Употреба речи драги у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан! И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати!

Тако су, драги пријатељу, судили Маџари Србима, а тако исто и Аустријанци Маџарима. — Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства

бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт. Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега извршити.

Ето, драги пријатељу, са тога ми доброга оца осудише на смрт. Са те големе кривице његове морао сам и ја оставити нејаку браћу и

Видео сам јунакâ. Гледао сам малене српске четице где, као плеву, развеју читаве баталијуне Маџара... О, веруј ми, драги пријатељу, да нема под небом јуначнијег народа од српскога... али ни несрећнијег!...

Ал’ доћи ће дан... и сваки ће народ дан свога васкрса славити! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Нисам могао, драги пријатељу, да ти приповедам о тужној четрдесетдеветој а да прећутим бесну четрдесетосму годину... Обе су ужасне!...

Ето, драги пријатељу, од свију наших вештина песништво је на највишем ступњу: па кажи ти мени колико нас има који бисмо умели и

Она је ућутала, сирота, а по увеломе лицу заиграла је румен која се каткада виђа и на образима умирућих. — Да, да, драги пријатељу, — рече она, — као што је сиромах отац мој у томе тужном часу бола свога прорекао, тако је и било.

После сам осетила како ме љуби... Ах, та хиљаду пољубаца разблажаваше пламен на мојим дркћућим уснама... Не, не, драги пријатељу, то беше један једини пољубац који ми целу горчину мучнога живота и данас на увелим уснама слади...

Ох, да знате ви, драги пријатељу, каква је то наслада пролевати сузе на грудима верног пријатеља ил’ љубавника!... На његовим грудима бих век

— А ја, богами, мислим да ме ви питате да ли познајем кројача Милетића? А ви ме питате за Светозара! То је, драги господине, сасвим друго! Ја брата Светозара не само да познајем, него га и високо поштујем.

Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?... А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!...“ Тај човек беше странац, па је у туђој земљи нашао пријатеља!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

често напомињати и говорити сасвим је отлично од вишереченога, ово је томе подобно: кад смо уверени да смо коме мили и драги, и кад то желимо и томе се радујемо, по сто пута на дан љубезним својим да нас назива, мило нам је чути.

Сад видим да су људи без памети, који толико маре за једну вешт што нит се да изести ни попити.” Наравоученије Драги камен овде значи мудрост и науку, а петао и његово говорење представљају онога који ништа не почитује разве што је

Сјаше, поздрави нас, скине пуне бисаге са седла, дâ коњу пут у долину на пашу, седне код нас и почне ми беседити: „Драги брате школниче, ми се јоште не познајемо, али добри људи ласно учине познанство, брзо ћемо се, ако бог да, и боље

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Цар примети на мени ту забуну и бригу, пак после неког кратког ћутања рече ми сасвим благим гласом: ,Мој драги кнеже, ја се од вас и од тога народа уздам и надам да ћете ви помоћи мојој војсци, мога и вашега непријатеља прогнати.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. — Дај да ијем! — Сад, сад, ага! - виче он и скаче,

— Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла. Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! — Ти си добар човек, ефендија!

Он први треба да ме позна! — рече Маринко. — Не, не, не!... Крви нећу!... Ја хоћу човјешки! — Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! — Ја нећу крви!... Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!..

Он рече да га пусте. По лицу Маринковом познало се да нешто има. – Шта је, Машо? – Добро је, драги ага! – А како је добро? Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мнслио да је Станко мртав.

Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. — А гдје је Лазо? — Богами, драги ага, то ни ја не знам. Побегао је у шуму. — Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! — Хоћу, наћи ћу га!

— Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?... Чекам те, ево, већ два сахата... — Ево ме, драги ага... Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. — Јеси озебао? — Нисам.

Него, данас нам не пође за руком. Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити... Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! — А народ? — Море, растужи се!...

Наједанпут стаде и окрете се Маринку. — Ти знаш шта ја хоћу? — рече. — Знам, драги ага. — Па, де! Реци ми твој план!... — Е, ево ти Црне Баре! Знам је као своју кућу!

Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!... Маринко му пољуби скут и руку. — Хвала, драги ага! То што ми рече волим него небројено благо. Него... — Шта? Шта желиш?... Ишти!...

Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” Маринко га погледа дугим, значајним погледом. — Други пут, драги ага, други пут! — Ама сад хоћу! — Немој! Боле Други пут! — Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...

Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... — Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару... Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... — Је ли, човјече!...

Па саже главу и уздахну... Ивану се готово сажали... Помисли: заиста му је тешко... И рече: — Немој се карити, драги ага, немој! Људи смо, па погрешимо. Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Сачувај га. Можда ћемо му се кад слатко смејати. Твој побратим ВИИ писмо У Н., 17. ВІІ 187... Драги побратиме, Одавно ти нисам писао писма без „свионе косице”, „порумењених и побледелих обрашчића”, „малених ручица да

Просто не треба на њу ни мислити, а то је лака ствар. Твој побратим ІХ Писмо У Н., 14. XИИ 187.. Драги побратиме! То је било овако. Она је била весела, кô што сам ти већ казао.

Му наме іѕ хатефул то мyѕелф Бацауѕе іт іѕ ан енемy то тхее; Хад І іт wріттен, І wоулд теар тхе wорд. Драги побратиме! На сваки начин, ти ниси очекивао тако брзо мојега писма, ниси ни могао очекивати.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

и не зове у сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло

Добили госте, па се ником и не фале! А, а, даћу ја вама! Гледај ти само њи’! Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто наместо гђе Сиде: како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад је таман почела, а гђа

Они су се разговарали о летини, о банатској пшеници и о влашкој пшеници. — И добро је и не ваља, драги суседе — вели поп Ћира — што је тако понела година.

— Е, ви, мамâ увек преувеличавате! — брани се Меланија. — Све вам је та, драги господине, прочитала — вели гђа Перса — све српске, а тек шта мислите за немецке књиге!

— Е, да!? А откуд то сад, господар-комшија?! А зашто као да не можете разговарати?! К’о и досад, драги комшија и колега. — Та...

! Па кога то не би наљутило, рец’те, по души, драги читаоци! Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими?

— Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. Требали смо прво у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро! Ал’ нека, — можемо још све и поправити.

— Можемо, можемо! — вели поп Ћира, омотавајући шал око врата. — Е, па сад, драги домаћине, да се растајемо. Фала на дочеку. — О, на мало, на мало! Камо срећа, па да ме се почешће тако сетите!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу. — Е добро, драги. Сад опет ја искрено да питам шта ви имате? — Имам две куће у О.

због такових гласова одустао, требало га је лепим речима обвезати; зато је Јулка ово писмо Чекмеџијићу писала: Драги господар Чекмеџијић! Ми смо, хвала богу, сви здрави.

— Драго ми је особито. И Гледић се већ вратио. — А, драги Гавро, откуд ви? Драго ми је! Љубе се, а Чекмеџијић се клања. — Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Дакле, друже? — Да, кад се мора онда драге воље! — Драги Јуришићу, теби је лако, сам си. — Ником није лако па ни мени, — одговори Јуришић.

Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што

да сам паметна као ти, па да нађем нове, никад неречене изразе овом осећању, овом блаженом сну, из кога ме ти, је ли, драги, никад нећеш пробудити, је ли да нећеш? Погледај како дрхтим, како сва, сва дрхтим. Осећаш ли како блистам од среће?

Африка

чак без и једног слуге, и утолико више сам што Сикасо није у некоме јединственоме пределу, где би шуме и реке биле драги пријатељи.

Њино врло тамно а ипак прозирно зеленило изгледа, у општем жутилу саване, као скупоцен драги камен. Покоје усамљено, у огромном пространству, нежно дрвце капоке покривено црвеним цветовима. Црни пролазе.

Кажем вам, драги господине, да је Мартиник не само леп, већ и стварно леп. Како ћете се ви осећати дивно тамо са оном младежју која је

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Кирије имон! Господин нотариус, какво је то слово? МИШИЋ: Драги кир Јања, ви знате шта је цар, и царска заповест. Ко против цара иде, може ли се надати милости?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она је рекла, оцу, да жива неће напустити оне, који су јој били постали мили и драги у животу. Исаковичи су били – као неки талас – понели ту лепу, риђокосу, Шокицу. Она је само међу њима била весела.

Он ће их чекати у Токају. Госпожа Кумра плакала је за Павлом, искрено. Они су, пре три године, били једно другом врло драги, иако у томе никакве телесне везе није било.

Посматрајући Божича и Божичку, помисли да они једно говоре, а друго осећају. Каткад су, очигледно, били драги једно другом, а слагали се у много чему.

Никад, да знајеш, нисмо били једно другом, толико мили и драги – твој ми образ, сад, на срцу лежи. Петрова си, али као и моја да си.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Јао-мијао, алај си неправедан, драги мој чича! Ко крао? Ја? Вјерујте ми, никад ми крађа ни на ум није падала. Ја само приђем комаду сланине, додирнем га

Због тога он опрезно напомену: — Молим те, лакше мало с тим твојим ноктима, страх ме је! — А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је, могу се ја овако у мраку заборавити — искрено

Држао се сланине са све четири шапе и само кроз нос гунђао: — Драги мој Мишу пророче, чим се наједем, загрлићу те, пољубити и пролити сузе радоснице због нашег поновног састанка.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: То не, драги наследниче, али сам мислио предусрешћете ме радошћу којом се у породици предусреће у таквим изузетним и необичним

Има ту нешто!” СПАСОЈЕ: Моја ће се ћерка венчати кад је мени воља, а не кад је госпа-Драги воља, а позивнице је лако и по други пут штампати. АГНИЈА: И није то само госпођа Драга.

(Спасоју.) Вратимо се, дакле, малочашњем ћаскању? Реците ми, на пример, мој драги и најближи рођаче, реците ми: хоћете ли и ви што сведочити? СПАСОЈЕ: Какво је то питање?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Чини ми се како је убеђен да је он Евгеније Оњегин. Он? Боже драги! Он који је у Караново дошао одмах после првог светског рата, са женом увијеном у крзно и с две мачке.

Мала црвенкаста, лудо храбра тачкица која се упутила некамо. Боже драги, да није то усамљено и очајно човеково срце које бежи?

Мртви и покопани, са споменицима по парковима, они могу да буду чак и драги! Помислих на књигу коју ћу написати једнога дана. Биће то књига о крви и сексу.

Оно? Кладим се да мала има комисионске груди! Шта, шта си рекао? Ништа. Купи нове уши, Рашо Војводићу. Нове уши? Боже драги, Томо! Узећу и за тебе једне. Има на кланици каквих хоћеш. За тебе би свињске биле сасвим добре. Уши?

- Некакво такво ђубре, драги мој! - Да позвонимо још једном? - предложио сам кад се већ све смирило, али Рашида одмахну главом рекавши да су сад

- Изгледаш као Сијукс Индијанац, Атамане! - Као шта? - Као Сијукс Индијанац кад извади ратну секиру. - Боже драги, Рашида! Говори да могу да те схватим!

Сада сам знао да ће јој рећи, да ће јој изручити све о мени, о писмима и Маркоти, о свим тим глупаријама, Боже драги! - Мислиш ли да она Маркоту чека, Слободане?

Кроз пола сата, кроз сат, у реду, све ово ће се завршити и ми ћемо се наћи на скели. А онда, а онда? Боже драги, како сам стрпљиво чекао крај тог школског чуда, иако то није било једноставно.

То је постепено почињало да ме избацује из коже. Рашида је, Боже драги, па она је морала да стигне! Она би морала већ да је ту!

Нешто слично обећао сам и Рашиди. Рашида, Боже драги! Зашто та шашавка не долази? Да не чека сунце на тањиру? Узех јабуку и почех да је жваћем, али ме је болела кожа на

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Дуго чека, па тек једаред јави му пошта да су новци са писмом стигли. Отвори писмо и чита: „Драги Шамика, Твоје писмо примио сам. Ја сам здрав, но то ме веома опечалило, кад сам чуо да се у мору купаш.

Црњански, Милош - Сеобе 1

У очекивању, дакле, тихе, видне ноћи, почеше да проводе вечери септембарске, не знајући да се, у туђини, њини мили и драги, оставивши мртве, враћају на зимовање.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Девојка која тугује што драги не мари за њу и њену љубав, која се осећа несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да се помири

мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н. за плотом клечи, од срца јечи, црко пуко док к мени не дошао.

“ Ове снажне речи, које девојка са страшћу изговара, верује се, не могу остати без ефекта — драги који за њу не мари мора дојурити ма где се налазио.

Велики број мушких и женских имена настао је од придева „драг“: Драги, Драган, Драгослав, Драгован, Драгољуб, Драгиша итд.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које трепере ваздан као брезе, и месечином се

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Телевизија! Да сам само знао, могао сам још тада казати равно у камеру: »Драги гледаоци, данашњи дан обиловао је догађајима; како у земљи, тако и у иностранству!« Био бих први. Овако — ништа.

Не, нисам себичан: волим да сви виде филмове који су ми некада били драги, али мислим да није у реду што за то више нико не плаћа дугим чекањем у реду и неизвесношћу хоће ли бити карата када

боце гаса, прецртавате једну по једну ствар на листи сопствене заборавности; јесте ли закључали отирач »Добро дошли драги гости« ланцем, јесте ли понели своје таблете без којих више не можете, коме сте оставили кључ од кутије за писма, да

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Али ја не пристајем да се Милица уда изван моје куће! — рече Мираш. — Драги пријатељу, ти те власти немаш, рече му благо владика. — Ако ће кнез да је дâ за твога сина Станоја, може, али не мора.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: Гле јако! А како би се ти удала? ЖЕНА: О, мислиш ти да тебе није било, ја би плела седе косе? Мој драги, имала сам ја просиоца, те још какви! МУЖ: Па си опет волила мене. ЖЕНА: Дабоме да сам те волила.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

(„Чуо Раде, насмијао се и опростио као што би, ваљда и драги бог учинио”.) По неком древном науку деда Раде увек зна шта се пристоји, а шта се часну човеку не пристоји.

Деминутиви, та пуста нежност и самозаљубљеност језика, посебно су Ћопићу драги. Он деминутиве гради од свега: од штогод ће сачинити штогодарце, заменицу која се вратила именици, или, можда, стоји

Колико је јака веза између детињства и преосталог сјаја у очима, толико смо далеко од смрти... ПИСМО ОСНОВЦИМА Драги дечаци и девојчице, Прочитао сам хрпу ваших литерарних састава, заправо оно што су ваши наставници изабрали као

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам.

И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљати. И онда кад сте ми досад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповечице будем тумач господин-Пајиних мисли.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

13 ТУЂИН 15 АЈДУК 18 ПУТУ КРАЈ 21 ВРАГОЛИЈЕ 24 СРЕТАН ПАСТИР 28 ДРАГИ 30 МОЛИТВА 37 ЖЕЉА 39 ЈАДНА ДРАГА 41 НЕКА СУНЦА 43 РАНЕ 44 СЛАТКА МИСЛИ! 49 ЈАДИ ИЗНЕНАДА 51 КЛЕТВА 54 ?

ВОМ КАРЛОВИТЗ 547 ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ 549 ПЕСМЕ 550 И 550 РИБАРЧЕТА САН 551 ВРАГОЛИЈЕ 553 ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ 556 ДРАГИ НА ПУТУ 557 ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1.

Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили ветре, ветре благи, Ој изворе, здраво, здраво!

“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде, песму нај! 1843, 5. дек. ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан Што кроз

(1843, дек.) ДРАГИ Петли поју, ето зоре, Збогом, драга, ја одлазим, Туђе доле, туђе горе Ваља мени да полазим, Та за лето, за

„О мани се туђа света, Код куће је, веруј, боље, Ман' се, драги, пута клета, Ман' се зноја и невоље, Ох кад сунце летно плане, Оће јунак да сустане.

Небом тресну плаи громи, Кад из неба киша груне, Врело надме, мост поломи, Нигде стана, вода свуда, Куд ћеш онда, драги, куда?

„Ал' тек што ти нога крочи Да униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.

„Дакле иде сунце моје, Оће дакле да се скрије, Гледни, драги, злато своје Гледни срце како бије, О моме могу ми т' отети, Ја ћу дане своје клети.

Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе! Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди!

Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди! Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо

Ко силази оно туда, Да л' ми очи добро виде, Да л' то вранац његов иде, А на њему, Боже мој, Да л' је оно драги мој?“ Чета ближе, па све ближе, Већ до бели двора стиже — „Боже мили, Боже благи, Та ово је богме драги!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

СЉЕЗОВЕ БОЈЕ Књижевнику ЗИЈИ ДИЗДАРЕВИЋУ убијен у логору Јасеновац 1942. ДРАГИ МОЈ ЗИЈО, Знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да Ће га прочитати бар онај који

Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран да и мене, једном, не чека сличан крај у овоме свијету по коме још путује куга с косом.

Збогом, драги мој. Можда је неком смијешна моја старинска одора, прадједовско копље и убого кљусе, које не обећава богзна какву трку.

— Да, да. У по дана, у по ноћи, кад ти год драго, само га отвориш, а он ти цак, цак! — толико и толико сати. Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго. Дјед поучно дигне прст.

Коњ је Раде Ћопић, то си и сам казао. — Е, видиш, побро, да си бацио чифте у празно. Није тако. Не знаш ти, мој драги, шта је коњ, одмах се то види.

Е, мој драги, тако ти је то. Била је покојница, право да се каже, свакаква, то ја најбоље знам. И попити је вољела, бог јој душу

— Рђак један — корио га је дјед изболованим гласом — шта он зна шта је своја мука. Предомишљао се драги бог би л начинио говече ил чељаде, па тако испао брат Сава.

— Хајде, кад си Јово, ваљда те сам драги бог шаље к мени — мирољубиво је говорио дјед, одмах готов да прими и тога стрмоглавца.

— Ћути, ћути, џандарчино, не погани чеснице! Зар се не бојиш да ће те драги бог сажећи? Уживајући у дједовој забуни, Вук настави да казује шта све „паметан свијет“ ради у млину и око млина.

Аја, боме, не смијем. Ти би се тамо бечио у светитеље ко теле у шарена врата. И шта би ми онда казао драги бог, а? Раде, Раде, рекао би пријекорно и дигао свој свети прст, зар ти у мој дом шаљеш овако једно бесловесно бравче

— Ехе, јесте, богами, још прије него смо се из Лике доселили, уназад четрдесет година, била је у Манитој Драги једна Маријана, хајдучки јатак. Да то не буде та?

Као да чита дједове мисли, и Веселица завречи с друге стране огњишта: — Какав драги ајдамак у шаке, па по голој старки ожежи, ожежи! Ето ти њему најбољег лијека.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Хајде! Реци само, па ето мене да те водим у кућу своју, рај твој!“... Од треће мантафе чух само свршетак: „— — — Драги, драги! дођи довече, бићу на капиџику. Ево већ три дана како чувам јагоде за тебе.

Реци само, па ето мене да те водим у кућу своју, рај твој!“... Од треће мантафе чух само свршетак: „— — — Драги, драги! дођи довече, бићу на капиџику. Ево већ три дана како чувам јагоде за тебе.

Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“... И кита се појави. „Чија је?

„Први пут изиђох у башту, узабрах цвет, помирисах га, али из њега изиђе оса и уједе ме. Тако и ти, драги. Први пут кад ме виде, слатко ме по гледа. После, замрси косе моје густе, раскопча јелек, разгрну груди и љубљаше ме.

Срце ми пуца, али још те волим. Иди другима, љуби их, целивај, па опет дођи, драги, мени. Не љутим се ја, већ хвалим Бога што ми те даде.

Дођи, драги, дођи, мили!“... И отпочеше се ређати све лепша за лепшом. Сунце беше већ клонуло, хладовина се раширила, а из баште

Ђерђев не могу да држим. Ако везем, везем твоје око и уста; ако певам, певам твоје песме! ... Ах, да знаш, драги, како те жељно чекам? Како ми сва снага трепти кô лист на гори... Ах!“... Мати умуче.

Руке им лете на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Цвет — о — о! — кликће Стојан и одмиче се од ње, да би је боле видео.

Руке им лете на рад, а околином се разлежу речи песме: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Цвет — о — о! — кликће Стојан и одмиче се од ње, да би је боле видео. — Шта ти је?

то беше Стојан који, удаљен, идући ваљда кући, певаше ону исту песму: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Ох доста, доста! ...

који, удаљен, идући ваљда кући, певаше ону исту песму: Ветар душе, ветар душе, ал’ — катмер мирише; Драги драгој, драги драгој ситну књигу пише! — Ох доста, доста! ...

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Обрати лице и ТВОЈ поглед благи! На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги. На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Покојниче драги! сенко ил' душе! пријане, побро, Србине, друже! Ил' гробни низу! ил' рајски вису! увели цвете! однет мирису!

само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је бог у

” уздише була, „ту је, ох, ту је, душа је чула, ту ми га свети рекоше оци. рекоше ми га млади ускоци, ту ми је драги, ох боже благи! Је л' му још љубав 'нако у снаги, је л' још онако, или већ вене, јер калуђером поста због мене!

Ал' ево, боже, прими ме бедну, прими ме бедну, худу невредну, Води ме, драги, Христову лицу, покрсти грешну потурченицу!

Ал' што пурпур црвенији, што сјајнија свила бива, све је блеђе лепо дете све тамнија Валадила. „Доста, доста, драги бабо! Моје срце не избира, срце моје само воли неимара Минадира.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Данас ми је пшеницу опасао. Милош почне плакати, а јарац му рече: — Рециде своме Дивоњи нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан да се огледамо. Тако јарац и оде.

Сад му Милош рече: — Био је овдје млади дивљи јарац, који ми рече: — Реци, вели, своме Дивоњи нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан да се огледамо.

Ујутру пође Милош с Дивоњом и дођу до Драгог Камена. Кад они тамо, ал' јарац већ чека. Сад се припне и Дивоња на Драги Камен, те је се бô с јарцем читави дан до подне: наједанпут се јарац скондрља са Драгог Камена и сав се распане.

Гдје ти је Дивоња? Данас ми је пшеницу опасао. Кажи му нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако ми дојача, нека му буде сва моја пшеница за пашу.

како је долазио старији јарац од првога, и како има мали крш на глави, „пак је поручио, вели, да му дођеш сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако му дојачаш, да ти буде сва његова пшеница за пашу“.

Гдје ти је Дивоња? Данас ми је попасао сву пшеницу, зато му кажи да ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако ми дојача, нека се храни пшеницом до миле воље, али чини ми се да му не веле више натраг.

Милош му сад рече да је био један грдан и бијел јарац који има велики крш на глави, и како га је позвао на мегдан на драги Камен, да се огледају.

Сјутрадан они се најприје лијепо опросте, и онда оду на Драги Камен: кад они тамо, али стара јарчекања чека већ. Сад се стане Дивоња с јарцем бости тако страшно да им је из рогова

Кад су пред кадију дошли, запита кадија хануму шта хоће од њега. Она одговори: — Драги ефендија, нека мене и дјецу беслеише или нека ме пусти.

Кад тамо дође, дочека је сестра, е боже драги, нема куд боље и красније, ко ниђе никог свог до њу једну што има. Борме се она ту неколико дана позабавила,

Кад и то не поможе, снаша једну ноћ у спавању запева: Драги с краја, злато до дувара, а у среди ко памети нема... Свекрва се пробуди и запита: — Шта то певаш, ћери?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Што си тражио честиту жену, кад си такве нарави? Мислиш и мене као ону прву? О, вараш се, драги, пре ћемо се раставити. (Одлази с Лепосавом.

(На страни.) Овај би ми дечко мого помагати при писању земљеописанија. (Јасно.) Откуда си ти, драги? МАНОЈЛО: Ја сам терзијски момак, но познат сам са Исајлом. ДОКТОР: Кажи Перзерином.

Зато би драговољно и служио код вас, само да би науку поцрпио. ДОКТОР (ода подупрвши њњигом чело): Мој драги, ја видим да си ти добро упамтио оно моје изреченије: „Човек је човеком само через разумну душу“ и зато треба да се

МАНОЈЛО: О, да лепи речи! Кад би само смисао њиов знао. ДОКТОР: Знаћеш, драги мој, јер свашта има своје клипе које треба прећи. Како ти је име? МАНОЈЛО: Манојло.

ДОКТОР: То ћеш само онда моћи, кад добро научиш земљеописаније. Учи, драги мој, пак ћеш постигнути, у којој земљи ватају ките, гди су лави, слони, риси.

Чуо си да је ово заведеније моје. МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен. ДОКТОР: Драги мој, ученик учитељу треба да даје пристојну чест; и никако напротив тога; јер ја би те одма отерао, да ми ниси нуждан

ДОКТОР: Мој драги, и ја сам треба јошт да учим. МАНОЈЛО: А што сам Вас служио? ДОКТОР: За то ћу ти платити, пак ти иди, те гледај, да

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ (горко): Верујем. СТЕВАН: Јесте, милостиви господине. Зачудо како се наша госпоја изменила. Мени каже драги Стево. ПЕРСИДА: Мени каже Персо душо. ТРИФИЋ: Је л’ то истина што ви говорите? СТЕВАН: Ви ћете се сами уверити.

ТРИФИЋ: Зашто ви мени нисте јавили кад је полазила? СТЕВАН: Ја сам хотео, али милостива ми госпоја каже: нека, драги Стево, може бити да је милостиви господин у послу, њега не треба узнемиривати.

СУЛТАНА: Ја нисам твоја Пела, драги Срето, ја сам Султана. СРЕТА: Е, молим те, верујем, зашто код Срете нема вина. (Прети јој.

СТЕВАН: Милостива је госпођа отишла у шетњу. СУЛТАНА: Их! (Тргне се.) Оно је била Сретиница, драги Стеване. СРЕТА: Ха, ха, ха! Видиш, Стево? Само мало жени попусти, пак ће те у тикву сатерати. СУЛТАНА: Ух! (Тргне се.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Кнезу Михајлу Обреновићу, наклоних се и рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и господо, другови и другарице, драги гости, имам нарочито задовољство да вечерас отворим изложбу дела наше драге Анчи.

: Драге даме, драга господо и драги гости, допустите ми да ову најотворенију изложбу у граду прогласим отвореном, а да истовремено своје будуће критичаре

Мислим, кад сви устану на леву ногу, не бих се могла заклети да их баш претерано обожавам. Али, све у свему, драги су ми! Ипак, они су ми фамилија, а човек, као што је познато не бира своју фамилију, ако схватате шта оћу да кажем?

Рокфор, драги мој мамлазе, није име британског министра сопљних послова, већ, такође, врста сира, а све ово ти пишем због тога да не

) И данас сматрам да су екстремитети код животиња ствар несавршености природе. Вероватно сте приметили, драги докторе, ако ме већ питате за моје мишљење, мислим, ви сте први потегли ту тему, вероватно сте приметили да је живот

Чича Мића и готово прича! — Драги докторе — рекох следећег јутра — стојим вам потпуно на располагању! Само напред! Чепркајте по мојој сиротој меморији

Све се нешто као расклапа. Ми смо ти, у ствари, драги мој војниче, једна фамилија на расклапање. О! Чарли ме, иначе, страшно подсећа на тебе. Непрестано се чеше и гребе.

Чарлија. Већ ми је дојадило, драги мој војниче, да мољакам друге да ми дају два круга бициклом и да милујем, онако успут, туђе О! Чарлије.

доба године — масира егзалтирано увек исти тип с екрана — измамило је десетине хиљада Београђана у околна излетишта. Драги гледаоци, надам се да сте и ви провели један изузетно пријатан дан?

Има ли ичега лепшег од књавања у нераспремљеним собама из којих тек што су исфурали драги гости? Кухиња је затрпана блажено неопраним тањирима, пепељаре се још пуше као бивши вулкани, а високо горе, под самом

„ко крофнице!“ У деветку увече стигоше нам и драги гости! — Извините, овде је мали неред ... — казала је љупко маман, којој се од прашине уопште није видело лице.

Дакле, драги мој непознати ноћни масеру с оне стране жице — теби говорим! — догодило се да је човек насумице окренуо два броја, и

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: О, господин барон, бадава ми дајете. Овде ни вирцауза нема гди би човек поштено ручати могô. АЛЕКСА: Тја, драги мој, сад ниси у Мадриду. МИТА: О, тамо је живот!

АЛЕКСА: А зашто? Нек се мало напати. ЈЕЛИЦА: Зашто би се патио, кад може и без тога бити? Идите ви, мој драги, у кујну, пак ћете све тамо по вољи добити. МИТА: Љубим руку милостивој господични!

МАРКО: Но, бога вам, драги, ко је тај господин? МИТА: А могу ли вам подробно описати? Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија је врло

МАРИЈА: О, лазљивицо! Вратио си ми и оно што си ми изварао, тек ниси презенте давао! МАРКО: Драги мој Батићу, не што сам бољу прилику нашо, или што сам какво неваљалство за тебе чуо, него случајно пронашло се да смо

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

у том, корака мека, допузи Лисац, нечујна сјен, на њему шешир, и торба нека, а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, изићи мало,

Мудријаш хвата стазицу пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!

кући шетка, навија кресту, љепотан прави, зелено перје на репу четка, кад, ето, споља — Лисац се јави: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, пуна је

“ Путује Лисац прастаром шумом, уз камењаре хајдучким друмом, чуљећи уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб. Крчи ми трба, сврби ме зуб!

Провири бака кроз облак сив. „Унуче драги, био ми жив!“ На земљу Мјесец свјетло точи, пољану малу зрацима таче, а онда стаде и шири очи: неки малишан у

Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!“ Трже се Мјесец, баке се плаши, сада ће мисли, почети бој, па брзим

магарац, ватра сама, распали га копитама и још њакну, врло љут: „Драги госо, срећан пут!

ВЕЧИТО ЛЕТО Високе трске зелена ћуба њише се покрај реке. Мочвара ту је, завичај драги грлатог жапца Креке. Ту Креко води весели хор, слуша га месец одозгор.

Трска се њише уз шапат благи: свратише мало, шетачи драги. У трсци пусто, умукли жапци, тишина легла нема, тек у плићаку, у води мирној, чудноват путник дрема.

Прикане драги, доста је шале, најзад је рачун сведен, пошто си мачка мучио глађу, ти ћеш бити поједен. Параграф први, последњи

Задатак пишем, касно је доба, чују се први пијетли, а драги тата, стрпљив и будан, над мојом свеском свијетли. Прозора безброј у таму сија, блиста се читав град, а ја их

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: „Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта? да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— То је смешно и глупо, како младеж сада више не верује! — Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан, ви сте гладни и зато се и препирете. — Изволите овде, господине.

— Ја се бојим да га то ипак не замори. Могао бих га посетити сутра. — Не, не, боље је одмах, господине драги, боље је одмах. Врло ће се обрадовати, видећете. — Хајдемо онда!

Здраво, пријатељи! — Отиди, Пабло, напред, да кажеш да долазимо. Овуда, кроз ходничић, драги господине. Уђосмо у собу доста пространу и светлу, скоро у собу нове куће.

— Здраво, драги Пипо, седи, седи, молим те одмах и метни капу... Тако. — Ви сте жена Пипова? „То је жена за коју он каже да је стара

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Ко је то теби, бога ти, пријатељ-Мићо, рекао да је Агатон кадар да обрлати девојку? АГАТОН: Прво и прво, драги мој младићу, ја ту девојку презирем, јер смо такву резолуцију донели; и ја не желим с том девојком ни да се сретнем, а

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

нејаку децу, која се поверавају њеној бризи; она би их све одједном изгрлила и ижљубила, тако јој постадоше блиски и драги ови мали дивљачићи.

У једно време помислих сад ћете скочити, па нарочито бирам неразвијенију децу. Е, друже драги, не једу се лубенице, док се копач добро не озноји... Него изволите мени, у наш дом...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Јел’ ти тврда моја десна рука?“ Мара њему тихо одговара: “Вјеруј Јово, и срце и душо! Дража ми је, драги, твоја душа, Него моја сва четири брата; Мекша ми је твоја десна рука, Нег’ четири најмекша јастука.“ 108.

Срце моје, шта си пожуђело? Да би Бог д’о сваком, ко што хоће, А и мене, што би мило било! Да ми с’ хоће драги смиловати, Да се хоће са мном помирити, То би мене много мило било; Е се на ме расрдио љуто, Да је за што, не бих

лепе лепоте Где лепо поју девојке, Мед њима моја девојка, Она им песме изводи, У свакој мене припева: “Не дође драги, не дође! Или му коњиц орону, Или га глава заболе, Или му мајка не даде.

Не жени га младом удовицом, Већ га жени лепотом девојком.“ 114. Чудна ти ми годиница дође! Кад ми драги испред двора прође, И погледа уз пенџере моје, Чини ми се, до мора је моје.

Ако б’ те брату тргала, Брат ми је ошô на војску. Ако б’ те драгом тргала, Драги је од мен’ далеко: Преко три горе зелене, Преко три воде студене. 123.

Отићи ћу у ђул башту, Отченућу струк босиљка, Шибнућу га по образу: “Устај, драги, не устао. Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130.

Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и плаче: “Ти одлазиш, коме мене остављаш?

“ “Остављам те мојој мајци и твојој!“ “Шта ће мени моја мајка и твоја, Кад ја немам тебе, драги, крај себе?“ 131.

крилом, под небом соколе, Испод крила цв’јет босиок баци, Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра дао, Сјутра цвијет, а прексјутра прстен, Да се знаде да се милујемо! 154.

“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође. У драге ми сијело бијаше; Сијело ми драгу расплакало: “Јадна драга, жени ти се драги!

У драге ми сијело бијаше; Сијело ми драгу расплакало: “Јадна драга, жени ти се драги!“ “Нек’ се жени, желила га мајка; Драгог мајка, драги ђевојака!“ И оде ми од драге сијело.

“ “Нек’ се жени, желила га мајка; Драгог мајка, драги ђевојака!“ И оде ми од драге сијело. Стаде драга пенџер притварати, А пенџеру тихо говорити: “Мој пенџеру, моја

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш... СОФИЈА: „Отвори очи, драги старче! Ви сте само сањали! Саберите се!” ЈЕЛИСАВЕТА: „Зар он није био овде? Зар му нисам стиснула руку?

Са десне стране, на сцену улазе Дара, Томанија, Гина и Благоје.) ДАРА: Шта је глумичице, оде ти драги? СОФИЈА: Какав драги? ТОМАНИЈА: Зар си спала на оног батинаша? СОФИЈА: На кога? ГИНА: Не зна на кога!

) ДАРА: Шта је глумичице, оде ти драги? СОФИЈА: Какав драги? ТОМАНИЈА: Зар си спала на оног батинаша? СОФИЈА: На кога? ГИНА: Не зна на кога! На батинаша, који ми сина убија!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани. Кад су руке топле, кад се очи следе, прелетајући оне кутове бледе, око усана...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Друга ствар, господине мој драги, која је такође важна, то је што наша данашња влада нема присталица у народу, те нам војска поглавито треба за наше

— Па и чуди ме! — рекох нехотично, иако се одмах покајах због те неразмишљености. — Нисте ви, драги мој, посвећени довољно у ствари. Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Но Каја и Јула?... Та ви и сами знате, драги читаоци, шта су оне осећале. Као морнари, које су неколико месеци бацали вали по пучини морској кад угледају земљу,

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

) СРЕТА (упадне у гомилу, грди их и изгура једног). ЧЕТВРТИ ГРАЂАНИН: Дра... драги газда-Јевреме! Ми овде, ми што нас видиш и како се узме ствар. То смо ми.

ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући нетремице у таван): Господо и браћо! Драги грађани и наши бирачи!

НАРОД (споља): Живео! (Затим се чује појединачно.) Пст! Мир! Чујмо! Чујмо! ГОВОРНИК (споља): Драги брате и изабраниче народни! Ти чујеш одушевљене усклике народа, а пораз насиља и неправде.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

То име носи поодавно, још како се из војске вратио. Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио

А ево каква је то срећа била. Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Мудре главе, славни научници, Нашли и се у неприлици! ШТА СУ ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ РАДИЛИ СТАРИ СЛОВЕНИ Драги пријатељи, хтео бих да вам кажем нешто сасвим ново Из живота наших предака, племенитих поткарпатских грађана: — Стари

) — Те да тако заувек раскрсте с њим. Ствар јесте необична, али ти се Читаоче, драги, ничем не чуди: Између Мораве, Саве и Тисе Наиђоше дани луди, злехуди; Не будимо забринути нит кисели, Јер и већих

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења. Наши цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит

Бог се драги на Србе разљути: седмоглава изиде аждаја и сатрије Српство свеколико, клеветнике грдне и клевету. На развале царства

Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала? Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на

Боже драги, да га сан не вара тê овако старац узлетио? Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљад

Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа. МУЧИ ОПЕТА СВАК И ГЛЕДА ПРЕДА СЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Боже драги, који све управљаш, који сједиш на престол небесни те могућим зажижеш погледом сва свијетла кола у простору; ти, који

Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда! Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као дивље мачке.

Докле неко, да му Бог поможе, из онијех пањегах завика: „Бјеж, народе, е изгоре кућа!“ Боже драги, да ту бруку видиш!

СВАТ ТУРЧИН Не дангуби, сватски првијенче, сахати су данас кâ године, хоће нам се Суљу удужити. Бог је драги неколика дана тандарихе земљи поклонио; грехота је да их поткидамо. ВОЈВОДА СТАНКО Чудне бруке, грдне мјешавине!

моје оружје): ноћас на сан Обилић пролеће преко равна Поља Цетинскога на бијела хата кâ на вилу; ох, диван ли, Боже драги, бјеше!

Боже драги, свијетла празника! Како су се душе прађедовске над детињем данас узвијале! Играју се на бијела јата, како јата дивних

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

њима да се приближи, да им дâ на знање како су му, поред свега што их је био напустио, ипак они једини на свету мили и драги.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

зна да долазим верно Драгани својој, уз певање тица, Свежином ноћи, под лепотом звезда, Кад инстинкт снóва мртвој драги креће, Кад спава зора и спавају гнезда, И бледим миром уљуљано цвеће.

Ја знам да срећу несазнању сања. Њени су драги изумрли давно, Спуштени испод смрчинога грања, Обзор где скрива повечерје тавно.

реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости прошле и драги профили.

ТЕОДОРА Ја никад нисам волела, драги мој. Љубав је слабост, а ја сам кротила И дивље звери и сав људски сој. У мени се једна жеља оваплòтила: Не да ме

Ја бар немам више времена ни воље (То је одвећ штуро и глупо — не могу!) Да се борим, драги мој, за нешто боље. Посвећујем своје мисли сада Богу, И својим блиским, Природи што шаље Пролеће.

Душе свију ствари живе, драги мој, Лутају и живе... и ко им зна пут! И јаве се каткад живима кроз слој Ваздуха, к’о мирис пријатан ил’ љут.

Живот прошлих ствари, прошлих ружа век, Давних снова радост, старих јада дах Ветрови ми драги носе као лек С мирисима тела што постају прах.

Ветрови су добре везе, драги друже, Са светом што више не постоји сад; А мириси душе што око нас круже За тренутну радост, за наш стални јад.

— Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља. И не чују се бола крикови; Избледели су драги ликови, К’о избачене старе листине.

Дане наше среће у живота мају, Дане позне туге води судбе коло; Ако сам много штошта већ пребол’о, Споменици драги о томе још трају.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Ти лијепо знаш што си ти нама, наша перјаница и наша дика, а што смо ми теби, твоја крв! Бог драги зна, а и ти, јесу ли твоји јади и наши јади! Ама нећемо тако!

“ „То ћу вам прочитати од ријечи до ријечи, јер је укратко.“ Он размота и стаде преводити са ческога: „Драги брате, Није треба да ти потанко казујем моје стање.

Не знам што више, нити имам времена. Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши. Он покри лице рукама, па остаде тако.

Шта ће бити? Да остајеш, или да полазиш?“ „Мој добри, драги Адолф, мој вјерни пријатељу!“ поче Јанко, тронут, ухвативши га за руке, онако голуждрава.

А вјеруј ми и себе, јер је то дјевојка, какијех је ријетко.“ Адолф се једва разабрао од првога чуђења. „Мој драги пријатељу, све је то чудно... Чини ми се да снијевам... Ја, ја не знам шта да ти кажем...

„Твоје сам му име надјенула; „Кад га зовнем, да ме жеља мине „Не зовем га оди к мени сине, „Већ га зовем оди к мени драги! Многи су је просили и као удовицу, али се она не шће више удавати.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(и духне низа се). 3 (Кад пође у коло, узме се за грану какве воћке! па се окрене на ону страну, где јој је драги, и дрмне граном, говорећи): Ја дрмнух граном, а грана земљом; земља свим свијетом; сав свијет мојим суђеником: цркао,

(И духне на ону страну, где јој је драги). 4 (Гата се са пауком, који се „затвори у какву шупљу цијев од трске“, зачепљену хлебом са обе стране: да би драги

4 (Гата се са пауком, који се „затвори у какву шупљу цијев од трске“, зачепљену хлебом са обе стране: да би драги дошао на сан): „О, ти мало пауче!

и на деветом мој драги Петар (или већ како му је име) клечи, од свег срца јечи. Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од

и на деветом мој драги Петар (или већ како му је име) клечи, од свег срца јечи. Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш?

3 Опа, цупа, танана Што ми ниси казала, Да мој драги болује, Да му носим понуде: Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У

Да мој драги болује, Да му носим понуде: Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У решету ракије, Да се драги налије. 4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде.

понуде: Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У решету ракије, Да се драги налије. 4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде.

2 ЧАУШ СВАТОВИМА Хеј, куме дебели! Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу сједио, кроз камиш ноге пружио, кошуљу запио!

(Споља уђе Губа, обучен као луда, или пајац, или ђаво). Друга сцена Губа и пређашњи ГУБА: Добар вечер, драги моји господари који јесте у овај дом сабрани.

Дер ми сиђи са чардака свога на авлијска врата! Девојка: Како ћу ти, драги, силазити, кад је мајка однила басамаке у својим џеповима.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ На то узме дијете, повије га, и објеси му драги камен о врату и на један листић карте запише: „Прими куме Бога и светог Јована а дар узми“, па изнесе дијете и остави

велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно дијете, и теке што зинула бјеше да га прождере, засја се они драги камен, те она да види шта је, кад ли — види и они запис ђетету на прсима, па се устегне на се, и ухвати дијете у

Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а кума риба нешће, него узе они драги камен, и отолен као најбржа тица полеће и остани се у сиње море, и ништа не рече друго, него: „С Богом, куме!

“ Кад жена његова угледа министра, повикне од радости свекру своме и свекрви: „Јест истина, драги оче, ово је министар оца мога, а мој несуђени заручник.“ Они онда продаду све своје имање, и отисну се пловити.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Трифуну Трипковићу? Док ти, драги мој, трунеш по робијама, та цвећка фарба бркове! АНЂЕЛКО: Могло би и да му приседне фарбање бркова!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

управљати да буду с временом добронаравни и поштени људи, родитељем покорни и послушни, људма с којима живу мили и драги, отечеству и сами себи полезни и благопотребни.

измишљења распознати, имајући всегда на памети да није све што се жути злато, нити све што се сија и блиста — драги камен.

А да право исповедам, нисам никаква узрока имао плашити се, јер су моји| драги [Х]оповци, осим сви[х] Фрушкогораца најпитомији; благосклони и благопријатни, весела образа и погледа, пристојно и

ми и[х] не познајемо разве само по имену, а оне којима су они добро чинили, ни по имену, ништа мање они су нами мили и драги баш како да смо ми у њи[х]ово време живили и као да су нами сва она добра учинили која су они, сам бог зна коме и

А кад су нами туђи благодетељи тако пријатни и драги, колико већма морају нам бити наши? И, зато, с тим нами ништа није задовљесотворено ни поможено да и[х] ми сами

Уљеземо. Кад — али ту свадба и весеље. На наше искање воде мати женихова рече нам: „Драги путници, овде се данас не пије вода него вино; и ако [х]оћете, ’одите унутра.” Уљеземо.

Ако ли се вами више него доста учини, из тога желим да ништа друго не закључавате, него да сте ви срцу мојему весма драги кад вам ја толико пишем. У Риги, 3-го августа 1788. ВІ ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ!

Лондон, 27 мау 1785 Хенрy Турнбулл.” Превод овога писма „Ја, уверавам вас, мој драги господине, да сам ја о том у себи размишљавао на који би[х] начин (без најмањега поврежденија ваше нежности) могао

Верујте ми, драги гослодине, да с великим страхом идем којекуд лекције давати, као да сам свему Бечу дужан, и све погледам, кад на

веома љубазан љубезнејши — најљубазнији љубезник — љубазан човек љубезно — лепо љубимејши — вољени љубими — драги, љубљени љубознање — радозналост љубоистиност — истинољубље љубомудрије — философија љубочестије — чежња за

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А потом и потом, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда,

Даклен, видиш да је ствар неразумљива! А њему ће Тетка: — Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест. Зато тебика особито уди спавање посли ручка.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Постајем пустиња без хлада и хране. Гле: из мене беже и куљају знанци. Неки, много драги, што их вежу ланци, Зуре из мог тела као из апсане. Ко ми спржи траву: њен зелени смисо?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се, изгледа, зна само како су се звали) и још двојица (којима се, чак, не

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„И ти паде, брате драги!“ - „Нисам, децо, вас док траје!“ „Је л' ти борба била тешка?“ - „Покушајте, милина је!“ „Шта си хтео? куд си пош'о?

Трпи и живи!... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О, благо оном ко не мисли ништа! Тај мање тужи, мање јада зна.

Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са својега крила: „Устани, драги, ноћ је веће била!“ И данак слуша, и покорно сване, И крвав исток свом силином плане. У соби тама.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

С. МИЛУТИНОВИЋУ (На Цетињу 1. маја 1845) Да, свагда ми драги наставниче, српски пјевче небом осијани, задатак је см'јешни људска судба, људски живот сновидјење страшно!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Али видите, драги моји, баш тај, на први поглед најједноставнији случај довео ме је до неочекиваних сазнања, јер сам увидео да се

„Јеси ли, драги Сатире, баш сасвим сигуран да је тако као што велиш?“ „Сигуран као град!“ „Па да видимо! - Ради једноставнијег

“ Сатирос обори ћутећи главу, а ученици ударише у гласан смех. „Ја ћу ти сада, драги мој Сатире, растумачити где си при својим расуђивањима скренуо са правог пута“, рече му доброћудно Питагора.

„Којем срећном случају или провиђењу имам да захвалим за твоју посету?“, упита Демокритос Хипократа. „Ти знаш, драги мој, да ја већ по свом лекарском позиву много путујем. Недавно сам био подуже у Атени.

Зато сам сматрао за дужност да ти дођем у помоћ и твоје суграђане уразумим“. „Драги мој! Моји суграђани нису атењани, иако би то хтели да буду. Они нису способни да ме пошаљу на онај свет.

Он се смејаше тако слатко да му сузе ударише на очи. „Запамти, драги Хипократе! На тај начин настали су сви споменици што си их виђао по разним варошима Грчке.

Диагнозу врше по небеским знацима, а не по лекарском прегледу“. „Шта ћеш, драги мој?“, рече му Демокритос, смешећи се. „У натприродне ствари се верује радије но у природне појаве.

„У овом чанку видиш, драги Хипократе, једну одређену количину материје; бакалин је мери кантаром кад је продаје и израчунава према њеној тежини

“ „О, кад би хтео, мој драги, да вечно останеш овде код мене!“ „То, нажалост, не могу. Ја сам ти вечити путник, од једног болесника до другог.

Смем ли ти то рећи?“ „Како да не, драги мој! Твоје мишљење ме нарочито занима, баш због тога што се са мојим не поклапа.

“ ,,Причаћу ти. Демокритос ме дочека врло љубазно и, кад му саопШТИХ своју жељу да му будем ђак, он ми рече: Синко драги! Нисам више онај што сам некад био!

Но ја не бих желело да будем толики мудрац“. „Драги мој Аристотеле“, рече му један старији друг, „и наш учитељ не беше некад, у својим младим годинама, мудрац те врсте.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ја се сећам добро да сам овако отпочео разговор. „А сад, драги побратиме, причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи, пре свега, која

Остављајући их, веровао сам да је са њима свршено, да наша огњишта више не постоје и да су наши драги изгорели у земаљском паклу.

„Драги мој побратиме — писао ми је између осталога — изгибосмо пијући по овој Бачкој. Пијане земље, ако ко Бога зна! Ти знаш д

мало више задржа на мени, свакако изненађен што ме ту види, па се обрати чичици коме је још само брада дрхтала: — Драги ујаче, — рече он — Ти си благовремено извештен о доласку високог госта (и ту се убоде палцем у груди) па си ипак кућу

— Не чини ништа — рекох. — Како су ти код куће? Он ми опет пружи чашу: — Деде, нисмо сваки дан. — Драги побратиме, баш зато што нисмо сваки дан... — Е код нас је тако. Паланка као паланка...

— Не разумем шта о себи имам да говорим. — Збиља не знаш? Е онда ћу ти ја рећи, ја ћу те објаснити... Драги мој, оно што је сад из тебе говорило, то је... пази добро... то је љубомора, и ништа друго. Разумеш ли ме сад?

Ти си мислио да је то нека душа, нека дубина; ти си се варао. Јер ово весело, бујно створење, то је једна чела, драги мој. Јест једна чела што би сваки цвет хтела да опроба.

Мени се учини да у оној ужасној, најцрњој провалији видим своју неизбежну смрт. „Боже мој, драги Боже мој, где сам? Шта је ово? Да ли још живим? Или сам запао у ђаволско коло? Тонем у понор. Крај. Збогом!

И привијајући се све поверљивије и мазније настављала је брзо, не дишући: — Ето, мили, драги, ти, мили мој драги ... кад сам била мала ... овако ...

И привијајући се све поверљивије и мазније настављала је брзо, не дишући: — Ето, мили, драги, ти, мили мој драги ... кад сам била мала ... овако ...

са велом ја уживам да те видим са тим велом и тако те нај више волим, и сваки час ме питаш: „Је ли, где смо сад, драги? Гле онај пејзаж, оно дивно парче!“ Па ћемо седети на трави крај језера.

— Дајем, ево ти дајем реч. Ти имаш потпуно право. Заиста, књига је све. И после тога ваздух, ваздух, драги мој; а овај Београд тако је светао, широк, сјајан.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Знало ми је изазвати подсмјех кад би за какву красотицу питали да ли је, поред тога, и умна. Та што ће јој то, брате драги! Зар јој није довољан онај један таленат, и зар није у њему цјелокупна она?

— Не мари! Хоћу да пишем тестамент! Па нека се послије моје смрти пошаље. — Али коме, брате драги, коме да се пошаље? Малко је пошутио. Слијепе очи поигравале су упрте у треперење тополине крошње пред прозором.

А у трећем реду, иза леђа те реплике, мутно се оцртава још нешто: слутња протуреплике: „Да драги мој, али Ибзен је Ибзен!

— Не, драги — одговарао сам покајнички. — Сад се опет пишем Иван Галеб, једноставно, по нашку! Штовише, Иван Галеб покојног Франа..

), одмах би се позлиједио: — Ти зијеваш, наравно. Тебе то не интересира. Али, драги мој Иwан Галéбе, ето то су проблеми, реални проблеми!

— Не, није то реалистичност, није то смисао за стварност, драги мој! То је најобичнији вулгарни емпиризам, напросто твоја неспособност да ма који проблем теоретски схватиш !

Наставио је мијешати батићем у порцеланском авану. — Ти би морао писати приче за дјецу, драги мој! Јеси ли икад на то помишљао. Говорим сасвим озбиљно. Не би ли се упослио у редакцији каквих дјечјих новина?

“, „Ја ћу погинути”! Дакако, ту сам ја онај који нешто чини, ту сам ја главно лице, господар ситуације! Не, драги господине! Овдје се не умире тако! Хећеш ништа ти, него ће нешто тебе.

Гдје бисмо свршили да су тако поступали Есхил, Софокло, Шекспир и слични велможе!... Не, драги мој. Нарру енд је јефтина ствар, ствар за ситне душе и мала времена. Недостојна нашег драматичног доба.

— Болесник мора имати вољу, разумијете ли ме, вољу да оздрави! Без тога нема ништа, драги мој! Без тога је залуду сва медицина, сви лијекови, све инјекције! — бодри ме мој млади доктор. Има потпуно право.

Такви су људи за мене више-мање мономани. Гледам га. Драги мој, фиксна мисао је фиксна мисао не по својој апсурдности већ по својој упорности и тиранији: понављао ти од јутра до

Тако, напросто човјек. Човјек по занимању. Из пасије, ако хоћете. Није одговорио. Умукли смо. Па добро, брате драги! На част ти твој синдикални покрет, твоје батине!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То му беху једини гласници дана, који владаше на пољу срећноме свету. Како су мили и драги сужњу ови ретки и необични за тамницу дарови сјајна сунца!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

испијем крв, јер сам ти јако глађана, па ти ондар узјаши на ме, и ја ћу те зачас превести у другу царевину и ти ћеш, драги мој, доћи до очевог трса. — Је ли вјера, тето?

Кад га стиже, рећи ће му: — Е мој драги побратиме, ми смо сад готови. Боље си прошао него што си и мислио. Добио си сад очев трс, златну јабуку, златног коња

Ево ја долазим сваки дан те читам дову, ама га не могу никако видјети. — Е, мој драги везировићу, да се ти напијеш ове чудотворне воде, као ово и ја, видио би и ти твога!

Једном дође некакав валија, велик јаспреша, па што је год султан слао, све је он себи устављао. Али драги алах, који о сваком мисли, а највише о ономе ко га хак вјерује, побрину се и о овој медреси, те се одржа и не затвори.

У тој медреси бијаше један Бошњо, доста богат, а никог од свога рода не имадијаше. Њему драги алах крену у срце, те ти он поче читлук по читлук продавати и са својим друговима живукати.

тако и учинише, па кад бише близу дедина дућана, рече Бошњо „оно је“, па се уклоНи, а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она — отишао ми хаџија на ћабу, а кућа ми на осами, па се бојим да ме ко не покраде, стога те молим да

Таман они у томе разговору, бахну Бошњо као из рукавице на дућан, па ће деди: — Драги дедо, дошао сам да ми дадеш оно пара што на аманет код тебе оставих.

— стока, марва ајлук — плата акшам — вече, четврта муслиманска молитва алах рахметиле — с божјом милошћу алмаз — драги камен анаишеш ли? — схваташ ли?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Они спавају, несебични, благи, С ранама живим и мртвим очима, Велике душе као камен драги, Вечита песма коју им отима.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

склапао пријатељства и познанства и ма колико то било невероватно, чињеница је да су они били за мене исто тако драги као и они из стварног живота и нимало блеђи у својој појави.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Воле нас, драги мој, али чувај се да те то не одведе у неку глупост. Угледај се на мене. Ја увек лепо с њима већ двадесет година и као

Прилаз кући водио је преко зелене пољане где су нас дочекала широм отворена врата, знак да се очекује драги гост. Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо.

Прилаз кући водио је преко зелене пољане где су нас дочекала широм отворена врата, знак да се очекује драги гост. Моја мајка је седела сама испред куће на клупи испод дрвета и гледала у правцу одакле је очекивала да дођемо.

- Да, драги мој пријатељу - рекао је на то он - ја сам Вам већ предложио да урадите то. Не заборавите само да Тиндалов стипендиста

Хелмхолц и драги мали Кениг, били су први људи у Европи који су ми помогли да заборавим да је Европа сачињена од много народа који су

октобар 1922. Мој драги докторе Пупин, Са жаљењем примам вашу оставку у Националном саветодавном одбору за аеронаутику.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Чекај, чекај да ја прво теби кажем шта сам ја решила. Ја сам, видиш, драги мој зете, решила да узмем моју ћерку натраг. ЧЕДА: Како да је узмете натраг?

Ја сам се дакле решио: ономе зубном лекару, проводаџији да саспем зубе у грло; Никарагуи да одрежем уши, а вама, драги ујаче, да разбијем нос!

ВАСА: Ја их, боме, не схватам, па то ти је! ЧЕДА: Па зато и не вреди више о томе говорити. Дакле, драги и фигуративни рођаче, најбоље је метните ви тај рукопис у џеп и отидите у чаршију, или зађите по кафанама па се

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Бићеш опет, бићеш. Ево, молим те, кумим те. Смилуј се! Дођи к себи! Какав си ми ти Турчин!.. Мој драги, мој мили, по Богу брат, кум. отац н мајка!.. Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Краљ је гледô и не нагледô се, Уметнику тапше, одобрава: „Евала ти, уметниче драги, Ја анђела данас видех права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер нам обнажи, Да видимо шта још не

Све што имам теби дајем Жуљне руке дланом грубим — Не рад’ славе: само зато Што те љубим.“ — Е па хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја; На твом дару алеми су Скупа зноја.

Родио се Христос, кој’ се распет’ даје Али не уступа, нит’ се понижава. О, Христос се роди, српски роде драги, Са храмова светих поздравља те звоно; Христос ће те наћи, ако се не скриваш: Христос ће те спасти, ако ниси клонô.

Збогом, Јово, пријатељу драги, Многе ране у гроб си понео, Јер си Српство ти љубити жарко Умео и смео. »Стармали« 1887. Др.

Прође л’ и Март лудо, а срећица твоја Још се не појавља, оста где и била, Тада, брате драги, — оно чудно јесте, Али шта ћеш — тад’ се надај од Априла.

Ни с Августом ниси баш уговор стегô, И он може рећи: чекај, брате драги! А ти мораш чекат’, не смеш очајават’ — За Августом иде Септембарац благи.

већ твоје боје (Није баш са свим снеговно стање, Ал’ на то иде њено грушање) — Па нек нас ода још боље свеже, Мој драги снеже!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

) ПОЗОРИЈЕ 2. ВАСИЛИЈЕ, ПРЕЂАШЊЕ ВАСИЛИЈЕ: Добро јутро желим, мајсторице. ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се.) драги мој, где си ти тај епикет научио да у собу ноблеса уђеш без куцања, без компламента?

ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери? ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа.

Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа. ВАСИЛИЈЕ: Забога, гди сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, пак си дошао код ноблеса.

САРА: То је велико грубијанство! ФЕМА: Дошао да ми води девојку; на част му, није ни она боља од њега. О, мој драги! Лако ћу ја без вас живити, али како ћете ви без мене? Доћи ће време, љубићете ви мене у руку и молићете да вас познам.

Петровић, Растко - АФРИКА

чак без и једног слуге, и утолико више сам што Сикасо није у некоме јединственоме пределу, где би шуме и реке биле драги пријатељи.

Њино врло тамно а ипак прозирно зеленило изгледа, у општем жутилу саване, као скупоцен драги камен. Покоје усамљено, у огромном пространству, нежно дрвце капоке покривено црвеним цветовима. Црни пролазе.

Кажем вам, драги господине, да је Мартиник не само леп, већ и стварно леп. Како ћете се ви осећати дивно тамо са оном младежју која је

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

„Чуј их, чуј их, злато моје!“ — „Чуј их, чуј их, драги мој!“ — Слушамо их, заноси нас Тај небеско-земски пој. Опојени, раздрагани Питамо се шапћућ’ ми: „Мили Боже, ко

ЛИВ „Знаш ли, драги, онај санак, Што се зими расцветао? Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај

ЛИВ „Знаш ли, драги, онај санак, Што се зими расцветао? Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак,

зрелости на оствару жеља Кад се стаза бољој срећи прти, Имао сам добрих пријатеља, — Није свако умро пре самрти. Драги часи, — мили загрљаји — Речи песме, — уздисаји, нади, Љубав, вера — а вера се сјаји — Кад’јоница младости их кади.

Дођоше ми са лимуном, Да ме њиме старосвате. Остав’те ме, моји драги, Нису више за ме свати! Они моле, тако својски, — Ја морадох обећати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ја мислим... четири дана и четири ноћи. — Ха-ха-ха! — насмеја се слатко Коста. — Драги мој... шест година, четири месеца и четрнаест часова. Рајко га погледа у недоумици. — Да, да — потврђује Коста.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ... 66 ПЈЕСН 68 НАТРАГ, ДРАГИ, НАТРАГ, КУД ХИТАШ ТАМО... 71 ДА ВИДИШ ОВО ДЕТЕ, ДРУЖЕ!

од тебе сви људи; бе:генише те све живо дру Же; к'о да знају да си ти све:тло огледало свију добро Та; саблазан, драги мој, ниг:ди ти не сејеш; нит пак, Да за мир на свету ти не мариш; јест истина!

Непознати песник НАТРАГ, ДРАГИ, НАТРАГ, КУД ХИТАШ ТАМО... Натраг, драги, натраг, куд хиташ тамо? А гди ти је Ченеј, промисли само!

Натраг, драги, натраг, куд хиташ тамо? А гди ти је Ченеј, промисли само! Нема лепше от Новога Сада — земљи рај; Укорно је куда идеш,

Нема лепше от Новога Сада — земљи рај; Укорно је куда идеш, близ ченејски крај. Стан', промисли, постој, драги, не хитај! Пустиња је тамо, трава и поље, Гди поете веле, ти знаш боље.

За марву је само поље, бунар, извори, Где падају с хуком у тавној гори, Гди птичице поју, ехо говори. Ено, драги, градска царска палата, Ено на све стране куле от злата, Прама граду равни Шанац при самој води, Славни Град са

Ах, можеш ли, драги, што зажелити Што те неће овде развеселити? Ди ћеш сувим, по камену, драги, ходити, С друштвом твојим лепе даме под

Ах, можеш ли, драги, што зажелити Што те неће овде развеселити? Ди ћеш сувим, по камену, драги, ходити, С друштвом твојим лепе даме под ноћ ловити, Бал, музику, шпацир препроводити?

Крошто, драги тамо често одходиш, Ах, и мене овде често остаљаш? Лићу сузе, ах, жалосна, док ја не видим Да се с тобом и ја овде

Сети се да највећа срећа те овде чека: Роба родити нећеш, већ човека, образ божества. То је злато! То је сребро и драги камен! 1826.

Сакриј бледе твоје зраке, О светило месеца! Тиха ноћи, прими тајну Уцвељеног мог серца. И ти, ветре, носи драги Горки овај уздисај, Носи речи и потајно У серце јој уливај.

Мило људма чут и видит Да су другим мили, драги, А сан мио шири прси, Смеј и румен лицу даје. Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста се

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: Ох, немој тако, драги војводо, Сва крв се следи тебе слушајућ... КАТУНОВИЋ: Још црње приче, још ужасније, Од којих ће се и неразуму Као

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги Мој Јабо — само шјутра! У Лујином промуклом гласићу дрхтало је меко, њежно преклињање.

Ја нијесам крив што ме драги Бог так'ог створио да у једном сату двадесет говора започнем, а ниједног не довршим. Мука, жива мука је мене, главати

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Видим пала тела и крв рањеника. Твој мач, Сауле, увек је махао. Саул и Јонатан! Драги, док бесте живи, Ни смрт вас није могла раставити, Орли брзога лета, а лавови чврстог срца.

Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу. ПЕСМА СЛУЖАВКЕ Води ме, мили мој, Низ брежуљак за руку Да видимо, драги, је ли нам лоза у цвету. Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, 467; Сцхнееwеиѕ, 137). На Божић ујутру баци девојка ј. у бунар, и очекује да јој се отуда одазове јеком драги (ЗНЖОЈС, 1, 142). На дан Свете Луције девојке одаберу по једну ј.

, у којој су забодени новци (ГЗМ, 6, 1894, 381). О Бадњем вечеру домаћин дели укућанима н. (ГЗМ, б, 385). Драги драгу од милости гађа наранчом (народна песма, БВ, 1 1, 277 — исто значи што и μηλα βάλλειν, в. горе под Јабука).

У сну »купус брати — обогатићеш се« (СЕЗ, 65, 1952, 264, Поповци). Лала. Према једној народној песми, у којој је драги драгој заденуо лале за главу (Вук, Пјесме, 1, 315), рекло би се да овај цвет има улогу у љубавном врачању. Лан.

Ћипико, Иво - Пауци

Наравно да они не бирају средства. А ко их у животу бира, кад му је до тога да постигне оно за чим тежи? — Опрости, драги колего, али ипак, за постићи поштени циљ требају поштена средства... Морал треба да царује нада свим и свугдје...

— Морал? — прекида га Илијин одвјетник. — Једна лијепа ријеч! —Морал, дакако, мој драги докторе, — потврди сазда Јово и посегне за новинама. — Чујте, молим вас ....

А колико је здравих, младих, жељних живота уништио он досада! — И дођоше му на памет раскућени комшије: — Куд су, драги боже, синови Војканови?...Гдје ли је он?...

Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту! Лако за те...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дадара, то је нешто друго — мислио је. Дадара је сељачка пошушњара, смлата, приплодњак. Каква то беше грешка, драги мој излапели јарче! Дадара се родио да буде вођа и он је то и постао чим му се пружила прилика.

Ја бих можда и пожелео да будем као он, али он никада не би пристао да буде као ја. Срећом, драги Господ Бог је овај свет саздао довољно пространим да би на њему имало места и за њега и за мене.

Кости су му већ потамнеле, влага се увукла у њих и лагано их разједа. И од Прохора сам дакле непокретнији. Боже драги, докле сеже моја облапорност! Терам једног мртваца да се гица по Вратимљу само да бих доказао да сам мртвији од њега.

Да му бацим на главу сплет змија? Да му саспем под гузицу кошницу пчела? И тако ће, ипак, мој драги брат Димитрије остати онде у својој заседи, одакле му се свакако пружа леп видик на призор који се дешава на стени.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна? Затшо тужи цура бајна? Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи.

Трпи и живи!... Пријатељу драги, О многом чему мислио сам ја О благо оном ко не мисли ништа, Тај мање тужи, мање јада зна!

руке, И бокор пролетњег цвећа пажљиво поче да ређа; А кад је свршио посô, он рече спокојно тада: „Но, сада, синовче драги, пењи се на моја леђа.

1889. ЧЕКАЊЕ У тавно зеленом сâду, где мирта слађано мири, Заветни чека те часак и драги чека твој; Он дише свежину ноћи, и небо над њиме шири Звездани вео свој. Ијоно, он тебе чека.

некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги сан: Сањам о вечном миру. О древни Северов граде!

И ја, кô мирни, добри ђак Жуковског и Пушкина, Чим тихи, тајни падне мрак, Спремићу доста вина. И с мудрим збором, драги мој, Обичај то је стари Изменићемо поглед свој На многе важне ствари.

И круна твоја с чела твог Талијом, драги, самом Презрена биће дана тог, Заједно с нашом драмом. А њена мила, гола груд, С барјаком срамне страсти, Позваће к

Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома тврди

Парнаса нашег Тиртеј сêд, Главаша песник драги, Увелих дана тавни рêд У санак прима благи. И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји, Кô звучне лире громки

“ 1888. ПРИЈАТЕЉУ 1. Да суморне мисли и тугу одстраним, Хоћу, драги друже, с тобом да диваним. Згода ми се дала да те, путем овим, Као дивљу зверку или зеца ловим. Бадава се молиш...

Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам. „Но мој драги,“ он му рече, „Ко толико блага стече, Непоштењем он је, знај, Заслужио цео сјај!

О, источниче живи Сребрне горске струје! У жарко подне ту је Тражио одмор благи Мој нељубљени драги. Ту сам, у тавне ноћи, Мамила песмом њега, И тужна, у самоћи, Спустивши руке своје На своја бела крила, У твоје бистре

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ослушкујемо. - „Јеси ли, драги Теофрасто, добро закључао сва врата и капије? Ти знаш да ме Атињани не маре што сам метоик, дошљак, и подозревају што

А то зато што се за њихов дневни ред брине од свег срца наш драги колега, славни математичар и први рибар у целој нашој земљи.

„Испричајте ми, драги моји листићи, ваше доживљаје, они ме врло занимају.“ То рекох, али не добих одговора. Тек кад сам своје уво прислонио

“ Охрабрен тиме, он пређе у офензиву: „Ви бисте, драги пријатељу, требали да знате шта је предмет филозофије пре но што се усудите отпочети научне диспуте.

Колико би огромна морала бити брзина тих звезда да све, без изузетка за један дан оптрче око Земље?“ - „Ти си, драги мој, иако протестант, побожан хришћанин.

сретосмо са нашим домаћином, у разговору са грофом Шварценбергом и чусмо како му овај рече: „Учинићете ми велику част, драги маркиже, да вечерате данас код мене. И Тихо Брахе ми је обећао да ће доћи.

“ Ми се насмејасмо. Кеплер потапша говорника по рамену. Овај му се обрати својетљиво: „И ти си, изгледа, драги суседе и друже, у истом положају.“ Кеплер климну главом, човечина диже своју чашу у вис: „Па да се побратимо!

Домаћин је осетио нелагодност таквог расположења, па покушава да га одагна: „Чули сте, драги моји гости! Будућност је како нас опомену високоучени астролог Његовог Величанства, тмурна.

И мој драги колега Петронијевић, иако по струци филозоф, посетио је оба славна костура, спремајући баш у то доба своје дело о Општо

но, добро, за које столеће, прекорачиће она и свих једанаест километара.“ - „Али, драги пријатељу,“ успротивих се ја, „полетети том брзином значи смрвити и спржити се, претворити се, у неку руку, у садржину

Стварна температура сигурно је нижа. Колико - то нисам могао да докучим, но драги Вог ће бесумње знати. За нас је, за сада, довољно да знамо ово.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ме, Ој ти горо, што но гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо, што се сјајиш, Пуна росе и травице- Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво Мили ветре, ветре благи Ој изворе, здраво здраво!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

” — и нико у грознијим бригама за опстанак не живи од мојих Јевреја! Ти то не знаш, Милане драги! Други народи живе у својој држави, на свом тлу, са својим језиком, и за расу не брину.

Само, баш кад нешто лепо добијем или стекнем, стане преда ме несрећни наш Милан... Драги Павле, верујеш ли ти сасвим да Милана нигде на земљи нема!...

Зашто их онда гоне, презиру, мрзе... — Ја, драги Каленићу, не могу још да се конвертирам... Знате, нису сви Јевреји Павле, а није сав Павле Јеврејин...

— Навикавате се, драги Каленићу? Моћи ће се и тако? Мало ће спорије ићи с вашим радом, али ви ћете стићи. — Како бих вам рекао.

Римљанка је, с њом сам обишао околину Рима. Од ње научио талијански... Али, драги Павле, сад је по свему томе опет пало нешто сетно. Како, забога, да се тако разболиш?

Господин Јоксим не може да смири Бранка, води га пред доктора: — Ево нека вам каже наш драги доктор Јовановић који увек говори само оно што збиља јесте.

Како ви мислите, драги господин Јоксиме, о овоме: да је родна земља понекад мало крива за судбине својих добрих синова...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Београд: Кафана „Руски цар“. Пострестанте. Карта је била њена и она му је писала: „Драги Чича, оно што си видео није истина“ итд.

смртоносна средства, јер позната су већ ђачка самоубиства због латинског језика, са опроштајним писмом које гласи: „Драги родитељи, Волео сам живот, али ме латински језик отера у гроб.

— Разуме се да ћу вам је дати и то одмах. — Она поћута мало, а затим настави: — Видите, драги пријатељу, ја и мој муж смо у рђавим односима. О, више него то, ми смо пред бракоразводном парницом.

“ — „Да!“ — „Ја велим, драги пријатељу, — настави доктор пријатељски — што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Наш народ је мудар и његова

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Причу његову прекиде поднаредник Светозар: — Господине капетане, питају војници, хоће ли да чекају? — Драги Светозаре, ја о томе не одлучујем већ командант. Докле не видим са њим, ви ћете, разуме се, остати са мном.

Прича се да је црногорски генерал простосрдачно узвикнуо, када је видео једнога нашег књижевника: — О, драги пријатељу, ако вама нећу дати самар, ја коме ћу! — и потапшао га по рамену. Оно мало робе по дућанима распродано је.

Задовољан као дечак који чита љубавни роман, сео сам на пољску столицу и почео читати. 1. августа 1916. Драги и једини друже, Много времена протекло је од онога дана када нас је живот извукао из наше студентске собе и као нека

— По његовом диктату писаћу Вам сада о следећем дану, 11. августу, када је као тешки рањеник пренесен у болницу.“ „Драги друже, Прочитао си и сазнао. Ти ће дани остати као најболнији у моме сећању.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

И врбљаци и потоци ходе, А красно пада вече, И трубе ловачке јече: Ај, са Двине, чуј, драги, трубе јече, Чуј, драги! Моје груди травом опоре, травом оквашене твоје хлаче; Као роса пашће моја мисао по теби И на

И врбљаци и потоци ходе, А красно пада вече, И трубе ловачке јече: Ај, са Двине, чуј, драги, трубе јече, Чуј, драги! Моје груди травом опоре, травом оквашене твоје хлаче; Као роса пашће моја мисао по теби И на уста црвена љубићу

на уста црвена љубићу те, Све док пијана гори одбегла не би: Где уз храстова срца твоја моје срце залистаће; Чуј, драги, са Двине трубе јече, Рибари се спремају, Чуј, драги!

не би: Где уз храстова срца твоја моје срце залистаће; Чуј, драги, са Двине трубе јече, Рибари се спремају, Чуј, драги! Купало, Купало, Пролеће, Убави деране Велеса, Мој драги: обновљено љубљење, Расцветано воће, насмејано стење.

Купало, Купало, Пролеће, Убави деране Велеса, Мој драги: обновљено љубљење, Расцветано воће, насмејано стење. У мислима сад свуда поздрављају јунаке, А ноге у жена

Купало, прекрасни несташко пролеће. Са звеком ратном и смехом у наша срца слеће. Чуј, драги, с Космаја трубе јече! Купало, прекрасни деран пролеће.

Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице! Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици.

бедан, сићушан, изгубљен, Скоро без мисли, скоро без чувства и без ужитака, Без везе, скоро глуп, скоро идиот, Драги камен испали са небеског прстена, Откотрљан по овим пространствима Битиније, По овој Малој Азији и Олимпу, Као да је

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти... Па још, болан

Бог зна гдје си сада и да л' живиш јоште! Али драги спомен негдање милоште Као младо сунце сву му душу грије, И ја снова чујем звекет твојих гривна, По лицу ме тиче

'' Ја не могу устат, драга, Слеп сам јоште свако доба; Од плача се угасише Посве моја ока оба. ''Ја ћу, драги, пољупцима Збрисат с веђа ноћ ти слепу, Па анђеле гледај златне И небесну светлост лепу.

'' Ја не могу устат, драга, Још млаз бије крви вреле Из мог срца, где згодише Речи твоје оштре стреле. ''Ја ћу, драги, тихо спустит Руку поврх рана тијех, И крв неће више тећи, И нестаће бола свијех.

'' Ја не могу устат, драга, Крв из главе тече моје; Кад ми тебе украдоше, Сâм сам зрном пробио је. ''Ја ћу, драги, увојцима Затворити ране ти'о; Бујица ће крви стати, Па ћеш бити здрав и чио.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Тиранин се не задовољава само делом, иако узима део по део. Ако су ти драги слобода и достојанство, одупри се чим пружи руку на тебе.

Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги каменови“. Песме о ускоцима, као и песме о хајдуцима, у ствари су „хроника у стиху“.

појаса, и за појас двије даницкиње, обадвије у чистоме злату; а покрај њих ножа пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева

пламенита, — међ' камзама алем, драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева града.

Тадијин одговор, који открива гледање на јуначко и кукавичко држање — гледање које је у основи ове песме: Нека бјеже, драги побратиме!

Вели њему Тодоре везире: „Хоћу, царе, драги господине“; пак с' опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: вино пише неђељицу дана.

Када виђе што му књига каже, уд'рише му сузе од очију, па је онда Марко бесједио: „Авај мене, драги побратиме! Ту ли си ми, болан, допануо!

“ Већ ушета у чардаке горње, па пробуди господара свога: „Устаните, драги господару, јесте нама путовати време“. Уста Стева на ноге јуначке, и умива своје лице бело, и облачи господско

Кога тражиш по разбоју млада: или брата, или братучеда, ал̓ по греку стара родитеља?“ Проговара Косовка девојка: „Драги брато, делијо незнана, ја од рода никога не тражим: нити брата, нити братучеда, ни по греку стара родитеља.

од чиста злата саљевани; и даћу ти од злата синију, — на синији оплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, поред ког се види вечерати у по ноћи као у по дана; и даћу ти сабљу оковану, на којој су три балчака златна и у

чиста злата саљевани; послаше му од злата синију, — на синији исплетена гуја, повисоко главу издигнула, у зубима држи драги камен, код кога се види вечерати у по ноћи као у по дана; послаше му сабљу оковану, на којој су три балчака златна, и

Ил’ са себе, ил’ са своје мајке, или са свог стара родитеља?“ Проли сузе Косовка девојка, па говори Краљевићу Марку: „Драги брато, делијо незнана, с себе срећу изгубила нисам, ни са себе, ни са своје мајке, ни са свога стара родитеља; већ сам

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Их, нос му, као паприка. Господин Паприка! Стриц је поново зажмурио и почео у себи да чита нешто као молитву: — Драги боже, и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а

— Па ово је Стричев магарац Сивац! У два скока био је код магарета и одушевљено стао да га грли. — Драги мој, рођени, паметни! Баш ми је мило што си то ти, а није вук! Волим те више него десет вукова!

Ја бих сад појео читаву погачу и четрдесет печених кромпира. — И ја бих, драги Стриче. Прошло је већ богзна колико времена откад су се дјечаци склонили у пећину, а још увијек не могу да изиђу

— гракну пољар Лијан. — Како шта!— радосно повика чича. — Испраћам унука у војску, ваља то прославити. — Хе-хе, мој драги, ипак си нешто заборавио — завреча пољар. — Камо ти ракија за нас, честите старце. — Ту је и ракија — намигну дјед.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Та што је то, о драги господине наш владико? Ти си само један прав и истинит и прав је твој суд, те свакоме по себи издајеш послове своје и

« те уловите попре себи чловекољубца Бога, а у њему ћете пронаћи већи драги бисер него ли што га је Петар с божијим мановењем с удицом у мору у риби нашао, те га је за Христа и за се цару у

САМФИР ДРАГИ Јест Христос самфиром драгим. Самфир камел је очолековит: бистри очи и глед чини очима. А е да Христос не даје ли вид

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Што ми, драги, не долазиш? Синоћ сам ти долазија, по азбашче пошетаја, алов јаглак изгубија. Ако ми га, драга, нађеш, опери га,