Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Гледа њега Џафербеговица кроз пенџере са бијеле куле, пак дозивље дијете Грујицу: „Господару, робе драгокупе, што ми шеташ тако невесео? Ал̓ ти жалиш големога блага, што сам за те три товара дала? Али коње што су га однели?
кулу блага, а имадем пуне аре коња: тридест ата, а тридест парипа; све мојега старог Џафер-бега, а данас је твоје, драгокупе!
Њему вели Џафербеговица: „Не бој ми се, робе драгокупе! Ја имадем тридест Сарајлија, што су ишли с бегом Џафер-бегом; ја ћу рећи Ибрахиму слуги: нек отиде у б̓јелу
Була гледа роба драгокупа, опрема га на бијелој кули, пак је њему била бесједила: „Чујеш мене, робе драгокупе! Ти отиди у ризницу б̓јелу, те ти узми жутијех дуката, даји бакшиш младим Сарајлијам̓ кад ти стану лова доносити“.
Кад су били близу Романије, рикну јелен, а рикну кошута, проговори тридест Сарајлија: „Господару, робе драгокупе, ето рикну јелен и кошута“. Ал̓ говори дијете Грујица: „Не лудујте, младе Сарајлије!