Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... И не умеде ништа одговорити. — Је ли, болан!... Што ми не кажеш?