. Дођосмо да те коначно убијемо. Шта ћеш сад, лудаче? Опамети се бар, и послушај нас: Устани, иди, да мачем заклан зло не умреш.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Оно нешто био је јеж и боцкао као сам враг, иако је платно било увоштено. Кад дођосмо до скеле, предложих да га бацимо у Тису. То је било најмање што сам могао да урадим. - Не бој се, неће се удавити!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто се извидах, ожених се. Е, братиковићу си ми мој красни, ђе оно остадох, докле оно дођосмо? — Оженио си се! — дода Крцун, који га, осим Јанка, једини још слушаше. — Да!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
(Улазе Хасанага, Јусуф и Суљо) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Начекасмо се, аго! Ми дођосмо по договору! ХАСАНАГА (Јусуфу): Погледај је, ефендијо, Алаха ти! Видиш ли јој накит? Све скупоцено!
ХАСАНАГА (Јусуфу): Погледај је, ефендијо, Алаха ти! Видиш ли јој накит? Све скупоцено! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Кажем, дођосмо по договору! Обећао си да ћеш изнети дете, да се мајка опрости... ХАСАНАГА (Јусуфу): Па види минђуше!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ја?! — Загрцну се он и уплаши. — Несам, веруј, него знаш, пођох на њиву, и твој ме човек нађе, те — дођосмо! А ти се љутиш? — Одмах да си ишô! — И окрену се љутито од њега. — Љутиш ли се? Немој! — Не љутим се.
Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку. И зато сам се плашио, застајкивао. Али кад дођосмо код њих, све је било мирно, чак и неосветљено.
— Ето, дођосмо — одговарала би матери она и одмах се сагиње, пружа јој кључ од катанца, пошто она од тепсије на глави не може да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Тако и Милутин, понеже га нема у календару, прозван буде Митром. МАРКО: Ту имате право. Но како дођосмо до рода? АЛЕКСА: Вашу блаженопочившу матер држао је стари Батић као сопствену кћер, воспитао је и удао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Они се, бре, скршише на ово брдашце, а штагар планина ми прејахасмо док дођосмо довде. — Како!... Истопили би се до Честобродице, ка снег. Тако мисле војници, док им црева крче од глади.
— Хајд, поведи нас... — Ја сам ордонанс... — Напред! — нареди одлучно командир и ми у неколико скокова дођосмо до земунице. Била је то раније наша артиљеријска осматрачница, и сада се у њу склонио командант пука.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па и да полете, дохватио би их куршум. Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења. Ко је избацио пушку, напуни је опет, па пођосмо даље.
Сваки узе да представља себи како ће се писати и како ће изгледати та званична исправка. До каквог резултата дођосмо, најбоље ће се видети из тога, што се, после кратког ћутања, сви почесмо смешити. — Па хоће ли да је пише?
Ко ће жив дочекати вече, кад пошта стиже! После ручка дођосмо сви код Тапура, дође и господин капетан, и ту се већ решисмо да не мрднемо никуд док пошта не дође.
Једва дођосмо к себи. Учитељ дохвати новине, па док претури неколико реда обори их, па и он узвикну као и капетан: — Шта је ово?!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
И врати се с пићем из Котора. Поју људи, гађу из пушаках. Кад дођосмо наврх Поточинах, али сједе око триста другах; на свакога зелена долама, на свакоме токе и оружје.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
пред Господарем и пред оноликијем збором!“ рече он. — „Нијесам ја, Спасо, но ти сам себи!“ — Ријеч по ријеч, дођосмо до крупнијех. Ја му обрнух плећи, па дома! „А шта рече у потоњу?“ запита Јока.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: „Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.“ Старији и средњи брат повичу: „Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако хоћете сазнати о мени грешном, то с милошћу Божијом и светом вашом молитвом здраво и весело дођосмо до светога и божаственога града. Поклонисмо се пресветом и божаственом Гробу и светим његовим местима.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не зна ко како том блаженом долином прође, како ли к манастиру дође. А кад дођосмо к мом љубимом [Х]опову, шта ће ко пре гледати, шта ће разматрати? Чему ли ће се више дивити И чудити?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изгубљено се гледају сељаци и Аћим. Онда сви зверају около, у маглу, у коју тону гомилице кућа и крошње дрвећа. — Дођосмо — рече неко. — Знао сам да сте ту — рече Аћим. — А кад ће они да стигну?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кињише нас душмани, проклети да су; то има да се прича, није нам лако било. Него, фала Богу кад дођосте. — шта ћеш, дођосмо, Божја воља. — ви јадници, ваше муке нигде? — .Ја, ми тако: данас јесмо, сутра нисмо... А, овај ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за
“ Ја му одговорих да бих, и пођем за њим. Дођосмо пред једну пећину на којој бијаху врата. Он извади књигу из џепа и почне читати, док се врата од пећине отворише.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када дођосмо до Карловаца, моји познаници-богословци напустише брод и ја сам се осетио веома усамљен. Вратио сам се мојим шареним
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Као коњичку пратњу Комаров поведе београђане Гају Дамњановића и Николу Ђорђевића и још З—4 сељака. Дођосмо до наше мртве страже. — Братци, есть Турки впереди? пита Комаров стражаре. — Турци је л'?
Али проклети Караџић! Он се још не чује, још не удара! У томе вајкању дођосмо на брежуљак више пруговачкога шанца, где је стајао Черњајев. Био је скоро сам. Све је ордонансе некуд разаслао.
« Полетим батаљону и поведем га напред све у касу. Кад дођосмо до оне несрећне и овде тако често помињане густе шумице, наиђемо на наше где у нереду одступају.
Док је трајало ово ћутање, кнез је једнако цтпељао очима по скупштини и мењао се у лицу. Ми постепено дођосмо к себи од изненађења и ту устаде горњо-милановачки посланик Вујо Васић те рече: — »А ко се то усудио рећи, господару,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ти, кнеже, мо’ш Једне ријечи брзим мелемом Мо’ш ми залечит рану дубоку, Или у срцу сву крв следити... ВУКСАН: Дођосмо, господару, и ти, госпођо, За Радоша вас нашег молити. ЈЕЛИСАВЕТА (кнезу насамо): „Нашег?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ама, ви се нешто заговорили о Симеуну и о старим калуђерима, па чусмо... Не да нам се спавати... те дођосмо да... — заплеће језиком отац Сопронија. — Не шједај, Симеуне, на ту клупу!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За кратко време био је препис целокупних описа Архимедових начињен, прошивен и увезан. У том облику дођосмо у ново сазидану библиотеку пергамонску. „На путу онамо, видесмо целу варош.
Разви се жива трговина са старим грчким списима њихова цена скакаше из дана у дан. Ми прелажасмо из руке у руку, дођосмо из прљавих телалница у фине антикварске радње, где нас чуваху у гвозденим ковчезима, под кључем, и продаваху за жуто
Од нас начинише преписе и сирске преводе. Крајем деветог века дођосмо, кулљени за тешке паре, на двор калифа Алмутадида у Багдад.
Ми дођосмо опет у телалнице и постасмо обична материјална роба. Искуство је показало да се стари пергаментски списи могу употребит
Са таквом наменом дођосмо за време крсташких ратова у један грчки манастир. Ту дођосмо у руке писменог једног калуђера.
Са таквом наменом дођосмо за време крсташких ратова у један грчки манастир. Ту дођосмо у руке писменог једног калуђера.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) Улази Младен са братственицима. МЛАДЕН Дедо, тражисмо те тамо у цркви, па када те тамо не нађосмо, дођосмо овамо, јер знамо да, по обичају, свраћаш овамо да децу видиш.
Доведи је овамо. СВИ А — а — а! ХАЏИ РИСТА Сад ћемо да је оздравимо. Улази Младен. МЛАДЕН Дођосте ли? СВИ Дођосмо. ХАЏИ РИСТА Како да не дођемо, кад нама више ни у чаршији, па чак ни у цркви места нема.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ња... Хоће човек у Солун... Женске... — Не пада ми то на памет, очију ми. Него, господин поручник, како дођосмо овде, и видо оне планине, е, нешто ме стеже овденак — он показа на груди и готово се загрцну.
Рано изјутра кретосмо. Дођосмо у близину Солуна на једно огромно поље које се црнело од множине коња, као на неком предратном вашару.
Све је готово и немој да се секираш. Нисам смео у очи да га погледам. Појахали смо наново, и дођосмо на зачеле батерије. Ја потерах коња. Чекај!... Где си запео? Погледао сам га зачуђено.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
»Ми, рекоше, сиромаси дођосмо купити жита да се који дан прехранимо, а ево сад право о својој глави ходисмо! И доиста, ништа то с другога не згоди
Грађане и с пута незнанце на то подизала сам. Дођосмо се на Крстов дан у Јерусалим. Људи остали сви врве у цркву да се поклоне частном крсту, а мени је о једном послу мисао