Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ал’ доћи ће дан... и сваки ће народ дан свога васкрса славити! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Нисам могао, драги пријатељу
Шта и шта пута га је Ђ. Малетић јавно на катедри понизио да својим морским апотеозама места начини! Не кажем да неже доћи време сјајније, та ми се развијамо — али је тешко чекање...
Сиромах!... Можда ће тако, скрштених руку, довека чекати?... Можда тај велики божји суд неће никад ни доћи да свирепим судијама мога мужа суди?... Ах, поштовани сустрадалниче мужа мога, то би била страшна неправда!
И он ме је разумео. — И тако, сине, ја ћу послати кола по њих; па ако се приволе, за два дана могу доћи — а, међутим, ти ћеш распремити твоју радионицу и све ћеш пренети у собу коју сам у старој кући за тебе определио, а у
Ја сам спремио собу и радовао сам се тим сиротим гостима што ће, можда још сутра, доћи да у мојој топлој собици забораве зиму несреће своје... Ох, кад би се то заборавити дало!...
Ох, боже! Хоће ли доћи дан? Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима. Ја сам стрепила од стрâ, а
Ох, боже! Хоће ли доћи дан? Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима. Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду
Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: „Доћи ће дан, доћи ће и час освете! Видећемо и ми како пламенови њихових дворова шарају облаке љутитога неба!
Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: „Доћи ће дан, доћи ће и час освете! Видећемо и ми како пламенови њихових дворова шарају облаке љутитога неба!
Ја ћу умрети...“ Сиромах отац осећао је да ће скоро дан покоја доћи, дан вечитога мира. У гробу је вечита тишина! Је л’ те, пријатељу?
„Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам...
Тек, свакако мислим да ће ми данас доћи; него ти, мала моја Грлице — тако су ме сви у кући звали — отрчи до Симе бербера, пољуби га у руку и реци му да донесе
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
високој лози грожђе, покушавала се свакојако како би га дохватила, а кад види да ни на који начин не може до њега доћи, онда отиде говорећи: „Јошт је кисело, ништа не ваља, трну од њега зуби.
Не иштимо похвале пре него је заслужимо, и баш кад је заслужимо не иштимо је, сама ће доћи ако смо је управ заслужили. Ко је силом хоће, она од њега бежи.
А кад виде мишеви таку напаст, договере се да не слазе више доле, но да ходају горе оо гредама, гди мачак не може доћи. Онда се мачак учини мртав и пружи се без увиженија. „Не превари”, рекне му један стари миш.
Осрамотили смо се! Нек придодам овде и то: доћи ће блажено време кад ће и Албанези на њиховом језику књига имати. Но они који буду ово лепо дело на се узимати, тојест
„Иди све том путањом,” — каже му они „пак ћеш брзо к једној доћи.” А кад ови то чује: „Ха, ха! Нешто сам заборавио”, рече, пак беж' натраг.
И тако поступајући и напредујући, из простоте и детињства нећемо доћи у варварство, које је много горе од детињства, но у возраст мужа совершена и украшена разумом и добродјетељију, и
Апостол Павле јавно каже: „Чадо Тимотеје, доћи ћеду бедна времена кад ћеду неки за светињу држати да се од законога брака удаљавају и од меса уздржавају, но залуду.
) чудовиште било, томе се на икони мораш клањати. Ево, браћо моја, докле сујеверије и слепота може доћи и стигнути!
из уста лете, ти му говориш а он звижди, гледа свој везен прослук, и каже да ће му други нове моде скоро из Беча доћи, — једним словом: друге хаљине на њему, друга памет у глави.
На исти начин после садашњих доћи ће други који ће њих превазићи, и тако даље док је год науке међу људма. Наши поглавити церковни учитељи, како
и паметно оно што не знамо — казати да не знамо, и искати способно средство к правом познанству онога што желимо доћи.
Тако и ми, гди је потреба и гди можемо најкраћим путем и управ доћи, нашто намоколити. „П о к а ж и м и о т д ј е л т в о ј и х в ј е р у т в о ј у”, — премудро вели апостол, — ово
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А и нас каткад хвата зебња пред сан: нисмо бесмртни, неће то дуго овако, доћи ће једном и нама крај, нећемо издржати, и умрећемо од смеха.
Мишеви које не плаше наше претње, наше клетве, пресуде и псовке! Мишеви који једу мишоловке! ДРУГИ ЈАДАЦ Доћи ће време кад нам неће дати озеблим на сунце, на пијаце и улице.
Мишеви који једу мишоловке! ДРУГИ ЈАДАЦ Доћи ће време кад нам неће дати озеблим на сунце, на пијаце и улице. Доћи ће време кад ћемо бежати у кртичњаке и земунице.
Доћи ће време кад ћемо бежати у кртичњаке и земунице. Доћи ће време кад ћеш се од брата сакривати код јазавца и вука, кад ће над црквама од пепела звона од блата да клати у
брата сакривати код јазавца и вука, кад ће над црквама од пепела звона од блата да клати у магли безнадежна рука. Доћи ће време без хлеба и соли, кад ћемо по гробљима коприву сејати, доћи ће време кад ћемо се голи корењем хранити,
Доћи ће време без хлеба и соли, кад ћемо по гробљима коприву сејати, доћи ће време кад ћемо се голи корењем хранити, пепелом грејати.
и соли, кад ћемо по гробљима коприву сејати, доћи ће време кад ћемо се голи корењем хранити, пепелом грејати. Доћи ће хладно време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а
снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог. Доћи ће време да из мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш
мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу. Доћи ће време и постаћеш јачи, и колико јачи толико ситији, бундевом крунисан јахач на крмачи, све дебљи, све тежи, све
јачи, и колико јачи толико ситији, бундевом крунисан јахач на крмачи, све дебљи, све тежи, све убојитији. Доћи ће време и устаћеш из кострети, и засјаћеш у злату и у свили.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
им: ,Није вајде, не могосмо сачувати, Немци ево де пређоше, но ви идите у Ваљево и поздравите аге да ја више не смем доћи у Ваљево, јербо од ови’ каура не смем одустати, јер ако побегнем, они ће ми кућу запалити, итд.
У то време чује се да ће ћесар Јосиф доћи у Срем, у манастир Фенек, да види где се профунта пече. Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса
Он им рече: „Чекајте ви ту (у Београ-. ду), одговор ће одма доћи.” Кнезови остану да чекају одговор на њина прошенија из Стамбола.
Сад наша три кнеза дођу у кнежине, али јоште уз пут идући поруче сваки у своју кнежину, определе дан у који ће доћи од свакога села по два и по три човека у Ваљево, и ту се од све три кнежине састане више од 300 људи и оду на мешћему;
̓ — ,Тако је, тако̓ пресече ми реч везир. — ,Ми смо свакојако мислили̓, продужим ја, ,но ни од које руке до новаца доћи не могосмо.
— „Е добро, право си казао”, рекне Аганлија, „И ја хоћу да толико војске код тебе у скупу нађем, а доћи ће и Турци из свију касаба, да идемо да тучемо твога пријатеља Хаџи-бега и да му попалимо Сребрницу за моје
— „Хајдете, хајдете, нема од тога ништа!” — „Ми одосмо, ага, ал̓ ћемо опет доћи молити да се смилујеш.” Затим оду сви. Мој отац мислио је опет да иде да моли.
Сакријем се у једну екмеџиницу, пошаљем пандура Глишу Павића, нашега комшију, да запита оца, смем ли ја до њега доћи. Како мој отац чује да сам ја дошао рекне: „Шта ће он овде?
На том позоришту света је млого скупљено било; јер и Срби и Турци, да би већи стра̓ од дахија имали, морали су доћи да ове прве жртве српске гледају.
са царским ферманом да он може подићи Србе и све зулумћаре и субаше у град сатерати, па кад се доста војске накупи, доћи ђе Дервиш-бег Мустапашић и довући топове и све дахије и субаше по̓ватати, и пашалук од зулума ослободити, а он на
а ја пиши све оно што сам знао: да је Мустапашић послао да диже рају и да Турке у градове сатерају, и да ће Дервиш-бег доћи и проче.
да подигне Србе, и да јаничаре и субаше у градове сатера; и да ће скоро Дервиш-паша с великом војском и топовима доћи, из градова дахије и субаше истерати, и пашалук од зулума очистити, а Дервиш-паша везиром бити наместо свога оца, а
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима се одвоји те оде својој кући, а Спасоје и Ђура, упутише се својим вратницама. — Ама, да ли ће он одиста доћи? — упита Ђура. — Неће ја! Зар ти не знаш њега? — Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!... Него шта велиш?
Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!
Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара. Чим оде човек, ја главу те у моју собу... Дође други да моли за нешто — тако прође и он.
— Оно тако је — додаде Видак — али опет боље је да има и написмено. Није да рекнеш из каке сумње — нити ће ту доћи до суда или парнице, него тек ворме ради. Данас се ето за најмању потркушицу гради написмено.
На суочењу хтело је доћи до кика. Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру.
— Ама де, кад ти кажем, море, сутра! — вели Трпко нестрпљиво. — Аја, сад ти нама плати; сутра немамо кад доћи, а паре нам требају. Утом неко случајно викну далеко горе у селу.
Запиткују га има ли одиста дивљих људи, могу ли доћи чак и овамо, има ли их и репатих. Ћата Живан већ поче да се сплеће.
Сад ће, ето, остати све пусто. Доћи ће сеоска стока те потргати оно мало њивице и утрти оно нешто поврћа. Она лепа кућица обрашће у коров, а ону белу
— вели Ћебо. — Јест, богами! — додаде Ђилас. — Шта ли ће у Зарожју? — упита неко. — Па, хвала богу, има коме доћи!... — рече кмет. Утом Страхиња стиже доле до вратница Пуркових. — Страхиња, брате! — зовну га кмет. — Акобогда тако?
Отресита и вредна жена прихвати у своје руке и тешке ратарске послове... Миони се све чинило — доћи ће Сибин, па како ће му погледати у очи кад затече своју кућу растурену и пусту!...
Ето, ја пошла тамо до брала... — Е? А где је он? — На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак. — А зар неће доћи кући да руча? — Неће. — А што? — Отишао је с воловима и ралом.... — Е!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ха-ха-хаха!... И село ће се њих ради позавађати!... Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!... Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...
Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... — Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!... Ох!... ала ћу умети живети!... А то ће бити кад онога пса нестане.
Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву... Једва изговори ове речи... Загрцну се. — Добро, доћи ћу! — рече попа суво. И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. — Ама зар попа?...
” „Не, не!... Не смем! И што ће то?... Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... „А могу доћи просиоци... Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” У њеној души наста лом. Да ли да каже или не?..
Јовица!... — Ево нас, харамбашо! — Идите у Баново Поље. Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље. Што будем поручио нека уради. — Добро, харамбашо! — Ногићу!...
Ја вам то рекох!... А, гле!... већ зора!... Ја идем, доћи ћу довече... Збогом... Ако што устребам, пошљи... И брзо се поздрави са свима, па оде.
Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном... А они... тхе!... Шта ту ја могу?... Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!... Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!... Тако и ја!...
Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!... Тако и ја!... Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!... Него, шта веле, вјере ти?... Ради чега то они неће?
— рече Ногић пребацујући. — Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи. Ево, сад ће доћи кмет Јово. Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... — Добро!... Много ћете данас чути!...
— Добро!... Много ћете данас чути!... И ја баш волим што ће кмет доћи!... Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата. Кмет се појави на прагу.
Није се баш ни он тако лепо осећао. Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)... Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...
Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!... Он је то све учинио!... Али, нека га!... Доћи ће ми на руку!... Одераћу га жива као јарца!... — Готово, вала! — рече Иван.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Земљом, према мени, Лежи моја сенка. Ја се ноћас бојим Себе, и ја стрепим сâм од своје сени. ЧЕКАЊЕ Доћи ће и тренут последњи и свети, Када ћемо једном, мирно чекајући, Рећи једно другом: већ је време мрети, Као што се
Пуна носталгије безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Кô поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна!
С очима већ пуним звезда што ће доћи, Ја ћу да се пустим у то море таме; И заиграће у својој самоћи Срде од чекања и од среће саме.
Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште Непознате среће расту у ноћ нему; Нећу више чути твоје речи таште, Да твој глас свемоћни осетим у
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји, кô бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног
Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби. Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.“ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом.
Није мислио да ли ће ветар однети семе у реку, и јутарњи мраз побити младе клице. Није мислио да ли ће доћи црне и беле птице и позобати у сјајним браздама црно и бело семе. Он је ишао све даље, и сејао, и певао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се дигох. Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом. Опростим се с девојком: — Збогом, госпођице! Бог ће дати па ће све добро бити!
Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види!
— Нема је — рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи класа. — Што ли, боже? — рече опет казанџија. — Ваљда... та да... овде и нема Турака...
У оба му писаше да ће доћи чим се породи и дигне, али од последњег писма беше прошло већ пет недеља, а Турци дошли на Тресибабу, а Черкези руше
Али ево баш у овај пар учини му се да ни сама лађа неће више доћи. Он постаде нестрпљив као и Благоје. Преврташе мисли да просије из њих оно што је црно.
Боже, боже! Он обриса лице рукавом, и држећи дете настави: — Знао сам, зацело сам знао да ћеш доћи. Тако сам баш у длаку рачунао. А нана?
Шта ће женском чељадету толико имање, а бог зна чија ће она бити и у чије ће руке доћи! Тек велим толико да јој одредите, да се не рачуна баш сироче и да би се имала чиме прихранити, да је, не дај боже, ви
Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи. Причао ти је владика да ме је премјестио у један пансионат, гдје се говори само француски.
Лијепо смо га сахранили. Послије распустисмо дјецу, а школу затворисмо. Сад смо се сви надали да ће нам Мара доћи за учитеља. Већ је поп с неколико старијих људи ишао због тога и владици, и он им утврдо обећао.
Швабица”, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе доћи мени откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме и она никога не разуме...
Цело писмо био сам ја. Писала ми је како ме непрестано помињу, како деца непрестано питају кад ћу ја доћи, како су ме се сви зажелели, и како им се чини да већ неће доживети тај срећни час кад ћу ја свршити и вратити се њима
Сад ми је све јасно — рекох себи. — Више је ни минут не смем лагати. А и писмо ће ваљда доћи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све, ви те, излази на једно. Па све сад мислим: ко ли ће нам, боже, то доћи, и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!? — Охо-хо! — смеје се госпођа Перса.
Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!! О жено, жено! — Сневање, лудорија! Доћи ће ти сутра Глиша Сермијаш да процуња мало по подруму. Ето ти гостију! — вели јој поп Спира. — Е, лаку ноћ!
Парох Спиридон, овдашњи... Е, наравно! Могу мислити да вам је тешко било растати се и доћи амо. Нису ово Карловци; нема овде господства и благовања. Село је ово, млади господине, село.
— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи. Мислили смо да већ нећете ни доћи. »Можда се предомислио«, разговарамо се: »ваљ’да је пао на теме да дође па да се
— А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи. Мислили смо да већ нећете ни доћи. »Можда се предомислио«, разговарамо се: »ваљ’да је пао на теме да дође па да се закопа у овом нашем каљавом селу код
Није то ништа тако страшно! Има још, фала богу, недеља, па ето може и код нас доћи. — Ху! Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса.
— Ванредно, госпођице. — Ех, ви само шмајхлујете! — одговара Меланија. — Откад пре да вам се допадне тако?! Доћи из Карловаца, из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине!
да се шетају, а решето је ужасно заблебетало и лупало, да је Меланију формално ућуткало, и ова не могаше до речи доћи. — А, а, то се не може издржати! — виче Меланија. — Заиста не може. Готово да оставимо шетњу за сутра.
Клањам се, госпођице! — виче Пера. — Службеница! Баш ми је жао. Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак. — С драге воље! Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде.
што је читаоцима већ познато из завршетка прошле главе, и опет није долазио три дана, и зарекао се да неће никад више доћи, ни бога јој назвати, него ће отићи у свет. Па као што је рекао, тако је и порекао.
што смо ово дана од њи’ имали, не би’ ни у сну снивала, нит’ би веровала да ми је пре тога когођ рек’о да ће до тог доћи. — Па шта каже онај паор? — запита већ мало љутито поп Бира. — Па то и јесте што ме једи!
Дакле, госпођица Меланија ће нас поштедети. — Неће вам ни доћи, не бојте се, баш да је и зовете. — Та да! Има она доста унтерхалтунга и код своје куће.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика Гавра. Девојче оде. Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани
Ето опет слушкиње. — Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи. — Дакле, хајдемо! — рече Гавра. Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.
— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба. — Имам једног синчића. Сад ће доћи. Само, опростите, да пошаљем по тату. Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.
Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом. Татијанина мати брзо се спреми и каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из
Татијанина мати брзо се спреми и каже кћери да не иде никуд, доћи ће ђувегија, трговац из вароши. Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла“.
Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором. Но нема Татијане. — Седите само, сад ће она доћи, — рекне мати. Седну, мало чекају, девојке још нема. Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема.
— Татијана је отишла у трешње, — рече Лаза. — Па ништа, одма’ прежи, па иди по њу. — Татијана неће доћи. — Зашто неће? — Ја знам зашто. — Па реци. — Мене мрзи пред овим господарима да кажем.
— Е, кад баш хоћете, казаћу вам. Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за
— Одма’ иди по њу! — викну мати. — Молим вас, маните се тог посла. Кад је она знала да ћу ја овамо доћи, па је отишла у трешње, то је знак да нема васпитања, а треба да зна да сам ја честан човек, господар и трговац; па да
Љуба свршава визиту. Као среће ради, остави два талира и обећа да ће сутра опет доћи. Сутрадан ето Чекмеџијића већ у седам сати у посету. Милева још спава. Пробуде је. Љуба је нешто замишљен.
— Господар отац, као што сам чуо, у Пешти је на вашару? — Јест, и тек до пет дана ће доћи. Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити. — Добро јутро, фрајлице! Како сте спавали? — Врло добро.
— Љуба се препоручи, но обрече да ће до осам дана можда опет доћи, сад мора кући. Љуба оде у свој квартир, а мајка брже боље к њему на разговор.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
затворим разум овако као очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире душу, па нека дође све што мора доћи и што већ мора бити.
Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи. Јест, мора, мора доћи, до новог рата. А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да појмим, и не
Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи. Јест, мора, мора доћи, до новог рата. А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да појмим, и не појмим јасно да ли је
Само ја осећам једно: да до новог рата мора доћи. Јест, мора, мора доћи, до новог рата. А зашто мора доћи ја не знам и да ме човек убије не могу јасно да појмим, и не појмим јасно да ли је боље да до њега дође или није боље.
Знај: не смеш погинути, јер си ти највољенији човек на свету. Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и страшном животу; не
да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и страшном животу; не доћи, мораш долетити: да се увериш колико тек сад знам бити нежна и слатка и страсна, да загрлиш опет твоју милу малу па да
Африка
Сељани изјављују да ће играчице доћи саме по поклоне, само не одмах, но тек кроз два-три сата када изврше наредне обреде.
Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није била утврђена.
Сигурно да је са домаћином већ говорио о мени пре но што ћу доћи јер се одмах чим сам ушао заинтересовао за моје путовање.
Ако пођете са миом могу вам показати ствари сасвим интересантне, до којих један путник тешко да може доћи. Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног дерана који ми
Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у
врло добро да му је он већ поручио како има да се држи према мени и да нити ме више овај чека да му дођем, нити ће сам доћи да ми се тужи. Пре вечере, за овога краља, захваљујући Н–у, ја сам био администратор, инспектор, на службеном путу.
) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме. (Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.
Место је сад само означено са неколико каменова н са црном плочом на којој се још увек чува огањ. Ако се огањ угаси доћи ће крај свата, и црнци су зато бежећи одатле оставили једну бедну породицу која се наследно стара о пламену.
Његов снажни врат пламти на сунцу. Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих учинио радост и испунио жељу неких младића са мароканских планина.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Е, фала богу, кад немате сад, биће други пут. Ја могу други пут доћи. ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља. Видим да морам да пропадним.
ЈАЊА: Ама, ми убите: немам више сад! МИШИЋ: Та, кажем вам, не мора од часа бити. Могу ја доћи и други пут. ЈАЊА: (Ето, мигнила му Ево да дођи код ње!
Да чекаш крајцара, и не добииш, и да умреш од глада. Доћи кир Диму, ишти своја облигација, што ћиш да му даш? Да ти баци у процесу да изгубиш твоја кућа. Охо, охо! Стани, Јања!
ЈАЊА: Ох гром, ди си да га убиш! (Отрчи.) ЈУЦА: Добро нам је пошао напредак! Ако овако устраје, таман ћу до шешира доћи. ПОЗОРИЈЕ З. ЈАЊА (вуче ПЕТРА за уво), ЈУЦА ЈАЊА: Овамо, какадемоне, овамо, нечисто дух, род сос фуриа!
Па што ћи после да буде? МИШИЋ: Ако се докаже да су банке заиста фалишне, изгубићете сво добро, и можете доћи на робију. ЈАЊА: Вас молим, господин нотариус, оставите ми да држим ненија³⁹ на мои дукати!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Наредио му је да сиђе доле до канцеларија и да каже да ће оберкомисар доћи у затвор, да визитира. Затим је почео, сам, без ичије помоћи, да се облачи и чешља. Ни тада не вадећи камиш из уста.
је извадио свој швапски камиш из уста и довикнуо му: „Можете да поручите, од мене, грофу Хараху, да је матори магарац. Доћи ће време, кад ће се, у Бечу, кајати, да су ове невине људе отерали у Росију.
Код баштенских врата, Павле јој рече да ће, сутрадан, доћи, код сенатора, да је проси. Поред плота, зараслог у крупне сунцокрете, она је стајала ћутке и само га је, широм
Пало му је на памет да кола можда и неће доћи по њега, до Трандафилове куће, како је било договорено. Да се Божич можда предомислио.
Место праве љубави, девојачке, оде у туђу жену. Да му из душе каже, доћи ће дан, кад ће он увидети да је на овом путу мимоишао своју праву срећу, њу!
Она се нада, рече, да ће јој капетан, чим сврши своје чрезвичајне послове, доћи у посету. Да је неће заборавити! Лепо су путовали. Он јој је – рече тише – небеса отворио у Визелбургу.
Он ће на свом путу, идући пут, доћи по њу, у Будим. Сад не би могао, а разлог је војени. А готов је да Божичу призна шта се десило!
Како је хтео да дође и види Божича, који се вратио, и како ће доћи у визиту Божичу. Он је, каже, пријатељ Божичу. Божичева кћи посматрала га је, међутим, подругљиво.
према свом старом оцу, али је говорила Ани да је оцу рекла да није Москал на Месецу, него да ће му долазити у посету. Доћи ће му, чим роди прво.
У последње време, право да му каже, крв им је јурила у главу, кад виде аустријски шешир и нојево перо. Доћи ће дан, кад ће они зажалити за нама. Кад буду видели, дуж турских граница, празнину.
А може на пролеће доћи по жену, а то ће омекшати срце и старцу. Петар је, нехатно, смешкао се на жену, и тврдио да ће он то, лако, удесити са
до удадбе, као на ланцу, а на прсте су се могле избројати оне, које су могле да кажу неком мушкарцу – и у Футогу: „Доћи довече, имам нешто да ти кажем!“ Те сенаторске ћерке виделе су и своје удвараче ретко.
Теодосије - ЖИТИЈА
ћеш се образац добродетељи јавити, и сва законоположења Христова која су на здању апостола у отачаству ти испунивши доћи ћеш к нама, и тада ћеш се због мене, и због многих, још већих дарова удостојити.
И када Бог прослави слугу свога, ако ме ви позовете доћи ћу к вама. и затворивши свету цркву, даде проту кључеве и узевши молитву узиђе на пирг.
Тада прот сетивши се речи које му рече свети: када Бог прослави својега угодника, ако ме зовете доћи ћу и ја — одмах заповеди да га брзо позову.
моштију која ће Бог учинити, те је рекао њему: „Када прослави Бог слугу својега, оца мојега, бићу позван од вас, и доћи ћу и ја“ — дивљаше се пророштву и вери и смелости мужа, и проричући будућу на њему обилну благодат, овако говораше: —
жељу срца својега за земљу отачаства мога, а да ,ли ће поцле овога бити овако згодно време, и да ли ћy опет овамо доћи? Ко зна да ли ћемо бити живи!
А благодат духа Светога и предану им свету заповест оста ви Христос, Син Божји и Бог, и светима који ће доћи после њих, и до сада је не одузе. Јер улазећи на небеса рече: „И ево ја сам с вама у све дане до скончања века“.
Виде ли славу Бога нашега? Гле, молбу твоју Бог преко мене испуни, и покварена и лукава змија више никада неће доћи.
Причекај мало! Поново ћемо доћи, и брзо ћеш угледати своју смрт. Али зашто се ми уопште и боримо с тобом? Какво бисмо веће зло или теже страдање од
Љубављу према Господу своме устрељен, псаламске стихове говораше: „Жедна је душа моја Бога јакога и живога, Када ћу доћи и јавити се пред Богом?
Али какво је то чудно њихово весеље, јер ни песама силу не успевамо схватити?“ И хтедоше доћи до пештере и утврдити шта се у њој догађа, али их заповест старца задржаваше.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Могу се, уосталом, умањити погрешке и може се приближити истини, може се можда доћи до ње ограничавајући се у испитивањима на најпознатију етничку целину и примењујући у испитивању утврђене методе.
Ова котлина и Ресен не могу због тога доћи ни до каквог већег значаја. И у свима осталим западним котлинама су се сачувале неке архаичне словенске особине, али
Захвалности има само утолико уколико се њоме може извући корист. Лаж и лукавство су допуштени ако се помоћу њих може доћи до користи. Изузеци су врло ретки; идеалисте су остајале усамљене и без утицаја.
А такав случај није са Бугарима, који нису ништа изумели. Можда ће у будућности и они доћи дотле да са своје стране допринесу општем напретку.
Напротив, на основи начела народности, које је изнад свих посебних традиција, доћи ће се до народног јединства и самосталности.
До овога се циља неће доћи помирљивом политиком нагодби, већ борбом и жртвама, истрајношћу у борби и у жртвама. Прихваћена од народне масе, идеја
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Онда се, опет на прстима, поизмаче далеко преко поља и отуд повика: — Ехеј, лаве, буди ноћас будан, доћи ће медвјед у кукурузе! Молим те, поједи га заједно с кожом!
— Будем ли вам кадгод потребан, само залајте или мијаукните под овом крушком, одмах ћу доћи. До виђења, пријатељи, али никако више у џаку!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
и бездане Сенке је њене све У себи заробио Слепо је заљубљен И никакве друге лепоте Осим оне коју воли и која ће му доћи главе Не види ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА Досадио му је круг Савршени круг око њега Застао је Тежак му је терет Сопствени
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АЉОША: Да, господин инжењер. ПАВЛЕ: А што сте напустили посао? АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим, доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан?
би желела, али можда баш због тога неуспеха, у бесу, у срџби, у пакости, а знајући колико ја ценим овај рукопис, може доћи на паклену мисао да из освете извуче један, два, три листа. ЉУБОМИР: Ах!
иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш пô сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо, брзо доћи кући. НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се! (На вратима се пољубе и он оде.
Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.
Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.
СПАСОЈЕ: Реци ми, молим те, како си могао на такву глупу мисао доћи? АНТА: Видео сам га, видео сам га својим рођеним очима. СПАСОЈЕ: Кога? АНТА: Покојног Павла Марића.
ВУКИЦА: Још на све то ти ми доводиш тетка-Агнију. СПАСОЈЕ: Али не доводим је ја, забога! Срела ме је јуче па вели: „Доћи ћу сутра да обиђем Вукицу”! Нисам јој могао рећи” Немој долазити, не трпи те Вукица. ВУКИЦА: Не трпим је, па то ти је!
Нико као он, кажу, не уме тако од црнога да направи бело, а од белога црно. СПАСОЈЕ: Хоће ли доћи? АНТА: Доћи ће још данас пре подне. СПАСОЈЕ: Али му ниси говорио ради чега га зовем? АНТА: Боже, сачувај.
Нико као он, кажу, не уме тако од црнога да направи бело, а од белога црно. СПАСОЈЕ: Хоће ли доћи? АНТА: Доћи ће још данас пре подне. СПАСОЈЕ: Али му ниси говорио ради чега га зовем? АНТА: Боже, сачувај.
АНТА (дигао се већ раније): Па 'ајде ја да идем. СПАСОЈЕ: Данас ће доћи, је ли? АНТА: Још пре подне. СПАСОЈЕ: Добро, па уврати. АНТА: Хоћу: збогом, госпођице Агнија! АГНИЈА: Збогом!
ВУКИЦА (оцу очајно): Ето, кажем ја! СПАСОЈЕ: Шта то? ВУКИЦА (збуњено): Кажем ја да мој вереник неће доћи. (Погледа у сат на руци.) Које је већ доба, а њега нема. СПАСОЈЕ: Доћи ће! Немој бити нестрпљива.
(Погледа у сат на руци.) Које је већ доба, а њега нема. СПАСОЈЕ: Доћи ће! Немој бити нестрпљива. АГНИЈА (загрли Вукицу и води је у собу): Слатко нестрпљење! 'Ајдемо!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
је очима које су понекад биле без икакве боје, понекад плаве, а онда кад је налетео на ону наставницу, готово црвене. Доћи ћеш ти већ на то! - застао је и звизнуо кроза зубе на начин који је и мртвацима дизао косу на глави.
Рекох јој како сам био убеђен да ће доћи. — Јеси, врага! — рече. — Да ли си написао? — унесе ми се у лице док су јој очи у сумраку фосфоресцирале као у мачке,
Хаџи-Николову је остало да пропита још пола разреда и ја сам био сигуран да више нећу доћи на ред. - Ти си понекад тврдоглав - пришао је Хаџи-Николов мојој клупи, ставио ми руку на раме и насмешио се - али не
- рекох. - Хајде и ти! - Ја? - одмахну главом. - Знаш да не подносим воду? Знаш. Е, онда знај и да ћу доћи око подне, али не због купања.
- Ви само идите! - застао сам. - Ја ћу касније доћи за вама! - шапнуо сам као да неко може да нас чује. - Ваш отац би ме убио да ме сретне са вама!
Њој се чинило да сам у праву. - Да! - рекла је. - Ви ћете доћи за мном. Куцните трипут о прозор. Тако ћу знати да сте то ви!
- рекла је Бароница и закикотала се, аја сам осећао како се Рашидина рука хлади у мојој. - Доћи ћемо други пут! - рекао сам. - Рибе сад спавају. - Мислите? - подигла је на нас своје засењене очи.
- Мали дечаци спавају врло дуго. - Не Емилијан! Он спава највише један сат. Кад се пробуди, доћи ће да му покажем рибе, она створења с репом што живе у води, причао ми је о томе, недавно, један господин.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
на једном сточићу у углу велики „швајцерски сат“ на четири ступчића од алабастра, и тек се онда навија кад ће гости доћи. Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио.
— Ја сам био сирома’, учио сам и табаклук и трговину. Тешко ми је било до три хиљаде доћи. Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.
Бог да јој душу прости, поштено сам је служио, и ма како сам се мучио, нисам могао до ничега доћи, тек једва крај с крајем.
— Е, сад смо опет нешто свршили; дакле сутра после ручка чекаћу те, а поручи Чамчи да дође. — Дакле, доћи ћемо. — Е, сад је време да идем, да видим шта се код куће ради. Збогом. — Збогом. Дакле, сутра. Господар Софра оде.
Збогом. — Збогом. Дакле, сутра. Господар Софра оде. Дâ на знање госпођи Соки да ће сутра после ручка доћи Кречар и Чамча на уговор, па после да приправи вечеру, јер по свој прилици биће дуга разговора, те после подне провући
А ’де је „ауспрух”? — У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено. Је л’ у два бурета? — Јесте.
— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце. Онда се удали. Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока.
Чамча извади. — Хајде да пијемо, ту се спавати не може. Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.
Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу. Пукао је глас по целој околини како је један три ајдука умљескао.
сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине, твоје описаније, а твоју фигуру је лако запамтити, спеваће те у песме.
— Хеј, Чамчо, ево села! Куда ћемо сад? — Шта си ме будио? Знаш ’де смо, само тим путем треба даље ићи, па ћемо доћи у друго село, па онда опет у треће, и ту ћемо опет стати и коње ранити.
— То је токајско вино, то морам пити. Богзна кад ћу још до њега доћи. Док су пили, Чамча изиђе напоље, дâ и латову армицијашком јести и пити у његовој соби, и обдари га.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Миран и самоуверен, предвиђао је цео пут, све догађаје који ће доћи, све људе, како ће се држати. Бојао се само да му један део пука, који је долазио са капетаном Пишчевичем, из Шида, не
Згрозивши се, због оног што је хтео да учини, он је журио. Није хтео да мисли на оно што ће после доћи. Решивши да се упусти са снахом, он није хтео да мисли на брата.
Умирала она од пожуде за оним, или не, не може га стићи. Овамо он не може доћи, као ни та вода што непрестано шуми под прозором, као ни тај ветар.
је са своја два пука био одмакао, на два дана хода, пред Исаковичем, да се улогорио и да га чека, јер ће Принцеза Мати доћи у друштву свог сина, да их види.
Затим, пришавши му ближе и загледавши му се, први пут, дубоко, у очи, она га упита да ли ће доћи у Темишвар, где је много удобније и пријатније, или у Беч, где ће она провести зиму, или у Виртемберг, где би му се
Плакало се, тако, у даљину, уздишући што је погреб мртваца тако далеко, те се не може доћи до њега. Знало се да ће чак из Турске прелазити да виде даћу, у кући Аранђела Исаковича.
мерећи на кантару сребро, продавајући стоку, Аранђел Исакович виде да је траћио само време и да је, место тога, могао доћи у додир са нечим дивним, ванредним, што је као врх неке сребрне јеле, израсле из земље, дотицало га се усред груди, у
страху, тако да се гушила, њој се учини да јој вода и блато улазе у гојазно младо тело, пуно округлина, и да ће јој доћи до гуше, да је задаве.
Био је то Ананија, Аранђелов слуга. Имао је да му јави да Аранђел није могао доћи да га дочека, да неће моћи ни доћи, јер се преселио у своју кућу, у Будиму.
Био је то Ананија, Аранђелов слуга. Имао је да му јави да Аранђел није могао доћи да га дочека, да неће моћи ни доћи, јер се преселио у своју кућу, у Будиму. Уосталом, могу се видети и доцније, има времена.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
прорицања имају три засебна, специфична циља, односно требало би да радозналој девојци разоткрију: одакле, када ће доћи суђеник, и, што је најважније, ко је он (његов идентитет).
Ујутру исто потражи орахе, па на којој их страни нађе највише, с те ће стране доћи просиоци“, верује се на Тимоку.³ Другим средствима девојке у Поповцу постижу исти циљ: „Дјевојке уочи Ђурђевдана
“⁴ Нестрпљиве девојке на разне начине одгонетају када ће им доћи суђеник, заправо, најчешће, питају се хоће ли се или не удати те године.
Тако, на пример, у ђевђелијској кази верују да ће до промене доћи ако мајка која рађа женску децу прогута пупак детета који украде од мајке која рађа мушку децу, а ако рађа мушку децу,
Веза петка са подземним, мрачним силама види се у изразу „црни петак“. „Доћи ће и њему црни петак“³⁷, наводи се код Вука у смислу: задесиће и њега неко зло.
у стање првобитног склада између човека и природе и уједно антиципација месијанског времена, хармоније која ће тек доћи.⁴¹) Недељу наш народ замишља као женско биће (Света недеља).
3118) — Није коме је речено, већ коме је суђено. (Вук, бр. 3649) — Чега се чоек највише боји, оно ће му на главу доћи. (Вук, бр. 6087) — Чоек налаже, а Бог располаже. (У Дубровнику) (Вук, бр.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
па сам панично покушавао да запамтим што више ствари које ће ми, ко зна кад, једнога дана затребати и добро доћи — у оним јутрима, можда, када приликом бријања угледате у огледалу своје лице, а под прстима осетите нечију туђу оштру
« »Али, видите, драге девојчице«, мисли сигурна дама, »доћи ће дан када ћете морати да сиђете са својих гумених точкића! Имаћете мужа који три дана не свлачи пиџаму без дугмади...
— Па, дођите нам опет... — рече надзорник. Гледала је у свог келнера: — Свакако — рече — свакако ћу поново доћи! Пустили су је да се дигне од стола и да готово дотетура до врата, осећајући им погледе на темену, на леђима, на
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Разумијем помало, али знам француски прилично. — То је добро. То ће добро доћи владици!... А ви се мало чудите што видите овдје слику Наполеонову!
— рече Саво. Јанко изјави жељу да пише сестри; каза му своје сумње о пошти и своју наснову, како би могао доћи до одговора. — Ништа лакше од тога! — поврну Саво.
— Велика је студен — започе владика — па се бојим да неће моћи доћи ни десет главара, а ако икад, оно данас требало би да их буде овдје најмање двадесет!
Јанићије прихвати: — Доћи ће, господару, сви који су обећали, јер је већ од јуче ведрина! Они који су се кренули издалека, ноћиће, као обично,
Владика га прочита и рече: — Ово нам јавља гувернадур да је болестан, те жали што не може доћи! Кроза жамор који наста њека гласина јасно рече: — Валај, био здрав, или болестан, без њега се може и сад и посад!
Главари разумједоше да ће се тако из околиша доћи на главно, на живу рану, која се мора вријеђати! Сви постадоше замишљени, намрштени.
Поп је отишао часком у село. Боже мој, колико се о теби говорило! И нагађали смо да ли ћеш доћи на свадбу. Ја сам тврдила да хоћеш, а њеки говораху да нећеш! Како си? Јеси ли се обикао у манастиру?
То, неборе, не збори кад је људи, него кад смо насамо. И она је највише говорила да нећеш доћи! „Не мари“, вели, „он више за нас колико за лањски снијег! Ко ти га зна, хоћемо ли га икада више видјети! Ко ти га зна!
— Јеси ли ти то, Милице? — запита он. — Ја сам. — А гдје су остали? — Сад ће доћи наши! Хоћеш ли што? — Хоћу! да ме тако зовеш: „Јанко мој!“ То ће ме излијечити!... Она бризну у плач.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Шта наклоност! Момак оће да се жени, девојка треба да се удаје, то је све. Кад се венчаду, онда ће доћи наклоност, ако су паметни, то јест. Није ли тако? МЛАДОЖЕЊА: Ви имате право.
И ми смо лане кућу правили. ПРОВОДАЏИЈА: То се види. - А гди нам је газда? МАТИ: Таки ће доћи. Млоги послови, знате, а мора свуд да је сам. На слуге човек не може да <се> ослони.
Само да јавимо мами. МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.) КУМАЧА (скинула мараму, па се гледа на огледалу): А шта мени фали? УГЛЕД 11.
Па отац ти се боји: упустићемо ову прилику, а онај неће доћи, па шта ћемо онда. ДЕВОЈКА: Како неће доћи, кад је казао? МАТИ: Тражи јошт десет хиљада. ДЕВОЈКА: Па додајте.
Па отац ти се боји: упустићемо ову прилику, а онај неће доћи, па шта ћемо онда. ДЕВОЈКА: Како неће доћи, кад је казао? МАТИ: Тражи јошт десет хиљада. ДЕВОЈКА: Па додајте. МАТИ: А откуда?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
преношења — то су одлике Змајевог концепта, и оне су заједничке свим вреднијим дечјим песницима који ће после њега доћи. Познато је да су се на Змаја најрадије угледали недаровити ствараоци, опонашајући његов поучни смер.
У шумовима природе највиша је утеха до које се може доћи: У те тренутке, кад ноћ лази од подводна врбика уз голе њиве, а лампа се још не пали, моја стрина, црноока Личанка,
су то што Поповић примењује у својој повести: да машти ваља сасвим пустити на вољу, па ће све остало само од себе доћи у ред. Извесне речи У недоумици сам шта да кажем о језику, или, тачније, о једном делу Поповићевог речника.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали. ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. Оће ли скоро доћи? МИЛЧИКА: Ја мислим да оће. Изволте сести. ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао.
ЛЕПРШИЋ: Но, то је добро: бар ће бити шићара за Сербијанце. ЖУТИЛОВ: Оставите Сервијанце, бог зна кад ћеду доћи, а ови су сутра код нас. Друго: оће да се испитује и за протоколе; зато да се манемо народности.
ШЕРБУЛИЋ: Шта се чује за протоколе? НАЂ: Говорило се да ће доћи нека комисија; но ја то не би никад чинио. Будалаштина је на сваки начин била: и уводити, и цепати.
ГАВРИЛОВИЋ (смеши се): О, Нађ ће заиста о вашем родољубију приповедати. ЛЕПРШИЋ: Доћи ће време кад ћемо другојаче с њима говорити. Чекајте само док настане Душаново царство.
Коморан је пао; Отингер долази с једном бригадом нама у помоћ; Пухнер добио вјест да ће толико Руса преко Оршаве доћи колико је нужно. (Гавриловићу) Но, како сад стојимо? ГАВРИЛОВИЋ: Мени је то мило; али ја сам онаково добио писмо.
СМРДИЋ: За нас би гриота била погинути, који народ љубимо, јер ће опет до тог стања доћи, да му послужити можемо; а мађарони да изгину сви, па никакве штете. 3.
СМРДИЋ: Као да ту треба много сумње. ГАВРИЛОВИЋ: Ја ћу онако поступити као што чине родољупци. Ваљда ћи и ја доћи у число њихово. ШЕРБУЛИЋ: Никад ни довека. Који је био лане мађарон, тај ће се као такав и подерати.
Срамота! ШЕРБУЛИЋ: И ја кажем да је срамота. ЛЕПРШИЋ: Не, то мора доћи у новине; све забадава. ГАВРИЛОВИЋ (Лепршићу): Оћете ли ставити како сте и ви добили службу изван војводине?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Што се тиче илустрација, овде су унете готово све до којих се могло доћи. Од појединих наших старијих писаца нису се могле наћи никакве слике; од некојих најновијих писаца нису унете слике
Све је »сујета, сенка и дим«. Најбоље је и не доћи на овај свет, који је »долина суза«, а када се човеку већ деси несрећа да буде рођен, најбоље је умртвити своја чула,
Он ће доћи, тај Херкул-Кораис.« Када му је 1813. дошао у руке Караџићев чланак намењен за Новине сербске, упознавши лично Караџића
После њега доћи ће други, који ће из уверења, по свом књижевном васпитању, зато што припадају једном новом правцу, бити реалисти.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
наде, немој пресијати, Збогом, јади, а давор, срдашце, О не бој се, Бог ће добро дати, Доста дана још ће амо доћи, И узалуд за те, срце, проћи, Ал' не бој се, доће данак прави.
неста — ноћ је — ведро — тио — Давно данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и зора ће доћи — И ето је, веће се помоли — А наш јунак да л' је спази, што ли? Да л' још лута, да л' санак борави?
И умало града не пустише, Ма их најзад вође надмудрише: Да чекају још до тамне ноћи, „Тад ће“, веле, „жесток индат доћи: Војске пуно, а све момка љута, Све самога кардаш Арнаута.
бабо, Собом маче коње и јунаке, Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не дође,
Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву Фату, Да је води себи за љубовцу, За видјела рекао је доћи, Сунце зађе, а Мехмед не дође, Нити једног посла гласоношу, Да дознаду што је одоцнио.
јунак на самрти, Клонула му та десница рука, Ал' још пушке мале не упушта, Запео је, чека, погледује Кад ће Турчин доћи му по главу.
О врату ми њене руке, А сувише ноне њене Око кука савијене... Збогом, збогом, клета ноћи, Та кад ћеш ми опет доћи? Ноћи, ноћи, клета ноћи, Страшна ли си у самоћи!
Та данас ће, данас Драго моје доћи, Брже, драги, брже, Дане ми у ноћи!“ И зорица сину, И сунашце грану, Она узе суде, Оде низ пољану.
„морам тебе оставити; Ал' зато не печали срце твоје, Јер неће, веља, сила дана проћи, И драги ће ти, злато, опет доћи.“ 25.
Све здраве видим, срце друго шта ће? Ти ноћи блиске сјајана тавнино, На земљу краснос(т) твоја доћи ка(д) ће? Тавнина дође, одо драге кући, И моје срце тело ми је пући. 44.
стара бака, Да јој греје Бог опрости; Ту долази мома лака, Па се моли у милости, Да јој брже пошље драго — Да ће доћи, зна занаго. 6.
90. „Кад ће доћи?“ јунак пита. „За пет дана“, рече стара. Он верује, назад ита, Ал' у срцу злато кара: Мало му је мучно било Што
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Опет ћемо ми овамо доћи, има кад. Ногу пред ногу, наниже, по мјесечини! Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте,
Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред светог Петра, а он ће брже-боље из Ладице свој тефтер: дедер, стари, шта је с оним твојим Радојицом?
у тајанствене путеве чак и оних прастарих смирених богоугодника којима се одвајкада зна годишње доба и дан када ће доћи, а шта тек да кажеш за једног оваквог коме нико не зна ћуди и навике?
неким чудом жив, покаскао је неких десетак метара низ друм, преврнуо кола и остао стрпљиво да чека кад ће неко по њега доћи. Што да се више сикира. Био је он и у већем кркљанцу, па се остало живо.
— Ваља им опет прелазити ону јучерашњу цесту коју контролише непријатељ. Може ту доћи до густог. Кад је већ чета била готова за покрет, иза првих брда, у правцу према Грмечу, запрашташе пушке а убрзо
Као да сам слутио да ће ми једнога дана главе доћи. Џакан диже руке као да се предаје и зариче се: — Друже команданте, ил растурај некуд ову неборачку варицу или ја
— Ја сам своје прославио онда кад је требало. Вала сам и осеирио, до посљедњег метка. — Па баш зато ћеш и доћи. — Јок! Идите ви остали ком се иде, а ја ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А ко то осигурава? ЈУСУФ: Па због тога те и не трпе! То, што си их задужио, то ће ти и доћи главе! ХАСАНАГА: Док ја нисам узео војску у руке, на шта је, кажи, ова крајина личила?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не... доћи ћу. Хоћу! И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. Вратих се. Топих се и нестајах. Бејах луд...
Опет ће доћи. Ох, а шта тражи? (Ма да је знала.) Што је не оставља већ једном? А да каже мужу — не сме. Јер, какав јој је муж, и
— И потрчим. — Не, не — зауставља ме. — Не мо’ш да га видиш. Доћи ће и код нас... И заиста Божић долази, али како? Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани.
Ја једнако једем. Хоћу још. Али ми она не даје: — Немој, доста је. Покварићеш ручак. А и доћи ће ко! И онда склања јело од мене.
Мита ме није заустављао, али ме је гледао болно, молећиво, као очекујући да му обећам да ћу му опет доћи, обићи га. И ја му обећах. И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи.
И ја му обећах. И то да ћу, неког дана увече, на „седење“, доћи. Јер знам да сад сваке ноћи њима од родбине по неколико њих долазе, доносе понуде, седе код њега, разговарају га,
И, не осећајући се несрећном, као да то није њена ствар, још мање да то од ње зависи, већ да то само по себи мора доћи, мирно, сва предана послу, чекала је, управо не чекала, него је сваког дана радила оно што је било њено, тј.
што је требало за тај дан да се уради кући. А за то, друго, остало, уверена је била, има кад: доћи ће. И то је дошло. Ни она сама није знала како.
изразом заједања, у коме је било и неког горког саучешћа, почео да је дира, пецка, показујући на мужа јој: — Скоро ће доћи... — Ко? — тргла се она. — Та он! Побратим! Тај срећник. Срећан ли је он!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини! Послати такога који ће ти хака доћи: и опет ти ј кажем да нисам се ја за те молио, горе би прошао.
Ако ли пренебрежеш, тешко теби! Окренући требник наопако, одмолићу се, даћу ти један катрамунаћ и анатему, пак ће ти доћи један проигуман и два заклета старца, те ћеш огра(ј)исати како ниједан мајчин син.
Кад ће нестати мржење и вражба на земљи! Кад ће срце наше доћи у своју природну доброту, да у лице сваког себи подобног чловека позна, брата свога!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу горе, те ће бити један, срећан, неће бити Саве,
хука, испод окна Делилина што се стрми са висина, а камоли она јека, она дрека издалека, преко гора, преко река, да ће доћи сад до њега! — Народ бега: „Ој, Самсоне, мајчин дане, Израиљев дични бране, удри, синко, Филишћане, Филишћани туку нас!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ако је до неке оправдане, углавном техничке промене морало доћи, она је назначена у белешкама. Веће редакторске интервенције, сем оних које захтева данас уобичајени правопис и прелом
— Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.
А она му одговори: — Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегод сакријем, јер он браћи мојој прети. Тако и учини и брата сакрије.
— На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ. Онда царевић узме перце па пође тражити БашЧелика.
— На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи. Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика.
Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ће му доћи у помоћ ако му буде до невоље, „па зато сам — вели — још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо!
Кад дође у град сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ни један чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру.
Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже. Јер кад се дође у град, на капији стоје дванаест
руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.
У двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.
А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш овде чекати, па више никад овде неће доћи. Он, сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости.
Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Најбоље је чувати своју кућу. СВЕТОЗАР: Па баш нећемо имати срећу? СОФИЈА: Та доћи ћемо ми, доћи ћемо. МАКСИМ (неповољно): Гле јако! СОФИЈА: Макса се шали, а ти мислиш тако је.
МАКСИМ: Најбоље је чувати своју кућу. СВЕТОЗАР: Па баш нећемо имати срећу? СОФИЈА: Та доћи ћемо ми, доћи ћемо. МАКСИМ (неповољно): Гле јако! СОФИЈА: Макса се шали, а ти мислиш тако је. МАКСИМ: Ја немам кад шалити се.
Каткад, да се човек проведе. Сад идем, да видим како су закључили с том наградом, па ћу доћи да вам јавим. СОФИЈА: Ајд, ајд, донеси радост мужевима. СВЕТОЗАР: Ја мислим већу женама. (Одлази.
ДОКТОР (Манојлу): Повторавај често и уписуј у књигама мудрост коју сам ти рашчленио, па ћеш доћи до 24 предјела неба. (Отиде.) МАНОЈЛО (крсти се): О! О! О! да чудна човека! ИСАЈЛО: Јесам ли ти казао?
Нека задрже за себе. ДОКТОР: Они не смеју куповати. ПУТНИК: Аа! То је што друго. ДОКТОР: Сад ћемо доћи на Србију.
ПУТНИК: Не, не; треба га лечити. Ја ћу опет доћи. ШАЉИВАЦ: Нећу ни ја пропустити. (Отиду.) ДЈЕЈСТВО ДРУГО (СОБА КОД ДОКТОРА) ПОЗОРИЈЕ 1.
Ја сам моје новце закопао, пак све ми се чини да је рђаво место. И заиста, онде, где свако може доћи и завирити, нису најбоље сачувани. Да их извадим дакле, и на друго место сакријем. (Иде к дрвету.) Оди, бриго моја!
КУЗМАН: Ти право велиш. Али видиш, што ми жена каже, шта је снивала, да ће нека птица доћи и однети ми новце. ДАМЈАН: Иди, бога ти, зар и ти на сујевјерија држиш! КУЗМАН: Ја не држим.
СТАНИЈА: Што је то? ЉУБА: Те на дувару. СТАНИЈА: Да скинеш, кјерко. Срамота је то; може ко стран доћи. ЉУБА: То се за стране и меће. СТАНИЈА: Пред странима је, прости ме, срамота н безобразно говорити, некмоли радити.
Враг да га зна, што ми ова игра тако тешко иде. Оћеш ли и ти доћи? ПИЈАДА: Видицу, ако не одемо у Топцидер. Ко це бити од муски?
(Подбочи се и почне читати.) СТАНИЈА (дуго га гледи, па онда Љуби): Ајде код Неша. ЉУБА: Сад Же он доћи. СТАНИЈА: Јок, јок, ајде да ми тражи кола, да идем. ЉУБА: А што, мајка? СТАНИЈА (жалостиво): Да идем, да идем.
АДВОКАТ: На моју реч, немајте бриге, само немојте заборавити доћи до по сата, и том приликом онај — но, ви ме разумете. ФЕМА: Разумем, господине, немајте бриге. Збогом.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
дакле, моје миле читатељке, раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет други посао).
Добила сам заповест да дођем код вас. СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи? ПЕЛА: Сад ми је момак казао. СУЛТАНА: Угурсуз! У свачем ме мора једити... Кажу људи да млого на мене наличиш.
ПЕРСИДА, ПРЕЂАШНЕ ПЕРСИДА: Ево лимунаде, милостива госпођа. СУЛТАНА (тргне јој из руке): Да се не усудиш за мном доћи, јер ћу ти сву косу почупати! (Пели.) Ајде са мном. (Отиде.) ПЕРСИДА: О, аспидо!
СРЕТА: И ти баш нећеш? СУЛТАНА: Ако си ти слепчовођа, нисам ја. Море, знаш ли да ћеш за овај поступак у гвожђе доћи? СРЕТА: А знаш ли ти да жена треба да бојитсја својега мужа? СУЛТАНА: Ја сам ти сто пути казала да нисам твоја жена.
СУЛТАНА: Ти ћеш мене звизнути, орјатине, не знаш ли да ћеш за ову само реч у гвожђе доћи? Оковао се и онај кој те држи у кући. СТЕВАН: А гле мајстор Сретинице, како лепо зна претити!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
џоња по ћошковима и чаврља ни о чему — бла, бла — да се једе хлеб намазан машћу и посут алевом паприком; а после ће доћи пролеће, носиће се опет кожни виндјакарци и замирисаће на ментол жвакероне и семенке кад се отворе биоскопска врата од
Мишелино је покушавао да ме одговори од запослења: — Требало би некако брзо доћи до брда лове — казао је — Мали огласи? Па та игра наситно неће те далеко одвести.
пропевала: „Госпођо“, казао је, „оћете ли ви вечерас да пребаците онај пљесак од педесет комада, или ће господин сам доћи да га мазне?“ Какав пљесак? Пљескавица таква и таква!
Сулетов закон гласи: „Ма колико се дуго чекао тролејбус на веома високој или на веома ниској температури, он неће доћи све док лице које га чека не запали најзад цигарету и повуче два дима.
Познато је да су сви генијалци били, као по правилу, најгори ђаци! Узмите само мој случај па ћете доћи до најважније тачке целог проблема! Зашто нам је Ана разбацана?
А ваши наследници траже само виски! О. К. Доћи ће време када ће вас шљагирати, запамтите добро шта вам кажем! Па, њихов недељни џепарац већ сада је већи од плате ове
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Бога ти, Јелице, шта је то? ЈЕЛИЦА: Визита, татице. МАРКО: Па како човек може непознатом доћи у визиту? ЈЕЛИЦА: Тако је обичај. МАРКО: Он барон, а ја прост трговац, то ми се не свиди.
ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно! ЈЕЛИЦА: Тако ми се, знате, Беч допао, да сам се једва приволети могла кући доћи. Једва сам се додала српском језику, тако сам се на немецки била онгевеновала. АЛЕКСА: То често бива.
ЈЕЛИЦА: Ја сам сасвим герüхгт: но, молим, устајте, може ми откуд отац доћи; а он је чудан човек. АЛЕКСА: Слатка моја господична, ја вас крилом Амора заклињем: љубите ли ме искрено?
АЛЕКСА: За не дати вам корпу, оћу. (Узме парче пите.) МИТА: Дакле, господин барон? АЛЕКСА: Кажи му да ћу абије доћи. На, подај му један дукат трингелта. (Извади кесу с тантузима и пружи му један.) Сад иди.
ЈЕЛИЦА: Ах! Кад би то време скорије дошло! АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче мјере срећан.
МАРКО: Јес’ чула, девојко, ја сам теби сто реди казао да ћеш ти мени главе доћи с тим твојим руманма. Више да те нисам видио с тим књигама, разумеш ли?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дивно ли шара! Доћи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу. Са пуним лонцем и масним брком чекаћу на те, пожури трком.
Пролеће никад умрети неће, опет ће доћи сунце и цвеће. Од тога дана у млину старом Тоша и његов друг уз ватру седе, поспано жмуре, сањају топли Југ.
„Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише. — А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.
Причај по дану, вези по ноћи, не бој се, неће јазавац доћи.“ А ево дотле лопова Ждерка, ђаво му не да мира, по њиви шета попреко-уздуж, клипове зреле бира.
чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима, па брзо смисли лукави план: доћи ће мачак и у мој стан.
“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Више бих волео да из Хуенте напустим језеро. — Онда ћу ја у пет доћи по вас. — Дођите у пет по мене. Оно је замак? Изгледа огроман. Не видим рибарске куће.
Ја сам ловац. — Колико вас има послуге? — Сада смо четрдесет. Али ће са господином маркизом кроз два дана доћи још двадесет. Шофери, механичари, собарице и лакеји. Хоћете ли да видите замак? — Не верујем.
— Срећа је за вас да нисте били. — Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно бојала да пређем тих неколико километара преко леда. Не смета вам што ћете јести са свима нама?
Желим да променим разговор. — Мислим да ћу још који пут, ма једанпут, доћи код вас. Све је необично лепо. — Надамо се да ћете одржати реч. Тада ћемо имати осветљење.
Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће. Он ће вам сад однети и свеже воде.
Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће. Он ће вам сад однети и свеже воде.
Његове очи су пуне суза: — Мала је боловала већ три дана и моја жена се већ разбољевала што ниједан доктор не може доћи на острво и што ћемо је тако изгубити. Девојчица је била непрестано у бунилу и врућици.
То није ни овај ни онај цвет; то је мед; и особине су толико друкчије да то чак није ни мирис пре свега, већ укус. Доћи једнога дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и после, не то описати, већ
— Овако сте бар у својој земљи. Не волите своје село? — О, могао сам увек доћи доцније. Овако не волим ни њега, ни икога; ни мајку која је тражила девојку, ни оца, ни брата, ни децу.
Сваки дан га може потпуно изменити. Синоћ су говорили да би могло доћи до рата. Чак деца у Ескалони... Верујете ли ви то?
„Смешна ствар, мислим за себе; веровало се, пошто је последњи рат био тако страшан, да други више не сме, не може доћи; бар док не изумру сви који су га доживели.
он упита, гледајући пажљиво како постављају, у кафани, тек купљену машину за кување кафе: — Можда ћете још једанпут доћи у Хуенту? — Надам се. Једном, усред лета када се могу купати у језеру. Он оде и не сачекавши крај мога одговора.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И зима дође већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. ИИИ ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет.
Тамо, где се ласта спрема, Нема зиме, мраза нема. Ал' кад лето сијне само, Доћи ћемо и ми амо, ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК Не дижу се више са шарених поља Лагани лепири и свилена стада; Све обави јесен
сијне премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће љупка, Јер ће доћи живот млад, И весело с поветарцем Ћеретаће срећно тад.
То беше предзнак, да ће скоро доћи Растанка нашег нежељени час, К'о дим, к'о магла да ће радост проћи, И небо да ће раставити нас...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сељак ће к мени доћи у невољи и чобани ме по планинама чекају да једном годишње донесем утеху зеленију од траве. И без речи моје
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Право кажеш! 'Ајде, Проко! (Пође.) А ти, Сарка? САРКА: Ја нећу да се натурам. Доћи ћу и ја, само доцније, па ако буде места и за мене, добро, а ако не буде, вратићу се својој кућици.
Ако ти пустиш жене да се објашњавају, онда никад нећемо доћи до споразума. АГАТОН: Право кажеш, запеле као да је ово скупштина каквог женског удружења.
ТАНАСИЈЕ: Мене и посече и сахрани. Можете, ако хоћете, сад доћи мени на парастос. ВИДА: Ето ти, Агатоне, што ти нама причаш како је покојник био добар и племенит човек.
АГАТОН: Биће вам исплаћено што вам по тестаменту припада и на четрдесетодневни парастос не морате ни доћи. СВИ: И нећемо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Најзад проговори: — Шта ћеш... није он сам. Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи. Да бих их утешио, причао сам како рат не може дуго трајати при овако усавршеној техници.
— Е, сине да се растанемо. Али... хоћу да ти нешто кажем. Наш растанак можда ће бити дужи. Ти ћеш доћи... не сумњам... али ја сам стар... осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе. Све ће добро бити.
И само дотле, до те живе међе могу доћи они у плавим униформама. — Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество!
— А да ли вас гађају? — Гађају, али се ми осигурали одонуд — и показа у правцу ровова. И онда ми објасни како ћу доћи до четврте чете. — Виде ли се непријатељски ровови? — Е, ете...
— Зар и то! — Па не могу ја ништа да чујем... Знаш... Ти после можеш и да ми платиш, али ја нећу доћи. Јела оборених очију извлачи полако кошуљу из сукње. Александар је, успламтелих очију као крвник, гледао то младо тело.
— Знаш... немам сада лекова, али вечерас ћу ти пратити. Узимаћеш на два сата кашику, знаш... па ћу ја сутра доћи да видим је ли ти боље. Ми се журно одмакнемо и уђосмо у собу.
При поласку Александар уђе још једном у собу да каже како ће одмах послати лек, а сутра или прекосутра, доћи ће сигурно. Вратили смо се на време и Александар рапортира: — Господине капетане, извршио сам преглед.
Тек војници запеше. „Ту је. Пази сандук!“ — рече један. „Немојте ту стајати! — рече благо свештеник. — Доћи ћете после“. Ишла сам невољно. Свештеник ми је нешто говорио, али ја ништа нисам чула.
— Госпо’н наредниче... — Ћут!... О свему морам ја да водим рачуна. Је ли?... Какви сте, поред вас ће једнога дана доћи, па ће нам са свих топова поскидати точкове. — Наредник му се унесе у лице.
— Је ли... ’оћете да вам ја чувам стражу... А точак украдоше, је ли?... Какве сте дроње, доћи ће једнога дана са запрегом, па ће нам све топове одвуку... А?...
“ И казао ви, да му се спреми овде, јер ће и он доћи вод’, да спава. Наскоро наиђе и Александар, срећан и озарен. — Украдосмо је пешацима.
Овакав се направио. — И Александар показа савијен кажипрст. — „Јаој срце моје, кажи му да ћу доћи — вели ми и поче да се пренемаже. Добро, кажем јој ја, хајде да направимо једну авантуру... да побегнемо.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Они се кренуше кроза село. Путом се водио говор само о раду у школи. Велимир обећа да ће доћи к њима са целом својом школом, па ће тако заједнички држати угледна предавања, али претходно захтева да обоје оду к
— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није досад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв...
И дечица треба да се одморе добро, дуг је пут, а и ви. Па да се упознамо... Ко зна кад ћете нам опет доћи. Гојко иђаше као на шибу. Шта ће он тамо, кад зна да неће умети ни проговорити.
— У десет часова тачно пустите децу кући; часовник вам добро ради, па ћу ја доћи... а ?... Она климну главом и опет се неодређено насмеши.
Синоћ мало несвестице, и то није ништа... женскапосла!.. И баш ће јамачно доћи! Па шта да ради он? Ништа, као и до сад... ћутаће и гледаће свој посао. А оно синоћ?...
Ево и позива. — Хм... он се потписао, шапну Веља. — Добро, земљаче, иди ти сад. Доћи ће господин. — Јок, мени је речено да га допратим. — А, дакле стражарно!
— Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи... господину. — Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем.
целе зиме се мучим. А може доћи неко, ко пази на те ствари. — Е, јесте... сви се муче са тим... Оно »насуштни« !...
Само ће у Орловицу доћи тек крајем месеца, јер је почео с другога краја среза. Тога истога дана дознали су и за Перу писара, да је осуђен на
Одмакне се од прозора, чује се још боље, баш онај исти врисак... Тамо је ваљада и њена мати, па ће доћи и Стојан с мотиком... А сусед Глиша даће коња... Хајде да се тражи коњ!...
— Нађи ми старо одело... треба за сутра, опет прошапта Гојко, гледајући у таван. — За сутра? Па ја ћу доћи кроз један сат. Добро најпосле... И чича му сложи друго одело на столицу, а оно мокро покупи и однесе да га осуши.
Веља је то већ све знао, па стаде мислити о лекару, да ли ће доћи сутра рано, као што је обећао. После стаде мислити о Гојковој болести...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.“ — “Јунаци су у бадњаке, не могу доћи; Старе бабе масло варе, опржиће те; Невјестице кућу ките, окитиће те; Дјевојчице пјевачице, припјеваће те“.
“ — “Ево ме, јаворе, Ал’ ти не ћу доћи, Док ми не сакројиш Од мака кошуљу, Од свиле рукаве!“ 39. Ој вишњо, вишњице, Дигни горе гране!
“ 54. Босиоче, босиоче, у ширину расти; Јер ће доћи, босиоче, старог свата власти, Па ће ми те, босиоче, млада потргати Оштром ђордом, босиоче, по б’јелу кор’јену. 55.
Благо двору, у који ће доћи! Чиј ли ће и двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати? Чиј ли братац вином напојити?
“ 164. “Крају, крају, мој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка весла нема.“ Ма му вели ђевојчица: “Ја ћу тебе весла дати, Б’јеле руке ђевојчине.
Нег’ ми крају, м ој мрнару!“ “Не могу ти крају доћи, Јер ми барка једра нема.“ “Ја ћу тебе једро дати — Б’јеле скуте ђевојчине.“ 165.
“ “Иди ти кажи мом драгом, Да му ја доћи не могу: Ја сам се давно удала; Мушко сам чедо родила; И танку пређу навила, Мушко ми чедо плачљиво, А танка
Осташе ми обе очи моје, Гледајући низ равнине твоје! 202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном
Осташе ми обе очи моје, Гледајући низ равнине твоје! 202. Које ли је доба ноћи? Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) МАЈЦЕН: Ти, дакле, кажеш да си вођа трупе? ВАСИЛИЈЕ: Да, господине. И молим вас да објасним... МАЈЦЕН: Доћи ће и то на ред, прво податке. Остали седите. Идемо редом. Име? ВАСИЛИЈЕ: Василије, господине!
ЈЕЛИСАВЕТА: За њега би и овај рат постојао само ако би се догађао на позорници! ВАСИЛИЈЕ: Теби ће тај дрвени мач доћи главе! МАЈЦЕН: Ваше расправе оставите за касније! ВАСИЛИЈЕ: Извините, не могу да се савладам!
Од доласка Даре и Томаније, на веранду је изашао и Василије. Током следећег Дропчевог монолога, са улице ће доћи и Филип. Продужиће до храстовог стола, и ту ће остати до краја сцене. Глумци без речи посматрају цео призор.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тела нам се узнесу, као камење у небеса. Да прште грме и горе у мржњи, разочарана, у бесу. БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем. Ноћ ми последња остаде дивна, лековита и бескрајна.
БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем. Ноћ ми последња остаде дивна, лековита и бескрајна. О, немој доћи, остави ми страсне јаде, сласт још једина ми је тајна.
Тела ће вам се изгубити и крв бити све тања и тања; занемели ћете љубити врхове цветних трешања. Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити свеједно, кад ће и ваш дах бити искидан и стрешћете се већ једном чедно...
Моја ујна је побегла из Беча, и није ми оставила ни своју адресу. Ваљда се боји да ћу доћи да тражим наслеђе. Моја стара тетка, калуђерица, заблесавила је од свега што о Бечу чује.
Изгледа, каткад, да ће доћи до тучâ и до пуцања из револвера. Долази до бурних дискусија. На мојој црној официрској капи, на месту розете
Пишемо слободним стихом, што је последица наших садржаја! Тако се надамо доћи до оригиналних, а то значи и „расних“, израза. Нисмо одговорни за своје „ја!“ Не постоје непроменљиве вредности!
Треба само да дође неко и назове то „неоекспресионизмом“, „неокозмизмом“, доћи ће други и назвати то „немачким утицајем“ па крај...
Дијалог нам је био неприродан. Сад имате, дакле, дијалог париског позоришта, после којег може доћи само још дадаизам, или лудило. Ја не кажем да он не треба да се одомаћи и код нас. Напротив. То је прогрес.
Јер част везива руке, и понос рађа јауке, и срце тера преко мора у шуму, где се глође кора. Слава ће доћи, кад вас поведу убице. Кад реч вам буде крв, и пламен.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Наљутићеш се и на миша који ће доћи да ти прогризе торбицу у којој држиш хлеб... Него чуј синко — настави старац — ја ћу ти казати једну причу па је добро
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Размислите, па ћете доћи до правилног гледишта на целу ствар! Покушавам да се удубим у мисли, али никаква паметна идеја да ми дође на ум.
— То вам је онда најважнија партија у буџету — приметим. — Тако је, али је само било мучно доћи на тако срећну мисао, а остале су буџетске партије биле и раније, пре мога министровања.
— Зато и журимо на збор. Ниједнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на засебном месту. — Што то? — Тхе, што?... Наша вечита неслога!
— Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? — упитам. — А не, нема никакве опасности. — Али ја држим, господине министре, да је то већ опасност када
Хоћете, ваљда, да сад ми министри играмо улоге опозиције? Идућих избора нећете ми ви доћи. У тих осам места ја ћу оставити да народ сам бира, па ћемо бар имати истинске опозиционаре!
Ко је научио своју улогу буде похваљен, а они што улоге нису научили не смеју доћи у скупштинску седницу. Због неповољних прилика у земљи народно представништво је морало у првим седницама приступити
” Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два-три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске групе г. Хорије, те ту потписати уговор.
све више и више обећавала да ће ускоро наша земља добити тако исто добре и послушне грађане, али ко зна да л' ће доћи то блажено време да се наше тежње, управо мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој
Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: Чл.1. Нико не ради ништа. Чл.2.
Један предложи да се збор заврши и да сви заједно оду у механу на чашу вина. Ту се мишљења поделише и мораде доћи до бурне дебате. Нико више није дремао. Дође гласање у начелу.
— Који је? — Бекићка! — Његова жена? — Разуме се. Критиковала га дивно. Сад носи завијену главу. Ваљда ће доћи до памети. Боље му критике не треба. — Шта је било?
Ту је гурање, псовање, — у том помало личе на нас Србе, па ми би мило — отимање ко ће пре доћи до врата: Неки се чак и погушају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
викну ми ча-Марко иза леђа. — О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. — Ја мишља' ти нећеш доћи. — Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш. Но ви, ка' да већ отпочели. Имаш ли доста комишалаца?
Сад ће капетан доћи па кад те он притегне, неће ти пасти на ум ни рођена мајка, а камо ли којекакве чини... Немој дер ти мени да буниш
Видесмо да неће ни доћи. То му је првина, откад је дош'о међу нас, да не дође пред ручак и вечеру на 'ладну. Разиђосмо се оборених глава,
У такву стању није тешко било доћи до мисли да се светац огорчио на чича Перине тешке грехе, и да, због тога, не прима ни молитве од њега.
Па онда поче свађа, најпре у другој соби, а после и пред њим, и тако све горе... А куд ће он сад ? Кад ли ће мама доћи... или можда неће више ни доћи овамо, него ће сад њега одвести к њој. Али како ће онда тата?... Како то...
А куд ће он сад ? Кад ли ће мама доћи... или можда неће више ни доћи овамо, него ће сад њега одвести к њој. Али како ће онда тата?... Како то... да не буду сви заједно једнако?...
узвикује он (у младости је волео узвикивати: »до ђавола!« али га прота одучи од тога); ако овако устраје, доћи ће и до мојих чатрља. Ти све мислиш о чатрљама, прекори га Станко. А о себи и не мислиш...
за начелника округа.....« а у таком случају Каја се нада да ће на његово место доћи неки млад, неожењен правник, и онда већ сигурно је као два и два четири, да би она одмах постала капетаница.
Отац девојчин пристане да дâ дете, само претходно ће доћи у А..... и видети момка и остало. У прву недељу после тога он дође, одведу га кући Петровићевој, газда Петровић оде у
речи ко је ч’а Глиша, а капетаница ни пет ни девет, но се окрете скамењеној Каји с питањем: — Ко ли би могао сутра доћи да ориба патос од соба?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Молим вас, ако ме ко потражи, реците да ћу скоро доћи. ДАНИЦА: А ако чује отац да сам то радила? ИВКОВИЋ: А ви му реците отворено да ви сад припадате мојој партији.
Гута порезу као шаран муве. Оволико сланинице да метнеш на мишоловку па мора доћи да је лизне. С њиме ми је бар лако! (Младену.) Има ли још који? МЛАДЕН: Па то, нема више...
ИВКОВИЋ: Добар дан! ЈЕВРЕМ: Гле, ти си? ИВКОВИЋ: Обећао сам доћи пред подне, али је одложено рочиште па ја пожурио.
А? СРЕТА: Дотераћеш се ти још како. ЈЕВРЕМ: Само, молим те, да свратиш чешће, па још кој' пут овако. СРЕТА: Може, доћи ћу сутра. На дневном је реду сутра закон о непосредној порези. Упамти то!
И... не знам шта још вичу. ЈЕВРЕМ (Спири): Ама, па они ће сад овде под прозор, је ли? Доћи ће да ме поздраве, а ја треба да им одговорим! Је ли, Спиро? СПИРА: Па јест, такав је обичај...
ДАНИЦА: Ко је пропао? ЈЕВРЕМ: Ви, опозиција! ДАНИЦА: А ко је изабран? ПАВКА: Ми смо изабрани. ЈЕВРЕМ: И сад ће доћи народ, ево већ иде народ. (Наједанпут му падне на памет и лупи се по челу.) Народ, говор!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.
Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети. Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.
У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади
У Србији само променила је неких десет-једанаест. Гизелом се звала пре него што ће доћи у село. То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.
како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу. У њој је и други Сретин допис из овога села.
А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом. Успоставио је суверенитет свој. И право је. Да!
Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сретнем ли га негде, пре подне, Из главе ми оду мисли незгодне: Да, вредело је доћи у свет Да се с њиме доживи сусрет! Кад се сретнем са Димитријем, Не умем радост да прикријем!
Дочекао си и испратио многе санове, Ал овај као да неће доћи никако! Да се бар они некадашњи понове Кад овај, ноћас, изводи поругу! Избројао си све овце (и овнове!
Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи. КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа
Будно сања тренутак кад ће доћи До прве железничке станице. Возови спавају на станицама, док их путници хватају За ручке, скачу на папуче, ил
Мали аутобус у седам сати Оде, да се никад не врати. Једног дана ја ћу, збиља, Доћи о тог коначног циља, И спроводити лета вечита С књигама које нико не чита.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ларва ни у коме случају није могла доћи из Месине, већ са другог неког ближег места, које ваља претражити. Кад је себи поставио тај задатак, Шмит се,
Она је дотле обавила само једну половину своје одисеје; друга ће половина доћи кад јегуља достигне доба пубертета. Брзо рашћење захтева обилну храну, коју јегуља налази хватајући ситну рибу, ситне
зреле сребрнасте јегуље издвајају се од других, групишу се, здружују се, предосећајући велико путовање које ће ускоро доћи и држећи се на опрези.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Али ће, драга, друго време доћи, И остаће ми, кад дан један гране, Од те блажене и чедне три ноћи Три разјапљене, ко ноћ црне, ране...
— Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И страсти да прођу као дим и пена, А да ће,
Страдала си дуго. Одмори се, ћути, А ја ћу ти, драга, доћи издалека, У мочарну јесен кад лишће пожути И природа болна на смрт своју чека.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А ево се, људи, окупљамо кâ сватови пјани што се прича. То је вама доиста срамота, јер је вама понајближе доћи. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо!
нападнемо Турке, свој својега никад пуштат неће; разлучи се земља на племена, крвава се исклати племена, враг ђаволу доћи у сватове те свијећу српску угасити! Зло се трпи од страха горега.
Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека. Они ће нам и без вјере доћи, међу нама стати надéбљати; какве су ти они поглавице, називљу се цареви синови!
Шћаше доћи сердар с главарима да ти прича све како је било, но немаше када оставити: разурају града Ободника и све турске куле и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
оправити; или, још горе и опасније, ако би требало крвника, насилника сменити, знало се да се за то мора к њему доћи.
једнако њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им: — Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он. Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.
Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.
мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек да јој каже како он још не може доћи. У неком је великом послу. Гледаће да бар на јесен дође; и како је Софки послао баш ту басму, да јој се начини хаљина..
И онда она друга почине да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала када ће доћи ноћ, када ће лећи, и онда, осећајући се сасвим сама, у постељи, моћи се сва предавати тој другој Софки.
А Софка је знала да је то, поред овога, и због данашњег очева гласника. Ма да отац по њему није казао да ће доћи, она је ипак по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном
по томе слутила, надала се да ће их можда сада, за Ускрс, пошто није толико време долазио — ваљда једном обрадовати и доћи к њима.
изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају, очекују га, јер ће он ноћас или сутра на ноћ сигурно доћи, али да је наредио да нико то не сме дознати, нико га не сме видети, мати сасвим малакса и готово паде од страха.
она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече: — Доћи ће опет! И цео дан тамо, горе, преседе. Не сиђе, не појави се, као да одболова. И тек сутра сиђе.
отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, зато јој онако кратко, суво и одговорила: — Доћи ће! То, да је заиста он продао кућу, видело се и после. Видело се прво по томе што он рекао да ће понова доћи.
То, да је заиста он продао кућу, видело се и после. Видело се прво по томе што он рекао да ће понова доћи. Дакле, сада је само дошао да им јави, да би она, мати, имала када да се спреми, да све ствари, покућанство уреди, те
јој, дошао и час са њом говорио, једнако гунђала, себе грдила и корила: како то, луда она, да се не сети да ће газда доћи, кад уочи суботе она онај и онакав сан снила и по њему могла да зна да ће он доћи. Горе се већ вечерало.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини звоне, А ветри хује поносно и страсно Последњу песму свему што је било. И крај већ ту је!
снима више У друштву бити, нит ће под сенком мрачне коби Пресахнут’ сузе ноћне у дане сплина, кише, И чудна срећа доћи под сунцем, у слободи.
Сви ћемо проћи овако; Сви ћемо брзо пребродити вâле Лудог живота, непојамно мале, А тешке за нас тако. И тада Доћи ће добре судбе вечни дâри: Спокојство, мир, без бола, јада. Треба нам лећи, снови моји стари.
живота, На теби свилно одело прозирно И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти, мртво драго сломљенога срца.
ИСТИНА Ја знам да страдах, да жуђах и падах У свом животу. Може бити споро, Ал’ ће тек доћи клонулост и задах Да скрију све што волео сам скоро.
И да ће, најзад, доћи дани бледи, Дани без суза, осмеха и среће, И без живота, кад ће у тој беди Владати немар, падање све веће С
Слутим празнину будућих времена, Слепило духа што ће доћи потом; Ја њу не двојим сад од других жена Лепих, и јадних са њином лепотом.
Нас ће тући огањ, снегови и кише. Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем победе на глави, Или никад више, или никад више! Врâне, нашој мајци да идемо јави.
Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће опет доћи једне ноћи. У његово тело, чврсто, здраво, живо, Многи је младић ножем урезив’о Име драге своје, тужан, у самоћи.
Слућеног гласника савести још нема. Али он ће доћи, ма у задњи час, Да нам ипак јави, усплахирен вас, Да нам се гост један у посету спрема.
И да младост наша долази са дна Заборава нашег, свога влажног гроба, И да ће нам доћи, у злокобно доба, За освету свог осрамоћеног сна. ТЕОДОРА Ја никад нисам волела, драги мој.
Хоће ли доћи час велики, свети, Да блесне правде и разума сјај, К’о страшног дана божја судница Што ће нас једном на грехе да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Те! ово мало снијега по окрајцима, да и њега нестане убрзо, добро би било... Ха! доћи ће му главе овај горе звјездан! Нека га!... Не знам како је лоза понијела, хоће ли бити вјетар отрунио пупове...
хм!“ поче он. Сви се насмијаше. „Како ћемо заједно доћи? Овај с Чева, овај Цуца, нас три из Ријечке нахије, тај до тебе и он отуда прео брда!“ одговори Петар, шура му.
Озринић бјеше један од онијех те су у Дузи с Јанком у чети били. „А хоће ли која од нашијех женскијех доћи?“ запита Јоке брата. „Неће некако не могоше!“ одговори он. „Е, не могоше, а од шта?“ „Нека их чоче, може им бити!
ама сам у послу видиш...“ „Опрости и ти, жива била, ама казуј ако имаш што у краће, јер, како виђо, не мислиш крају доћи!“ прекиде је сердар, смијући се. „Стрпи се, чоче, чућеш све... Е, дакле шт’оно рекох? Да, е,...
живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!
?“ запиташе сви у глас. „Данас, мним!“ одговори он, исто одбијајући димове и наелак. „А што знаш?“ „Знам е ће доћи!... Поручио је по перјанику, а кренуће послије летурђије!“ Сви се обеселише. „Богу фала!“ рече сердар.
Има млијека и сира и љеба доста, па што ћеш више!“ „Добро, добро!“ одговори сердар. „Одите унутра, сједите! Јанко ће доћи, кад мало отпочине.“ Посједаше. Стара и оне двије, уђоше и оне, па стојећке гледаху странце. „Гле!
Па... па, Бог зна, с временом, могао би доћи још једном да... нас видиш.“ Опет замукоше. Она се диже. Јанко је повуче за руку, али се она бјеше укрутила, те и он
Мјесец, стари лукави мјесец, још је мало шкиљио. Вичан љубавнијем тајнама, знао је ваљда, да ће се до тога доћи, па кад видје то, онај час утону за брдо и њих остави у јутрењем сутону.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); из хазардних игара (бити у були, последњи адут, играти ва банк, итд.); из страних језика (бити шик, шворц, лихт, доћи на сицер итд.
“ вели морка кад снесе јаје; „видим Тител!“ кличе шева кад узлети изнад војвођанске равни; „Отићи ћу чак, чак, / И доћи ћу сад, сад, сад).
Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву! — казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог!
— Ко људе не слуша, ни човек није. — Тешко је човека наћи, а лако познати. — Мука је до човјека доћи, а од њега ти је лако. — Добру човјеку све добро стоји. — Смрти се не бој, но зла човјека!
— На свом кориту свако псето најјаче. — Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи. — Свуд је добро, а у дому најбоље. — Мој стан, ја бан. — У своје воће кад ко хоће. — С туђег хата насред блата.
— Имају ли дјеца крува? — Јок, валај! — У зли час се оженио! — Јесам, валај. — Игра мечка пред чичином кућом, — Доћи ће и пред нашу. — Како тамо, бако? — Како коме драго. — Како ти је име? — Ислам. — Тако сам ти и сам.
Дан по дан, доћи ће и Ђурђев дан! — Говорила с јесени, у петак, мајка удовица ћерци која је требала да се венча о Ђурђеву-дне, тешећи
— Ну, стид вас било, а све бабе у моме селу знаду. 6 Питали попа црногорскога: — Кад ће, попе, ово Божић доћи? — Како ми је виђет на фаџолу (граху), ове га године не долази. 7 Питали сељани попа: — Знаш ли писати?
Виле се легу у вилинским планинама, гдје човјечија нога не море доћи... Оне се замећу од росе, па се у некаквој чудноватој планини на некакву чудновату дрвету одгајају...
кише) Кад се жени Ибар, вода ’ладна, Он позива кишу у сватове — А киша му на то одговара: — „Не могу ти у сватове доћи, Јер ја морам Ужицу на вашар!“ 2. ЉУДИМА Рђавој ткаљи Нова ткаља, нова натра, Цака! цака! три дин лакат!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи, доклегођ ти не дођеш; а ти се начини
Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?” А пси одговарају својим језиком: „Дођите да бисмо се и ми најели!
” А слуга му одговори: „Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде не ће доћи.” Он сиромах кад то чује не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости.
Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
за руке, па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те она сила не опали, ходи сакриј се.
за руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити да те оном силом не опали, ходи сакриј се.
У двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај | огњевити, све ватра из њега сипа, рада бих те заклонити, да те оном силом не опали, ходи сакриј се.
Сав вашар чудиће му се. А мој ће мајстор доћи да купи коња, и штогод зацениш он ће дати. Али се немој Шалити да му даш улар, него кад новце примиш, одмах ми улар
Ни њу не ће моћи нико купити, а мајстор ће мој доћи, и платиће штогод зацениш. Али не шали се не даји му кључеве у руке, него кад новце примиш, удри кључевима о земљу.
Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру.
„Е,” одговори им змија, „ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи.” На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће.
Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони, кад али ето ти месеца, како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: „Овде
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Као када неки болесник или ко има ране, те таји то од лекара, тешко долази до здравља, тако ће и много теже доћи до здравља душе онај ко се не исповеда.
Ако се ко буде саблазнио, али ти се не саблажњавај, јер ће доћи Господ и неће закаснити, и да чујеш овај глас: „Добри и верни рабе, у малом веран, над многим поставићу те; уђи у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
фиргаз или ферулу почео давати, ја би[х] с њим заједно почео плакати, као да би имао после њега нама[х] на мене ред доћи, добри мештер, за избавити ме од всегдашњег плашења и дати ми дерзновеније, почео се са мном разговарати, казујући ми
У ово време у чаковачкој школи случило се измењеније. Не знам за који узрок Чаковци чинили су доћи наместо старца Добре некога Стефана Микашиновића.
Зато, ко жели к њој доћи, ваља да свуче са себе сва своја мненија и мудрованија, јер иначе неће бити примљен. | О овој потребној и полезној
послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни поп без никаква празника само њему за [х]атар морао у цркву доћи.
Ово говорећи, не противим се да и неженати могу на ова достојинства доћи, ако су добродетељни и достојни”. Јања кулунџија: „Господине, ако то чују наши гречески архијереји да мударствујеш,
сокровиште нашао, заклињући га са сузамˊ у очима да ми дâ савет како би[х] ја могао колико пре у оне блажене горе доћи, гди се човек може попустињичити. Лето, за путовање добро време.
„Кад сте луди, ја вам памети не дадо[х]; идете по сунцу и гладујете, а ја знам добро да та ваша риба неће на мој тигањ доћи.” Ко срећнији од мене!
Ову књигу ко чита са здравим богоданим разумом, и ко њојзи следује, мора доћи к истином богопознанству; и он је (како учи свети философ и мученик Јустин) делом христијанин, ако се словом и не
куд у Турску да одем; да не хитим одвећ с калуђерењем, но да чекам барем јошт три године; а како се придигне, да ће доћи посетити ме. Но, није се предигао, но по малом времену преставио се.
А сад жалим што нисам колико-толико заштедио, те би те сад боље могао оправити; но, с ово мало можеш до Кијева доћи. А онде, ако будеш трудољубив и у науци подвижан, небесни промисал неће те оставити без хлеба.
Познајући чисту истину и не казујући ју, с каквом совестију мислимо пред бога доћи? Како би ко могао по правди рећи да сам јеретик, видећи јасно да ја ништа друго не потврждавам разве чисту евангелску
му с подобном повереностију моју жељу да би[х] и сам рад куд даље поћи и у које му драго место гди се млади људи уче доћи, ал’ не знајући ни на коју страну пута, замолим га да ме поведе с собом до Хорватске, а оданде, што бог да.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста!
Само кад који оболи или кад је коме потреба да се одмори доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој кад се године натоваре на плећи као поменутој осморици.
— рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу. — Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола! Први пут к нама на посило, а Јерковићу?
Бакоња чу само почетак, тј. шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, а кад хоћаше доћи оно што би, можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и прошапта: — Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.
Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!...
Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена. Сиди, одмори се!
— Е, баш ћу тако учинити! — Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч да ћеш ми доћи у госте кад узможеш. Оћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица?
А, збиља, ди си пошâ? Чула сам од слугу да је фра-Брни сасвим лоше, да је при скончању?... Бакоња није могао доћи к себи.
Говорио је да би је купио, јер му је давна жеља да има гдје у селу кућу и мало врта гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па је веровао да ће он изменити живот и доћи памети после разговора с њим, овде у кући у којој се родио, овде где су њих двојица некад разговарали, и молио га да
Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци. Она стоји с рукама на леђима, повијена и строга.
И његове женидбе се бојала: била је убеђена да ће га нека варошанка отуђити. Онда више неће доћи и помиловати је шкрто меком, господском руком по образу.
— Свршен је наш вечерашњи разговор. — Ја сам се овде родио. Ја сам овде... — мрак уздахну. — Ја ћу опет доћи. Ти ћеш у моју кућу долазити. Обећај ми. — Крв нам се с Тошићима меша. Неће бити моји унуци. — Твоји ће бити!
Он не може да хода, и није било као што Тола и други причају. Зато што је он много мањи од њих, и мршав. Ујутру ће доћи отац и видети да је... Може отац и на слами, на простирци, виде ти његову крв. Узео је виле. Не може да их држи.
А ја? И ја. Лумпује, јаловак. Исцурило, потрошило се, и сад ракију сипа у главу и мешину. Знао је да ће војска доћи, па побегао. Док се Прерово не смири, неће га бити. Само, хоће ли Прерово сада поћи за њим, као некад за Василијем?
према Ђорђу, друкчије него раније, знак од Бога, који се сажалио на њене муке и већ сада указује на срећу која ће доћи после ноћи проведене у манастиру.
Горе ће бити ако побегне. Поштен не бежи. Он није крив. Нема никакве везе са очевом политиком. Може му главе доћи што је ишао у агитацију за оца.
С вилама на рамену ишла је брзо и тешко преко њива, кроз кукурузе. Аћим је у Паланци: касно ће доћи. Ђорђе је толико пијан заспао да се ни за вечеру неће пробудити. Више је и не мучи. Осећа да ће бити. Зна.
Био си запустио кућу и послове. Не корим те. Такви смо ми, Катићи. Ти и то што ће доћи на свет, једини сте ми. добро, ето, то за тестамент сам имао да ти кажем — дубоко, изломљено хукну.
Смрт је зато дошла да му га узме. Не дам те, лупи о зид, и једва напипа врата. — Доћи! Доћи! — јечи Симка. Ђорђе је престрашено гледа. Коракну ка постељи. Постиђен. — Не зове тебе — заустави га Никола.
Смрт је зато дошла да му га узме. Не дам те, лупи о зид, и једва напипа врата. — Доћи! Доћи! — јечи Симка. Ђорђе је престрашено гледа. Коракну ка постељи. Постиђен. — Не зове тебе — заустави га Никола.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али до ње је тешко доћи. 3ато је оних који знају тајну речи тако мало! — Ако уопште и постоји Сребрна ружа? — обрати се дечак Вечерњем облаку
Видео сам јаје како се отвара и неког у себе увлачи, гунђајући: — Доћи ће она, доћи! — Зашушта ветар крилима, па полете у Земљу ледених брегова, а лепотица пође да тражи Камено јаје...
Видео сам јаје како се отвара и неког у себе увлачи, гунђајући: — Доћи ће она, доћи! — Зашушта ветар крилима, па полете у Земљу ледених брегова, а лепотица пође да тражи Камено јаје...
Ставићу те у кавез и водити по свету. Свако ко буде хтео да те види, мораће да ми плати! Тако ћу, ваљда, доћи до брода! — Поклонићу ти три брода, само ме пусти! Поклонићу ти девет бродова, ако обећаш да ником нећеш нанети зла...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одавно је слутио да ће доћи. На путу из Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је
То се време дуго чекало. Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера.
спава, сан му је миран, а ископане грудве земље миришу на преисконску, самртну мемлу, а нешто што тек долази, што ће доћи, гомила се, тмасто и нелагодно, у далеким просторима, и смешно зуји, као опомена, а једна се глиста, дебела и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Биће мање суза И више св'јетлих и спокојних ноћи... Свикни на одмор под теретом уза! Истина једна и сама ће доћи! Зови се Љубав!
А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару славу, Добиће нови глас. А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво!
- Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи. Ђ. Јакшић XXXИX НА ЛИПАРУ И ВЕЧЕ Јесте ли ми род, сирочићи мали?
Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе? Кличе л' вила из србинских гора? Је л' већ ора која доћи мора?
“ „Што не могох - ти ћеш моћи!“ „Куд ја нисам - ти ћеш доћи!“ „Што ја почех - ти продужи!“ „Још смо дужни - ти одужи!
Продужи власт, ноћи чаробна! Скоро ће зора доћи, Већ дишу јутарњи лахори, И ја нећу моћи Поцрпсти богатство сласти, Којим су препуњене Усне и груди њене... М.
Ј.Дучић ЛXИИИ МОЈА НОЋИ... Моја ноћи, када ћеш ми проћи? - Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? - Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавит'? - Никад! Моје небо, кад ћеш ми заплавит'? - Никад!
Пуна носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, К'о поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна!
Сурови ће дани доћи и узети Сваки по свој део од срца што бунца, Што жели, што моли; а ти ћеш се пети, Пети непрекидно до кобног
зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји к'о бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура.
Ја жену тражим, снаге и полета! Моја је љубав од овога света. М. Ђурчин ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ (1-З) 1 Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом И мећавом злобном.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Што се више творенијем пружам, све се њино царство умаљује; вријеме ће и к тој цјељи доћи да се бездне мрачне освијетле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„И ја сâм сам много размишљао о тој ствари и увидео да Земља мора имати облик лопте којој се, путујући, не може никад доћи до краја њене површине. Та сфера је, као што сам већ растумачио, најсавршенији геометриски облик“.
- Многе, одличне званице доћи ће ми данас на вечеру, гозба за такво друштво треба времена да буде спремљена као што треба“.
После доручка опростише се они срдачно један од другог. Хипократес обећа да ће опет ускоро доћи. У уговорено доба појави се Хипократес пред Великим Сенатом Абдере.
“ „То нико не зна, па ни сам Платон. Опраштајући се са својим ученицима, рече им да се нада да ће за годину две опет доћи кући“. „За годину две...„, рече размишљајући Аристотелес. „То ми није криво.
До тог сазнања немогуће је било доћи путем искуства и мерења. У Платоновој школи стресла је геометрија са себе све своје некадање емпиријске елементе, и
„Искрено да ти кажем, не разумем што говориш“. „Свеједно. Иди мирно својој кући! Пре но што падне ноћ, доћи ћу до тебе и донети ову трубу са пропратним писмом“. „Али ћеш и ти са мном на лађу?
он виде витезове у спреми за рат и наслика га пред собом у живим бојама, говорећи гласно преда се: „Дон Рамиро доћи ће, сав задуван, мени. „Еј, Мардохају! Треба ми нов коњ за јахање“.
„Јесте!“ „Дабоме!“, викнуше њих неколико. „Он ће нам“, рече администратор, „зацело доћи у помоћ“. „Када?“ „Кад на врби роди грожђе!“ „Не липши, магаре, до зелене траве!“, викаху већници један за другим.
“ „Из Мађарске“. „Из Мађарске! - Опасно због Турака, али одлично вино“. „Кажите, молим вас, како ћу најкраћим путем доћи до Универзитета!“ „Е, пазите добро! Пођите овом уском улицом док, на другом ћошку одавде, не опазите једну пекару.
Пођите овом уском улицом док, на другом ћошку одавде, не опазите једну пекару. Савите на лево, па ћете доћи право до Универзитета“. Кренем тим путем, али се заустављам код пекаре.
Кад свршисмо са ручком, мој нови познаник ми рече узнемирено: „А мог оца још увек нема! Сам Бог зна када ће доћи. Кад оде у царске дворе, чекам га често сатима“.
Коглу, стасит гојазан човек, са доброћудним ружичастим лицем и црвеним носом, осмехну се весело: „Не беше лака ствар доћи овамо, драги моји! Тридесет и две миље на рђавим путевима, по магли и зими. Ху ху! Промрзао сам до костију“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И љуби му руменим и врелим уснама чело које се ведри. А кад се растану, о, нов живот који ће доћи испуниће њен, сав од слатких успомена на необичну љубав ову у црном павиљону, у коме је она била срећна кад су сви
Али она оста при своме и ја сам морао доћи да ме види. Каква умиљатост, каква нежност, каква осећања! Шта је мени било да посумњам?
А како се програм већ ближио крају, то сам све више веровао да она и неће доћи, па сам се чудио како сам се и могао заносити оном надом.
После рата нарави су се чудно измениле (и то је стара фраза али је и она морала доћи у низу мојих мисли), и од наше покорне српске жене пре рата, ви данас имате жену бунтовника.
Сви ће они доћи и руку му ћутећи стегнути, и понеку утешну реч казати. И председник суда ће му свакако неку утехицу рећи, и мање ће се
А чим стигне и у кућу ступи, доћи ће пре свих прве комшије, којима ће до ситница о ненаданој несрећи морати да прича.
сећао сам се хиљаде лепих ствари које нам живот пружа, и коса ми се кострешила при помисли да ми животу тренутно може доћи крај.
дакле; јер не треба да се вараш и да мислиш да суд, осим твога признања, нема и других средстава помоћу којих ће доћи до материјалне истине... А за то време док председавајући поучава оптуженог мајор Таса трепће и накашљује се.
Ја ни сам не знам да ли ће ово писмо бити кратко или дуго и да ли ће ти уопште доћи у руке, јер ћемо, можда, у борбу која се на наше очи води и сами ступити ако трупе које су пред нама не буду довољне.
нити каже ко шаље, нити кога шаље, ни зашто, и затвара важно писмо и даје Сими, те овај, сав радостан што ће најзад доћи до некога посла, узима га, благодари, и још сутрадан првом лађом путује у Шабац Лази Бркићу.
надајући се да ће рукавица ту остати, и да ћу, можда доцније, кад понова овуда будем пролазио, до ње ипак некако доћи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И хоће ли икад попустити тиранија те нехотичне меморије, хоће ли икад доћи дан кад се тога нећу сјетити? Већ сам готово очајавао. И, разумије се, најзад је тај дан дошао.
Узалуд. Парбеници су упорни, и суд је остао при томе да морам лично доћи. Одвукли су ме на судско наличје преко бријега, и тако сам још једном имао прилике да видим црвену кућу међу
Био сам задовољан да вам усадим бога барем и само као један „садржај свијести”, увјерен да ће све остало доћи само по себи, кад и ако има да дође. Мислим да никад нисам био загуљен.
А мало затим, истурит ће на сунце свој носић и човјек-умјетник. И одмах ће започети стилизација. Још мало — и он ће доћи на идеју да свој јучерашњи тêте-à-тêте са смрћу „умјетнички преобрази”, да га „транспонира”, да га у нешто
И прилично нам поуздано наговијешта да ће између човјека и његове умјетности кад-тад доћи до лома и разиласка. Стара, вјечита антиномија у умјетнику!
Народ се стрпи и шути, а у себи мисли: чекај, чекај, доћи ће и мој час! Па кад ослути моменат њене слабости — обично то бива у ратовима и великим кризама, у пошастима,
За то је најлакше! А умјесто израза „бесмртност” доћи ће, рецимо, израз „бесконачно трајање”, или „вјечита регенерација”. Тако.
Да Аменхотеп Четврти, Карло Велики, Луј Четрнаести, Лудвиг Баварски, и сви други који ће још доћи, постану савременици?
Ти је готово и не познаш!“, јављала су писма. „Хоћемо ли и ми најзад доћи на зелену грану? Хоће ли доћи дан да се и ми сакупимо на једном мјесту? Није ли и тебе већ заморио тај живот?
Ти је готово и не познаш!“, јављала су писма. „Хоћемо ли и ми најзад доћи на зелену грану? Хоће ли доћи дан да се и ми сакупимо на једном мјесту? Није ли и тебе већ заморио тај живот?” Дошло је и то.
Као да га је неки промисао и насунчао толико, и насуо му главицу том сунчаном пљевом, у приезрењу оног што ће доћи. А онда — сунце је наједанпут ослијепило.
Знам, људе нужда нагони на то. Услови борбе дају им ниска чела и тврде лалоке. Хоће ли икад доћи вријеме кад ће човјек моћи да хода отворена погледа, без икакве затајиване мисли, без хиљаду страхова у души, кад ће
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим. Звао сам те само да ти кажем: сутра ће доћи Трбушничани да познаду своје ствари, и ти ћеш одмах у окове.
Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и плашљиво запита: — Камо Вуја? — Сад ће он доћи, не брини ти. Склони се у собу, док он не дође.
Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник. Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени
Али то неће још, можеш се ти слободно предати... — Доћи ће и та наредба, не бој се. Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. — Шта, зар си почео? — викну ћато.
»Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...
— Не зна за цело, али мисли да ће на Букуљу и Кленовик. — Добро. Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. — Хајде сад, пожури!
— Море ништа... здравља ми!... Срели се на путу, па ме пратио до Главице... Пита за све.. После узе да комендија: »Доћи ћу, каже, на јесен да те просим или да те отмем«.
На вратницама, куда ће Никола доћи, беху прикривени Ђурица, Пантовац и Новица. Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу
— Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица. — А доћи ће, море, данак, кад ћеш виђети колико вриједим. Сад нећу ништа да ти кажем...
Све је тако... то је истина, али ти не мореш с оним курјаком изићи на крај. То ја знам, и знам зашто .... вјеруј ми. Доћи ће дан, вељу, па ћеш и сам све разумјети и виђети, а дотле га мораш заваравати.
Једнога се зла опрости, а стотине других, мањих и већих, рађаху се... Докле ће се овако ?... Кад ли ће доћи дан да и он положи своју уморну бујну главу, да се и он одмори?... Вујо оде...
хи-хи-хи... А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила! Обећа ми да ће доћи, чим је зовнем... — А Станка, болан, шта ти она вели? — Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар јој притрчи у помоћ. Кад је девојка дошла к себи, запита га: — Како си могао овамо доћи, и како те џинови нису растргли? Петар јој одговори: — Бог милостиви био ми је у помоћи.
Ти служиш врага; он је отимао и неће доћи док ти не прође година, а ти не знаш кад ти је година. Старац му рече: — Не знам.
Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама? А пси одговарају својим језиком: — Дођите, да бисмо се и ми најели.
А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад овде неће доћи. Он сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од муке и жалости.
Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су њихови двори.
Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с оног језера. Сутрадан царев син оправи се опет и пође с овцама управо к језеру.
— Е, — одговори им змија — ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи. На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће.
Месечева јој мајка одговори да се мало склони за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони. Кад али ето ти месеца; како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: —
А мати му одговори: — Нема, синко, никога; та овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи? Месец јој опет рече: — Има, мајко, има, него нека изиђе слободно, нећy јој ништа.
Ветрова јој мајка на то рече: — Уклони се малко за врата, рајска душице, јер ће сад мој син срдит доћи, па те може сву издрапати. И она се склони за врата.
А она му одговори: — Бог с тобом, синко! Овамо не може ни тица долетети, а како ће рајска душица доћи? Ветар јој одговори: — Има, мајко, има, већ нека изиђе слободно, нећу јој ништа.
— Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад, овај час да је водим, јер ја не чекам, ни ти ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам. Вели најстарији брат: — Ја је не дам.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Отићи ће борба. И доћи ће сни И љубав и радост под твоја окриља, Мој завичај неге, где ми одмор спи. Још нам душе могу да дрхте од
Нама сад не треба Загрљај и цвеће, Да украси младост, сумњу поколеба. Нама доћи неће Снови што се крију, Забуна живота коју крв покреће.
са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла.
ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ Увек у средини која рани чамом, Ја нисам веров'о да ће доћи икад Растанак са пустом и суморном тамом; Веров'о сам сунце доћи неће никад.
у средини која рани чамом, Ја нисам веров'о да ће доћи икад Растанак са пустом и суморном тамом; Веров'о сам сунце доћи неће никад.
Сунце доћи неће дане да озари, Да застали живот покрене на боље, И земљу коју су повели возари, Неутешно мали и болесне воље.
Ил' страдање дуго? Ја нисам слутио да ће дани доћи, Велики и вечни, баш у моје доба, Двоглави орлови да ће редом проћи Око свију глава, преко сваког гроба.
стоји тако, сузе му се лију, И његово срце овако уздише: “О велике земље, о Српски Народе, Када ће и за те доћи живот прави? Што судбина крије буктињу слободе? Велико пролеће кад ће да се јави?
Али место оних, са ратног војишта Што се нама никад повратити неће, Што за земљу мреше, што их земља узе, Доћи ће црнина, бол, јаук и сузе, И вечно сећање за надгробне свеће. 11. АВГУСТ 1913.
Већ клонуло тело; Дише се тешко; дрхте руке моје; Очи гледају... чека се опело. Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео.
Већ клонуло тело; Дише се тешко; дрхте руке моје; Очи гледају... чека се опело. Није још дуго — доћи ће и оно, Доћи ће светлост, дан мутан ил' бео И много света. Удараће звоно. И ја ћу затим иструнути цео.
Отићи ће борба. И доћи ће сни И раскош и живот под твоја окриља, И завичај рада, где нам снага спи. У кући под небом пуној сунца, биља, У
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Мир једино може доћи као природна последица свестраног просвећивања и стапања раса, а ми смо још увек далеко од тог сретног остварења.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сава знао. Уверавао сам је да ћу са њеним благословом и помоћу божјом свакако доћи до успеха и обећао јој да ћу се ускоро вратити обогаћен великим знањем и почастима.
Често сам се сећао и Џимовог пророчанства, да ће једном доћи дан када ми улица Кортланд не може више да пружи оно за чим жудим. Осетио сам да је тај дан већ врло близу.
Осећао сам да ће доћи до кризе, што се и догодило. Винтроп је одједном одбио да и даље ради уколико се његов програм рада из темеља не
коју смо назвали ”пророчица”, предсказала је да ће све, горе на небу и доле под морем, што је у власти Нептуна, доћи на поклоњење њему и његовој веселој војсци, када гласници пренесу вест о томе да њиховим воденим царством победоносно
у Војводини могу још увек мало причекати на своје национално и политичко ослобођење, а био сам уверен да ће до њега доћи само ако усвоје америчко гледиште о слободи.
Имао је своје циљеве и знао како ће доћи до њих и они му нису били недоступни. Сигурно је да сам ја знао много више од Гавре, али моје знање није било одређено
По мом мишљењу имао сам много више циљеве у животу од Гавре, али нисам знао да ли могу доћи до њих. А ако их не могу остварити да лије напор вредан труда? Пре два месеца тако што не бих помислио ни у сну.
Из тих извора доћи ће снага и нада за већа достигнућа.” Делимичан одговор Тиндала на ове изјаве био је следећи: Велика би била ствар за
доба није нимало лако било убедити људе да је наука о електрицитету, са њеним тадашњим применама, или са онима што ће доћи касније, довољно важна да треба да постане засебан одсек као, на пример, грађевински одсек.
поздрав Франклинове отаџбине, и њену поруку да ћете, посвећујући своју душу онаквом идеализму као што је амерички, доћи до најмоћнијег оружја за одбрану судбине ваше младе државе.
Замолио сам га да сачека двадесет четири часа па ћу му онда саопштити одлуку. ”У реду”, - рекао ми је и обећао да ће доћи сутра у исто време.
Када се овај идеал има у виду, онда нема говора да може доћи до сукоба науке и религије. Дубоко сам уверен да у Националном савету за научна истраживања имамо организацију која
Ћипико, Иво - Приповетке
Најпре искрцала се варошка чељад, а за њом наврвише Загорци. Отимају се ко ће пре, као да неће на свакога доћи ред да изађе. Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње. Мрки су и озбиљни.
Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима. Приближе се некој женској. Један се од њих уозбиљи: —Хоћеш доћи у мене на радњу? упита је, гледајући је безочно равно у очи. Она се збуни, па ће измичући: —Што не бих?...
Оним јогунцима завртило. Враг им не да мира, те ће из даљега, измичући, у један глас: —Еј, хоћеш доћи? —Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац.
Разленио се... —Шта знам ја... Боли.... Жупан се смисли и окрене Цвети: —Довишћу му ликара — и онако обичава доћи у господара... —Да—ну... Бог ти дао! — жељно га ухвати за реч. Око десете дошао је лекар са жупаном.
Није јој се журило, мораше је брига: како ће без пара доћи болесноме човеку? Одлучи да за који дан потражи рада у вароши.
Тако, у двоумици што да уради, иде даље и мисли: „Доћи ће и за то згода!” Још му је пред очима мали комад цесте, па да заокрене пријечицом, и, сигурно,изићи ће пред кола.
— замоли га дјевојка. А кад га Спасоје угледа да хоће да изиђе, каже му: —Не иди, имам да ти нешто повјерим... . —Доћи ћу свакако по подне да вас видим, — добаци он смијући се и изиђе на улицу.
— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа.
И у великој чежњи што је мори не налази утјеху но у нади да ће он опет доћи. Чамац приступи к обали. Девојка се диже, прва изиђе на крај и чека Марка док уреди бродицу.
Изиђоше на улицу. Жижица у путу опази да га жена прати и окрене се према њој. — 'Ајде ти дома, ја ћу доћи!... Ово су наши, мушки посли! — Како сте сви вредни! . . Биће како он хтеде, одврати она с увјерењем и поврати се.
Дум Андрији чисто је жао што их не може да разувјери и на своју предобије. Да је знао да ће до овога доћи, не би био ни наручио нови кип —наручио га је с разлога што је стари био већ оштећен и неприкладан за нови отар.
тлеху своју робу; данас се не задиркују, јер им је трговина различна; трпљиво ишчекују купца, макар да знаду да неће доћи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
предвидети какве ће се све недоумице и потешкоће појавити и до каквих ће промена у језику морати раније или касније доћи.
живот променљив као месец; дванаест звезда на њеној глави значи дванаест Израиљевих племена, после којих ће доћи дванаест апостола (што је и знак саборног јединства).
Тако се, рецимо, стих „Ко ти рече, пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече!“ из „Путника“, познат по томе што је збуњивао савременике56, једноставно наставља,
несугласица, Зоран Мишић је тада усред полемичке јарости свесно и упорно образлагао због чега неминовно, нужно мора доћи до измене језика српске поезије.
Отуда и може доћи, на пример, она Малармеова музикална мисао; отуда су и необични ритмички ефекти Владимира Мајаковског, а посебно
М. Лотман чију књигу Предавања из структуралне поетике понегде у часописима цитирају. Ни у библиотекама нисам могао доћи до ње, па сам се пожалио Никити Иљичу Толстоју, који ми је одмах из своје библиотеке донео књигу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Нико ме на телефону није тражио? ЧЕДА: Јесте. Неки др Нинковић. ЖИВКА: Је л' рекô да ће доћи? ЧЕДА: Јесте. ЖИВКА: Баш добро! ДАРА: Ко ти је то опет? ЖИВКА: Секретар министарства спољних послова.
ЖИВКА: Није потребно, јер ствар је већ потпуно уређена. Данас ће већ доћи младожења на виђење са девојком. ЧЕДА: Ама, којом девојком? ЖИВКА: Па са твојом женом.
Данас ће већ доћи младожења на виђење са девојком. ЧЕДА: Ама, којом девојком? ЖИВКА: Па са твојом женом. ЧЕДА: И доћи ће овамо Никарагуа да је гледа? ЖИВКА: Разуме се! ЧЕДА: Е, то је лепо! Слушајте, па треба казати девојци да се обуче.
ДАРА: Зар ти, бога ти, узимаш ту ствар тако озбиљно? ЧЕДА: Па како да је не узимам озбиљно кад ће тај Никарагуа доћи сутра да те гледа? ДАРА: Може он мене гледати колико хоће, питање је хоћу ли ја њега гледати.
” Хвала лепо! И ако она почне тако, може још доћи зубноме лекару и рећи: ја сам, знате, дошла да ми пломбирате зета. ДАРА: Боже, Чедо, шта говориш којешта!
тренутка тебе не сматра за свога зета; с тобом не жели више ни да разговара као са зетом и, ако имаш што с њом, можеш доћи само као странац, поднети преко млађих визиткарту и молити је да те прими – и само званично да разговараш са њом.
А јеси ли му казао да га више не сматрам за зета? ВАСА: И то, и рекао сам му да само званично може к теби доћи ако има што. ЖИВКА: Добро си му казао. ВАСА: Слушај, Живка, ја сад треба да доведем фамилију.
ЧЕДА: Због вас, Анка. То је моје свадбено одело. АНКА: Е, то ми је мило. И тако обучен доћи ћете и тамо у моју собу? ЧЕДА: Па зато сам се и обукао. АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Доћи ћу кад вам кажем.
И тако обучен доћи ћете и тамо у моју собу? ЧЕДА: Па зато сам се и обукао. АНКА: Је ли истина? ЧЕДА: Доћи ћу кад вам кажем. АНКА: Још данас? ЧЕДА: Па да, још данас. АНКА: Још сад може бити?
ЖИВКА: Шта ћу покварити? АНКА: Господин ми је казао да ће после разговора са вама доћи к мени у собу. ЖИВКА: Рекô је? АНКА: Да. ЖИВКА: Добро, реци му нека уђе, примићу га!
ЧЕДА (устаје): Дакле, шта да кажем младожењи? ЖИВКА: Нека иде до ђавола и он и ти! ЧЕДА: Он би желео доћи на виђење. ЖИВКА: Вала, јеси ли чуо, Чедо, не била ко сам ако ти не одеш на виђење у Ивањицу.
ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет, дабоме, него ваљда да га гледам и даље у кући. Уосталом, још данас ћеш ти сама доћи к мени и молити ме да те спасем те битанге. 'Ајде видећеш! Не била ја која сам ако још данас ти сама не молиш!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
богатство, што се погрешно може тумачити; могу је удати за најнеугледнијег човека у махали, чак за слугу, али ће с њим доћи и пород нежељена порекла; напослетку, затворили су је у кућу и довели Парапуту да целог века само њега двори и чува.
исказом чува модалност и експресивност тога исказа, али није довољно проучено до каквих све промена при томе може доћи у конструкцији реченице. А то је за тумачење, па и вредновање Станковићеве синтаксе, мислимо, од особитог значаја.
У њена спарушкана недра, плакала је, вила се Софка обезумљена. Јер оно „што је знала, слутила да ће доћи али ипак до сада још било далеко, ето сада већ је ту, дошло је.
Ни до једног се од тих опажаја не може доћи споља, него изнутра, из лика, из телеснога самоосећања. Премда се споља даје, у ауторово име, опис се код Станковића
Стога и можемо најлакше до њих доћи, и расветлити их, ако пред очима држимо цео призор и у њему пратимо Софкино кретање.
При томе опет може доћи до понављања, и у понављању до могућег спајања два различна опажаја: субјективног јунаковог и објективног ауторовог.
И онда она друга почиње да је теши, тепа јој и милује, да би Софка, као неки кривац, једва чекала кад ће доћи ноћ [. . . ]”.
она, да би све те одговоре избегла, а једнако седећи онако, као утучена, и кријући од Софке очи, само што јој рече: - Доћи ће опет!
За време вечере баба је Младена обавештавала о погодби, а он је одређивао време кад купац може доћи по новце, и то у дућан, мада су се новци држали ту, код куће.
као и Вук, неком мутном а неодољивом слутњом, Дафина и Аранђел пресецају границе допуштеног понашања све у нади да ће „доћи у додир са нечим дивним, ванредним”, или бар новим и другачијим, али управо у часу кад им се укаже прилика да то и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Поређаће се око извора насред села гледаници — момци за женидбу. Доћи ће да захите студене воде накићене гледанице и бациће киту тек ишчупана босиљка на своје срећне изабранике.
не легну, Богдана је нешто радила око наћава, колико да забашури и себе и своје дете да је не запиткује кад ће му отац доћи. Чекала је тако да му се придрема и да затражи да га води у хижину крај куће и положи у немеку сељачку постељу.
Не бој се, јака је вјера наша, силно је вјеровање сиротиње раје, моћан је Господ — доћи ће ослобођење, виђећеш што је Србија!...
Подигни главу и не жалости се, јер ја имам још синова а ти побратима, а ваљда ће и какав Србин доћи отуда... из Солуна... Но куд си све, учини ми и последњу услугу — нареди једна кола да пренесем сина...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
шта л’ бијаде? А она ми канда шапће Кроз тишину благе ноћи: „Нећу ти се никад вратит’, — Ти ћеш к мени доћи.“ ВОЛЕО БИХ ЛЕЖАТ’ МИРНО...
„Где си, рибо?“ — „Па ево ме!“ — „Само кад си ту! Морô сам ти опет доћи, ал’ не замери; Моја баба, наспело јој, хтела б’ кућицу, Нашу малу кровињару већ је омрзла.“ „Е па леко, е па лепо!
“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза! И он смеде амо доћи. Таки на поље!“ А господа поскочила на царичин миг, Гурају га, турају га рукам’, ногама.
„Дај, крчмару, бокал вина О поноћи! Да не морам, вели, сутра Опет доћи.“ Пије, пева; пије, игра Чича Мија, Капа му је сад од главе Паметнија.
уранку нова лета: Ако ти Јануар не испуни жељу Покрај свега труда и зноја и жара, Немој да се љутиш: можда ће то доћи Током Фебруара.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Рихтиг, мало нисам заборавила торту, то сам баш сама мислила месити; то је особито јело, јошт ако ће после конфект доћи. Кафа раствара све, даје добро скувати, особито женским персонама. ФЕМА (окренута огледалу): Мико фо!... Мико фо!
А гле, моја Финеска, о бештија једна, да се само не изгуби; ја је морам ићи тражити. Дакле, ја ћу зацело доћи на ручак, немојте се ни најмање сумњати, ја нисам нигда у том моје грубијанство показала.
Кревети морају доћи насред собе успоред, и то један за госте, а други за мајсторицу. Ова полица... МИТАР: Доста, имена ти божија, преврћу
ВАСИЛИЈЕ: Ништа је то, Евице, само кад ти мене милујеш, доћи ће време те ћемо бити заједно. ЕВИЦА: Ах, мој Васо! Ти ме нећеш моћи узети.
О, мој драги! Лако ћу ја без вас живити, али како ћете ви без мене? Доћи ће време, љубићете ви мене у руку и молићете да вас познам. Марш, такво ђубре мени не треба! САРА: Шармант, шармант!
Васа ми је обећао овамо доћи, и ја га сваки час очекивам. Ах, боже, кад ћу га мојим Васом назвати? Онда ћу му тепати, па ћу га звати Василицом!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О неима пута којим би до мене могли доћи Ко пролеће које заборави да цвета сад лежим мртав на северу света Смрти љубоморна највећа моја ноћи!
кажете успаванка То више дан није нити ноћ сном треба дочекати разбојнике птице су небо на југ однеле спавај они неће доћи њихови кораци су тешки спавај љубав иде градом на штакама спавај ал им глас не сањај ИВ Ноћ је пуна мрачних
Краков, Станислав - КРИЛА
Одилази батерија, и односи од сваког по комад поуздања. У души је тамно као и на земљи, јер се ближи оно што мора доћи. Али умор понова наилази и гони мисли из главе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сељани изјављују да ће играчице доћи саме по поклоне, само не одмах, но тек кроз два-три сата када изврше наредне обреде.
Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није била утврђена.
Сигурно да је са домаћином већ говорио о мени пре но што ћу доћи јер се одмах чим сам ушао заинтересовао за моје путовање.
Ако пођете са миом могу вам показати ствари сасвим интересантне, до којих један путник тешко да може доћи. Само, ја путујем на невероватно упрошћен начин: без слугу, без кувара, без боја, једино водећи једног дерана који ми
Онда ће можда доћи нека жена која ће становати ту са мном. Да ли ме разумете? У најдивљијем крају подићи свој дом, сâм; од свога труда; у
врло добро да му је он већ поручио како има да се држи према мени и да нити ме више овај чека да му дођем, нити ће сам доћи да ми се тужи. Пре вечере, за овога краља, захваљујући Н–у, ја сам био администратор, инспектор, на службеном путу.
) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме. (Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.
Место је сад само означено са неколико каменова н са црном плочом на којој се још увек чува огањ. Ако се огањ угаси доћи ће крај свата, и црнци су зато бежећи одатле оставили једну бедну породицу која се наследно стара о пламену.
Његов снажни врат пламти на сунцу. Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих учинио радост и испунио жељу неких младића са мароканских планина.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ако је можно, још друге ноћи; Сваки час може Хаџија доћи... СПАСЕНИЈА: Брата ми пази, Не дај крвнику да га обрани, Ако до лома дође с тирани... (Сви одлазе.
РАДАК: Јесте, од њега. И он те главом лепо поздравља Да га са једним чамцем дочекаш. Могу нам гости доћи однекуд, Па, бо’ме, гледај да је спремљено!... ЈАЊА (у себи): Ово је горак хлеб!...
Ал’ сад се жур’те да што брже до чамца доспете, може и друга потера доћи... То нико не зна, а, богме, ту ти не помаже молитва!... Хајд’ хајд’, хајд‘!... Чамац вас чека, хајд’!...
Сина!... Ох, сина мога дај! ТРЕЋИ ТУРЧИН (уплашено): Ћут’, бабо!... Сад ће ти доћи син!... Ено га, иде! Ћут’, чуће везир!... СТАНА: Нек’ чује везир!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који горе споменух, те се тако и овим путем од Зајечара може доћи Параћину.
000 војника. У случају преке нужде Хрватовићу и Лешјанину може доћи потпора од Алексинца и Делиграда, највише 12—15 хиљада, пошто у обадва места мора остати помало посаде, и од Крајине
Тако ћемо се ваљда продржати до јесени, а онда ће ударити снегови, који ће горе доћи Турцима, разлогореним на отвореном пољу (Зајечар и Књажевац, а и сва села спалили су), но нама у Алексинцу, Делиграду,
Ово ради разумевања онога што ће малочас доћи. Еле, ми смо касали друмом пролазећи непрестано кроз батаљоне који су поздрављали Комарова.
данас не могу ни мислити на нападај, ако не добију откуд свежих Трупа, а колико они знају, те трупе не могу ниоткуд доћи.
Војници веле да на свирање збора и стога нису смели доћи, што су се бојали да то није какво турско лукавство, те да њих по двојица-тројица не западну у заседу каквог повећег
Ђенерал је касао напред, а за њим су јуриле загрејане и расћевлеисане штаблије, гурајyћи це ко ће доћи и стати ближе ђенералу.
Мој предлог одобре. Мртвога Руса његови земљаци завуку у један жбун, с обећањем да ће, ако остану живи, доћи с попом да га опоју и погребу, а сад би, веле, било греxота остављати борбу за живе ради њега мртвог.
Комаров, не дижући са земље оборених очију рече полако, као да је говорио сам себи: — Суђени час не пита кад ће доћи. Он улази на врата без куцања. Али ко му сам иде на сусрет — пре це нађу. Граната није никоме род — па ни ђенералима...
ја признајем, да како у унутрашњим односима једне земље, тако и у спољним односима државе са државом понекад може се доћи до таквог положоја, до таквога стицаја свију околности, да другога изласка нема до крваве борбе.
— А што не обратно? — Зато што не држим да се диктатуром може доћи до уједињења. Не држим ни то да је диктатура нужна после уједињења, али што се мене тиче ја бих је радо дао као
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВ Црна ноћи, ласно ти је проћи, Бела зоро, ласно ти је доћи, Ласно ј’ сунцу просијати грање, Кад не знају шта је миловање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Радовали смо се што је бар неко од нас закорачио у своју земљу. Нисмо ни слутили да ће тај исти Кајмакчалан доћи на крају и нама главе.
Власт, дисциплина, казна! Сад или никад! Увече су сви дошли на време, чак и капетан „Фикус“. Каже, морао је доћи тако рано да би пуковницима предао дужност. Пуковници строги, озбиљни, заузели већ кревете у угловима.
Али командант прекиде наш разговор и изјави, кад већ мора да се иде, онда да идем ја. Објаснио ми је како ћу доћи до положаја. — Најзгодније је да пођеш сада по магли. Али чувај се да се магла не дигне.
Ако је војник, он мисли да ће са овога места најлакше доћи до пљачке. Ако је официр, за њега постоји само фронт и варијете. Средину не подносе.
Свиђа ти се? Он седе на једну троножну столицу, а ја на кревет од дасака. — Јаве ми пре месец дана да ће доћи да ме обиђе командант дивизиона артиљерије. Врши човек инспекцију... Знаш!... — Коста намигну, а потом запали цигарету.
— рече Радослав. — Можда је заспао? — брине се ветеринар. — Ех... сефте је то њему!... Прошетаће се мало, па ће доћи. Пио сам ја са њим толико пута... А, вала, људи, у каквом паклу живи тај горе... да му човек све опрости...
Ћутали смо цело послеподне. Командант који је дошао наместо потпуковника Петра отишао је у обилазак, и неће доћи до сутра у подне. Почео је већ и сутон да пада. Иако ме је ово стање мучило, решио сам да не попуштам.
Уосталом, био сам на путу за Италију и Француску и што бих се излагао опасности још одмах на почетку... Полако, доћи ће ред и на женске. — А-ха!... То, то! На Крфу су сви некако били брижни.
Лука се врати. Тада баш груну хаубица. — А-ух! — узвикну Драгиша, увлачећи цигарету у муштиклу. — Да л’ ће овоме доћи крај? — Сматрај ово од сада као текући посао живота и продужи где си стао. Драгиша настави.
Хајдмо даље. Шта је било са том женском? — Каквом женском? — Море, остави човека нека прича. Доћи ће ваљда ред и на то питање — каже Војин. — Ја то због тебе питам. Видим, нешто много цупкаш ногом — дира га Лука.
Те описе можемо наћи у разним путописима... Него причај онако... знаш, твоје личне доживљаје... — Доћи ће ред и на то. Полако... После пола часа био сам у Риму.
Запитао је на италијанском да ли је слободно, и сео је поред ње. Ја сам остао позади. Упитао сам тада да ли ће доћи још која дама. „Не брини, биће хлеба за обојицу.“ — Ја не волим ортачину ни у пићу, а камоли када је у питању жена...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши, или нос, Или да ће код обуће многи кући доћи бос. 1799. Глигорије Трлајић ПАВЛЕ СОЛАРИЋ ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ Ви велите да је умро Пеца, славни свирац?
Кад усмотрим љубопитство, невешт ћу гди проћи Брзо, нек' јој серце куцне, да ли ћу још доћи. Топле часе, кад с' одмара, умива и купа, Са стадама свуд пландује утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле
пролази; ал’ зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем питомо воће, и тешим се трудом; Сутра ће, кад га данас није, доћи купац; не труне Честит еспап. — Забленем се, одговор оста у усти.
не мари Доброжелатељ: духне ли Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи га, Вичи, зови тог твог красног пријатеља — Јест! Доћи ће, мислиш? — „Не Знам те”, рећи ће. — Редак у Невољи пријатељ.
Кад ће опет данак доћи Да ће моји јади проћи, Скопнит мога срца лед! Кад ћу опет сретан бити С нежностју те загрлити, Сркат с твојих уста мед!
у вечност језде У прах и пеп’о претворит се моћи, И фурије, кад страшном слутњом дрежде, К’о грације за срећу света доћи, Нег’ што ће Милош, витезова дика, Називати се авет одметника!” „То може бити, — али лаж кад стече Вид истине, о!
Тим си ране позледила љуте Од којих ће многа лепа душа Падајући у вртлог несвести Од јадања доћи до скапања, У помисли што се варат дала. Смртна ј’ рана преваром задана.
Тако и мени срце уснама улије живот, Нико не може други доћи до речи лако. Све ми шала слана, и лак несташлук весели, Ал’ на зло ти моје послуша усна срце.
Он ће с’ бринут да сахрани И теб’, баку остарелу: Ми добисмо вољу смелу, Мила мајко, тамо поћи; Могнемо ли натраг доћи, Биће свима дост’ помоћи.
— Ако мене јешче Бог поживи, ја ћу доћи мојој слаткој мајки и сејаћу сам себи колаче, и у плуга искати шчастија.” Да ли ово значи да се Трлајић заносио мишљу
јуна по старом, тј. 29-ог по новом: подстицај за њу одиста није могао доћи из Пеште). Тешко би било веровати да С. Враз (јер из Мамузићевих излагања се види да је заправо Враз онај „почитанија
Волем српске Милице Верни бити друг, Нег’ у туђе краљице Светли доћи круг; Љупки Милке поглед сам Свети раја ствара храм, Вели славног рода син, Славни српски син. Песма А.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Хеј! хеј!... (Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Ту је, дакле, и доћи ће? Баш ми је мило!... Мило? А зашто? Може л’ се мени ишта милити?
ВЛ. ВАВИЛА: Ако ме преживиш! Та не видиш ли, да си сушта сен? РАДОШ: Повампирићу се Па ћу ти доћи реч да испуним! ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежеву. Кнез Ђурђе и Јелисавета. ЈЕЛИСАВЕТА: Тако!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ако и туј ништа не буде, одма' се врати, па ћемо видити шта ћемо радити. Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине.
Ама, не знам, главати и велевлажни, господине, који ме ђаво натента да се удовицом оженим. И најпослије доћи ће ми главе. Писарчић: Зар си удовицу оженио? Давид: Како рече? Писарчић: Зар си удовицу оженио, питам те?
Давид (забринуто): Куд ово оде главати господин судац? Писарчић: Сад ће господин доћи. Давид (у себи): Не слути ово на добро! А, у мој сирац!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дани, уставите свој демонски трк! Младост неће доћи више с венцем ружа, Гробар брзо блатна затегнуће ужа И кô предзнак пашће лист свео и мрк.
Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.
(1917) XXXВИИИ Опроштај ће доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен твог палог живота, Кад избледи младост, потамни лепота И утрне око ватрено и
(1917) XXXВИИИ Опроштај ће доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен твог палог живота, Кад избледи младост, потамни лепота И утрне око ватрено и страсно.
Рашчупане косе, раздртих рамена, Бићеш свакодневна слика ситних жена. Опроштај ће доћи кô пресуда грозна. (1917) XXXИX Зашто кад ме твоја реч горко заболи И када кроз тебе све у мени плаче, Привлаче
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ја ћу тад изаћи пред оца и пред мајку отворено. Ако пристану, зваћу те да одмах свршимо ствар; ако не пристану, ја ћу доћи теби у хотел и пући ће брука каква се није десила откако је света и века. Тада већ ни отац ни мајка неће имати где...
МАРИЦА: А ти немој да доживиш! Не морам ја ићи, може он овамо доћи ако пристајете. АНЂА: Ама како ако пристајемо? Нити знамо ко је, ни шта је, ни...
КАПЕТАН: Па онај, де, што се буниш! МАРИЦА: Јесте, онај Ђока. Ја сам ти казала, мајка, да ће он доћи и, ево, дошао је. Ишла сам и у кафану, тражила сам га. КАПЕТАН: Ко ишао? МАРИЦА: Ја!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
које ће ставити у уста Карађорђу; "Дрино водо, племенита међи,/ Измеђ Босне и измеђ Србије,/ Наскоро ће и то време доћи/ Кад ћу ја и тебека прећи/ И честиту Босну полазити!
појављују се типски ликови у потенцираним ситуацијама, у којима ће те особине доћи до најбољег изражаја. Најпознатији је национални типски лик довитљивац Ера, сељак који победу над противником
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Скори свећа крају, Данак црној ноћи — Ал’ крај моме вају Никад неће доћи! 1856. ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П’ онда збогом, тамбурашу!
Увређено срце моје, У вечитом болу, гневу, Смеха се је зажелело... — Ха! Ил’ можда неће доћи Страшног суда глас ужасни? Можда никад неће моћи Горкој муци и јауку Насмејат се срце моје?... Иди!... Иди!...
ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару славу, Добиће нови глас.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— једнако бришући, прскајући, почиње опет да бесни. Баба га теши. — Биће, биће, Стеване. Него још млад, доћи ће и он у ред. — Аја! Како млад, каква памет да му дође?
Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој. Отац онако стар скоро ће умрети и мати јој доћи ће горе код њих, бабе. А она, Јованка, њих све двориће, слушати. И то како радо, од срца! Знао је све то Младен.
Једнога дана дошао и почео да му прича, управо да га моли. Младен се надао томе. Надао се да ће и то једнога дана доћи, да ће чути како њу, Јованку, удају за некога. И био спреман.
И био спреман. Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се. Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га
Да му није тешко виђење, говор с њом. И зато готово увек, кад год би дошло време ручку, вечери, кад се знало да ће он доћи, она би одлазила од њих. Одлазила, да опет, кад он оде од куће, врати се, седи с његовом матером, раде, разговарају.
Тада ујутру, чим би изишао и сео на ћепенак и почео да пребројава бројанице, знало се да тада може свако доћи да га пита, замоли. Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође. Јутро одскочи. Дан леп.
Али, ипак, трже се. Продужио је даље, пославши ч̓а Марка да иде кући и умиривши га да ће он данас доћи и свршити са њом. Ч̓а Марко оде. Али не умирен.
Сада ће доћи! А то је и опомена да све: вечера, постеље, свеће, све буде спремно да, уморан дошав из чаршије, Младен, ништа не
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и љубавна гатања. Уочи Младенаца мећу девојке прутић од д. преко потока или бразде, па ће им у сну доћи суђеник (СЕЗ 40, 46). На Тодорову суботу хватају се девојке обема рукама за д.
У Босни и Херцеговини к. посаде на Ђурђевдан без корена у земљу, и на коју страну падне, отуда ће доћи сватови (ГЗМ, 6, 1894, 643; ЗНЖОЈС, 16, 159; упор.
С. има улогу и у љубавној дивинацији. Уочи Ђурђевдана бере се струк и посади у земљу: на коју страну клоне, отуда ће доћи сватови (ГЗМ, 6, 643). С. има и апотропајску моћ. На Ђурђевдан ките се њиме ведрице с млеком (Караџић, 3, 122).
Али тешко је доћи до семена, јер б. уочи Ивањдана »обноћ нарасте, цвијета, сазори јој цвијет и опане«. Сем тога, ако се испод б.
Кад лончић — вели Вук у напомени — »стане врети, онда онај за кога се чини мора одмах доћи макар гдје био: ако је врло надалеко, он дође на трсци (мјесто коња) јашући«.
цвет, »од тога часа није више разумевао живине« (ЗНЖОЈС, 13, 1908, 308). Поповци, пак, верују да човек може доћи до п.
Према причама из Алексинца и Сокобање, до р. се може доћи помоћу корњаче или (како се она овде зове) жељке. Нађу се њена јаја и ограде да не може да им приступи.
Ћипико, Иво - Пауци
— говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито. —Па? —Повешћу те собом. Је ли вјера? —Вјера ти је. Доћи ћу! Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи. Па, рекавши , трагом својих стопа поврати се кући.
Миран је. Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради, — одлучио је данас. И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом
тек је натукнуо због чега је дошао и казао им да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба, дођу у варош, — а доћи ће за своју корист.
— вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је за собом у колибу. — Увео сам те да знаш гдје ћеш доћи:. ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... —А куд ти је човјек? — упита је. —Пошао је у варош.
А Маша, ђаво, једнако га дражи. По слуги поручује му да је чека у огради иза цркве: доћи ће на урочено мјесто око двије—три уре ноћи. Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује...
А да бих и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. —Што? Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи? —Не знам... видјећеш, — и насмија се, па пожури да први у суд уђе. На расправу дошао одвјетник из града.
” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити. —Је ли тако? — упита судац Петра.
Потписали смо неки дан протест у име цијелога народа, — прича одвјетник. —Послаћемо га свим опћинама. Доћи ће и на вас. — Какова срамота? — умијеша се у разговор Илијв одвјетник.
А нећу ти оставити луга на огњишту. .. А чије су овце, а? — Ха, овце! Фук је мени за њих! ... Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци него чекати рубача, па опет, знаш, мотао би вук доћи...
доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци него чекати рубача, па опет, знаш, мотао би вук доћи... Ха, ха! Могао би узети ми твога вола, што си ми га дао на изор, узми га! —А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар.
— Синко, позвао сам те — вели му кад га угледа пред собом, — да рашчистимо рачуне... Мислио сам да ћеш сам к мени доћи... Знаш, стари узимао је кад гођ је хтјео, а ја давао... Али треба и враћати...
—Кај се, као што се и ја кајем! ... И прегарај се, као што се и ја прегарам!... Скруши се, јер „скру— шени и понизни доћи ће пред лице божје”!... А све што на спас душе урадимо, никакова је жртва прама жртви нашега откупитеља .....
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш га погледа прекорно, па ипак далеко попустљивије него што га је малочас гледао и упита га кад ће поново доћи. Сваког дана, одговори, све док не смири рану. После ће дати упутства за дале лечење.
Дао је упутства слушкињи Милени и њеном сину кљастом Тихомиру. Неће више долазити. Доћи ће тек за недељу дана да види има ли каквих промена, али се више неће пењати овамо свакодневно као досад.
Знам, чим сазна да је Лауш умро, сместа ће овамо послати неког татиног сина и тај ће одмах доћи. Видим већ неког голобрадог момка како се овуда шеће као паун у светлуцавим грчким хаљинама.
Помислиће да су најзад нашли миран кутак. Овде неће долазити обични мекани, уплашени људи. Доћи ће опаки, неумерени, порочни, они који су се запутили у свет не би ли нашли нешто друго.
Знам да ће доћи, без договора, вучени само предосећањем, онда када овде све буде спремно да их дочека, кад вода позелени, птице кад се
Она ће доћи на белој кобили, сјахаће и привезаће је у честару. Изаћи ће на стену, погледаће узводно па низводно, сешће лаким покрет
Да ли то Матија наговара свога вршњака и брата Доротеја да сутра оде на Мораву, јер: доћи ће она, сигурно ће доћи; ево сад, док лежи крај свога обамрлог кркљивог старца, мисли на то.
Да ли то Матија наговара свога вршњака и брата Доротеја да сутра оде на Мораву, јер: доћи ће она, сигурно ће доћи; ево сад, док лежи крај свога обамрлог кркљивог старца, мисли на то. Данас је издржала, сутра неће моћи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. 1883. ПЕСМА Шарен лептир шири крила Кроз пролетњи свет, Па их свија задовољно Са цвета на цвет.
То беше предзнак, да ће скоро доћи Растанка нашег нежељени час, Кô дим, кô магла да ће радост проћи, И небо да ће раставити нас...
Она је журила нагло кроз трње и густу честу Док мртва уморна стиже у забран скровитим месту, Где кравар требаше доћи. Но њега не беше тамо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
његовог поклопца сместиће камеју са фениксом, а у четири његова ћошка камеје са четири геометра; камеје са астрономима доћи ће на бокове ковчежића.
И Тихо Брахе ми је обећао да ће доћи.“ - „Не знам да ли ће ми то бити могуће, добио сам госте из Дубровника,“ одговори му овај, претстављајући нас грофу.
“ - „Не могу да порекнем,“ одговори му Тихо, „тако је. Идућих година доћи ће до кобних сусретаја звезда. Претстоје нам свађе, немири и страшни дуги рат.“ Сви заћуташе.
процедура не сврши па да тек онда своје предавање продужи; вероватно је мислио да сам негде запослен те нисам у стању доћи раније.
Кад срце закуца, онда памет откаже послушност! Али ћу се ипак одазвати Вашем позиву и доћи Вам у посету у Берлин - у мислима.
Ја му објасних зашто му не могох доћи у помоћ. Егзактне науке нису у стању, поред свих огромних напора који су у том правцу чињени, да нађу икаквог
Велика дела људских руку и разума опустиће и доћи у стање ових рушевина на којима сада седим. Векови ће пролазити. Ледене санте запливаће и у тропска мора, а ледењаци
Ја сам некада, као да сам знао да ћу баш овамо доћи, израчунао да се, одмах иза поднева тог дугачког дана, температура тла око овог зданија попне до 101 града Целзиусова.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КЛИСАР (Ташани): Газдарице, послао ме деда-попа, и вели: ако је толико прешно он ће одмах, чим сврши вечерњу, доћи; али, ако није прешно, онда другог дана. ТАШАНА Кажи: прешно је, и моли га, моли нека дође.
ТАШАНА Неће! Никако не долази. Ето и сад сам га звала, па као увек, само се изговара... Мучно да ће и сада доћи. Неће. КАТА (убијено): »Неће«, чедо? Ех, знам и зашто неће.
Да није деде, Мирона, још би овде било као у гробљу.« А сада све друкчије. Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи.
Ето, вечерас ће хаџи Риста доћи са својима на седење и разговор. И сада ће, после цркве, сви овамо доћи. Чак ће деду, Мирона, са собом повести, да би пред тобом изгледало како их он није грдио. Улази слушкиња.
И онда, зашто да не запевам? Хоћу, певаћу, и сада ево први ћу ја: И вечерас ево ја са мојима доћи ћу одмах да поседим. (Ташани): Ташано, вечерас доћи ћемо. Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику.
Хоћу, певаћу, и сада ево први ћу ја: И вечерас ево ја са мојима доћи ћу одмах да поседим. (Ташани): Ташано, вечерас доћи ћемо. Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику. ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи.
(Ташани): Ташано, вечерас доћи ћемо. Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику. ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи. (Стани показује на Мирона, хаџи-Ристу и остале): Служи, Стано. (Мирону): Узми, дедо.
Улази Стана са ракијом и с чашицама на послужавнику. ТАШАНА Добро ћете доћи, добро доћи. (Стани показује на Мирона, хаџи-Ристу и остале): Служи, Стано. (Мирону): Узми, дедо. МИРОН (одбија): А, не то!
СТАНА (ставља софру испред Ташане и Мирона): Нисам од њега могла, снашке. Знаш га какав је, бојим се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све прегледати, све поклопце са лонаца поскидати — па сам морала (показује на јело) ово
Ох, како би ми било кад би ме неко тако жалио, тако волео, тако чувао; да ми је неког коме бих уморан могао доћи, могао узети му руку и метнути је на своје чело, да ми се охлади, умири.
Мане утрча. РЕШИД БЕГ (показује на пиће): Мане, бре, имаш ли још од ове ракије? КАФЕЏИЈА Има, има. РЕШИД БЕГ Доћи ће моји момци и даћеш им двадесет-тридесет ока. КАФЕЏИЈА Хоћу, хоћу. САРОШ (Нази узбуђено и досећајући се): Шта је?
Погле како се играју. Ништа не слуте. Чекају да им нана дође. А нана им никада, никада неће доћи! Ах! Када буду порасла, деца моја, о нани ће само зла слушати...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али га нико даље ништа не пита. Кад у једној породици почне да не ваља, ћутањем се бар одлаже оно што ће и тако доћи. Сека је сад једино дете у кући, јер је Риста већ трећа година у Пешти, у школи за машинске браваре и фабричку праксу.
После сахране — не пре — да адвокат пише Ристи, а ако Риста не може доћи, онда Секи. Адресе деце своје само је отприлике могао дати. Кућа да се прода, новац подели унуцима.
Па остави све, затвори очи и певуши. Укућани су причали: кад почне да певуши, можеш доћи и викати да кућа гори, она не чује и не одговара.
кући, госпа Нола, једне вечери, подуже је причала с малом о њеној матери, о болесном оцу њихову који ће можда скоро доћи, о чика- Тодору и његовој реткој племенитости.
Онда је дошла његова смрт, и нов „мираз” Талијанки, која је претила да ће доћи, и, или тражити дете или... (Занимљиво је да се госпа Ноли по други пут није дало да оде у свој крај, да отпрати
За све треба стрпљења. Ваљда ће ми опет и доћи. А сада, да ми је, или да та деца брже расту, или да се са мном нешто збуде...
Одлутала и моја керуша, и нема је да се врати. — Твоја керуша, буди без бриге, тамо је иза порте где су и керови, и доћи ће кад огладни. — Одмарај се, Нано, нећу више ништа да ти говорим. — А шта је са Србом? Како ме баш то питаш?
да, поручио ти, Нано, господин Милушић из банке да ће доћи због рачуна. — Па био је јуче, и све смо средили. Шта ће опет?
Фала Богу, кад сам дошла дотле да о томе с вама разговарам, да вас спремам за велике школе, из којих ћете ми доћи готови људи, радост моја велика у старим годинама...
Перчинова крв. Писала је сестри: „Пошаљи ми неко слушче, ако ко хтедне на ову несрећу доћи, и неговаћемо Лазара и трпети га докле год се може. Од тебе сам, Нано, научила да се тако ради у несрећи.
Баба Бранкова умрла пре годину дана. Њен најмилији унук није могао доћи. Сестри Бранковој — ранила се секиром — отсечен један прст на левој руци.
— Никад доћи на ред, а живот жури! И у Павловој кући је било трагова од журбе живота. Фрау Роза ишла лане у Беч код лекара.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он овај предел нимало не познаваше и надаше се да ће му, као Енеју, каква Циганка доћи да му у длан гледи и да му пут покаже, која ће му потом мати бити; но ова га надежда засад изневери, и он, уморан
(као што је познато) само се онда спава кад која добра силфа, која се на јави показати не сме, или неће, ноћу доћи жели и своје љубимце о будуштности известити.
У ову рубрику доћи може да човек често налази оно што не тражи, а каткад што нигда и не би желио наћи. Тако, на пример, кад сека Јуца код
је побегла, јер је она врло просто, и то сљедујућим начином аргументирала: онај који се поплаши, мора једанпут к себи доћи; онај који вришти, мора и ућутати; а онај који бега, може бити уваћен.
ми на памет пада наш покојни отац, који би ми увек кад му се моји поступци не би допадали, говорио: »Еј, мој синко, доћи ће памет, али неће наћи главу.« Читатељи, добро упамтите ово изреченије.
ми на памет пада наш покојни отац, који би ми увек кад му се моји поступци не би допадали, говорио: »Еј, мој синко, доћи ће памет, али неће наћи главу.« Читатељи, добро упамтите ово изреченије.
Мати јој казала да се чистије обуче, доћи ће неки из Вршца да је виде. Ето ти просиоца. Младожења не би сам себе познао како се накитио.
Колико девојака има које сваки дан вичу: »Та оће ли већ једанпут тај суђеник доћи«, и у тој жељи покладе за покладама протичу. Колико ји има што с највећим нестрпјенијем вичу: »Кад ће тај бал доћи?
Колико ји има што с највећим нестрпјенијем вичу: »Кад ће тај бал доћи?« Бал долази и пролази, али без да су њиове ципеле патосу сале досадиле. — Само трпјеније, пак ћемо даље отићи.
) удаја; капу на главу метнути »удати се« (уп. наше народско доћи под капу и нем. еин Мäдцхен унтер дие Хаубе брінген), за капом чезнути »за удајом чезнути«, с капом визите правити »по
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Том приликом је кројач, без обзира на то што ће доћи у сукоб са узвишеном уметношћу, тако испребијао лабуда како може само један човек застарелих погледа учинити.
портрете и композиције а одао се пленеру, искоришћујући као моделе краве, козе и ждребад, уверен да на тај начин неће доћи у сукоб нити са застарелим погледима нашега друштва нити пак са љубоморним кројачима.
— Да. Ми смо знате хиљадама година очекивали, били смо већ нестрпљиви и једнако смо се питали: „Хоће ли ти људи доћи већ једном да нас пронађу?
— Јесте! — Е па, како је он могао потегнути мртав са Марице, где је погинуо, и доћи па убити Уроша? — Не знам! — Е, кад не знаш, а ти читај за време ферија, па дођи накнадно да полажеш испит.
Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу.
Нарочито је мене лично бунило питање: Што ће ми то да знам како се ротква зове латински? Ја не могу доћи на пијацу па рећи сељаку: „Пошто, пријатељу, једна пишла Рапхануѕ ѕативуѕ?
— Да, познато ми је, то сам хтео и да вам кажем... — Ево дакле какав је мој план. Ви ћете доћи к мени једнога дана и часа који вам будем одредила.
Нушић је одиста умро“. Да би се код публике одагнао и последњи траг сумње, могао би, том приликом, доћи к мени и ко од новинара да ме интервјуише.
цвикера по свима – дебата се овако произвољним разговорима може наставити у бесконачност и ми на тај начин нећемо доћи ни до каквог закључка. Мислим да је боље ако будем сваком редом давао реч. – Тако је! – прихвати збор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Следећег дана рано изјутра командант је добио извештај да ће око девет часова доћи Краљ, да обиђе положаје. Тачно у девет дошао је седи Краљ у пратњи ађутанта и свога личног лекара.
А после, ја ћу на све могуће начине гледати да буде као што ви желите. То је и моја жеља. Уосталом, сада ћу ја доћи. 3апитах га шта је после било. — Било је то двадесет четвртог октобра... А збиља, сада ми то паде на памет...
Али се умеша брзо Душан: — Не зна још. Сад ће доћи командант са списком. И заиста командант се појави. Његово, иначе црнпурасто, лице било је тамно.
Попиј! — говорио је командант. И ја накретох онај остатак вина. Онда се извиних како ћу сада одмах доћи са командантом. На улазу у кућу пропустих команданта напред и показах му врата. Он уђе први.
Новца није имао, страни говор није разумео, и онда је размишљао како би могао доћи до пара... Сети се он свога трика, на пристаништу у Сан Ђованију...
Пошто је Танасије испао неки одржач веза између Срба и Енглеза, то ми је обећао да ће једнога дана доћи и до мога пука. Онда поздрави и оде журно. Већ смо се заморили.
Деца су гледала престрашена и нема. Наиђе један од наших, али он заврте главом. — Сумњам, богами, да ће лађа доћи. Таласи су прилични. Запитах га шта да радим са децом. — Није их требало ни водити по оваквом времену.
— И ја сам се чудио. Али питао сам доле у пуку, и они ми рекоше да ће сутра доћи једна француска пољска батерија. Рано изјутра у наш бивак уђе та батерија. Кони снажни, велики. Топови нови, сјајни.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
херој сам на друмовима: Од свега највише волим да се опијем, а после тога још да путујем: Ко ти рече пријатељу, да ћу доћи у недељу, у недељу Дунав тече! Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој!
А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон? Кад војник крепки у реку ујаше, Закуцаће на прозор тад неки смело: Одшкрини да само протне руку Па
Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон? Од љубави, У пролеће или у јесен Смрти димњачке звон чућете; О баснословном његовом звуку крикнуће
се једним уздахом или смехом, Откинувши од притиска Одлетети кроз зрак Зазвучаће име једне паланке пролетњим ехом И доћи ће на домак једном детету, Које бледо Као васкрснути херој јак, Узеће је у беле руке своје па спустити у пас; А један
НАЛИЧЈЕ: Опкољен са свих страна својим самоубиством; Доћи ће пролеће, пуно блата као и зима; Пролеће носи пуне џепове пиштоља; Разбијањем чаша раскрчити места екстази (закон
збио и пројектовао у прошлости, у тренутку кад сам ја дошао до болног сазнања да га нећу моћи уопште избећи но да ће доћи неумитно. Тај интервал између будућности и прошлости, као да никако није ни трајао; не, ни милијардити део секунде.
Тек шкрипање ме врата до пола сна ишчупа; Не могох доћи себи, премда обамрех од ужаса; И најмањи шушањ одјекиваше у мени као лупа, И не знам чега још страшнијег презах у болу
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— шапну Цветак, а онда да то не би личило на прекор — брзо додаде: — И није било тако дуго! Знао сам да ћеш доћи! — исправи се гордо Цветић, а мала скитница задрхта. Је ли могуће да је сто година прошло?
Смејали су јој се људи у лице, саветујући јој да се окане свог трагања: смрт ће и сама доћи, сваком долази! Али, њој није долазила и она одлучи да на другој страни тражи одговор и решење своје муке.
Нестрпљиво је чекала. Али, и Небески Стрелац поручи да на расправу неће доћи. У Небескоме честару појавио се златороги јелен: њему је важнији лов... Великог Медведа није вредело ни звати.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И ево колико те волимо и поштујемо. Знамо да ћеш нам, као сваке године тако и данас, на овај велики, Божји дан, доћи. Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке »масларке«, што знамо да их волиш, а ево и јабуке. Све су руком биране.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када ћеш ми проћи? — Никад! Моја зоро, када ћеш ми доћи? — Никад! Моја срећо, кад ћеш ми се јавиіт? — Никад! Моје небо, кад ћеш Ми заплавит? — Никад!
Хоћу да живим животом човјека: Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да се добру надам Штоно ће доћи кô света ријека Да гријех спере!
'' ''Залуду'', рече глас јој мек, ''Та мене гроб је скрио, И доћи ћу ти ноћу тек, Јер ти си тако ми мио.'' 42 далеко на сиње море Ми смо пловили, драга, У лаком чамцу сами; Ноћ
Но, моја драга, скоро То ће се друкчије збити! На лице зима ће доћи, А лето У срцу бити. 49 Кад се растају двоје, Они се рукују тад, И стану плакат и дуго уз горки уздишу јад.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стева могао онако одлучно и убедљиво да каже сестри на растанку: Кад се роди од запада сунце, онда ћу ти са Косова доћи. На Косову он се бранио не од смрти, него од издајства. Погинуо је чим је њега победио.
Је л' Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин капетане? Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле?
Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж'те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам? А гаврани одговор завршавају речима: Српска војска турску надвладала.
Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж'те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам? А гаврани одговор завршавају речима: Српска војска турску надвладала.
Нити иде Кулин капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит' се надај, нити га погледај, рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!
(Ђерзелез Алија) Дрино, водо, племенита међо измеђ' Босне и измеђ' Србије! Наскоро ће и то време доћи када ћу ја и тебека прећи, и честиту Босну полазити!
Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од године, колико л' ће повести сватова; и да видим Роксанду ђевојку, да је видим и да
Ако њему буде до невоље, да се њему у невољи нађеш; ако ли му не буде невоље, можеш доћи да се не казујеш“. То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо драга; кад ујаку нећу, да коме ћу?
Краљ Вукашин вјеру погазио, те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет ручак мајсторима, јер ћеш своју изгубити главу, зидаће те кули у темеља“.
И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада погинути, зидаће те кули у темеља“.
Биле бере по Мирочу вила, биље бере, често се одазива: „Сад ћу доћи, богом побратиме!“ Набра вила по Мирочу биља, и загаси ране на јунаку: лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него
У себе се поуздати немој, ни у руку, ни у бритку сабљу, ни у твоје копље отровано; Турчину ћеш на планину доћи, хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи: код оружа и код коња твога жива ће те у руке фатити, хоће твоје саломити руке, живу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта мислиш сад? Паприка је љући од праве паприке, пребиће те кад сутра дођеш у школу. — А ја зато нећу ни доћи. Стриц само зину. Тој мудрости он се већ не би досјетио: не дођеш у школу, нема батина, проста ствар.
— Па куда онда мислиш? — Смислићу нешто код куће, на тавану. Ја се увијек горе завучем кад нешто смишљам. — Доћи у нашу дружину — предложи му Стриц и све му исприча о Јованчету и о логору Тепсији. Мачку синуше очи.
Непознати Неко није му више у тмини био за петама. Ђоко је сад имао своју чету и пред собом и за леђима. — Ехе, доћи сад, страшни старче! Гдје си, бабо с торбетином ?!
Иза стијене, са стране, помоли се ознојено лице Лазара Мачка. — Шта то радиш доље? — зачуди се Јованче. — Доћи да видиш. Јованче се спусти у Јаругу.
Тамо га чека неугодно изненађење. Ђоко Потрк јавља да мајстор Мачак неће доћи. Задржао га отац да му помогне у неком хитном послу око једних кола.
— Није. — Е, онда не можеш с нама. Луња се трже, поигра обрвама и намрштено рече: — Нека знате, и мене ће истући. Доћи ћу ја овамо. Окренула се, одлучна и љутита, и без ријечи се упутила кроз Гај. Дјечаци су зачуђено гледали за њом.
Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи. Вјерна куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме
— Сад ће нам наша Лана опет доћи — рече Лазар Мачак. — Мој отац одлази сутра колима по њу. — Е, због тога се већ ваљало радовати.
Кад су се враћали кући, Јованче се одједном приби сасвим близу свог друга и прошапута: — И наш ће Николетина доћи с пушком. — Откуд знаш?! — врцну се Стриц као да је нагазио на дивљу мачку. — Знам. Он мора тако доћи.
— Откуд знаш?! — врцну се Стриц као да је нагазио на дивљу мачку. — Знам. Он мора тако доћи. Откад је видио првог наоружаног војника, Јованче је непрестано замишљао да се и Николетина Бурсаћ, она отресита и
! Не, не, то никако не може бити. Зар онај њихов заштитник, па тако шугаво проћи селом?! С пушком ће он доћи! — тврдоглаво је понављао дјечак и увече у кревету, жмурећи, упорно се трудио да замисли Николетину под пушком,
— запријетише усташе кнезу Ваљушку. — Или ће ово село предати све сакривено оружје или ћемо ми с војском доћи да га од врха до дна испретурамо и претворимо у прах и пепео. X Усташка пуцњава узбунила је читаво село.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те изаради тога, после, на суду божију, све ће те стихије на зло грешним људма устати и хака им доћи за њино зло чињење...
Да кад ти спаваш, еда чујеш ко је на те дошао да те покраде или убије? Тако и тога часа не мош знати у које ће доби доћи ангел. ЗЕМЉА СИ... А земља си, Не вода ни жустро вино, Не по многу времену Опет ти је повратак У земљу.
И многи туштени, уједно страховити који ће ш њиме доћи хиљадом хиљада! АД Непроходна је то дубрава, дубока долина, јака кључаница, непрокопни тамнични дувар, не може се
Тарсијски цари из морских ада, острова дарове хоће му донети, цари аравијсци Исава с пешкешем доћи ће му... Ветрови вијући свакад с водами њихају, голем талас дижу и квар пловцем чине.
ПСАЛМ Ја ћу ући у твој дом Са сваким лепим и добрим приносом И доћи ћу с распаљеним милошћа срдцем Како но с великом ламбадом, ужеженом.
они то Валамово писмо, врло су се бојали мнедући им да ће доиста неки силовит од Израиља цар с војском на њих тамо доћи, те им сву земљу похарати и поробити, које опет под мач дати.
« Зато је то указао Бог пророку Језекилу писати, за знање, јер ће наскоро доћи под Јерусалим Вавилоњани, обсести га и с бојем узети, пак свега попалити, земљу похарати и људе све, које исећи, које
живи гад бежи од њега нит се сми које прикоснути к њему, и волили би — вели — у ватру отпузати неголи под њега близу доћи.
Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран.
»Господине, ако си ти, а ти ми учини то и реци да изађем из кораба слободно ми ступити на море, те да могу по води доћи к теби и састати се на води с тобом!
Те то тога рад господ знајући му његову жустру ћуд и распаљено к њему срдце и рече му: кад хоће може доћи к њему по води. И таки утврди му испод ступања ножна море, да не углиба сниже у воду.
плаху, голему умножи пљушталу врло кишу, тако да нико жив од људи ниоткуд с јабане и ни од које стране, није могао тко доћи у манастир на праздник ових светих мученика, него само сами ондешњи калуђери отпојаше вечерњу с параклисом пресветој
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
другој страни потражи утехе, него је пре тога хтео да јој спреми нешто да га добро запамти, — а за то је, опет, морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити.
Пољубио мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига! Сутра ће, рече, од Замфирових доћи к њој Калиопа, па нека њих две удесе тако да испадне свима по вољи и по хатару.