Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАШТО? Као скрушен браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не чувасмо
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Налазио се, наиме, у оном благословеном стању када је могуће призвати било које од драгих, изгубљених лица на ову Терасу, чак и оне који леже дубоко под земљом. Али она је била још жива!
Али, опет! Било је тамо неколико драгих фотографија, које више никада неће моћи да буду снимљене. Његова слика са шестим три разредом, где сви дечаци гледају
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПЛЕС О, пустили смо свуда душе и, ето, враћа се само страст невесела. Одосмо по ћилимовима драгих тела у небеса, што нас изменише.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина. Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И опет сила згрнуло се света У болнички нам мирисави врт; Посматра где се двоје драгих шета Срећно, и хвале онај живот крт Што остависмо. далеко од њих Сад смо, а они жале мир наш тих.
Сто уздаха, као сто ветрова, веју Мојим вртом нада и спомена благих У јесени мутној мојих жеља драгих, Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад
— Да њихов цвркут, непримећен, мре. И сунца давно жељенога сјај Још само тешке сенке свуда ствâра Предмета драгих у ведри час тај, Кад радост наша срца не отвара. Сумор и туга, и немирни мај Долазе, ваљда, за наш давни јад...
До тог муклог места тајне без открића — Ако им је овај задњи завет мио — Могу још поћи пет-шест драгих бића, Кад им је већ живот мој посвећен био. Ако буду жива, — ја ћу их већ рећи.
На овоме свету одвећ нам је мало Драгих ствари дато усред хуке бурне Времена, — и све би можда лепо стало У најмањи простор једне златне урне.
То су земне среће ломљиви остаци: Нешто драгих речи на трошном папиру, Једне кратке, лепе страсти мали знаци, Два срца што желе лежати у миру Заједно, у добром
сумња, к’о влага, продире у веру, А пламен се вечне страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих успомена перу, А одјека стари не налазе гласи. Са свима тежњама и надама — даље!
Од свега што је горда прошлост дала, Од сокова нашег срца и од хрпе Шарених и присних, драгих идеала, Као добрих душа најмилија драж, — Место вере што се претвара у крпе — Простире се општа и отровна лаж.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Некада, давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из даљине, Са срцем пуним љубави и жара.
Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО? К'о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп'о ветар не раздува Музо!
И опет сила згрнуло се света У болнички нам мирисави врт; Посматра где се двоје драгих шета Срећно; и хвале онај живот крт Што остависмо. Далеко од њих Сад смо, а они желе мир наш тих.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нико их на селу није хтео да узме и чита, па су се убрзо нашле у мојој библиотеци. Ето зашто је део мојих давних и драгих успомена везан за мале књиге.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих покојника. ЛВИИ Кад нам мили на пут пођу, Пуни смо жаљења, Рукујућ’ се говоримо: „Збогом, — до виђења!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Надуте, помодреле лешине мојих пријатеља, мојих љубавница, свих оних драгих људи које сам срео у детињству и касније. Сви су они у мојим сновима мртви, ружни, исколачених очију и надутих трбуха.