Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Знајући ја колико је њ е г о в о м милостивом и благородном серцу пријатно и драго све то што се на ползу и просвештеније младих људи учинити може, ови сасвим његов дар т е б и, п р е д р а г а ј у н о
разложи све на три једнака тала, дозвољавајући другима да изаберу шта се коме љуби, придодајући да ће он с којим му драго талом што остане задовољан бити. „Је ли, то ли се зове паметно делити? Почекај мало, да те научим памети!
рад је и боље знати, а оно што не зна не мисли да зна; радо и весело што је добро и паметно и слуша и прима од ког му драго, и тако од дан до дан паметнији и разумнији бива. Но да дођемо к нашеј басни.
га излечи; а кад види да сва рука од њега бједствује: „Режи брже боље” виче, и за избавити сву руку не мари за који му драго прст.
је све што видимо створио и одржава, он све види, и воздати ће сваком по делу, ако то насилником и не|праведним и није драго. Али може помислити ко: што ће данас изеденом јагњету помоћи ако сутра курјаку кожу здеру?
доказати да смо ми и од лабуда бељи, — то је памет, и ако баш нико то неће веровати; хоћемо ми јер нам је то драго; то је нами доста, он нас вара како ми запевамо. Хоћемо ли да нам он много говори и да нас чини смејати се?
да не може бити да се он усуди рећи да то јест и да може бити, — он није за нас, он неће да нас вара, нек' иде куд му драго! .
сам из детињства однекуд; лепи су, нека их придодам овде: Что либо дјејем, зло или благо; Многоцјено ли или зјело драго, Всја дјела наша, добра и лукава, Всјем будут јавна, не молчит бо слава.
” Наравоученије Ништа ти није ружније него кад ко, или беспослен или ако ће и с послом што му драго, нашпацира се по свету (каоно ти наше преподобије), па кад се вратги, а он хоће да загуши људе казујући и шта јест и
” Наравоученије И ово је против зла обикновенија, буди у пићу, буди у каквом му драго злу делу. Зато нека деца ови стих Овидијев добро науче и нек се боље њим ползују: „принципиис обста, серо медицина
На то му мајмун одговори: „Ако 'оћеш ти да си добап, у живе ти не дирај, а с мртвима чини што ти драго.” Наравоученије На исти начин може се ово рећи и оним сујеверним који од живих с неправдом узимају, а мртвим за
Наравоученије По вишој части, људма истина није мила, зашто нису такови какови се чине. Ако нам није драго да се говори о нами да смо какви смо, срдимо се на себе зашто смо таки а не онакови за какове би ради да нас људи држе
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!” Узјаше на коње, и оду по снегу.
да сви кнезови морају доћи и од свакога села кметови да поведу оне момке, као: капетане, тобчије, добошаре, и који му драго био чиновник за серпскаго владања; они да сви морају доћи у Београд.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И не бих узео да нисте ви. Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк. — А немој што замерити, господине — вели кмет.
је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.
— Готово би боље за те било да га оставиш. — Ама како ћу?... — Нађи каку му драго закачку, па изиђи, ето како! — Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? — Аја!
Сваки »ћир«, макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи »сос рачун« разуме сваки могући начин којим до паре
Јес', тако ми свега на свету — баш сам лепо познао да је то његово масло... — Чије му драго, тек није по нас, добро! — рече поп као забринут. — Него дела, људи, да како отарасимо ту беду из нашег потеса.
— Више ми слободно не помињи! — одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо. — Како ти драго! — рече Пурко и слеже раменима. — Само да се не покајеш. Свакад је боље милом него силом. — Дете!
Хајде да виде још једну јаругу. Истина, подалеко је, али кад су већ пошли — што му драго. Препентраше се преко једне врлети, па се спустише у неку широку, голему јаругу. Чињаше им се доста крива.
« или: »Може, пошо, затребати штогод, хитно, па кад ћу се онда облачити?« или тако што... Еле, било како му драго, тек — неки ђаво не да човеку да се уљуди, па то ти је! — Их, ала тај мили као пуж!
Попнем се полако на чардак, провирим... Нема ни попа ни оног другог. Јамачно су отишли зором. — Што му драго — рече Бошко и насмеху се. Међутим су поп Мића и његов Вуја већ јездили жабарским друмом. Пол звиждуће, Вуја ћути.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... И пун задовољства оде низ дубраву... 4. У КОЛУ Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.
Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу... Он цикну, цикну као гуја под каменом... И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже...
— А, то мораш учинити!... Кад се дјеца воле, нека се и узму. Нема већег гријеха него раставити мило и драго!... То мораш учинити... И кад нијеси учинио ове јесени... — Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван.
А, после, и они се радо гледе. — Не браним... — рече Милош. — Па кад велиш да дођем? — Кад је теби драго. — Онда ето ме сутра с просцима. — Добро ми дошао свакад. — Е, баш се радујем!...
Али други глас загрме: — Ја сам правда божја! Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... И та грмљавина угуши онај шапат. То га мало разведри.
А стари рекоше: што је право и богу је драго!... Станко му узе зборану руку и пољуби. — Хвала ти, попо! — рече он. — И како да му то не учиним!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ала ми је и то лађа! Санћим онда иде брже од кола! Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу?
О, како му ту беше драго све: и стари орахов орман, и зарфови отети од неког турског паше још у првом нашем устанку, и скрхани ногари за кацом
— Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго. Не почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом.
Било како му драго, владика дође, и наш поп осоколи туна. Владика одмах чинио ручак. Било је пуно свијета, а наш поп, веле, сједио у
Не плаче, већ замишљеним очицама гледа у шта му драго. Чупка ресе на кошуљи и не говори ништа. Ништа не једе и не пије.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече и рукова се, па куражан као сваки богословац у том расположењу, додаде плашљиво и полако: »Лаку ноћ, и мило и драго«. Меланија му одговори пријатним стиском руке, и Пера сав сретан изађе праћен гђом Персом и Меланијом.
— Та тек да није без комендије — рече поп Ћира, напуни лулу и изађе напоље. — А ти сад, драго дете моје, гледај шта ћеш! А пошло је само како може бити! Учинила си »ероберунг«, па сад не пуштај га ни за часак.
речено да се срцу не дâ заповедати, а у песмарицама записано: »Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго«. Међутим док је Јула силазила, и као звезда залазила за хоризонат, Меланија се све више пењала.
Та јесте л’ ви то, чесњејши? — Успут, онако успут — вели поп Ћира — а сутра ћемо даље. — О, драго ни је, особито драго, о, о, о! — Сутра рано зором ћемо даље, — вели и поп Спира, силазећи и прилазећи домаћину.
Та јесте л’ ви то, чесњејши? — Успут, онако успут — вели поп Ћира — а сутра ћемо даље. — О, драго ни је, особито драго, о, о, о! — Сутра рано зором ћемо даље, — вели и поп Спира, силазећи и прилазећи домаћину. — О-о-о!
Тако ће бар вратити гђи Сиди мило за драго што је она преухитрила с прошевином и прстеном. Тако је и било. И сада настаде живо спремање опрема и дарова
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави: — Добар дан, јесте л’ ради гостима? — О, драго нам је; изволите унутра. Сад иду унутра. Љуба неће први да улази у собу, учтив је. — Та изволите!
— Добро дошли! — Драго нам је! — Изволите сести. Како сте? Ето и господара Пере. Мален, дебео, округао човек око педесет.
Мален, дебео, округао човек око педесет. — Добро нам дошли! — Опростите што сам тако слободан... — Драго нам је. Па како код вас, пошто рана? — Скаче. — Тако и овде.
Чини се као да је не види. Она га виче. — Господар Чекмеџијић! — Изволите — А, драго ми је! — Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка. — А ви изволите к мени са целом фамилијом.
— Нисам био у ствари начисто. — Ја сам дошао да просим фрајлицу Савку. — Драго ми је. — А је л' вам што познато о нашем уговору? — Није ми ништа познато.
— Опростите што смо тако слободни! Ја сам Љуба Чекмеџијић. — А ја сам, опет, Гавра Церић. — О, драго ми је особито! Ово је моја другарица. Изволите сести. Седну обојица, Љуба врло пажљиво, да не искрши капут.
Дође госпођа Перса са синчићем. Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је! Колико му је година? Нешто је слаб. — Сад му је друга година.
На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек, капут му је до пете, а висок шешир. — Драго ми је, господо, добро дошли! Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго!
— Драго ми је, господо, добро дошли! Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра.
После фруштука започе се разговор. — Сад се већ можемо, мислим, мало дубље у ствар упуштати, — рече Першуновић. — Драго ће нам бити, — одговори чика-Гавра.
— Е, баш добро. — Сад се препоручујемо. — Драго нам је било. — Особито с наше стране драго! Збогом! — Службеница. Мило ми је било! — Збогом! — Збогом!
— Е, баш добро. — Сад се препоручујемо. — Драго нам је било. — Особито с наше стране драго! Збогом! — Службеница. Мило ми је било! — Збогом! — Збогом!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти? Је си ли могао да не будеш гладан, да имаш како му драго гледиште на свет, мршаво, бедно, али једно гледиште одређено и јасно?
Африка
брат, или друг, који ми је отворио своју мисао, коме сам поверио све што сам сматрао тајнама својих мисли, јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног детињства још почела
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла! Оћиш да му кажиш: „Мене је драго, мене је чест!“ Да дођи опет? Проклета! ЈУЦА: Забога, та то је учтивост. Тако сви, који су најмање воспитани, раде.
Ви сте и мени једанпут поклонили, ја моје право не дам. ЈАЊА: Ама оћу да подигним на вас процесу. МИШИЋ: Шта вам драго, мене неће процес ништа стати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
у Ћесаревини, речено да ће ландмилицијски полкови да се касирају, па ако на то не пристају, да могу ићи куд им је драго.
А он, Трандафил, набавиће му, уз то, полицијске папире, и печате, колико му драго. Дабоме, то кошта. Кир Деметриос Копша и кир Анастас Агагијанијан, у Бечу, свршиће му све остало, што буде било
Нека му капетан, дакле, као њеном оцу, каже, је ли му покварио оно што му је још, једино, остало, мило и драго, у животу.
Међутим, Филипович се није ни бранио. Рекао је његовом превасходству да су се они наплатили, и вратили мило за драго, при пролазу кроз аустријско царство. Ето. Зачудо, Костјурин је то разумео, и на томе се свршило.
Виде сребрну јасику. Виде лишће у злату. Виде камење, по врховима, као да је драго камење, устрептало. А кад се магла разишла мало, виде снег на једном врху.
Ми стојимо под путом, ја и моја жена. Сачекајте да из Кијева одемо, па се играјте фуса по Кијеву, колико вам драго!“ Петар Исакович беше, док је Варвара побољевала, уплашен да му жена не побаци, па је био више мртав него жив.
„Оде ти, серце, далеко!“ шапутала је Ана. „Доведе нас овамо, и остави, па шта им драго, с нами.“ А имала би да му прича, и више, што нитко не зна што е и како е.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на ћепенците да седам и да се убавица прошета испред његова дућана.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
постеља Страва моја узглавље Широко ти непочин-поље Пламени ти залогаји а воштани зуби Па ти жваћи изелице Колико ти драго жваћи Нем ти ветар нема вода немо цвеће Све ти немо само шкргутање моје гласно Мој ти јастреб на срце Мање те у
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
али кад је Рашида хтела да седне на једну од столица, тргла се и муклим грленим гласом упитала: - Зар не видите, драго дете? Зар не видите да ту седи пречасни отац Лаврентије? Ми нисмо видели ништа.
Рекох му да ми је драго што не схвата, и хтео сам да му кажем још нешто, али је звоно зазвонило два минута пре времена и Багрицки ме је
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Полачек баш изиђе са сином из штале, позна га, одмах се упути Шамики. — Добро дошли, господин фишкал! Драго ми је, изволите унутра. Ово је мој син.
Добро му стоји. Баш је сам у соби стари Полачек. Куцне, уђе. — О, драго ми је, господине фишкале, извол’те сести. — Господар Полачек, ја већ Од неког доба долазим у вашу кућу, и лепо сам
Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. XИX Шамика је невесео. Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.
Иде управо у собу госпође Соколовићке. Лупне, уђе. Госпођа је сама. — Добар дан, милостива, чиним подворење. — Драго ми је; јесте л’ били већ код Јуце? — Нисам, управо к вама долазим, у важном послу. — Шта то може бити?
— С драге воље, само пре подне имам посла. — Молим да будете данас мој гост код „Беле лађе”. — Драго ће ми бити. Учини наклон, опрости се. Шамика је у дванаест сати већ код „Беле лађе”. У пола један дође јуриста.
— Та јесте л’ ви, Херр вон Кирић? Давно се нисмо видели. Ал’ смо се обоје променили! — Драго ми је особито. Гледају се.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
сазнала за којег ће се „бећара“ удати, она, уочи Ђурђевдана, узме три чешња белог лука, па два од њих назове којим драго познатим именима, а трећи назове „незнани“.
која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају баш оно што је лепо, драго и мило. Из истог разлога, пише Маретић, родитељи дају својој деци и ова имена: Мркша, Завид, Злоба.
правду као највишу светињу: „Правда држи земљу и градове“; „Блажена вечера с правдом стечена“; „Што је право и Богу је драго“ и сл. Вршњаци.
За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози. У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне, живописне речи и изрази, маштовита поређења и ритмични
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Одлучио сам тог поподнева уочи Нове године да се прославим једног дана и тако вратим свету мило за драго, за оне панталоне које нисам имао. Одлучио сам да откријем, на пример, радио, али радио је већ био откривен.
се — узмеш ли га више, опет ћеш се покајати, па тај човек узе мало, а када изиђе из пећине виђе да у рукама држи драго камење и покаја се што није узео још!
Биће ми драго... — И мени — рекох... 29. XИ 1972. Двадесет и осмог у подне, пробијајући се кроз припите чиновнике пуштене два
Одлази сваког дана на перон број четири и сачекује воз из свог родног краја. Драго му је некако да једном види онај стари воз.
Затим је разбио чашу. Званице, које су се плашиле да је славни човјек, можда, књишки мољац, одахнуше и би им драго што су се уверили да је као и остали.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од Црногораца највише је привлачио погледе Примораца онај главар на клупи. Шаптало се: — Оно је драго Јоков, кнез његушки, онај што је доста јада задао Вранцезима, што изгуби старијега сина у боју под дубровником, а
Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа.
— А ко би те поче? — пита Марко. — А ко, нâко ђаво сâм! — рече драго. — Ко би томе краја ухватио!? Нема племена, а готово ни братства, да се не покрвише међу собом!
Што му би, те полуђе одједном, ципан цио? Кнез Драго њекако срдито поче набрајати: — А, да-ти, те је сваки жучан те изгубисмо Приморје, те нас цареви преварише!
ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се три његушке жене из других брастава.
Поп очекиваше да кнез припали, па да заподјене разговор о томе. И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори: — Ваистину, на боље не навикоше!
— објасни Перо Пуров. — Није! — одсјече Крцун. — Одмах иза дубровачког је далмација, ђе је ходио и стрико драго, кад’но наши пођоше с Русима на Корчулу! Далмацију од Лике дијели планина Велебит.
Кнез драго, веома изненађен, уста и рече: — Шта је, браћо, за име божје!? Што стојите гологлави преда мном, као пред владиком!?
ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља, прекинуо је домаћу жалост.“ А има и још један разлог.
Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину.
да су побједе над њима биле лака ствар; млађи тврђаху да Французи у храбрости и издржљивости не изостају Турцима. Драго, поп, Рако, Стево, Стијепо, испричаше сваки по њеки примјер, било војне вјештине, било јунаштва.
Мргуд Шутов загледа се значајно у кнеза. Пошто га је дуго тако посматрао, запита: — А да, бога ти, кнеже Драго, шта ти мислиш с овијем чојком? — Мислим га одвести господару, на Васиљев дан.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго. МАТИ: Пропада, богме, господару! Ако се нигди не пази, то се пази код нас, и ја, и мој муж непрестано код млађи; а
УГЛЕД 5. ОТАЦ (ступи), ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Слуга сам понизан, господо моја, мени је драго да сам ту срећу полућчио. ПРОВОДАЏИЈА: Ми смо слободу узели вас посетити. (Устану.) ОТАЦ: Мени је особито мило.
Господична, ви ћете видити како вас ја радо имам. ДЕВОЈКА: То ми је врло драго. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам дан венчања. ДЕВОЈКА: И тај ће проћи. МЛАДОЖЕЊА: Зар сте ви тако нечувствителни?
Какви су то послови? Човеку обећати, па после „што ти драго“. ЖЕНА: Кој је јошт тај муж на свету, који својој жени капе не купује? Муж жени капу!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
” „То није чаша, то је мој зечић”, одговори девојчица. „Морам га одвести у амбуланту”. „Иди куд ти драго, а мене пусти на миру”, рекне отац. Девојчица је била упорна, тражила је помоћ за рањеног љубимца.
Какав је то начин, зашто ми подмећете оно што нисам написао? Право говорећи, било ми је донекле и драго што су ме, макар и забуном, умешали у зечја посла; а с друге стране, не волим да се китим туђим перјем, поготово кад
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАНЧИКА: И њу морамо отпустити. МИЛЧИКА: добра девојка. НАНЧИКА: Што му драго. (Куцање на врата.) Хсрајн! з. ЗЕЛЕНИЋКА ПРЕЂАШЊИ ЗЕЛЕНИЋКА: „Слободно“, слатке моје, или „изволте, заповедајте“,
ГАВРИЛОВИЋ: Није ли гриота да наша браћа умиру од глади? ШЕРБУЛИЋ: Ее, што им драго, ја им помоћи не могу. ГАВРИЛОВИЋ: Људи остали без кућа, без марве, без свега.
ГАВРИЛОВИЋ: А донде да скапају од глади? СМРДИЋ: Што им драго! Ено код патријарха народне касе. Нек ишту од њега. ГАВРИЛОВИЋ: А гди је наша општинска каса?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
но ширити научне истине, мудрим књигама просвећивати људе: »Боље је много једну паметну и полезну књигу с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и у све њи велика звона поизвешати..
знаш српски, метни славенски; што не знаш славенски, метни српски; а што не знаш ни српски ни славенски, метни како ти драго (што ти прије на ум падне).« Караџић најодлучније устаје противу тога.
Од Трифковића је остао јоште известан број прерађених, махом шаљивих игара: Мило за драго, 1870; Мила, Ни бригеша, 1872; Тера опозицију и Пола вина пола воде.
И те прераде, махом са немачког, сем Мило за драго и Ни бригеша, изишле су у Зборнику позоришних дела. После Трифковићеве смрти штампани су и његови драмски покушаји,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ти жуљеви на рукама његовим, већи су украс и дика за њега него све драго камење на господском прстењу, на рукама њиховим. Ми, децо, такве људе називамо раденицима — мученицима; а и јесу то.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Очи јој вељау Да менека чека, И да је у страу За мене далека. И сузе је лило Драго у самоћи: „О ти вишња сило, Кад ћеш ми помоћи!
Мила моја мене чека — Чекаш и сад, злато моје? Брже доле, сунце благо, Брже амо, ноћне таме, Амо брже, моје драго Да не чека више на ме. (1843, 25. нов.) ЦИЦ!
Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела? Да ли су ми де сметови Драго моје завејали? Да ли су му де зверови Младо тело покидали?
Боже, Боже, дакле баш занаго Да не видим што је срцу драго! Шета тамо, па шета и амо, Шета десно, па шета и лево, Још једанпут, још једанпут само, Амо, злато, амо, дивна
! Кратко је доба, ето иде вече, Злаћано сунашце већ западу тече, Тавна ће нојца скоро овде бити, Па ће ми драго све тамом обвити.
Ој Карловци, место моје драго, Кô детенце дошао сам амо, Игра беше једино ми благо, Слатко зва ја мед и смокву само.
— Лака песмо, оди у помоћ, Јера оно већ је близу ноћ, Де пригрли песмо, моја снаго, Па ижљуби све мило и драго! Сунце јарко, та колико реда Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте,
Црна Горо, поносито стење, Круне српске ти драго камење, Успомено пребелога данка, Ког се сећа Србин кâно санка! Када гледнем твоје стене дивне, Срце младо у
околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране рашириле вите, Нигде никог, дебело залађе, Благо драгу ко ту драго нађе! Тице поју: Благо ли си нама!
грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви камење драго, Куда отац са вама поити, Бежи нојца, а данак засвити.
“ Заман мучи, заман се отима, Све га већма слутња обузима: „Дакле никад — дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго — Никад више —“ ту му коњиц рже, Он из мисли претешких се трже, Те погледа небу ка истоку, Гледа боље, не верује
поше, И подоста беше у некоме, Понајвише у Арслановоме, Баш у њему на гомиле благо — Али где је Арсланово драго, Где му сунце, где Хајкуна бела, Благо стоји — куд се она дела?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
О, види ти њега. — Да, да. У по дана, у по ноћи, кад ти год драго, само га отвориш, а он ти цак, цак! — толико и толико сати.
све хоће и све може, његова је рука на мом рамену, а доље, у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, који ће до краја туговати и помињати ме ако се изгубим у свом чудесном походу. — Ђеде Петраче ...
покривен и гунђа удобровољено, са злурадим пркосом: — Баш је нас брига и за Јовом и за Гњатијем, нека мељу како им драго. Главно је да ти свом ђеду гријеш леђа.
Острвио се човјек, па то ти је. — Никола, синко, притрпи се док макар ја не склопим очи, а онда како ти драго — уздише дјед и не гледајући свог немирног синовца.
Баш је њега брига што ћу ја умријети. — Ехе-хе, живјећеш ти нама још колико ти драго, а брату Сави шипак! — њакну самарџија.
— А знао си овога уоквирити, а? — То је мој и брат и светац, и ја друге не припознајем, па ви радите шта вам драго! — Аха, кажем ли ја — нововјерац! — опет се ишчакари Мунижаба.
без рада и лопова нема живота — оте се јадном дједу, па се и он сам насмија на ту своју дрвену мудрост и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи, макар и царства пропадала.
Сад сам ја њему намирисао његову антидржавну душу. Дедер, Ђурајица, у подрум с њим, па нек тамо смишља што му драго, а ми ћемо се овдје потпрегнути да истјерамо ово наше.
А да је работа заиста онако нешто, неприлична колико ти драго, јесте, брате, нема ту шта крити. Оптужило нашег кићеног Пантелију да је у по божје ноћи напаствовао бабу Тривуну и
— Из Хорозовића, драги војниче. Село Хорозовићи. Ваљда си туда ходо. —Ма хода сам ја, мајко, куда ти год драго, али, вала, у те твоје Орозовиће ...
Шта ја знам напамет ко је он. Нек он мени покаже црно на бијело да је тај и тај, па нек иде куд му драго. — Е, е, жалости моја — заклима главом сељак. — Ево мене моје рођено кумче не познаје. Гледа, а не познаје.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ти науч' нас том! Ал' ако мислиш, силних слава сит, да, лакоми на блага твога мит, изневеримо драго име Срб, у онај народ де се прелије ливена толко душанова крв, што теби може зборит смелије, угледније што те је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели, што нијесу више.
Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби.
— Ено ти је, — вели му отац — па је уби како ти год драго, кад ти срце и душа подносе, ја и онако не бих могао дићи своје руке на ту нашу хранитељицу.
Зато пак што си ми поклонио живот, ево ти блага, сребра и злата, па понеси колико ти год драго и колико понијети можеш, а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје обегенише, па иди својој кући ако хоћеш и
са њом све царство наше; ми смо му на мегдан слали заточенике наше, али их он шале губљаше; сад помагај па ишти што ти драго у царству.
на пријесто својега оца, као што и сваки божји суд мора најпослије да се збуде онако како је речен и како је и право и драго.
се Срећа маши у џеп, извади једну потуру и рече старцу: — Ево ти, старче, узми ову потуру, па купи за њу што ти је драго. Прихвати старац потуру и однесе је својој кући. Кад тамо, а баба му се поболела па хоће рибе.
Боље да се оделим, па да за себе радим а њему што драго!“ И тако једанпут рече своме брату: — Брате, није право, ја све радим а ти ни у чему не помажеш него само готово
Макар и тетка, опет је туђин, није јој од срца отпало, па да га жали кô своја мајка. Еле како му драго, не шћеде сестри ништа говорити, већ кад пође, поведе са собом и дијете.
Одговориће јазавац: — Имам три вјештине. — Ја имам седамдесет и седам вјештина — рећи ће лисица. Елем, како му драго, пођу својијем путем и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета.
— Бих ли ја могао ту мало самљети? — Би, зашто не би, ево ће се моје сад изамљети, па онда мељи колико ти драго. Али дијете помисли шта му је отац рекао, па изиђе напоље и пође уз поток у другу воденицу.
Ја ћу с мојим магарцем да чиним како сам и најпре по мојој вољи чинио; а људи нека говоре шта им драго. Па онда узјаше на магарца а син поред њега пјешице; и тако отиду кући.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Ваљда вам је познато из мога Земљеописанија, да се у Ческој налази млин или воденица, гди се драго камење углађава и саставља. ШАЉИВАЦ: Срећна земља, кад и воденице имају посла с драгим камењем. Но послушајте!
ПУТНИК: Такове вере нема. ДОКТОР: Шта? Шта? ШАЉИВАЦ: У књиги стоји. ПУТНИК: Нека стоји колико му је драго. Тек ја кажем да бишофске вере нигди нема. ДОКТОР: дакле, ви не верујете на Нови тестамент. ПУТНИК: Какав тестамент?
Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и поштеније срце. ПОЗОРИЈЕ 2.
ДАМЈАН: Воља ти је; ја би се богме страшио, у кући држати. КУЗМАН: Што му год драго. ДАМЈАН: Та, на једну руку и боље је, имаш нешто у земљи; ако се на једној страни штета учини, није на другој.
ЉУБА: Ништа, данас и тако нећемо моћи учити. (Показује Станију.) Моја баба. МИЛАН (поклони се): Драго ми је. ЉУБА: Мајка, ово је мој инструктор. СТАНИЈА: А шта је он?
ЉУБА: Па немојте мене ради да пропустите. МИЛАН: Дакле, после подне гледаћу да се скупимо. ЉУБА: Драго ће ми бити. МИЛАН: Ја се препоручујем. ЉУБА: Службеница. МИЛАН: Збогом, мајка! СТАНИЈА: Збогом пошо!
ПРЕЂАШЊЕ. ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду? СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво. ЉУБА: Седи, Пијада.
— Гле, дође мајка. ВЕЛИМИР (начини поклон са стране): Драго ми је. (Скине сабљу.) На, бога ти, ово (да Љуби, после отиде к асталу, седне и почне чело и косу трти).
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Али, забога, гди ми је милостива госпоја, ево већ дан увелико. Што му драго, ја ћу да се возам, а она кад дође, нека обуче друге аљине; знам да није спала само на ове. Ево опет некога.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ што се њега тиче, могли су на Суленцету, као млађем алкохоличарском приправнику, да мере светло колико му драго: потпуно је испустио из вида зашто се ту налази.
Ни једног јединог крупњака! И уопште, што јес, јес, радовао се када ме сретне на улици, није да му не би било драго, али никада онако као кад сретне некога ко му нешто значи у животу и кога може треснути по рамену и упитати: „На чему
године у клубу „Сумарен?“ — Е па, драго дете ... рече бакута — шта сам оно, тела да кажем ... — ... твоји родитељи ... — подсетих је. — Јесте!
да вам се у џепу увек и на сваком месту нађу неке драге успомене или, ако случајно немате успомена, онда нешто веома драго — на пример, кокице!
Чарли, па они могу да газе својим колима по улици кога хоће и колико им драго, па да им ништа не буде! Чарли, па они шију најсмешнија одела на свету, а нико то не примећује, осим мене.
Тамо људи једноставно измене посетнице, поразговарају мало о времену, рукују се и „рукољуб госпођи мами — драго нам је било“, па свако на своју страну! А овде? Не раздвајају се док један не падне мртав! Ствар части!
Баш ће јој бити драго и ти системи. Тако нас остане троје. — Дезертер... — режи матори, пунећи растресено лулу исто тако истресеним
— Хтео бих да разговарам с тобом ... — А о чему? —Онако… — Добро, разговарали смо! Баш ми је драго што смо се упознали и ти системи! Поздравите ваше ... Трес. — Хало? Нико се не јавља.
на шта је Амд-Сен-Беј-Чуп одговорио: ихналахибанхуманхиалилахлаихала што значи да му је страшно драго што има част да упозна представника наше далеке земље о којој је много слушао и узвратио гледаоцима такође срећну нову
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго. 4.
ЈЕЛИЦА: Нама ће особито драго бити. МАРКО: Барон Голић? Откуда је он? МИТА: Он је из Волхиније; и сад прави лустрајзе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Крај букве лежи њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!
Еј, године, немјерљиве, скупе! Збогом, мала, из Босанске Крупе! ДРУГАР ВЈЕРНИ Фркћу коњи, збогом село драго, крећем на пут растужена лица, а с брежуљка, са пашњака знаног, гледа за мном другар чобаница.
Златно зрнце у шљунку се жари, над њим трепте рибице стражари. Јурили смо под чадорјем врба, играли се колико ти драго, разгледали вирове зеленце, да покажу сакривено благо. Нигдје знака, Врбас хита журно, и рибице трепте несигурно.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе. Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје! СИМКА: Слатка моја, рођена моја! АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.) Како су велике божије наредбе!
Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје! СИМКА: Слатка моја, рођена моја! АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.) Како су велике божије наредбе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А из наших непотпуних извештаја више команде писаће опет онако како је њима мило и драго. И вечито: „На надлежност“. На крају, „кола се сломе“ на каплару Живуљу, или на несрећном Танасију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га засад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.
да је свршио основну школу; и он сам вазда се исказивао против школе и школованих људи, али тек беше му необично драго, што се у овој прилици нашао сведок његовог гимназиског школовања.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце. 110.
Ја би знала, гди би извирала: Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала.
Пуштај гране до зелене траве, Да се пењем теби у врхове, Да ја гледам низ море галије; Сједи л’ моје драго на галији, Вије л’ му се јаглук на рамену, Којино сам три године везла, Увезла сам три дуката злата, И четири
“ “Ој Бога ти, Стојко кириџија, Јест слободно колико ти драго!“ Тад запјева Стојко кириџија: “Романијо, пуна ли си вука, Пуна вука и пуна хајдука, А још више лјепих дјевојака!
175. Покрај пута родила јабука: Све бисерје и драго камење. Све високо грање поломише Гледајићи на врху планине Где два брата лова половише, Уловише срну и кошуту, И
А средња је говорила: “Ја би’ благо најволела.“ А најмлађа говорила: “Ја би’ драго најволела — Чоја ће се изменити, Благо ће се потрошити, Моје драго за довека.“ 177.
“ А најмлађа говорила: “Ја би’ драго најволела — Чоја ће се изменити, Благо ће се потрошити, Моје драго за довека.“ 177.
на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала, Гране своје разбацала, Хладовину оставила, Ленка ти је већ одрасла: У Ленке је бело лице,
Војску купи Ерцеже Стеване, Прво рока, на недељу дана; Стевана је сјетовала мајка: “Ој, Стеване, моје дијете драго! Право пиши момке у солдате!
Трећу дајте мојој милој секи, Нек купује свилу и кадифу, Нек с’ удаје куда јој је драго, Јер је братац удавати неће, Јер је братац погубио главу! 230. Сунце ми се крајем вије, ладо ле, миле!
“ 234. “Тамна ноћи, тамна ли си!“ “Ој девојко, бледа ли си!“ “Невоља је мени бледој: Драго ми је кесеџија, Ноћу ’оди, ноћу доди — Са мном јадном не говори. С буздованом проговара: ’Је л’ ми мајка вечерала’?
“ “Жен’ се, благо, жен’ се, драго, сретно нек ти је, Врани коњи попуцали, њу не донели! Двори твоји опустели, њу не чекали!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно снежно, у снег што сахрањива, кад љуби. Сенка је њина као
Далеко негде стоје вите јеле, снежна лица, ради њих ми је, мајко, драго да си потиштена. Моје вруће усне не жуде више жива девојачка пребела тела.
И кад тада останете насамо имаће твој мужић грдних мука. ДОСАДА О, како ти је име гадно, ал дивна судба, драго моје јадно. Плачи само од туге и миља и остани увек драга неродиља.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920.
Да ли тела, мили градови, или сени, то дрхте, у слабости сна и жуди руку грубих? Све оно што видех драго, тужно, племенито, због чега, где све, и шта све, жарко, не изљубих? Вратих Ти се!
Лирску поезију вечних, свакидашњих метафора, оно драго циле‑миле стихова, сликова, хризантема, које су цветале у нашим, недељним, додацима.
Све се љуљало над нама, острва, брда, небеса. Нема ничег што је драго, што ми остаје, све се губи. Моје усне, што су дрхтале, и моје мокре, помодреле руке, зарониле су у зрак и воде, и
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Драго ми је! — рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом. — Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...
!... Славне наше припевалице!.... — Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. Јово ћути, па само ломи кукурузе. — Очију ми, он се љути на ме!...
— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. — Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.
Господин Милка поклони се грациозно и рече: Драго ми је особито. Ако је по вољи, извол’те. Нисам још све наместила, али ћете ви опростити.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
и џамију, па бадњаке српске налагајте и шарајте ускрсова јаја, часне двоје постах да постите; за остало како вам је драго!
ВУК МИЋУНОВИЋ Држ, риџале, узми овај фишек, понеси га на поклон везиру и кажи му да је то цијена које драго главе црногорске. РИЏАЛ ОСМАН Какав фишек на поклон везиру, самовољни кавурски хајдуче!
ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Које јаде ти тобож мудрујеш? А ти више у њима проричеш но који му драго десетиња. Не даш нигда плећа оглодати, но их грабиш из устах људима; мени си их стотину узео да ђавола приђе у њих
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ниједна није била срећна. Ниједна да је полазила за драго. Готово све су овако као Софка плакале, јадале се, рониле сузе... Али која вајда!
неке ваљда од бола и туге што им се никад оне наде нису испуниле, не пошле за драгога, нити ће икада осетити шта је драго и мило — постају толико луде и бесне.
са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, | ипак не осећао свој, не био
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино благо Кад за нас куда бедно срде једно.
И вео гроба, — једном, у ноћ чедну, Са болом душе што тужи и грца, Ја ћу ти доћи на постељу ледну, Ти, мртво драго сломљенога срца.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А Мартиновићу, крило господарево, не стој!“ опет ће ђакон. Драго Мартиновић, смијући се, уљезе. „А соколови од крвава Чева на Крајини! Војвода Мићо, турска крвопијо!
Ти си слободан да удаш ђевојку, за кога теби драго... Је ли овако право, Црногорци?“ „Јест, Господару! право, као и све што из твојијех уста чујемо!“ рекоше људи.
Било их је ту, којима још не зарастоше ране на срцу, којима је каква му драго несрећа ојадила! Мајака обесињенијех, љуба удовица, сестара безбратница, браће од скоро инокосне, еле бјеше народа у
Ето не даде за Рајчевића. Ја не знам, вјере ми, замјерке му нема, нити би му је нашла чија му драго шћер... Јучер је опет додио чојак и говорио ми...“ „Који је то, са срећом?“ запита сердар.
Да, на нас! Ми смо ближе гробу но дому, као што попријед рекох. Да речемо удајмо ђевојку у Приморје, или ђе му драго, свеједно, наша била, туђа се назвала. Од ње нам већ никакве вајде. А и без тога, ти знаш како ми се с њом растати.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
отуд прешла у свакидашњи говор (Злату ће се кујунџија наћи; Није благо ни сребро ви злато, / већ је благо што је срцу драго; Правда држи земљу и градове, / А неправда руши обадвоје; итд).
— Налепши цвет никне на буњишту. — Све је лијепо до мјере. — Није лијепо што је лијепо, него што је (кому) драго (угодно). — За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји.
— Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји. — Убаво се брашно у комшилук продаје. — На драго очи утјечу. — Туђе мило, али своје најмилије. — Што није лијепо гледати, није лијепо ни љубити.
— Истину тражи, правицу уважи. О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако. — Што је право и богу је драго. — Што није право није ни поштено. — Од крива дрва на страну је сјена. — Прав дијел, дуг мир.
— Криво сједи, а право бесједи (реци, суди). — Збори право, сједи ђе ти је драго. — Тешко правом, док се крив не нађе. — Ко крива жали, правом гријеши. — Право ријет’, (м)а умријет.
— Бољи је драм среће, него сто ока памети. — Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека.
Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је срцу драго. Није ђогат гори од дората, Али бâта доратова нема. Ни по бабу ни по стричевима, Већ по правди бога истинога.
Џефердаре, мој по богу брате! Немој мене с ватром преварити, За око те ни молити нећу. Што је право и богу је драго. Што су телу добра јела, То су души добра дела. В) ДИЈАЛОШКЕ — Бако, вјерујеш ли бога?
— Јесам, валај. — Игра мечка пред чичином кућом, — Доћи ће и пред нашу. — Како тамо, бако? — Како коме драго. — Како ти је име? — Ислам. — Тако сам ти и сам. (И мени је тако као и теби). — Калуђере, да те оженимо?
О СВЕШТЕНИМ ЛИЦИМА Ја ћу, духовниче, узети сребарце, а ти носи ребарце куд ти драго. — Приповиједа се да је некакав калуђер у невољи донио трговцу од некаква свеца ребро оковано у сребро, и искао да му
Остала су ми лагала у селу, него дај ми кола и волове да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи туже да много лажеш, да видим
Хајте, уроци, уз море, ликом се штапали, вратилом се опасали, не урекли мило и драго, док не пребројили у мору песка, на гори лиска, на земљи травице, на трави капљице, амин!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Били и ја могао ту мало самљети?“ — „Би, зашто не би; ево ће се моје сад изамљети, па онда мељи колико ти драго.“ — Али дијете помисли, шта му је отац рекао, па изиђе на поље, и пође уз поток у другу воденицу.
Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби.
Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!” И тако један пут рече своме брату: „Брате, није право, ја све радим а ти ни у чему не помажеш, него са- | мо готово
било, умио би казати шта би ти се догодило; него кад устанеш, прекрсти се као што Бог заповиједа; приђе но коју му драго работу започнеш, вазда ваља да се најприђе прекрстиш.
куда знам с њима?” „Макар куда,” одговори жена, „одведи их у планину, па их остави у планини, што им драго.” Најпосле наврати мужа те јој рече да ће сутра одвести децу у планину и онамо их оставити.
” — „Бих ли ја могао ту мало самљети?” — „Би, за што не би, ево ће се моје сад изамљети, па онда мељи колико ти драго.” — Али дијете помисли шта му је отац рекао, па изиђе на поље и пође уз поток у другу воденицу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би хотео знати шта би[х] ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се дома врати, видиће [х]оће ли моћи све што је чувствовао исказати.
Био је задовољан мојим читањем. Каже ми да ће он спавати, а да ја могу ходати по манастиру и около куд ми драго, или, ако [х]оћу, могу узети коју књигу с астала и што читати. Он пође у камару спати, аја почнем | прегледати књиге.
Попогледа меј мало с вниманијем, пак ми начне говорити: „Нама[х] тај час узми твоју торбу, пак иди куд ти драго. Право је рекао Антоније да ти нећеш код мене ни три дни бити.” Ја сам био изван себе. Мислим, какви су ово људи!
Име и воспоминаније његово биће ми, док сам год жив, драго и љубезно. Називао се је Теодор Милутиновић. ЗАКЉУЧЕНИЈЕ ПРВЕ ЧАСТИ Пре него дођем к фтором периоду моји[х]
” Ја: „Нек реку што им драго. Ја се уздам да ће време показати да нису право имали. А неће сви рећи, не бој се; на[х]оди се у данашњи дан Србаља
То ти ја једва дочекам, откријем му с подобном повереностију моју жељу да би[х] и сам рад куд даље поћи и у које му драго место гди се млади људи уче доћи, ал’ не знајући ни на коју страну пута, замолим га да ме поведе с собом до Хорватске,
Ја тамо идем гди службу искати, јер би[х] рад немецки добро научити.” „Кад сам пошао, морам кудгод ићи; ’ајде куд ти драго!” — отвештам ја.
„За Гаврила је лакше. Он неколико и немачки зна, а службу ’оће; то ласно може наћи гди му драго. А за тебе“, вели ми, „најбоље би било да гди школу држиш; за две или три године можеш стећи коју стотину форинтâ, пак
” „Што вам драго”, одговорим ја, „мени је свеједно та сад, та после. Једва то изречем, он учини знак старому архидијакону Стефану, а
У овом острову мирски протопоп глава је свега свештенства. Који му драго епископ и патријарх ту да дође, мора њему потчињен бити, будући да је Свети Спиридон патрон Корфа, а ови је био мирски
Таке вике и псовке у мојем животу нисам поднео ни претрпио. „Иди куд ти драго, и чини шта ти драго. Зар ти мислиш да ја немам другога посла у Бечу него да сам тебе ради овде дошао?
Таке вике и псовке у мојем животу нисам поднео ни претрпио. „Иди куд ти драго, и чини шта ти драго. Зар ти мислиш да ја немам другога посла у Бечу него да сам тебе ради овде дошао?” И тако ти ме отера.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења.
— Е, ово је за приповист! — вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну. — да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар! Е, ово је за приповист! Сви се чуђаху. Домало се врати Букар.
Бујас је читао стрицу Блитвару докле би га успавао. Читао је што му драго, и напрескок, и наопачке, само да се тороче, као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.
И он је детету враћао мило за драго и био му од користи учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној. Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој Карловци место моје драго! К’о детенце дошао сам амо; Игра беше једино ми благо; Слатко звах ја мед и смокву само.
ми, какво Име да ти дам, Хоћу ли рећи: „Дико“, или „снаго“, Или ћу „лане“, Или „моје благо“; Хоћу ли „душо“, Или „моје драго“ Кажи ми, какво Име да ти дам!
Јадно драго моје, знаш ли где су били, И зашто умиру тужни и крвави? Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице
Даница Марковић ЦЛВ ГАЛИУМ ВЕРУМ Клекнух у пољу широку пред цветом Што носи име твоје увек драго; Ветрић је својим доносио летом Мириса шумских једнодушје благо.
Ох јадно драго!... Вечно тако, Кај се, и кај, и жали! И док за сеним' надâ пали' Погребна бруји песма, Спомене бледе среће храни, Посл
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Истина је, сви бесмртни дуси да свободе права уживају, свашто раде што је њима драго по лакоме и светом правилу.“ „Свјетилниче, правдом окруњени!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагора га помилова по црној коси. „Драго моје дете! То не беше тако лако и једноставно као што ти сад замишљаш. Да бих могао ући у Саис, тадашњу престоницу
краља: златне чиније, ибрике, шоље, пехаре, сребрне кондире са златним рукаткама, сребрне легене, бокале и вазе, разно драго камење, сваковрсни други накит од бисера и слонове кости, свилена ткива, пурпурне тканине, шарене ћилиме - све се то
“ Сузе му ударише на очи. „Кремоно, драго место моје! Заузет својим радом спасавања, морам још овде остати, да бих се вратио у твоје крило кад осетим да ми се
„Изванредно!“ „Румфорд је умро 1814 године. Посећујем често његов гроб и китим га цвећем. Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!
Опазих да јој је то писамце било врло драго, јер лице јој се озари материнском срећом, а она ме погледа захвалним погледом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Све што ме тиштало то је: да пронађем какав било посао или измислим какав му драго разлог па да понова одем у Вујановац.
Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго. — Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке није могао да подигне иако је баш нарочито желео да гледа
А ви, ето, говорите ми братски и зато вам хвала. И спаваћу, рекли сте, колико ми год драго и све као човеку даће ми се.
милу успомену на томе светом зиду у коме као да је, а не у гробу — то сам све више уображавао — почивало оно моје тако драго створење које сам толико волео.
Све до смрти првога детета мислило се још о животу, после су саградили гробницу да у њу спусте оно драго створење, кад је она стала мислити о могућности смрти; а кад су се чланови породице поделили између куће и гробнице,
Смеј се ти колико ти драго! Ја сам чак уживао да гледам ћифте кад, окупљени око месарнице, посматрају крваво месо или се уз прве кафе оговарају
Такав би заслуживао да му се каже овако: Е па, чуј ти, пријатељу, друже, или како му драго, остави се, молим те, придике; мани се празне сламе и разговора!
И купује тако бундеве од неког сељака, те избира и одваја једну, коју му драго, па је расеца. Онда кришом, да сељак не спази, оставља унутра, међу семењем, дукат, па се тек наједанпут као зграњава
Узме он тако новине, које му драго, и гласно чита неку невероватну политичку сензацију (о објави рата, атентату на неку познату виђену личност,
важној и хитној ствари, имао да говори, па га умоли да се, на кратко време, одвоје насамо и повуку негде, где му драго, али заклоњено.
непомичне линије од Ђевђелије, па преко Кајмакчалана до Битоља и Бабе планине, и обијао прагове да добије какву му драго службицу од које би живео (јер се за ону објаву о неспособности ништа, бар у Грчкој, није могло купити), али све
Па после, кад завршим, ћаскаћемо колико ти драго о томе: је ли боље овако или онако, умрети рано или живети дуго. Не могу да кажем: рањава ме ова успомена, тешко ми
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Облаци духанског дима скупљали су се и лебдјели под стропом, с плавичастим опалским преливима. Одувијек ми је било драго то шимерично опалско прелијевање, и одувијек сам подлијегао његовој моћи да нас превезе у сфере иреалнога.
Ето, и некадашња плава дјевојчица са сунцем у коси сада је постала само једно драго, убого, прегажено не-ја!) Детињство — прегршт бесмртности!
Уосталом, доњи пут којим су дошли ипак је углавном пристојан, и зашто би сад рискирали... а баш им је драго што болесник тако добро изгледа, вјерујте, чисто добро, радују се, и надају се да ће ускоро, сасвим ускоро, итакодаље..
Хе, дакле, још једном, драго им је, радују се, од свег срца се радују, устају, закопчавају огртаче, баш се радују, баш закопчавају огртаче,
Али, умјесто тога, одговарао сам: „Хајде, нека! Хајде, драго ми је!” А није ми бивало баш нимало драго. Бивало ми је, напротив, тужно, дозлабога тужно.
Али, умјесто тога, одговарао сам: „Хајде, нека! Хајде, драго ми је!” А није ми бивало баш нимало драго. Бивало ми је, напротив, тужно, дозлабога тужно. А најтужније од свега била ми је та њихова срећа сред те туге.
Али касније ми је дана пуна сатисфакција, сад сам опет на челу мог одељења”... „Хајде, хајде! Драго ми је! ”... Гледао сам и њихове боре и гримасе, и изнад њихових ријечи, које су ми шумјеле мимо ушију као шушкање
Све је то једна твоја аутоилузија, која нема стварнијег ослонца у реалности. Драго дијете, то нисам ја, то је фантом, плод твоје уобразиље! Размотримо ствар тријезно и без афекта. Што ја теби пружам?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица напреже вољу и, старајући се да изгледа што мирнији, проговори неодлучно: — Можете сад говорити што ви је драго... Знам ја чије је то масло... А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам.
Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато. Не може сит да се нагледа познатих му места, као да је годинама од њих био одвојен...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби.
Побратим се зачуди кад виђе лију иза себе наблизо, и би му врло мило и драго. Сад кренуше сви заједно даље. Ишли они ишли, док угледали опет цареве дворе.
Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара. Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до ње. Кад не би дуго, али слуге цареве носе велики трс и даду му га.
Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му најмлађег и најмилијег сина нема кући.
Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му најмлађег и најмилијег сина нема кући.
— И би јој врло мило и драго. Сад изиђе све дјело на видјело. Старом оцу би драго кад видје најмлађег сина, и ожени га са златном дјевојком, а она
— И би јој врло мило и драго. Сад изиђе све дјело на видјело. Старом оцу би драго кад видје најмлађег сина, и ожени га са златном дјевојком, а она два сина погуби.
— Ено ти је, — вели му отац — па је уби како ти год драго, кад ти срце и душа подносе, ја и онако не бих могао дићи своје руке на ту нашу хранитељицу.
За то пак што си ми поклонио живот ево ти блага, сребра и злата, па понеси колико ти год драго и колико понијети можеш, а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје обегенише, па иди својој кући ако хоћеш, и
Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!“ И тако једанпут рече своме брату: — Брате, није право, ја све радим, а ти ни у чему не помажеш, него само готово
А гдјекоји: — Дај барем један да понесем! Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење. Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више.
Одговориће јазавац: — Имам три вјештине. — Ја имам седамдесет и седам вјештина, — рећи ће лисица. Елем, како му драго, пођу својијем путем, и наиђу на једну стрвину, ђе су била и гвожђа ловачка запета.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кад за зло не зна. Тако њену собу, Сан среће моје, предадоше гробу. О људи! људи!... Ао моје драго! Овамо бура неће да се стиша. Је л' топла земља, грли ли те благо Гробница твоја? Мене бије киша, Облаци, видик.
и стеге, Ти би трунула: са мислима новим, Пољупцем, сузом, твоје лице снежно Ја бих покрив'о: ту крај моје неге, О драго моје, трунула би нежно. И ја бих тада... Мој љиљане бели, Што су ми тебе пакосно однели? Што ти бар сама?...
Да л' сте с Југа родом? Кад бисте ми рекли, маленкост би моја: — Купајте се, госпо, често ладном водом. Али шта му драго — ја пожаре волим. — Ватру који гаси, тај се и опече; — Сад се клањам, госпо; видећу вас, молим?
О, како је драго ту, под вашим плаштом, Великим и добрим к'о моје страдање. Моје ноћи црне, негујте ме маштом, Да разумем мртве и њино
У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено? Брзо приђох ближе: без погледа ока оба, У два ока леже деца к'о два гроба. ИИ Не јавља ми се.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
“ Рекао сам му да прво желим да видим шта ће бити са мојим изумима у Америци и тако смо завршили разговор. Али, драго ми је да делују неке силе из мрака, па како време пролази, одржавање сталне комуникације биће све теже.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако.
- Пођи са мном - рече она - желим да чујем твој глас, да видим то твоје драго лице и да будемо сами. Ишли смо сами, полако.
- Прочитај ге их - рекао ми је - и када ме опет посетите биће ми драго да поразговарамо о неким стварима из ове мале књиге; она ће вам у потпунош и разјаснити писмо председника Барнарда и
У то време управа Колумбија колеџа организовала је нови одсек у рударској школи, Одсек за електротехнику. Било им је драго да сам ту и да се могу посаветовати са мном.
Ћипико, Иво - Приповетке
Још неколико чељади узастопце укрцају се. И Цвета с Марком одлучи унићи, па догодило се што му драго. Лепо приђе с њим преко даске, хтеде згодно да закрене међу свет, али је наједном угледа онај морнар и упита за биљет.
А кад би их пустили, пожурили би куд му драго, ако ће и у хајдуке, да се травом и коријењем хране. Браћа обгрљена дочекују зору; сан им у душу уноси мало покоја, а
Морнара из Леванта не виђа већ дуго... А почеше о њој у селу што му драго зуцати; веле, пуно је с туђим свијетом милостива. А Марко увијек за њом пристаје, сам је у кући, а и она је сама.
То су његове вруће жеље. Њему није драго омркнути у пољу, па стога пожури да прво запада сунца очисти пут. И онако почео је јуче дувати вјетар и помало облачи
Старији људи ипак нађоше мјеста да се огреју, док млађи поседаше где му драго, настојећи да барем из даљега очи на пламену паре; кад га виде, као да их и грије.
Не може ни он, а камоли деца, стока и сва кућа... Нека дође, нека је какова му драго, нека је само у кући!.... Човек нема но једну жену, па што му беше пало на памет те је отуђи од себе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
са таком насладом као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе, увек се, поред све насладе, среће, ипак не осећао свој, не био
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
као на поскурнику, те да се и на оном свету зна ко је овамо у чијем Тору био, па турчио се или шокчио колико му год драго?...
је из куће све избезумљено потрчало, њој паде на памет да су доле око њена мртва сина Арнаути, којима ће можда бити драго да је виде сломљену и необучену, па да се после свете не толико, свакако, њој колико њеном народу: „Е нема, међер,
Материнске усне њене нешто су проговарале али се ништа не чујаше. И опет лаки осмеси. Буди Бог с нама! Као да јој је драго што гледа мртва сина. Појави се сабља– жњива слика за гледаоце. Родбина одиста умуче у чуду.
Говораше са њим само арнаутски да би га на тај начин одобровољио и расположио. А Селим то осећаше и беше му драго. Изгледа да је тек сад видео и људе и завичај.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
како им год драго. »Стармали« 1883. НА ГРОБУ ЧОВЕКА АЛЕКСАНДРА Кад сви већ сузе исплакаше своје, И оне збиљке кâ и крокодилске, И
Облаци се сиви купе, Сметови ће већ да рупе, Навалиће са свих страна — Сећајте се сиротана! Богатство је мило, драго (Но и туђа има зноја), А патњама, невољама Нема краја, нема броја. Зимом иде мука многа, Нема свако крова свога.
— Верујемо, верујемо! Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка. Давор здраво ти, Цетиње дичио, Где ’но песник одоји песника!
Вредан био, сиромаш помагô, Свуд прилагô што је Србу драго. Не тражио ни од кога хвале, Кâ да нису твоје руке дале.
На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из далека па се
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте? Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец?
ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте? Аа, ту и фрајлица, драго ми је, драго ми је, хибшес ксихтл! Лепе очице, глатки образи, смеђа коса, хипш, хипш! Ви кец фрајлице, ви кец?
САРА: Аа, ништа, ништа, доста су воспитани, јошт су млади; прекрасно, прекрасно, то ми је драго. (Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је
Пак како сте ми, како сте ви ручали? ФЕМА: Мико фо! САРА: Драго ми је, без друштва то најбоље није баш могло бити. Друштво вам је особито при ручку нужно.
ФЕМА: То код мене мора увек бити мико фо! САРА: Драго мије, драго мије, то је за мене доста. Јошт кад би било мало сарме, то ми је остало у души јошт од госпоје Мирковичке,
ФЕМА: То код мене мора увек бити мико фо! САРА: Драго мије, драго мије, то је за мене доста. Јошт кад би било мало сарме, то ми је остало у души јошт од госпоје Мирковичке, а и
Петровић, Растко - АФРИКА
брат, или друг, који ми је отворио своју мисао, коме сам поверио све што сам сматрао тајнама својих мисли, јер је било драго немати тајни пред његовим седим косама, остао је на друму Африке, усред огромне прашуме пуне птица, ноћи и зверства, а
Она, као многе црне жене овде, носи око грла право неизглачано драго камење: рубине, топазе и аметисте; њени зуби су добро зашиљени, што значи да их је од раног детињства још почела
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мислио сам на далеке знанце и пријатеље, на све, што ми је мило и драго; на тебе, драга Србијо, чија се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш
Да си бар отишао да те какав лекар превије, па после макар опет дошао; што му драго. — Не, божа ти вјера, господине, немо' ми кварити ћеиф сад на ови вакат.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
какво Име да ти дам, — Хоћу ли рећи: Дико, или снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго — Кажи ми какво Име да ти дам Све су то мила Имена и лепа, Којима Србин Своме злату тепа.
XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије,
Пољупци се боје, Да их ко не чује, — Ја својима не дам, Да брзо прохује. Драго моје, драго, Нема смрти лека, — Пољупци су врели, — Ал’ смрт ладна чека; Кад нас једном зграби, Па у ништа маши,
Пољупци се боје, Да их ко не чује, — Ја својима не дам, Да брзо прохује. Драго моје, драго, Нема смрти лека, — Пољупци су врели, — Ал’ смрт ладна чека; Кад нас једном зграби, Па у ништа маши, Пољупци ће
ЛВ Село је сунце јарко, А ноћ се спушта тијо, Ох, благо оном, ко се Уз драго своје свио. Гаси се жагор, тишма, Ни птица не полета; — Још мало пак ће за нас Нестати цела света.
Буји, паји, моја мила снаго, Чува мајка своје чедо драго, Чисто срце кâ зеницу гледи, Душу пази да се не повреди, Да остане као роса чиста, Као капља сред зелена листа.
Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли буди!
— Ал’, где ми је та моћ?.. И испуни се слутња Самртног часа твог, Мезимче моје драго, И то ми узе Бог. Сад често у сну чујем Дечице моје глас: „Где год је Српче које, Љуби га, ради нас!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Придошлица на себи није имао официрских знакова. — Капетан Стојановић... Драго ми је. Изволте сести — и показа ми на кревет. Он дохвати један сандук од муниције, стави га на бок, и седе.
Јадна и жалосна... — Ај, до врага! — упаде Лука. — Обузело ме је неко непријатно осећање. — Врло ми је драго што сте дошли да ме посетите — проговори на француском и пружи ми руку. Лако сам се придигао и прихватио њену шаку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дакле, ми покажи височајше благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме живити
Павле Соларић ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све спомиње
У Тријесту вјековати, шта би драже било Развје Драго, ког' се име диком преузвило? Вејрујете ми — ја знам да су вами гнусне лажи —, Врсника вам међу Србљи дангуби ко тражи.
Сад нек' суди тко му драго и на коју страну, Љубов мора све побједе одржати грану; Више има који љубе млада и јунака Него дјеце с дрјахлих старци
Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима мојима скрива се давно: Дететом кад сам Новкове чувајућ
све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо, Да жертвује кад види да ће спасти Кроз самог себе отечество драго; И личне борбе морају да ћуте Кад хидре општу пропаст нагло слуте.
или слано, Црно, плаво или бело, Окрпано или цело, Много, више или мање, Све да курјак тера јање Од кога му драго стада, Да од муке на нос пада, На хиљаде или једно — Њему је свеједно.
Дукат — ни то није благо! Само папи није драго Што рад’ тога једну више Чивутину векслу пише, И то све на хипотеку, Док се игром новци стеку; Ал’ шта ћете —
Да сваки своју дужност чини Кој’ ужива и кој’ се кини, У сваком чину, гди му драго, Да поред свога опште благо Пред очима у души има, И да се свога својски прима Олакшати му свако бреме — Знам да
би нашло свога Друга, себи сподобнога, Таке цене благо, Кад и мушка ћуд захтева Да сујетом жена сева, Било шта му драго! 1858.
Чувај се, не дај се Ласно преварити, Невјерно, нестално Јесте вриеме сада. Дакле, драго срдашце, Са мном ти уживај, Рак у здрављу у виеке Вазда ми прибивај.
36. стр. 32—6, у низу других стихова, без наслова; наслов песми сам дао ја. — Драго Теодоровић (заправо Јован) и његова жена Софија су познати пријатељи и мецене Доситеја Обрадовића, Павла Соларића,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Јабо, бате, што ме нијеси пробудио? Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао. Драго бијаше Луји кад видје како су у Јаблана трбуси забрекли.
Ја нијесам чојек, ја сам блентави Крстан, а блентавом Крстану то је, ако ћеш, блентави Крстане, и драго. Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи...
Он друкчије не зна. Уби га, Асан-беже, посијеци, он друкчије не умије. А баш би му драго било кад би и друкчије знао, али шта ћеш кад не зна! Сјаши, узјаши!
Сви сте ви једнаки. Давид (уноси се писарчићу у очи): Ко?! Ко, болан? Зар да се ја дигнем у буну?! Драго моје дијете, видим, паметан си и учеван си, али немој ме, тако ти царског крува, мусаведити и биједити код овог
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
По големом свету млађан се потуцам — Што громовник нисам, да на судбу пуцам?... Све што ми је било недраго и драго, Остављат сам морô равно, подједнако! Па где сад почивам?... О, да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ил’ присојкиња се у котур савија, сунце на уранку. Зоре јој очи прозиром у руј, драго на сан доходило, румена кап. Лагана ноно, миље низ травку, гази сан зајутарјем.
Нина ми нина, спи, Бела, Спи, не буди се, вребају. ПЕСМА ОДОНУД БРДА Не тужи, нељубљено, драго ти броде броди, Туго ле туго. До девет брода бродио, Горама ни број се не зна, Туго ле туго!
ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без прохода, Не жали добра коња, драго ле драго. Зарукавље ти везла Три лета без починка. Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго.
ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без прохода, Не жали добра коња, драго ле драго. Зарукавље ти везла Три лета без починка. Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго.
Зарукавље ти везла Три лета без починка. Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго. ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) Сан ли је нечисто ли, шта мари, Не жали, Боже, моју душу, не буди ме, Бризнуло,
Зарукавље ти везла Три лета без починка. Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго. ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) Сан ли је нечисто ли, шта мари, Не жали, Боже, моју душу, не буди ме, Бризнуло, бризнуло, ја
Ћипико, Иво - Пауци
Али, ето иде, опази Раде Божицу са једном другом у друштву и весело пође јој у сусрет. — Драго ми је што те нађох, — вели јој раздијеливши је од друге и повукавши је за собом на страну. —А што?
Неки дан вратио се из планине прије одређена времена, нашао је за то коју му драго излику, а вратит се раздраган мишљу да ће у кући наћи мушко чедо; предосећа да ће бити син.
Шчепа је и гризе је по врату, и положи гдје му је драго на земљу, милује је и руке јој меће у њедра; и цура пушта, и тек се тргне кад му загледа дивљи пламен у очима и кад
Па било је и досада, ако и ријетко, тога код нас... А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго! ..... Удовчина, среће ми! Ха, ха! — А може бити да се отац свети сину, — уозбиљивши се, вели Павле. —Чуј и ову!
Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити: осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „ чувај се турске глобе и поповске злобе”.
бога те издравих од тешке болести; па особито ми је мило што сам ухватио згоду те могу да вам узвратим „мило за драго”...
— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте? Пусти, болан, — мило за драго! Друкчије што хоћеш, али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено?
—Драго ми је што знаш... Ето, види сам!... —и узевши књигу у руке донесе је Ради пред очи. — Не знам ја у ту књигу ништа!
Кад се освијести, прва мисао бијаше да злу што га снађе на пут стане, под коју му драго цијену, и намах одлучи да све распрода што се може продати, само да земљу спасе: њу никако из руке неће дати!
Она се диже. Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. —Господин је Далматинац, — рече јој брат. —Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? —Ни сто корачаја од њег'.
—Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. Младић устави мазгу и хтједе сјашити. Иво га задржи и придржа се мазгина врата. — Гоним је из паше...
Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води. Сада то више не радим.
Није односио злато, накит, драго камење, скупоцене тканине и украшено оружје. За њега су то биле бескорисне дрангулије које су измислили лукави Грци да
Димитрије ме погледа и осмехну се. Као да је то и сам хтео да каже, али се плашио да нас не обесхрабри. Било ми је драго што смо без муке нашли одговор.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и с травног свога пута Туђинац хитам блед. Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар? Срце се моје буди, и моја прошлост с њиме, И мог пролећа чар Али ње нема више.
Ал' опростите, госпођице, Што дирнух руком жицу ту. Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене рајске двери, Где
Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго души.“ А Србин ће њему: „О Господе јаки! Ја бих жељно искô новина ма каки', У којима пише шта ли доле раде, Какве
“ Засмеја се несташница, Насмеја се и он благо, И прошапта, љубећи је: „Па, најпосле, што му драго.“ 1887. ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД АДОНИДОМ О звезде на висини. Чујете л' моју тугу? Ја плачем у тишини...
У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И вајар, несвесно чисто, у стару капелу уђе, Из које молитва бруји уз пратњу оргуља благо. Било је вечерње свето.
Сад што му драго. Ја баш слабо марим Хоће л' је когод читати ил' неће... Занета силно узорима старим, И моја муза старински узлеће Узлећ
13. Сед и узвишен, кô патријарх стари, Са благим лицем, у тихој самоћи Он ми је причô чудновате ствари, Све драго вече и васцеле ноћи.
Кмет, човек побожан јако, погледа Амора благо. „Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Натошевић издаје прерађене морално-религиозне приче Бисерје и драго камење на украшење детиње душе и срца 1860; покреће Школски лист 1858.
Очи јој вељау Да менена чека, И да је у страу За мене далека. И сузе је лило Драго у самоћи: „О ти вишња сило, Кад ћеш ми помоћи!
Ђорђе Натошевић: Бисерје и драго камење. Моралистичко-поучни текстови (преводи и прераде) 1862. Рођен Војислав Илић Бранко Радичевић: Песме ИИИ У
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Узима децу у наручје): Охо, охо, ха! Сад ми је овако мило, драго. Сад можемо да идемо. (Мирону понизно): Ти, дедо, пошто идемо кроз чаршију, нећеш с нама?
МИРОН (устаје, потресен): И ја, и ја, Ташана. И хвала ти на томе. Хвала, тако ми је сада то драго. (Одбија да једе): Али, да једем, то не могу, нећу. ТАШАНА (мазећи се, као љутито): А зашто?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У мајстор Кости порасте сујета оца. Почео је богме и да се хваста, па и да враћа мило за драго. „Хвала великом Богу, би како он рече, а не како шор хоће. Шта ће теби деца двоја — је л' тако беше? Троја су ту!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Даље мојим г. критицима, антикритицама, момусима, зоилима и свим којег му драго чина и достојинства рецензентима јавити имам да је главнија черта мога темперамента меланхолија и да је дело ово
Нека диогенизира он колико му је драго, каже Г. — Српска пословица: »Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше« темељнија је него његово јапунџе.
пак изучивши одавно правила доброг тона, закључи не кварити му санак, и чекати док се не пробуди; било то до ког му драго доба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто ме смлати!... Сад не можемо ни напред ни назад. Заробљени!... Страшно и болно сазнање. А оно, драго и мило, изражено у појму: породица, земља, другови, као да се откиде са моје душе, и остаде само скелет.
— Ех, знак достојанства... Зауставих једног официра, да запитам за стан. — Море уљези, чоче, где ти је драго... Ипак га замолих да ми да једнога војника. — Ђурашине, виђиде богати тамо за стан — рече једном војнику.
Притиснути личном невољом, дуго се нису сећали својих кућа и старих обичаја. Ово им је сећање сада драго. Али говоре само о пријатним доживљајима.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сама ћу га разбудити: Отићи ћу у ћул-башту, Узабраћу струк зумбула, Шинућу га по образу: — Устај, аго, устај, драго! ТОМА (стресе се): Ах, синко! Зар овакав Божји, мили, свети дан, и ја овако да га дочекујем. Не, синко!
Таква је моја свирка и песма била кад ја пођох да се венчам: — да више у зелену башту не идем, месечину не гледам, драго не чекам и милујем — да младост закопам! И закопах је! Сад? Старо дрво.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ПОД ЈЕДРИМА Једра црвене. Сјај вечерњи пао, И море пљуска по хридима голим. О драго море моје, ја те волим И све лепоте ја бих за те дао. Од тебе ништа милије ми није!
Но ја сам га научио И памтићу њега трајно; Граматика за њ ми беше Моје драго лице сјајно. 9 На крил'ма песме ове На далек хајдемо пут, На жале Гангесове, Где дивни ја знадем кут.
''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине блиста, Са грана славуј поје. Као кип мома стоји. А клечи витез плави.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То је њен метеријал. Али не ма коју митологију, тј. не коју му драго несвесно уметничку прераду природе (укључивши ту и све предмете, тј. и друштво).
мермер-камена, извадила беле дојке своје, па удара камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тако ми те камен не убио, и тако ти ране материне, иди, Марко, те искупи бега!
Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе!
Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе!
И пушке и сабље су украшаване. Многе кубуре и пушке имале су окове и везове од злата и сребра, у које је уметано драго камење, седеф и мерџани.
(Женидба Максима Црнојевића) Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мајдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи!
Јест слободно, моје драго д'јете! Јест слободно, мој рођени синко! У Зидању Скадра понављају се стихови који изражавају основне моменте —
Такве су, између многих других, следеће риме: Повадиће то драго камење, ударат га сабљам' у балчаке и кадама у златно прстење. Милош пева, вила му отпева.
Тада рече Мијаило краљу: „Пријатељу, Тодоре везире, што ме царе за сватове пита, нека купи колико му драго, по ђевојку када њему драго; него ћеш ми цара поздравити: нек не води своја два сестрића, два сестрића, два
Мијаило краљу: „Пријатељу, Тодоре везире, што ме царе за сватове пита, нека купи колико му драго, по ђевојку када њему драго; него ћеш ми цара поздравити: нек не води своја два сестрића, два сестрића, два Војиновића, Вукашина и с њим
Да каква је Роксанда ђевојка, онакове у Србина нема! Добро збори краљу Мијаило: по ђевојку када тебе драго, свата купи колико ти драго; само те је краљу поздравио: да не водиш два сестрића твоја, два сестрића, два
Добро збори краљу Мијаило: по ђевојку када тебе драго, свата купи колико ти драго; само те је краљу поздравио: да не водиш два сестрића твоја, два сестрића, два Војиновића; у лићу су тешке пијанице, а
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил на цести Откуд
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако исто тек разагне је и погледа, таки и смотри унутра, ка драго светлакасто се лепо камење, врле речи за просветљавање се с душом својом!
Поузаимљи од Јегиптена безбожних људи благо и лепе агијаре, скупе ствари што је сребро и злато, бисер и драго камење, те с отим пробегни да ти буде путнина за трошак с туђега мираза.
ваља и низашто неће бити, једанпут га се махне, отисне га од себе и из куће га истера: нек се скита и битангује куд му драго. Многи и од синовства им одреку се и свега очина им добра одрину их.
— цигло у једној хаљиници да изађете сви здраво из града напоље који неће остати под мојом руком, пак ид’те куд вам је драго. Тако, знајте, више вам ништа не говорим.
А сакато и болестљиво што је за то и не марити никад с погледањем. Ако само оздравило, имањче. Ако липсало, што му драго: тамо нек се топи!
То му је мило и драго прирађивање где ће пронаћи врло густо лиснато дрво с великом сенком и фрула за свирњу, лепо мека трава код хладне воде
КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА... Једни хвале и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе полате, многе милкове, коње, стоку, тафру и помпу,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију песму: Зелен зекир, драго моје! Што ми, драги, не долазиш? Синоћ сам ти долазија, по азбашче пошетаја, алов јаглак изгубија.
Ако ми га, драга, нађеш, опери га, прати ми га по чирака Спиридона! — Опрала би, драго моје! Ракли-сапун нестањује, бистра вода преса’њује, јасно слунце на западу! — Опери га, драга моја!
раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград... Све су то биле лепе прилике за Манчу.