Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Тако кад „убава мома“ каже драгоме: Не ли сме пуста роднина? он одговара: Високо дрво сем нема, убава мома род нема, јазе ћу тебе да земам.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао њени јада! „Боже, страшни Боже!“ — Повриснула млада. Онда затрепета, Па с обале клону, Те драгоме своме У водицу тону. ДВА КАМЕНА Беле роде одлетеле, Собом драго њој однеле, Ох, далеко, предалеко!
Па напред пође, ка драгоме крочи, Он жубор зачу и подиже очи: Пред собом виде своје сунце јарко, Па лати младу и пољуби жарко.
10. Уста, не кте оклевати, Ка драгоме свом поита, Под руку се њему лати, „Па како је?“ још запита. А он рече: „Никад боље!“ Па са драгом ајд' напоље.
Вас ми сада Вишњи даде, Да л' ће бити кô до саде?“ 71. Девојчица сасвим клону, Када ваку реч изусти, Ка драгоме своме тону, На груди му главу спусти: Вељи јад јој сломи снагу; Жао беше њеном драгу. 72.
Слуша брижно: ох, он дише! Шта ће она засад више! Вишњем Богу једно фала, Па драгоме погледала, Како, ето, спава тио, Па какав је отоич био!
увече; од поле до краја 12. /12. увече. Опроштај чини прву част песме. Драгу сам узео, као да нема у драгоме поверења. Она се труди да га задржи од пута, опомињајући му разне путне незгоде и опасности.
Ја сам се трудио описати неповерење драге у љубави и верност драгога, и њену голему љубав према драгоме. Колико ми је за руком испало, судите.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На самрти дозва сина, те ће му рећи: — Ја морам ићи драгоме халику на истинак. Ево теби сто жутијех дуката што сам их метнуо настрану; узми их и пођи на пут, да видиш и друге
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
177 ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * 181 ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ 184 ХИМНА ТЕКЕЛИЈИНИХ ПИТОМАЦА 187 СПАСЕНА ЈЕ 189 О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИ
Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала! Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала. »Стармали« 1883. ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * Љубо! И ја видим Близу шездесету, А жао би ми било Да с’ не састанемо Још на овом свету.