Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Узалуд су била двосмислена набацивања његових пајдаша да је то, вјероватно, Тодор Дамјановић био код његове Драгиње. — Бог с вама, шта ће Тодор код моје Драгиње кад већ има своју Ђују? — Па да промијени човјек. — А што би мијењо?
— Бог с вама, шта ће Тодор код моје Драгиње кад већ има своју Ђују? — Па да промијени човјек. — А што би мијењо? Мијења се кобила кад неће да вуче.
У свему нераздвојни, почеше се, заједнички, навијати и око исте дјевојке, чувене Драгиње Кече из укривеног засеока Дренове Увале.
Још су неколико пута камарати заједно одлазили код Кечине Драгиње, али ни сами нису били начисто с тим који од њих иде да загледа и бегенише цуру за себе а који је онај споредни, тек
— Жив је Раде, жив, ево га пред тобом. А ти, који ћеш оно ти бити? — Е, Раде, Раде, зар се више не сјећаш Драгиње Кечине, хајдук-цуре из дренове Увале? — одврати путник новом загонетком.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
магистер фармације, бечки ђак и члан бохемске дружине код „Буренцета“, ненадно примио легат своје покојне тетке Драгиње, агилне Српкиње, почасне председнице женске подружине.
онај свети циљ ради кога су се на онако далеки пут, а све у славу и успомену блажено упокојене тетке Бранкове Драге-Драгиње, заслужне Српкиње и почасне председнице женске подружине, наканили.
последњих дана из познатог разлога — а својеручно Аргировић (човек који је и сам легат покојне своје тетке Драге—Драгиње за ту циљ жртвовао), ако би усвојили оне разлоге, не би никад док су живи могли опрати.
канапе упражњено, и то са разлога што га је он, поводом оне мисије, као и легата покојне велике и заслужне Српкиње Драгиње, без надлежно одобреног му одсуства напустио.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Код госпође Драгиње се пије бела кава са шлагом у који су умућени ситно резани печени бадеми. Куглоф је овога часа изишао из усијане цеви;