Употреба речи дражбу у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

Петар не хтједе да га откупи, док није во имао да пође на дражбу. Тада тек, на суду, подмири брата Илију и примирише се.

И све суче се онако, по његовој замисли, у реду ... Петрово ршање доћи ће за који дан на Дражбу; већ је судбено установљен и дан.

А када је газда Стјепан, свргнути начелник, ставио на дражбу једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се

— Не мари што смо политички противници; башка је то, а башка су наши интереси... Нећу доћи сјутра на дражбу, радите како знате... али, не заборавите да рука руку пере...

Радино имање не прецјене превише и да суду предложе да се не дијели у комаде по честицама, већ цјелокупно да пође на дражбу. — Док се посао обави, — премишљаше газда — биће и нова кућа за Злату саграђена.

— рече газда и диже се. —Али откуда ћу избити толико пара у један мах? —А што ћу ти ја? Ако немаш, земља ће поћи на дражбу... — Та ниси наумио и мене отјерати са мога? Куд ћу са својом чељади?

Али, док бол попусти, мисли: — Ићи ћу, док сване газди; молићу га да паре прими на рачун и да обустави дражбу; није могуће да неће бити мекши кад види онолики новац... — И с том мишљу тјеши се...

Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности