Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то привиђео — откуд онђе курјак итд.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то превиђео, откуд онђе курјак! итд.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Лисица видећи то обесели се врло и рече вуку: „Мичи, Вујо, мичи, сад ћеш саћи.” А вук мичући доћера до дна стожине; онда га она остави светећи му се: „Одавно ја око тебе дерем опанке; јер си ти моје ждријебе ујио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу били ни гладни, ни без ватре. Једно јутро нареди мати сину да доћера кући суховине, јер да ће тај дан парити и прати хаљине.
Лисица, видећи то, обесели се врло и рече вуку: — Мичи, вујо, мичи, сад ћеш саћи. — А вук мичући доћера до дна стожине. Онда га она остави светећи му се: — Одавно ја око тебе дерем опанке; јер си ти моје ждријебе ујио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мило би ти било побјегнути!“ Пак поћера по пољу Латинче; доћера га до леђанских врата, ал' леђанска врата затворена. Пусти копље Милош Војиновић, те прикова бијело Латинче, прикова
Кад је царе сагледао Марка и пред њиме тешку топузину, цар с' одмиче, а Марко примиче, док доћера цара до дувара; цар се маши у џепове руком, те извади стотину дуката, па их даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, напиј
Када стиже арапске сватове, одмах стаде заметати кавгу и прогонит стражње мимо прве; кад доћера Шарца до ђевојке, он погуби кума и ђевера. Глас допаде црном Арапину: „Зла ти срећа, црни Арапине!
Тридест Стојан одсијече глава, и увати Мустај-бега Личког, свеза њему руке наопако, и доћера њега до ђевојке, па потеже сабљу оковану, и ђевојци бјеше говорио: „О Хајкуна, сестро Мујагина, ми овако шуре дарујемо!