Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А оно тамо где су они бели дрвени крстови... то су гробови!... Онде мирно почивају они што су ми тепали: „Душо! Храно! Голубице! Грлице!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
барено, чорбасто, недосољено, пресољено, пребиберено, једе из свих тањира, сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе!
Капу, да ми је кошава не би одувала, не носим на глави него у рукаву! Усукане су, као дрвени конопци, врбе које су кошави на путу!
нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку, уместо цркве и звоника угледасмо дрвени сланик и хлеб. Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
јулија 1805. — Ту је било, кад су ови Турци Ужичани пипали руком српске топове, и кад су видили да нису дрвени, као што су они држали, сузе им удариле. Хајдемо сад Карађорђу и Миленку, да видимо шта раде.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
рамену бурсак — ђак богословије Вајда — корист валити — погрешити валити — недостајати ванцага — хуља ведрица — дрвени суд у који се музе млеко вермен (ферман) — прслук веси — зна ветрењак — ветропир, човек који има уговор с ђаволом
загојаћен — запрљан запис — исписане чаробне речи које се носе уза се ради заштите од болести или зла заструг — дрвени суд за храну са заклопцем заувар — од користи захира — храна, зимница, збрана летина звонац — птица што живи поред
ступа — висок дрвени суд за туцање, бућкање масла; справа за одвајање кудељног влакна од стабљике стутољити — завити, сакрити Такши —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И онда ћу те опет у пламен бацити!... Дим биваше све гушћи. Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. Станко оступи неколико корака и стаде на праг...
из млинског коша клизи на жрвањ; брбљив човек који говори „као да меље” черечити — комадати (на четворке) чобања — дрвени суд за воду чума — куга џаба — бесплатно, узалуд, узаман џебана — муниција; барут и олово џумбус — забава, игра;
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла. Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости, па засењеним очима које су га болеле, погледа пред собом.
смрзлог нерва зграби све оне конопце испод звонâ и док су разјарена клатна бесно ударала у онај туч, он се сруши на дрвени таван изнад степеница, па се муњевито стропошта доле и излети у порту.
Африка
Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која пробија из њих на све
Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким кровињарама, растуреном водом, више на
Црњански, Милош - Сеобе 2
на аустријске дворове у Бечу, са великим, барокним, прозорима, а унутра, у дворишту, на каравансераје, у Турској. Дрвени доксат опкољавао је двориште, на спрату, пун цвећа у ћуповима, који су личили на плетене котарице.
У црквама су цара росијског, уз Бога, помињали. Нису знали да Петар Велики, за то време, као неки горостас, дрвени, оболео, са наочарима на носу, седи, у својој Росији, као на некој безмерној лађи, која у небеса плови, кроз ледена
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
одела ставио „бугар-кабаницу а на главу бугарску шубару“ и „начинио се црни бугарине“ механџија није хтео дати вина. Дрвени, врло прост суд из кога се пије вино зове се бугарска копања.
Црњански, Милош - Сеобе 1
греда, испуњених набијеном земљом, на обали Земуна, пред којом су из воде стршиле лађе, шарене, офарбане, као неки дрвени лабудови, са превијеним гушама и широким трбухом. Није знао како ће им бити. Није знао ни да ли ће их икад више видети.
„Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у дрвени звоник и воћке у дворишту.
Нек то кажу патријарху. Тако, загледан у звоник дрвени, у ком је непомично висило звоно, у воћњак, у ком су непомично висиле безбројне јабуке, у штале и тремове, у прозоре
тешио, с њим пио, примивши и кесу дуката за оправку манастира, то му се чинило да се догађало на неком другом свету. Дрвени звоници цркава, манастирске иконе које су га звале неким сујеверним шапатом, којим је шапутао сам себи, при поласку,
Само је Аранђел Исакович, који беше тих дана прошао на свом интову и прегледао гроб и наредио да се над њим начини дрвени кров и распореде иконе, које беше са собом донео, носио још у оку ванредну слику госпоже Дафине, свих њених глатких
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Подрхтавао је дрвени олајисани патос, тресле се чаше на столовима, славећи моћ електичне енергије проведене чак и у хармонику тамнопутог
Матавуљ, Симо - УСКОК
Велики дрвени мастионик, пун плијесни, њеколико гушчих пера и двије дебеле писаљке чињаху утисак, да су вијековима ту лежале недирнут
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: То је добро. ПРОВОДАЏИЈА: А? Зна ли брат Сима шта ради? Иј, какав си ми дрвени младожења (намешта му мараму), кад сам ја био тако млад, на мени је морало све да трепти.
Милићевић, Вук - Беспуће
Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јектати Када - љуба, жена калем (калемови) дрвени ваљак за намотавање пређе или жице, мосур, чунак; писаљка од трске којом су се на Истоку служили уместо гушчјег пера
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
МИЛУН: Покажите ми ваше аусвајсе! СОФИЈА (још увек држећи дрвени мач Франца Мора): Али, господине, молим вас, ми смо глумци! МИЛУН: Одложи оружје! СОФИЈА: Какво оружје?
ФИЛИП: Па шта? СОФИЈА: Филипе, молим те, само ти немој ништа да објашњаваш! ФИЛИП: Да можда нећете да кажете да дрвени мач није озбиљно оружје? ВАСИЛИЈЕ: Молим вас, не обраћајте пажњу на њега!
ЈЕЛИСАВЕТА: За њега би и овај рат постојао само ако би се догађао на позорници! ВАСИЛИЈЕ: Теби ће тај дрвени мач доћи главе! МАЈЦЕН: Ваше расправе оставите за касније! ВАСИЛИЈЕ: Извините, не могу да се савладам!
МАЈЦЕН: Шта да објасните? ВАСИЛИЈЕ: Па то зашта сте питали, то са оружјем! Зар не видите да је у питању дрвени мач? МАЈЦЕН (пошто је погледао мач): С каквим ја будалама радим! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја вам се дивим како издржавате!
” МАЈЦЕН: „Потпуковник...” Зашто ми ово нисте показали одмах? ВАСИЛИЈЕ: Ви сте прво питали за дрвени мач! МАЈЦЕН: Можете да идете! ЈЕЛИСАВЕТА: Извините што смо вам упали овако, ненајављени!
А стража је после привела овога њиовог! (Филип је живнуо, као да је примио поруку. Примећује на столу дрвени мач, узима га, и сигурним кораком напушта сцену. Како је он разумео овај разговор, откриће се у десетој слици.
Кренућу у облак, усијан ко сач, да набодем змаја на дрвени мач! Донећу из облака, у сенку и пену, девојку дрвеним мачем освојену!
ВАСИЛИЈЕ: Било шта да је био, сада је леш! СОФИЈА: Филип је високо подигао дрвени мач! ВАСИЛИЈЕ: Пре ће бити да се живот њим послужио и поиграо! А он...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад је умро, оставио ми је и велики, дрвени, сандук пун књига, али и годишта Заставе и Страже. Ја и сад памтим, како сам, у Иланчи, при школском распусту, читао
Живот, жене, љубави и патње, ту су као у романима Хамсуна, норвешког књижевника. На свима прозорима беле завесе и дрвени капци, испрепуцани од зимских, бескрајних киша и олуја.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
мирноћом пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима. Према другој ластавици, виђаше се дрвени пребој са затвореним вратима; ваљда је била клијет за млађе женске и дјецу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Магарац у Нојевој барци) 326 — Који коњи не једу ни зоби ни сена? (Дрвени) 327 — Који кривац сече ноге свима правима? (Срп) 328 — Који пет’о нема кресте?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђу суво пуцкетају ноздрве. Шта ми ј е било вечерас? питала се Симка, а плач у сутону у њиви слатко је заболе. Дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом. Снажним белим рукама Симка стеже решетке на отвореном прозору.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Долазе стаклоресци и старинари, крпе и бакали, они чији су дрвени дућанчићи били најрабатнији. Дуго шапућу, али се тај шапат не чује, кошава га понесе, у зору, над замућену Саву и
После неколико часака, избио је велики пожар у којем су дрвени ћепенци горели као слама и који је опустошио Стару чаршију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То беше Паролос који је, испружен иза једног великог камена, слатко спавао. Дрвени ђон подножице његове десне ноге, са којега је била скинута подвезица, лежао је поред њега у трави.
“ „Е, сад ћу ти показати.“ Демокритос оде у своју кућу и донесе оданде један земљани ћуп, напуњен водом, и један дрвени чанак пун чисте соли.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Та душа патила је грозно, али је највише издржала онога ужаснога часа кад је дрвени ковчег конопцима у земљу спуштен и кад му се из душе опет отео онај исти болно потресајући узвик: „Свршено је, свршено.
Ајдемо брже. Зар није боље било у рату: хумка и дрвени крст, а под свежом земљом, крваво, још свеже и топло тело. Ја сам, међутим, рекао: — Видиш, ова јадница не може да
Поред њега пушка и ашовчић, а десном шаком чврсто стегнут прост дрвени крст што је невешто садељао да пободе више главе погинулом поднареднику, који је имао деце.
И тих сто и десет кила прети, сикће, псује раднице. У руци огромне маказе, под пазухом дрвени метар. „Јаој, чекај, кажем ја, јеси ли сигуран?“ „Сигуран, сигуран, шапће он, гледај, добро загледај, увери се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Иди и не бој се ништа, али узми онај штап дрвени и с њим треси, макар тресао до зоре, док не утресеш јабуку. Само пази, то ти кажем, добро утуви, да не би ухватио за
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Један врло једноставан експеримент ће нам то доказати. Загребите дрвени омот оловке и упитајте пријатеље око стола да ли су нешто чули. Рећи ће вам - ”не”.
Краков, Станислав - КРИЛА
сунце је слабо пробијало кроз густе тилове, али се дрвени зидови усијали, и никаква лимунада није могла освежити рањенике. Маларични су урлали у ватри, и дерали листе са зида.
Многих још није било: они су остали по камењарима, чукама, голим косама, свуда где се мали дрвени крстови сада изгубили под снегом. Други су лежали по безбројним болницама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Кејови непоплочани, неограђени, земља засађена дрвима, свакако бескрајно блатњава у време кише. Куће иза кеја су дрвени бенгалои: на два спрата, са чардацима, са широким прозорима и решеткама, са светлошћу која пробија из њих на све
Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже зеленим пољима, урођеничким кровињарама, растуреном водом, више на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нико се није одазвао. Подигао сам скакавицу и отворио. Запахнула ме мемла. Према слабој светлости угледао сам дрвени сто, чије су ноге биле пободене у земљу, а иза стола кревет од дасака, застрвен шареним ћилимом.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
доба, у невреме вакат — време, доба валија — „султанов намесник, гувернер покрајине у турској царевини“ варићак — „дрвени суд за жито; житна мера“ варица — „жито што се вари на Вариндан, дан св.
Ћипико, Иво - Пауци
Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас. Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес. За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И Ератостен је дочекао тај дан. У звездарници Музеума употребљавао се при посматрањима Сунца један мали дрвени инструмент, назван скафа.
је доле, лепо изрезана, светла дрвена балустрада са тамном бордуром, а горе скачу од стуба до стуба изрезуцкани дрвени лукови, исте боје као и стубови. Од тих лукова па до крова преплиће се лака, светла дрвена резбарија.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Ћути, Стано! СТАНА Сва се сијаш, срећна си. ТРЕЋИ ЧИН Кафана проста. Поред зидова дрвени миндерлуци али широки, са по којом асуром и прљавим јастуком, за богатије госте.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Каранфили се промаљали кроз шипке жудно. Изнутра по прозорима, још и дрвени капци. Улаз у кућу је само један, масиван, окован, једнокрилањ Свуд око куће брисан простор, башта чак доле, иза
Циганин разапне шаке и не да им утећи. Мала беличаста тела посукну, па поцрвене, па поцрне и укруте се као да су дрвени штапићи. — Ух, ала је страшно што је риба нема.
— И дериште то да изрибаш и с оне стране! разумеш? шта ме гледаш, изврни га на наличје, и пери! — Изветравани су и дрвени и гвоздени предмети. — И штап износи на ветар! Шта се цериш? Видећеш да после: к'о нов дође.
такозваних добрих кућа, леже подаље од гробљанског центра, тамо доле, на проветрини, где се све њише, па и крстови, и дрвени и они од црвенкастог камена, какви стоје и над гробићима те деце.
Али Мимић! тај никада никоме ране показати неће! томе се мора судити! „А дрвени философ, зна се, чита. По њему, можемо сви поумирати, и могу сви мртви поустајати из гробова, он чита!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли могао да не види како пуж мисли да је најпаметнији на свету? Шта да се за мравље ратове каже? Ој, Ој! Како су дрвени мрави мрзели жуте, жути црне, а сви: и црни, и црвени, и жути — њега само зато што је бео!
Волели су старац и дечак своју кућу, као старог верног другара, али још више волели су дрвени чамац коме су небројене буре бројале ребра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
пехар, врч конофит — црни корал коњадо — шурак Коњиц — варош у Херцеговини (на левој обали Неретве) копања — дрвени суд копије — копље копрена — марама копца (дем.
силембе — појас на грудима силени — силан синија — низак сто за јело; велики дрвени суд синџилат — потврда синџилатити — потврдити синџир — ланац синџир-гвожђе — гвоздени ланац сињи — суркаст,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николетина је већ био одмаглио с неким ћумурџијама чак на други крај планине, да у некој шумској ували пали ћумур, дрвени угаљ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И каде га преда њега доведоше, та га цар и распита је ли он којигод мајстор и што ли зна пословати; зна ли дунђерлук, дрвени или зидарски који и око камења посао?