Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
И поновиле су се, јер то је било неумитно. Нисам ни прекорачио праг, а Драгана и Јасмина, које су мени сестре а Влади и Весни нису ништа, погледале су се преко рамена и рекле: - Ту је!
њеном округлом лицу с очима као у лутке јавило се нешто као осмех, али то није био осмех: као и њихов отац Јасмина и Драгана не знају да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им
шашаву њушку с пегама и огромне, нечим као зачуђене очи, мислећи не пита ли се мама понекад јесам ли ја њено дете. Драгана и Јасмина шапућу нешто међу собом а очи су им као кружићи наливени плавим. - Је ли потребно да га пољубимо?
Пред вратима га је чекао аутомобил, иако је до фабрике конзерви једва шугавих десетак минута хода. Драгана и Јасмина попеше се за њим у ауто који затрубивши ускочи у трећу брзину. Био сам сигуран да их читаво Караново чује.
Само сам се извукао испод маминих дланова и почео да сређујем посуђе унаоколо. Драгана и Јасмина училе су у другој соби и до мене су допирале речи Архимедовог закона: „... ако се неки предмет потопи у воду.
Ћути! Ћути! - рекох себи. - Ако нешто кажеш, он ће остатак недеље провести пребацујући јој то. Ћути. Драгана и Јасмина су разговарале нешто, сваки час упирући поглед у мене.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Казао бих: како је стидна невеста, румена зора, пустила већ из брачне постеље свога драгана — сунце; како се тамо, у оној кући, верни а лењи шаров диже из поздера; како не знам која баба зева и кашље све
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Неке селе у траву, друге клекнуле око цвећа, а треће узеле лишће и њима пуцају, те тако кушају верност и љубав својих драгана. Нагох се на прозор. — Шта ћете? — питам их. — сад ћемо да вадимо мантафу. Знаш ли, да и ти имаш? Метнула је „она“.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
и бива - све зависи од божје воље); ставља се коњу око врата, а везивали су је и људи за мишицу дилберика (дилберка) драгана, миљеница, лепотица долама - мушка и женска горња одећа, обично с рукавима, дуга до испод колена, од љубичасте (мор),
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бол једног јаблана више нас такне, но свеле груди наших драгана. А кад неко што тужно рекне о младости ил животу бедном, наш осмех са страшћу болном али медном заспи, у пропланку
Судба ми блуди по небу ових дана, блага и мирна, кишом опрана, као рука некад по телу драгана. Над земљом више не мирише крин, у пролећу, оштар, блудан, женски.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана. Волим брати по горици цвеће, Нег’ љубити што ми срце неће.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ви ми сву радост моју пренесте, И опет зато уморни несте! Који је од вас блажени ђога Што ј одн'о морем драгана мога? Ил' није један толико сретан?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад се друштво заговори, Ђурица се полако извуче и оде у друго одељење, које га је више привлачило. — Мацо, ево ти драгана! — викну један гост, кад Ђурица уђе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Да не бих погрешио пут, пропустио сам Драгана напред. Нешто лупи... Претрнуо сам и прибио се уза зид. Драган је ишао мирно, руку завучених у чакшире.
Добро би било да мало прилегнете. Рекох му како не бих хтео да узнемиравам Драгана, који целе ноћи није спавао. Желео бих да одем до наше рововске батерије. — А, до поручника Косте „Турчина“.
Или им се наједном наметнула мисао о смрти, те су постали тмурни... Хтео сам да запитам Драгана зашто је паковао ствари. Али он је још увек писао, те не хтедох да га прекидам.
Војници се насмејаше. — Тако... Идите одмах и лезите. А вас двојица — командир показа на Драгана и мене — пођите са мном. Земуница командирова била је осветљена. На столу су лежали његов револвер и шест бомби.
Јер тада сигурно неће више бити ни Драгана, ни онога Косте „Турчина“, ни коњичког поручника Рајка, који замећу кавгу по цео дан, а ни лудога учитеља Стојановића..
Да ли ко види одозго? „Боже, ако те има, спаси их... спаси“ — шапутале су моје усне. Сетио сам се Драгана. Било ми је криво што га нисам запитао да ли има кога. — Ко је? А, ту сам. — Артиљерац осматрач.
Био сам уверен да су уништили бугарске топове, те сам ишао слободно. Стрепео сам шта је било са људима. Мислио сам на Драгана. Војници су стајали у групама и живо причали. Чујем где један вели: — Разнели смо их у парампарче! — Где је командир?
За петорицу нико није знао да каже. У ове нестале убрајали су и наредника Драгана. — Ја сам га видео кад је ускочио у бугарски ров...
Пришао сам... Пред самим отвором, куда су били изишли изван бугарских жица, висило је непомично тело наредника Драгана. Једна рука била је издигнута и закачена за жице, док је тело млитаво лежало. Глава клонула.
њених леђа, климну главом и тихо проговори: — Е, мој, „Баћко“ — тако су звали мачка — нема више нашег доброг друга Драгана. — Лице му је било непомично, али његове очи се овлажише и две крупне сузе скотрљаше се низ преплануло лице.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И ђаче ће видети да је Пачић петраркист (још увек!). Ево имена његових драгана — он их је неуморно засипао стиховима: Ружа, Милица, Елиза, Раша, Лина, Терезија, Евица, Милка, Анче, Персида, Роза,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Татула (смрдац, смрдљика, свињска душица, Шулек). Кад девојка хоће да привуче (неверног) драгана, она му исече три трага: један баци у невен: да би венуо за њом; други у ватру: да би изгорео за њом; трећи у т.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада. Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се болно хори и болнији гласак бива, Ал'
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
једне уске долинице један ужурбани поточић и једна врцкаста стазица, која се привила уз поточић као девојка уз свога драгана.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) батине; јаку лутрију извући »извући батине, зло проћи« (види Вуков Рјечник) ЉУБЕЗНА — драгана, вољена девојка ЉУБЕЗНИ — (1) драган, вољени човек; (2) драг ЉУБЕЗНИК — драган ЉУБОПИТНИ — радознао; занимљив
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије. Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
на везу Најлепша поза у срезу За сликање Друга Марина поза Звала се „Слатка нервоза” Мара на прозору чека Драгана из далека За сликање Откад се удала Мара За Ђуру сластичара Ради на точењу бозе Па јој и није до позе За