Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Јеси ти глава у овој оптштини? — Јесам, газда-Рако... А што питаш? Зар ти дојако ниси знао да сам ја кмет? — одговори му Стеван мало зачуђено. — Па шта чините ви, људи?
Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа. А овамо сваки час ме тера ђа овде, ђа онде да радим. — Е па, ви'ш!
ваља, у Космају се виђало и вампира, и вештица, и здухаћа, и дрекаваца, и сваког чуда, али — дивљих људи никад дојако.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... Али Станко стеже срце. Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Месец сину — а мој побре, глени, Већ су одсвуд Турци опкољени, Ђаур стискâ кâ никад дојако, Бар Турцима учини се тако, Те зовнуше Мухамеда свога, — Јао Турци, прођите се тога, У се, јадни, јер тако ми
Са коња сјаа, униђе у дворе, А млоги оздо гледе на прозоре; Застрти увек били су дојако, Ал' сада биће валада инако.
18. Та да свега баш нестане Што смозгасмо ми дојако, Само да нам вас остане, Ао квеко, ао фрако, Па нам оста слава лепа, Док под небом има репа. 19.
Наша декла ту уздану, И суза јој једна кану. 48. Затим рече: „То је лако, Јер имадо јединога; После њега све дојако Не погледа баш никога. Ох, он беше —“ ту ми узе Од очију трти сузе. 49.
По глави му мисли се премећу: Кад год јунак у гору замакô, Он проклиње своју лошу срећу, Увек штогод улови дојако, Јал' медведа, јали барем вука, Али сада... то је грдна мука!...
Јера чудо, веруј мене, тако, Селе моја, не виде дојако, Па оли си из горице вила, Ол' те барем вила одојила.“ Тако пита девојку Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета,
“ Један вели: „... пушко, кô дојако“ Други вели: „... кано бабу мога“, Трећи опет не збори никако, Гледа пушку, гледа мача свога, Погледује ту
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но силам нашим потпора нужна где? Ах, ту от силних не можеш тражити. Из себе узми! Знаш што ј' мени Серце и душа дојако било. Не лажну хвалит Сербљина заслугу, И чесност, правду, добру ко општему Тежење храбро; златну казат Истину!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
говорити), Ваша ова система тако ми се душе моје, која само за добродетелију чезне, коснула да ја, премда сам дојако увек постојана била — и саму непоколебиму реч моју погазити готова јесам; зато, дакле, почитајеми г.
) — расправљати ДЈЕЈАТЕЛНОСТ — делање ДОБРОДЕТЕЉ — врлина ДОБРОДЕТЕЛНО — с пуно врлине, честито, ваљано ДОЈАКО (заст.