Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба. Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
СЕЉАКЕ За бранковинску посну иловачу као мак црвену после кише, за необрађену земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за непабирчене њиве смеђе, за мисао му несавремену: кад човек
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти. Гавраница у шајкачу снесе јаје - спусти драчу. Лижу чанке пси и мачке. (Гледам Призрен - слушам гачке.) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мене никад још притисла није. СЕРДАР ЈАНКО А мени је она додијала. Свагда носим рена уза себе, и трнову драчу у оптоку; али од ње ништа боље није но пâс пружит одзгор сврх хаљинах.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да му ко длаку од бркова попије, би се отровао. Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе. Да окуси гуја од мене, би се отровала.
А он му онда одговори: „Ти ћеш, синко, свирати“. ИИИ ПИТАЛИЦЕ 1. О БИЉУ 1 Питали драчу: — Зашто свакога одиреш кад мимо тебе прође? — Даље од мене стој, пак се не бој!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
занимању, а наиме: да је он, Илија Васић, некад само калуђерско звање имао, дакле калуђер био (и то у манастиру Драчу), па се — познато је многим очевицима, каже се у тој тенденциозној изјави — као такав за динар и по, и то у оној црној
НЕЗНАНИ (Посвећено Патријарху и онима који ће ускоро посетити Крф) Пре свију трупа наше војске, пошто се у Драчу први укрцао, искрцао се на пристаништу говинском острва Крфа онај у Албанији до голе душе опљачкани одред пуковника
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Тихо по муци бродим смерни раб. Пакао мени, оче, бољезан, драчу на пут. Расточи о расточи раба. Дубље дно души но страдáњу, без дна реч ова смерна у вечерњу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 4660. У молитви против вештице каже се: »Бог јој озго драчу, а оздо плочу«, ЗНЖОЈС, 22, 1917, 311), исти начин сахрањивања као и у германској преисторији (упор. нпр.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овде ће се укрцати само жене, деца, болесници и државна благајна, а ми ћемо морати још и даље, ка Драчу. А пред нама су беспуће и глад... Командант ме зовну. — Чуо сам да у пристаништу има мало резерве брашна.
Кажу да су се Италијани жалили, а наши су им кратко одговарали: „А где је била ваша стража?“ У Драчу су опет издвајали болесне и сасвим изнемогле, да их укрцају на лађу. Сада већ знамо да ћемо се искрцати на Крфу.