Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Велики број мушких и женских имена настао је од придева „драг“: Драги, Драган, Драгослав, Драгован, Драгољуб, Драгиша итд.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу... Неки му се ломе, а неки остају цели.
Највише га је у том уверењу држала ова околност: — Како је господин Драгољуб целе године радио без мапе, па опет добио петицу!
— Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи. И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Љубљани; др Георгије Михаиловић, лекар из Инђије; Управа Библиотеке Српске православне црквене општине у Панчеву; и др Драгољуб Павловић, професор Универзитета у Београду.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЂУРЂЕВАК Оаіглöцкцхен (цонвалларіа маіаліѕ). Ђурђевак, ђурђић, ђурђиц, ђурђица, ђурђевац, ђурђево цвеће, бокарић, драгољуб, драгољица, царево цвеће, пребелика (Шулек). Ђ.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Познат је онај београдски тип, кавгаџија Драгољуб Аврамовић-Бертолд којега су извесни режими трпали чак и у лудницу а други ослобађали.