Употреба речи дојурише у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама. Стојан истрча да отвори вратнице и види

Писар и Љубица весело прижељкују у топлој соби, шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Седимо ми тако, пијемо и разговарамо се, док тек од једном дојурише пред кафану једна кола и из њих изађе неки Јово, вересијаш из Београда.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Ви сте врло љубазни, поштована госпођо!“ Четири детета, две девојчице и два мушкарца, дојурише у смеху и цичећи у наш хладњак. Кад ме опазише, застадоше збуњени и ућуташе. „Шта је, дачице?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности