Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ово ви је вамилијаз, а може ви и кувати. Он је господин-Драгољубу, што оде сад од нас, све готовио. Учитељ баци струку на столицу, посади се на њу уморно и стаде брисати знојаво лице.
— Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи. И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин: — Госпођица није имала коме досад да се обрати ради уписа, а сад је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
симптоматичној, до лудила и лудости изрођеној болести европског барока у песмици некога Стефановића из Сомбора која, у Драгољубу за 1845, у целини гласи: СРПКИЊА СРБЉИНУ Српски сине, Срб сиви соколе! Своји својства себи срца српска.
Биће да су се убрзо јавиле и њене различите прераде, адаптације и имитације. Тако је неки песник П. Н. у Драгољубу, Пешта 1846, 61—2, објавио следећу песму, која је ропска копија Суботићеве: МЛАДА СРПКИЊА Ја сам ружа пролећа, Мој
А песник П. Н., који се већ прославио песмом Млада Српкиња, имитацијом Суботићеве Српкиње, штампао је у Драгољубу, Пешта 1846, 63—4, своју имитацију Суботићева Србина: у истоме Драгољубу где су објављене П. Н.
имитацијом Суботићеве Српкиње, штампао је у Драгољубу, Пешта 1846, 63—4, своју имитацију Суботићева Србина: у истоме Драгољубу где су објављене П. Н.-ове обе имитације, Суботић је штампао своју Ивањску ноћ, тако да је морао читати обе ове песме.