Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сломила, од веселог младића постаде трошан старац, по лицу пуно бора, очи мутне, без светлости; пије покаткад по сву драгу ноћ, а не уме да се насмеје; певати је и заборавио, а најлепше је гудио у целој околини...
Ох, како је ово дивно место!... Осећаш ли како липа мирише?... Чујеш ли песму славуја?... Веле да он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он љуби... — Ох, Милисаве! — рече зажарено девојче.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе... И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао. Тако је то, мој Иване!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
упловили сви заробљени бродови са војсковођама непријатељским, окованим у железо, и с пленом за републику и за његову драгу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Неће више видети ни своју драгу тврђаву, Варадин, ни зелена егзерциришта у Темишвару, по којима је јахао. Ни тамо, у прошлости, у његовом бившем
Матавуљ, Симо - УСКОК
Зар растати се за навијек! Па то је што и умријети! Срце му се стиште од помисли да више неће видјети своју драгу Лудмилу, свога зета, њихово дијете, које носи његово име!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Повратак ратника) И песник је усвојио сељацима драгу самообману да је тежаку некад било боље, да су му још колико јуче цветале руже, и да се тек у последње време све
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
начело да је народност изнад вере, у Два идола слави величину народног и љубавног осећања, два идола: народност и драгу. У оба дела опет су љубавне историје, са много случаја и необјашњивих догађаја, са много уздаха, усклика и суза.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ (1843, 21. нов.
погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране рашириле вите, Нигде никог, дебело залађе, Благо драгу ко ту драго нађе! Тице поју: Благо ли си нама!
помами ко год може, Помами јој мајку, Боже, Да ј' из одра крене мека, Да је догна до менека, Да ја ватим своју драгу, Да је љубнем голу, нагу.
За рујном зором изађе облаче, Облачити је красно затим заче. 53. Ја виђе драгу као за живота Што је она умиљата била: Коса врана сада се милота Као и пре по зрацима вила, Снежна лица и сад је
Када ваку реч изусти, Ка драгоме своме тону, На груди му главу спусти: Вељи јад јој сломи снагу; Жао беше њеном драгу. 72.
„Мина, Мина!“ викну мати, А ћи мора послушати. 66. Своме драгу стисну руку, Па около глену бела, Могаше јој видет муку На очима, шта ј' је тела; Шта је, да је, већ се не да,
А ти, Мина, ајд' унутра, Да је готов вез до сутра!“ 68. Пође цура, па ми стаде, Стаде мало на ти врати, Глену драгу свом назаде, Ал' је спази брижна мати; Погледа је, плану оком, Шта ће цура, мора скоком! 69.
Она стакло то узима, Још са стола кондер прима, Пуно вина у кондеру Драгу њену за вечеру. У њ већ сока сунут ћаше, Али рука њој дркташе.
Тек што леже, ао јаде, Па устати већ мораде. Мора свећу већ ужећи, Мора драгу свом потећи. „Свећу, свећу!“ — Ето свеће, „Глава, глава све с' окреће...
Ето иде драгу своме, Ох ето ме! Здраво, здраво!“ — Па к врлети муну право, Она за њим скочи, Крочи. Ма сад стаде, сва претрну,
увече; од поле до краја 12. /12. увече. Опроштај чини прву част песме. Драгу сам узео, као да нема у драгоме поверења.
Виновни су већ обрани Ево свуда брези, Ево зиме да сарани Све са своји снези. Он је стекô драгу, која му умре. Ала јадан чупа косе, Грува своје груди, Ветри запев његов носе — Скоро да полуди.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Креће солдат за Оточац, у војни округ на распоред, и јадикује: Ком ћу своју оставити драгу, или брату или камарату? Камарате, мој рођени брате, припази ми на моју ђевојку.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ишао је он тако, ишао, па дође до једнијех великијех и лијепијех двора. Ту сад прву види своју драгу, коју му је дао у подземаљском свијету старац лактобрадац. Он је њу познао, али она њега није.
кућу и главу и имање нашега господара, у корито не могу ни привирити, него кад-и-кад по коју голу кост оглођем, па сву драгу ноћ по киши и по снијегу около куће обигравам да нам не би непријатељ наудио.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Ђурђа га сестри бацаше, “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Драгу га у скут бацаше: “И Ђурђа моја и цвеће!“ 30.
бољем добру надам: Од свекрова мудрој заповједи, Од свекрва мудру сјетовању, Од ђевера далеку шетању, Од заова драгу миловању, Од јетрва на рукама сину.“ 84.
мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 116.
Ја лава тог раним куму венчаноме, Белога лабуда деверу ручноме, Сокола сивога том драгу мојему.“ 126. Ђул дјевојка под ђулом заспала, Ђул се круни, те дјевојку буди, Дјевојка је ђулу говорила: “А мој
“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође. У драге ми сијело бијаше; Сијело ми драгу расплакало: “Јадна драга, жени ти се драги!“ “Нек’ се жени, желила га мајка; Драгог мајка, драги ђевојака!
“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала. Ја бих њему везен јаглук дала, То је драгу одвећ мало дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке ђевојка, Много му је од сироте дара; А да бих га у
Рекла ми је драга доћи, Рекла доћи, пак не дође; Ја је чека до по ноћи, Од по ноћи пођо кући, Срето драгу насред моста, Пољуби је једном доста, Осташе ми медна уста, Баш к’ о да сам шећер јео, Шећер јео, шербе пио. 203.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без кретње, туђину, пољупцем, дижем, у ветрове пролетње. И, тако, без знака, дозивам голу драгу из меког, тосканског мрака. А прах, све је прах, кад дигнем увис руку и превучем, над провидним брдима, и реком.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Милице девојко, свилене мараме. Јоване бећаре, што ће ти мараме? — Милице девојко, да дарујем драгу. Јоване бећаре, а ђе ти је драга? — Милице девојко, у сред села мога. Јоване бећаре, која ти је драга?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и ја, каткад, чистоту срца благу, Лајички живот, ал’ с њим и часе монотоне, Отужне, дуге, што ми похоту крате драгу. Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о!
Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју
што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и младост закопани давно Без сени среће и
— Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље, Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара.
Саранио сам своју добру драгу. НА ПУЧИНИ У немирним сенкама савести, На пучини усталасаног осећања, У дане сумње, непогоде, страха, Лелујају
Да ми је љубав осетити благу О којој не зна, а говори свет, Наивну, белу, у животу злом! Да ми је опет заволети драгу! Јер свет је блуда и разврата дом, Где чедност вене као рâни цвет.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш? — Не питај ме Марија Анђелија, имам драгу Јелену (или већ како јој буде име) у златне нити унићена, у сребреном брду убрђена, ја те драге не могу из златних
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе. Већ видим ров са новим каблом: Пашће у подне липа стара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Глас му омекша. „Па и моју целу драгу породицу. Моја жена брињаше се стално о мени и неговаше ме, а и сва моја деца стараху се за мене, ћерке ми читаху на
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тако се чинило, па је то осећање изазивало друго, као неку драгу и потајну наду: да ће се, можда, кад било доцније, ко зна кад, али било кад у будућности и бољим временима, и од тога
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па тако годинама, каткад и читав живот просједе усред друштва, свеједнако носталгично мислећи на своју драгу самоћу као на удаљену драгану. Можда је тако некако стајала ствар и с мојим „театром”. Но сад како било.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ишао је он тако, ишао, па дође до једнијех великијех и лијепијех двора. Ту сад прву види своју драгу, коју му је дао у подземаљском свијету старац лактобрадац. Он је њу познао, али она њега није.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; Не знам место на ком живи или почива; Не знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас. Можда спава са очима изван сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава,
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА (прекоревајући је): Али, забога, мама! ЖИВКА: Ух, кћери, све друго не марим, али само да ми је да госпа-Драгу свучем са државног фијакера, па макар за двадесет и четири сата.
ДАРА: Али чекај, забога, мајка, треба најпре скочити... ЖИВКА: Напослетку, и не марим за госпа-Драгу. Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’ антиподима. О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: Кô да вас не знам ја! Ту чивитарску, каишарску крв! Кол’ко да нађеш згодан изговор, Сву драгу ноћ си коњски радио Да сопствен чамац водом напуниш. „Па ето, вид’те!... Нема чамца! А ја бих драге воље возио!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
С наших предстража спрам Ниша јављају: »У турском логору спрам нас сву драгу ноћ чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава артиљеријских кола,
Леву обалу Мораве, од Алексинца па све до границе, сву драгу ноћ осветљавао је грдан пожар. Горела су ова села: Суповац, Велики Дреновац, Грејач, Голешница, Копривница, Дашница,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô. ХВИ Ој, месече, много ми је криво, драгу си ми у чело целивô, Ти у чело, а сунце у лице, Рујна зора обе јагодице, Па то већем и комшије знаду, — Пољупци се
X Зар ја љубит’ више не смем? Зар се мени само крати Своју драгу драгом звати, Уздахнути, осећати!? Ко ми може љубав убит’, Ма да ј’ срце раскидано!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И РАДОВАН 106 МЛАДЕН И МИЛОЈЕ 110 КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА 116 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 118 ХУДА СРПКИЊА 120 ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ 122 О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ 127 ЛУКА МИЛОВАНОВ 129 НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ
Цецилију Шулце всује милу, Взајмну Петрарх Лауру љубио, Безвзајмности к'о что Витез Лилу Драгу љубит сам се трудио...
Падне им на памет штогод: „Пали свећу!“ Читају сву драгу ноћ и књиге премећу А ми кано дувне тако да лежимо и вечну невољну греду да держимо?
Павле Соларић ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге
Други кој' у љубви страда, Он се добром концу нада; Ал' ја љубим без Надежде, Драгу моју други сојуз веже. Љуби, терпи, серце моје, То је јадно стање твоје; Другом се ружа румени, Мени с' тавни пелен,
Ал’ ја певам, хвалим всује благу, Плачногласни бијем у гитар, Всује молим Љубицу ми драгу: Делија ми буди, не Кесар!
Сећаш ли се оног јада Кад глас дође изненада, К’о из ведра неба гром, Да ја морам одлазити, Тебе, драгу, оставити, И мој возљубљени дом?
О, врати се, зраче дана, И хоризонт осветли, Волим видит моју драгу И у себи тужити. 1828. Јован Ст. Поповић НА ПРИРОДУ Ти, која с’ тако лепа, совршена Из руке Творца
Остављена скорбна мајка неутешна гледи, Прекосавским царским Србма плачевно беседи: „Примите ми у загрље моју децу драгу, Хлебом, вином и љубављу дижите им снагу. Брат вам се вије, Нек’ срце бије Србину.
9, стр. 56—8. Реч уметнута у ст. 11-и стављена је у угласту заграду. ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ (стр. 104). Штампано у Летопису Матице српске 1834, ч. 36. стр.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
се тој Републици Да ми је мило бреме носити Што ми на слабо раме товари Голема љубав коју осећам За Венецију драгу, премилу. ЛЕОНАРДО: Хвала, Светлости! Ја одох с твојим поздравом Охрабрит срца жена млетачких... (Леонардо одлази.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да л’ што пастири помрли тобом призиваху драгу? Ил’ жал се стани у мени: с неба ме стрела ранила, тамна ме земља печила, те песма ми је сузицом и капљом крви
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, у којој су забодени новци (ГЗМ, 6, 1894, 381). О Бадњем вечеру домаћин дели укућанима н. (ГЗМ, б, 385). Драги драгу од милости гађа наранчом (народна песма, БВ, 1 1, 277 — исто значи што и μηλα βάλλειν, в. горе под Јабука).
Ћипико, Иво - Пауци
Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак. Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се
А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? — Можебит'!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
хладне, (Једна се од њих Чемерница зове) По њима лети, када сумрак падне, Брђани дођу и пастрмке лове По сву ноћ драгу...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„У дому Хипатијином проведосмо двадесет четири срећне године. Али кад нашу драгу господарицу хришћани нападоше на улици, одвукоше у цркву и онде каменоваше, узе нас један њен ученик у свој дом да нас
Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити, и мој мили родни дом!“ Тај гром било је једно препоручено писмо мога чика Андрије.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ . 21. нов.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Њен живот постаде разнолик, богат смислом и новим вољама. Малог Луку је волела баш као дете, као неку драгу играчку, као нешто што њу мази.
Добро је ово, засада. Али кад се више разједе, мораћу се зазидати у ову кућу, у моју драгу кућицу... Знаш ли да упркос свему имам неко осећање радости, што сам дошао! Хвала Богу што ми мајка није жива...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле, гди ни помислио није, нађе драгу своју, која му приповеда своја удивленија достојна страданија. Ту нађу лађу, која ји баш чека да у отечество њиово
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они су стално јадиковали и претурали ствари по сандуку, тражећи тако понеку драгу успомену. А ми смо пили и смејали се...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз једну мртву драгу свит се цео.
Ја седим, умујем, сневам, На драгу мислим, кад саме, Спрам кола мојих, три сенке Главом климнуше на ме. Скакућу, кесе се, ругају, Но ипак плаше се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
још ми јој понеси мој пус̓ клобук камилови, који је млада дјевојка својом руком накитила), и још тебе ја молим како драгу вјереницу: ти ми имаш у двору пуста коња великога, храни ми га у двору, дјевојко, осам дана, вјеренице, а кад ми се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Запита их имаду ли што у барци за јело. Рекоше му: »Господине, сву драгу ноћ мучисмо се ловећи, и ни уха рибна не достасмо.
ЛОВ ЗА ЦЕО ЖИВОТ Трудљиви и уморни ви, рибари, што се толико старате, тужећи вам се говорите: »Сву драгу ноћ се мучисмо ловећи, а ништа не ухватисмо, ни једне кесеге бар за приповест!