Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами. И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Стајао је на тргу, пред јувелирском радњом, у излогу су били прелепи, бесмислени драгуљи, трг је био пун света и разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
узети у људској души стања, светлости тако апсолутне чистоте да оне, добро опеване, добро осветљене, буду стварно драгуљи човека; ту постоји симбол, стварање, и ту реч поезија има свог смисла; то је, у ствари једно могуће људско стварање“.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око позни месец буљи. 1911.
И у твоју башту сада, ево, уђе И шедрван осу. С мрамора бијела Просуше се сјајни планули драгуљи, И по башти свуда кликнуше славуљи.
То њему крадом дошла би вила У велу кô пена што је; И сва кô једна ружа је била, А с ње драгуљи сипљу боје, По њедру јој се златна влас вије, Око јој слатким поздравом грије. Ту загрле се њих двоје.