Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. Петар не да никако...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. — Аих! — пљеснуше рукама сви.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
ломећи их, журно одмицао друмом Бог би знао где, један армијски аутомобил, за којим се вукао огроман реп прашине, дојури му муњевито у сусрет.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Рекох јој да сам имао очуха, али да га више немам. - С тим је рашчишћено! - додао сам, а онда јој помогао да дојури из Мртваје неке патке и покупи јаја које су оне разасуле свуда по трскама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На насипу, готово изнад наших глава, војници шесте батерије извлаче на рукама топове. — Што не гађате? — дојури задихан један пешадијски официр. — Пешадија већ прелази.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ИВ МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (дојури усплахирен и раздере се): Газда! ЈЕВРЕМ (тргне се, испусти телеграм, те дрекне и сам): Шта је, брате?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али би и то. Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Бештије једне! (Одјури и сам.) XВ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (клонула од умора, пада у фотељу): Ух! АНКА (дојури споља): Госпођо, оне се две ваше рођаке почупаше. ЖИВКА: Нека се чупају, шта ме се тиче.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турска артиљерија једнако се кретала: видиш тек једну батерију где дојури на какво место, стане, оспе концентрисану ватру на какву нашу батерију или колону, па за по часа опет напусти то
Међутим Хрватовић је већ одавно напао. Сирома' Хорватовић! Он мора да је још у већем очајању но и ја овде. У томе дојури на коњу један официр. Тако је био задуван да једва промуца: — Г. генерал... долазим из прве бојнице...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ИВ Једног јутра дојури Јованчетовој кући дугоноги Стриц џилитајући се уз пут као ждријебе. Растјерао је кокоши по дворишту, ритнуо се на