Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и греје С тебе сјај драгуља што донеше пуни У Котор бродови с Кипра и Мореје.
Она је молила само да јој оставе њене ђердане од лажних драгуља који су сијали као ђердани у краљице. У поноћ је изгрејао месец, крупан као аждаја.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео. У двору чара, где кристал стрепи, Сада је витез био; Као кип стоји, гледа и слепи Од блеска што се свуд лио,