Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Дођох, ето, — рече Сремац, — да ми ти, учитељу, у нечему помогнеш. — Хоћу, хоћу, стари мој пријатељу! Ако теби не бих, да ко
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко остров Родос није видио, нити што зна, нити је видио! Ја ту дођох у време великог вашара, гди се момци ускакују. А кад ти им ја скочих, — стадоше сви као изван себе, нит се нађе ко би
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Откуд ти у ово доба? — упита шапћући Страхињу. — Па дођох!... — поче Страхиња, па тек додаде: — Нуто-де! кад се ти пре обуче и обу! — Не питај, мој Страхиња!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко одмахну главом. — Тога сам се морао одрећи!... Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. — Чекај, чекај!... А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу...
— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. — Па шта си рад? — упита харамбаша. — Дођох к теби, па шта ми наредиш! Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.
Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!... Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет... Ја се надам да се нећу постидјети!... Видело се да се допао хајдуцима.
— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. — Не могох срцу одолети, дођох да те видим!... Јелица пребледе. Она виде човека да прилази к њима. — Шта ти је? — упита Станко.
— рече хајдук отварајући врата. Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... — Бог ти помогао! — Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. — А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. — Зар ме не познајеш?
— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... — Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... И Ногић гледаше сталним и мирним погледом.
— Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... — Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. — Да саветујеш, а кога?
— А, гле Лазе?... Откуд ти? — упита га он зачуђено. — Дођох до тебе... — Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. Лазар уђе у одају... Не потраја дуго, а ето ти и Крушке.
— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. — Ја. Дођох да ти јавим. — Шта? — Ту су. — Ко?... — Хајдуци. — Где?... — рече Крушка преплашено. — Код Алексе...
Ама није ми све тамо... Алекса се смешка. — Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... — Ту је! — рече поп. — Па... где је? — Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу.
— рече Иван. — Знаш?! — Знам. Лазар ми рече! И он исприча све шта је са Лазаром било. — Па шта сад мислиш? — Дођох да тебе питам. Турчин се замисли. Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.
Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. — их, Алекса брате! Субаша те сасвим заборавио. Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!... Јеси ли гледан? — Јесам!... — прошапта сиромах.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и куповао нам дрвâ, све док, опет његовим настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н.
Не гледајући одговори лаку ноћ, али ми не даде руке. — Госпођице, то нисам заслужио. Е, па лаку ноћ! Дођох у своју собу. На знам откуд, па ипак осећах се увређен. Ах, нема смисла заносити се, помислим. Треба оставити ствар.
Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио. Она климну главом. Ја дођох до прозора и гледах је са стране. Боже! Она је то опазила. Баци једанпут-двапут поглед на ме ништа не говорећи.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али вас ради, саплеменика ми, свету и слатку ми пустињу оставих, и не дођох да тражим ништа више, до ли душе ваше. Тако пећи, ради ваших душа и душу своју омрзнух, сећајући се старих светих,
Ја сам Михаило, архистратиг сила господњи, и гле, пошто си молио у помоћ анђела од Бога, сада сам ја од њега послан и дођох да прогнам лукаву змију, која ти пакост чини. Сада ћеш видети славу Бога нашега!
моштију преподобнога догодише, чезнући много за њим, с љубављу и вером, и молитвама преподобнога од Бога удостојен, дођох из Свете Горе Атона, и светога оца светим и чудотворним моштима поклоних се.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Рекох да ниси што слаб, те дођох... ПАВЛЕ (једва се савлађује): Ниси ти био на грађевини, нити си помислио да сам ја слаб, већ те моја жена послала
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
вені, віді, віці) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека
Матавуљ, Симо - УСКОК
Цуца преблиједи, али рече меко: — Ваистину, нијесам дошао ни да се прем, ни да назор што учиним, но дођох на позив пријатељски. — Е, добро ми дошао као пријатељ и вазда добро дошао у моју кућу ти и твоји!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На дому ми останула мајка, Имам тамо и старог бабајка, Дођох амо да умијем лице, Да донесем мајци јутрошњице.“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи воде: „Сада идем,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После вечере одмах се дигох и рекох матери да ћу ићи у кафану, па полако, кријући се, дођох иза куће на поток. Влага потока још више ме дирну.
ИВ Две године нисам кући долазио. Кад треће године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше.
Ко ће то да зна? В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох. Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо.
— Идем, ево одмах, сад. Истина што кажеш, али ја. Знаш ти мене. Ја само онако... дођох да те видим. А ти, ето, баш кад хоћеш, нећу више, нећу... збогом!
Пређох и ја тај пут, који беше сав црвен од грожђа, раскаљан и посут зрнима и петељкама. Дођох до чесме. Брзо сиђох у долину и не гледећи на ону ледину испод чесме, на којој се стрељају осуђеници, а са које се
Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. — Седи, седи. Ја тек онако дођох. — Задржа га он од даљег мучења, упињања, да му, као што је обичај, устане на ноге.
И пошто није могао да седи, био је подупрт јастуцима. — Дошô си? — Зарадова ми се он. — Ето дођох. — Ако. Седи, понуди ме.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ама, човече божји, оно није кукавица него нека бабетина, а ја потегох камен у главу, а она паде мртва на земљу, па ја дођох да те и даље служим док кукавица не закука.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Умивање, доручак, а онда на посао! Размишљајући успут о овом случају, дођох до неких епохалних закључака о мажењу. Узмимо, на пример, да је неко гледао ову нашу филмчугу, могао би се заклети да .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Јесте ли га видели? — трже ме смех Танасијев. — Ударило га посред груди. Алал му вера... Али нема ништа. Једва дођох к себи. — А шта нема? — Ја му опипах џепове. Али га већ претресли. Е, што нисам пешак! — Зар мртвог човека!
када сам пошао из батерије, растанак ми је био исто онако тежак као када сам на дан мобилизације пошао од своје куће. Дођох пред земуницу команданта дивизиона. Он скиде са ушију телефонске слушалице и усправи се. Пошао си. Е добро.
Руке опружене... Џепови изврнути. Тада ми се нешто усковитла пред очима... Више се не сећам... Пред кафаном дођох себи. Сестри су давали воде. Понудише и мени... Тек тада као да прогледах.
једва се одлепише. Сав је срећан. Вечерасмо и, онда, нема смисла да останем више, те дођох — заврши Александар причу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да. Хе, ваши су мали, не треба се са њима много журити. — И не журим се. Него гледам вас једнако, па баш дођох нарочито да чујем... како то ви... Некако то ви радите друкчије, живље. — Хм... кажем вам...
Бој и грдње што сам извукао, то је ништа... али што сам страдао !... И после два дана дођох, весео, са испита, носећи књигу у руци...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ја дођох у ’ве дворе, Али није, како фале: Двори миром саграђени; Што у њима златни столи И у њима паунови, То су свекар и
Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када дођох на пландиште, Ал’ га козе закопале Баш ногама у пландишту; И ја узех драго моје, Запрегох га у прегачу, Па
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Док ја дођох к себи од изненађења, онај кицош притрча дами и поче јој нешто саопштавати. Она ме погледа зачуђено и упита: — Ја бих
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Дођох, — кратко, са досадом, чуло би се како он одговара. А већ кад би коју нарочито по имену позвао горе к себи, она би прем
И од целог поздрава само што га упита: — Дође ли? — Дођох! — чисто мрко и неугодно одговори јој. И не погледавши у њу, узе шећер и воду, коју испи на искап. — Да намештам?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зрно по зрно, ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето палача; ногу пред ногу, дођох на гору. — Ко жали клинац (уже), изгуби поткову (јуне). — Ко тврдо веже, ласније дријеши. — Тко веже, не натеже.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
нека су пре добродушни и радосни што их је укрепио Господ да послуже својој браћи, по подобију онога који рече: „Не дођох да ми служе, него да служим и положим душу моју ради избављења многих“. (Мт. 20, 28; Мк.
И дођох са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, сакупише светитеља, и ј
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Из конака измиле и пође к њему неколико брада и мантија. — Дођох по водицу. Унук ми се родио! — виче Аћим да чује и Методије који га гледа са дугог доксата на конаку и споро клима
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Из Саиса дођох у Мемфис, прастару престоницу Египта. Ту видех унезвереним очима велики храм бога Птаха, а поред саме вароши сагледах,
„Још под свежим утиском смрти атенског мудраца и учитеља врлине, дођох на Тасос, где ме затече изасланик Сената Абдере и предаде ми писмени позив да овамо дођем“. „Тако?
Преписах све што пронађох, вратих се у Стагиру, а кад мој отац умре, продадох своје имање и дођох ево овамо да пођем у коју од овдашњих филозофских школа“, „Овде си, синовче, на правом месту, јер овде има учитеља и
“, запита Платон. „Како да ти кажем, учитељу? - Спочетка бејах неук, али од када дођох, пре две године, овамо, много сам у тој науци напредовао; Еудоксос из Книда беше ми у њој учитељ“. „Еудоксос?
без прекида како бих својим властитим средствима успео да створим какав краљевски поклон којега се не морам постидети. Дођох на послетку, на замисао да дадем саградити једну лађу, већу и лепшу но што је „Изис“, да је накрцам плодовима наше
Онај потоњи смениће убрзо онај први, па зато и дођох овамо да видим шта ће од њега да наследи. У овој вароши живи један јавни бележник који ми, боље но ико други, може
Погодих његове мисли, па га умирих. „Не плашите се од мене, добри човече! Земља има довољно места за све нас. Не дођох овамо да вам правим конкуренцију, већ да посетим свог земљака, Герарда из Кремоне“. Он одану душом.
сам већ помало од мојих Сарацена у Салерну, но потпунију слику развитка арабљанске учености и науке добио сам тек кад дођох овамо. Ево, слушајте!
Кад дођох, затекох овде тај лепи астрономски инструмент и послужих се њиме при својим посматрањима неба“. „Кад стигоше Арабљани
Оставих своју отаџбину, одрекох се сјајне каријере коју ми је широм отворила благонаклоност великога цара и дођох у тескобу овог манастира“. Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега.
Кад дођох овамо, био је учени Рајмонд - Бог му дао у рају насеља - надбискуп толедски. Он је био тај који је при освајању Толеда
„Спасавате од пропасти! - Како то?“ „Да, драги мој! рече он и подиже се са столице. „Кад дођох овамо и затекох овде та дела, разбацана и забачена, пуче ми пред очима да је куцнуо дванаести час да се она спасавају
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја онда, вели, 'нако жмурећки, бежи што боље могу, те једва жив дођох кући. После је одлежао трлему, и мал' није умро. — Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо?
— Ха, синовче, добро си се пожурио! Тако, брате, тако треба — рече му Вујо, кад уђе у собу. — Једва жив дођох — одговори Ђурица слабим гласом — но склањај ме сад, ако имаш где.
Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш. Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам.
Причали су ми о теби све, да си и другима тако чинио, па зато ти и дођох овако сам. Чим дођем до новаца, све ћу ти вратити, а док сам год жив, неће те заболети ни длака на глави...
— Мили ми се још живети, попо! — Јадан ти је такав живот, синко! — Шта ћу ! ... Али сад дођох да ме научиш и да ми помогнеш — рече Ђурица и исприча своју намеру са Станком.
— поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли ?... Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље. — Море, Ђуро, надлагује се свет — одговори Сретен муцајући и бледећи.
Еј, кукавац! Лепо ли могах живети, само да ми беше ова памет... Али доцкан! ... А ја се радовао што дођох овамо!... Не знађах шта ме овде чека«... И мисао за мишљу, све горча и тежа, извијаше се у глави му.
Најзад Вујо мрдну десним брком, што је требало да личи на осмејак, и пружи руку. — А, бегунче, дође ли ?... — Дођох, вала... Како си? — одговори Ђурица и стеже му пружену руку. — Добро... Како ти?... Хајде у собу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
на што му ја одговорих да не знам. „То мораш знати и мени казати“. рече ми цар, „или на теби није главе!“ Па стога дођох овђе да дознам одаклен ти толике паре.
Бијах млад, те једном дођох у Стамбол, па ме бегениса царска шћи, те ме цар с њоме вјенча. Она ме је добро гледала и понизна према мени била.
“ До једну годину роди једно дијете, а до друге још једно. Једног дана дођох у кахву и ту нађох старца бијеле браде до појаса.
Ћипико, Иво - Приповетке
А радиша је... Све потрошисмо, највише за љекара и љекарије... Двоје нејачади остало с њиме..... Дођох да штогод заслужим... И Божић се примиче, хвала богу! Сви замукоше.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Оно што даље наста сасвим ми је мрачно, ја у том тренутку као да сам мало био шенуо памећу... Кад опет дођох себи видех да сам поново y оној честој шумици са једно десетак Руса и три Црногорца.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XИ Бежећ’ некуд — дођох, стигох У тишину горе свете, Па дозивах беле виле, Што их снивах као дете. Заћуташе горске птице, Само дрва
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И у какву кућу, несрећница, дођох! (Кукавице сиња! Ти се нађе једна Да те узме онај кој' те није вредан!) Код мога мираза и толиког блага, Узех рђу на
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Земље прођох, ноћ ми свуда без сванућа, ван са неба топло што ми гране тама! Дому дођох: туга, јесен шуми, и мирише зрели грозд!
Ћипико, Иво - Пауци
А метнимо да је и било што међу нама, а гдје тога нема међу женом и човјеком?... Па жао ми је .... и, ето, дођох по њу, да се поврати ... — Пођи, Цвијето!в вели Илија.
— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. — Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.
— Али јемате ча рећ'? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. — Ништа! Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Данас је издржала, сутра неће моћи. Матија Дошао сам овде, ако ме већ неко пита, дођох овамо на Мораву не бих ли нашао ону грбаву злогуку тицу која се скрила негде у џбуње, ту облапорну тичурину гладних
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дуго сам седео онде. - Кад дођох мало к себи од силине овог првог утиска, ја се запитах шта се са мном десило. То је била као нека муња, неко
Ту се и ја настаних кад дођох у Беч. Сада, када сте, драга пријатељице, видели скоро цело поприште на којем се мој живот у Бечу одиграо, седнимо на
А кад по који пут, после какве непроспаване ноћи, ја не дођох на његов час, он бацаше, тако ми причаху моје колеге, тужан поглед на улазна врата слушаонице, бринући се да нисам
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Истина, звала си ме више пута; али ја никако нисам имао времена. И сада, ево, једва што дођох. ТАШАНА Ако, дедо. Хвала! МИРОН Казуј, немам времена, морам одмах да идем. ТАШАНА Седи, дедо, молим ти се!
Сишли и дошли, па ми кажу да ових дана треба трогодишњи помен зету — покојнику дати. Па ето дођох с њима да те питам: кад и у који дан пада? МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Он преко мене, ја преко њега и... већ почех да се гушим. Кад он нагази на чврсту земљу и извуче ме на обалу. Једва дођох к себи. Поручник Коста му рече да остане овде док се не осуши.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И легох, и боловах, и умрех и сахранише ме, И даваше ми даћу; И дигоше ми споменик, и заборавише. И дођох, и легох, и умрех. А ви у галоп, у галоп, у галоп, Перунски моји коњи! Хоп!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ти, бане, повјерова мене, и пушти ме двору бијеломе, очевини и тој постојбини. А кад дођох грдној постојбини, тамо су ме јади забушили: у дворове, постојбину моју, у дворове куга ударила, поморила и мушко и
Кад ја дођох у поље Косово, јако свану и ограну сунце, у Косову ниђе никог нема, црна тама све поље застрла, не види се сунце од
А кад дођох близу Романије, ту сам турске сватове сусрео; они воде кадуну ђевојку. Сви сватови с миром пролазили, заостало Туре
не могох сербес вечерати — све од страха Малог Радојице; богу хвала кад га данас нема и кад њему хака главе дођох! И оно ћу двадест објесити, док ујутру бијел дан осване“.
храна, саранити м. сахранити, и м. их, би м. бих, дођо м. дођох, погибо м. погибох, остадо м. остадох, мого м. могох, побего м. побегох, састадо м. састадох, њи м. њих, њиов м.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Више небеса садилац изарад тебе, не теке што на земљу сиђох, него ето, и чак под земљу дођох тражити те куд си се подео. Те рад тебе, човека, бих и ја човек.
Сазнах их да ће ми у вољи бити, а остали већ сви људи унутра у корабу бијаху. Дођох ја смехом међу њих бесрамно. Рекох им: »Узмите и мене са собом на пут куд ви идете, а нећу вам неугодна бити.
Помислих јер многи народ и они ме натраг отискују. Поћох силом се протискивати да уђем шњима уједно, једва до прага дођох, где бијаше положено частно древо.
Склањам се там-овам, а сва се од страха тресем. Дођох до оних врата што су се пре затварала испред мене. И без страха уђох унутра.
Припадох ја к земљи и целивах частни крст и тако се скоро вратих. Смили ми се бити код моје испоручнице. Дођох к номе месту где стајаше она икона пресвете Богородице, клекнух на колена пред њом, ове речи узех говорити: »...