Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
варијетет Моравско-вардарски варијетет Шопски варијетет Јужномакедонски варијетет Источнобалкански тип Варијетет доњодунавске плоче Варијетет Средње горе Румелијско-трачки варијетет Помачки варијетет Панонски тип Славонски
Ови су се номади претопили у Словене услед укрштања са њима, нарочито бавећи се земљорадњом и усвојивши начин живота доњодунавске плоче. Усвојили су исто тако и њихов језик.
Идући к истоку клима добија све више степски карактер. У овом источном делу доњодунавске заравни и на црноморском приморју је основана словенско-бугарска држава, чије су престонице једна за другом биле
Другу знатну групу чине досељеници пореклом из високих балканских долина, који су се спустили у доњодунавске низије поглавито у почетку XИX века.
који су рођени у овим крајевима често показују известан књижевни укус и разликују се од оних који су пореклом са доњодунавске плоче. Врло велики број досељеника, поглавито у сливу Марице и у црноморском приморју Добруџе, из ових је области.
Из ових се узрока румелијско-трачко становништво осетно разликује од становништва доњодунавске плоче. Оно има више духовне живости, више индивидуалности и углађености, нарочито по варошима.
Али је турска владавина утиснула свој печат на њихов менталитет. Бугари доњодунавске плоче и маричког слива постали су тада правом рајом, која је живела само на чифлуцима под сталним надзором турских
С овим значењем, као што смо већ рекли, ово се име распрострло и изван доњодунавске плоче и маричког слива, у крајеве с овим, тако суровим економским уређењем, све до неких централних области старе