Употреба речи драгиња у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

доушника и посредника, заједно са похватаним одметницима: На крају колоне, невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући, у ходу, чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

На крају колоне, невезана, запристајала је тањушна Драгиња Кечина плетући у ходу чарапу, јер тако је ред у селу да цура не иде никуда докона, машући шакама.

Тамо се врти, смијуцка и весело крекеће онај женски врагодер, Драгиња Кечина. — Ајме мени, зар натоварих на плећа већ шездегодина! Куку, јадни Раде, шта се ово зби с тобом!

— А она, мој Раде, наша Драгиња, удаде се — за кога? — за жандара. — За жандара? — одјекну из дједа као из празне каце. — Да, да, за жацмана.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Све очи су напале куглоф: модла је нова и особита, куглоф има три спрата. — И модла вам је ванредна, госпа Драгиња, али ови бадеми у шлагу, то је деликатно. Од лањске године већ је друкчије и не сервирам шлаг у кафи.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Манда, Алка, Кумрија, Анђуша, Јека, — како је лепше Заида, Зораида, Зулема, Фатима, Аделаида, Љубица, Филипа, Софица, Драгиња. — Чимпеприч, »хи, хи, хи! ја би баш зафалила мом куму на таквом имену.« »Ала би се ја једила!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности